Pošto smo svi bili radoznali kakvu promenu će da nam donese zajednički uticaj novog Delta soja virusa i vakcinacije, evo mog računa o trenutnim epidemiološkim karakteristikama zaraze koja polako ulazi u novu zimu.
Na dijagramima su prikazane indeksirane vrednosti sva četri parametra epidemije koja se jedina redovno objavljuju. Pošto tako mogu nezavisno da podešavam razmeru prikaza za svaki parametar posebno, oni se mogu dovesti u svoj "prirodan" odnos, tj da je njihova prividna veličina takva da se lako uočava koja je promena na jednoj krivi posledica koje promene na drugoj, pri čemu će odnos razmera prikazivanja onda odgovarati njihovom pravom, neindeksiranom odnosu. Recimo maksimum umiranja je obično lako vidljiva posledica nekog ranijeg maksimuma na krivi zaražavanja, a odnos tih maksimuma daje smrtnost u tom trenutku (ne uvek, ali obično).
Ovo je djagram 3. 4. i 5. talasa, gde su razmere prikazivanja optimizovane za odnose koji su postojali između tih parametara tokom trećeg, do sada najvećeg talasa prošle godine. To je bilo pre vakcinisanja i pre Delta soja. Zbog toga je korisno našu sadašnju situaciju u 5. talasu porediti sa onim što se dešavalo u referentnom 3. talasu, pošto dobro znamo kako smo tada prošli, čisto da bi videli šta se od tada promenilo zbog vakcinisanja i Delta soja. Sve je računato i prikazano korišćenjem zvanično objavljenih vrednosti, pa popravke zbog eventualne nepouzdanosti tih podataka treba dodati kasnije, polazeći od ovih vrednosti.
Na grafiku trećeg talasa se recimo lepo vidi da je zelena kriva dnevnih prijema u bolnice 18.11.2020. naglo promenila nagib i prestala da sa istim kofecijentom srazmernosti sledi broj zaraženih. Očigledno su shvatili da je rast zaraženih takav da će uskoro ostati bez kreveta, pa su drastično pooštrili kriterijume za prijem u bolnice. Od tada su mnogi ostali da se sami leče kod kuće kako znaju i umeju, ali je bar tako ostavljeno mesta za one još bolesnije od njih. Isto tako se vidi da crvenoj krivi umrlih kao da fali vrh, pošto i ona u jednom trenutku naglo prestaje da raste i verno sledi oblik plave krive detektovanih slučajeva, kao što je radila do tada. Ali ostavimo sad treći talas.
Početak 4. talasa se poklapa sa početkom vakcinacije. Kao i u drugim zemljama, i kod nas broj smrti i broj hospitalizacija veoma brzo reaguje na vakcinaciju pa zato dostižu nešto manje vrednosti nego u 3. talasu. To je zato što su se prvo vakcinisali najstariji i najugroženiji, a oni najviše doprinose broju smrti.
Trenutno nam je ipak najvažniji 5. talas. Između 4. i 5. talasa je Alfa soj zamenjen Delta sojem virusa, vakcinacije 2. dozom vakcine dostigla svoj maksimum, a počelo je i davanje 3. doze vakcine. Rezultat tih promena vidite na sledeće dve slike. Razmere prikaza raznih parametara su ovde optimizovane za 5. talas, što je naravno pokvarilo realan prikaz odnosa u prethodnim talasima. Za njih pogledajte prethodne slike.
Plava linija, tj visina talasa zaraženih je praktično ista kao što je bila i tokom trećeg talasa. Gledajte sad prvu sliku u ovoj poruci, onu optimizovanu za 3. talas, jer nam je to referenca za poređenje.
Broj hospitalizacija i broj stavljanja na respirator su otprilike upola toliki koliki su bili tokom trećeg talasa (računajući tu i delove "odsečenih" linija u 3. talasu, tj njihove delove koji fale, ili još bolje gledajući izračunate odnose u tabelama).
Međutim broj smrti se smanjio tek neznatno, tj za oko 20% u odnosu na treći talas. To su dakle trenutni efekti naše vakcinacije svega 40% stanovništva.
Da li je to dobro ili loše? Pa, sad sve zavisi od toga koliko dopustimo da bude zaraženih od sada do proleća. OVAKVO vakcinisanje (i imunost posle preležane bolesti) nam je trenutno obezbedilo upola manji odnos popunjavanja bolnica i rasta zaraženih nego što smo imali u 3. talasu, ali je smanjenjenje smrtnosti (CFR, odnos mrtvih i nama poznatog broja zaraženih) veoma malo. Drugim rečima, ako bi želeli da ponovo prođemo tačno kao prosle jeseni i zime, onda što se tiče iste zauzetosti bolnica imamo prostora da dozvolimo duplo više zaraženih, a što se tiče mrtvih samo 20% više zaraženih (da bi bili na istom kao tada).
Međutim to znači ponovo 30.000 mrtvih i maltene sve zauzete bolnice, pa valjda ipak ne želimo baš bukvalnu reprizu prošle jeseni i zime? Sa druge strane, sada je aktuelan drastično zarazniji Delta soj, koji tada nije postojao kod nas, pa će i samo zbog toga biti veoma teško održati mali broj zaraženih. Ili ga čak uopšte kontrolisati pošto izgleda niko više ne voli mere ograničenja, a pogotovo ne naša vlada, a bogami oni mlađi čak ni obične mere lične zaštite kao što su maske.
Zatim je tu i neugodna činjenica da ovaj talas ni po obliku ne liči na onaj od prošle godine. Kako vreme prolazi ovo sve manje liči na USKU zvonastu krivu klasičnog talasa ispod koga ipak nije velika površna (tj njen integral je mali, što znači da je kod uske zvonaste krive mali ukupan broj zaraženih unutar nje). Ali ako broj dnevno zaraženih ubrzo ne počne da pada, a za sad ne izgleda da ima nameru, nego ostane na ovako visokim iznosima, onda će broj UKUPNO zaraženih od početka 5. talasa će jako brzo početi da raste daleko više nego što mu je to omogućavala uska zvonasta kriva prošle zime. A pošto je smanjenje smrtnosti svega 20%, tako veliki broj zaraženih koji se dugo održava na visokim nivoima će brzo nakupiti i jako veliki broj mrtvih (pa i puno hospitalizacija), daleko veći nego prošle jeseni i zime.
Tako da sve to uopšte ne izgleda dobro. Procenat vakcinisanih očigledno nije bio dovoljno veliki da smrtnost bitno redukuje, što bi nam omogućilo luksuz puno zaraženih bez puno žrtava. Jedno što vidim kao potencijalnu nadu je mogućnost da je broj imunih zbog preležane bolesti već JAKO veliki, pa da onda to ubrzo ograniči trajanje ovog talasa i onemogući pojavu budućih većih talasa tokom prave zime. Međutim to je sasvim proizvoljna petpostavka koja nije zasnovana ni na kakvim vidljivim znacima da se tome zaista bližimo. Na primer, da li bi tada rast zaraženih bio tako brz i otišao tako visoko? Nekako sumnjam u to, mada je svašta moguće.
Ovo što sledi su tabele sa raznim statističkim podacima dosadašnjeg toka epidemije. Uzmite u obzir da su zbog problema opisanih u prethodnoj poruci ovi podaci ipak samo približni jer zavise i od nekih subjektivnih procena odnosa ovih krivih, pa se kasnije mogu menjati, kao i da je 5. talas daleko od završetka, pa su i njegovi podaci tek preliminarni. Takođe da je sve zasnovano na zvaničnim podacima, pa bi eventualne ispravke zvaničnih podataka tek trebalo uneti.