Da se nadovežem na mariksovu priču o deci.
Moj mali brat se razboleo npr. pre dve nedelje. Odjednom je postao umoran, bez energije, dobio temperaturu i mali kašalj. Pošto je to došlo uveče, moji su mu dali sirup protiv temperature i pratili da li se spušta. Sutradan ujutru ga je otac odveo kod lekara, pregledala ga doktorka i kaže da nije korona, nema klasičan izgled, kao samo malo crveno grlo i to je to. Dala neki lekić i ništa, nema škole cele nedelje. Majka onda zvala drugu majku iz njegovog odeljenja, da se raspita za domaći, ali joj ona rekla kao da se razboleo i da nije išao isto u školu. Prođe dan dva, nebitno koliko, zove ta majka moju, i krene da priča. Dete ima temperaturu, umorno je, nema apetit, ovo ono, ona ga opet odvede kod lekara. Oni joj rekli kao nije korona sigurno. Kaže, ona je toliko ubeđena bila, da je počela da laže da konstantno ima temperaturu, da bunca u snu, da se preznojava, leži u krevetu ceo dan, itd, samo kako bi ga testirali jer su to uporno odbijali. Kaže uradili test, krvnu sliku, stignu rezultatu- dete pozitivno.
Tako da, 99% je i moj mali brat imao koronu, iako nije radio test. Što majka kaže, ona najbolje poznaje svoje dete i posle 10 godina zna svaku njegovu bolest i kako izgleda - nikada do sada nije od bolesti nasumično počeo da drema u sred dana i da bude toliko bez energije. Njena malo teorija zavere jeste da lekari namerno puštaju decu bez testiranja, kako bi virus prostrujio kroz školsku decu. Verovatno ima malo istine u tome, ali kako to dokazati.