[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=889285#p889285:h7szblj8 je napisao(la):
Bender Rodriguez » 13 Oct 2021 02:18 pm[/url]":h7szblj8]Pa nije problem ''biti u domenu teorija zavere''. Svi smo mi u domenu neke takve teorije. Evo, svako ko ne veruje u zvaničnu priču o smrti Gardista u Karašu 2004. ili ubistvo Đinđića je u domenu neke teorije zavere. Zavere su svuda oko nas, nije to ništa novo.
Problem nastaje kada bi nekolicina da se folira i glumi moralne i intelektualne planine, pa se rugaju i omalovažavaju svakoga ko se usuđuje da o nečemu gde stvari nisu do kraja objašnjene i dokazane, misli drugačije nego oni. Vele, oni mogu da budu deo neke teorije zavere, ali drugi ne smeju. Kad oni u nešto ne veruju, to je intelektualizam i mudrost, a kad neko drugi ne veruje u nešto, to je za ruganje i podsmevanje.
Ovakav stav jednostavno nije ispravan, ali je poruka ipak veoma dobra kao tipičan primer koji sasvim jasno izražava verovanje mnogih.
Problem je, ne samo kod nas, nego u svetu, u tome što je u punom zamahu globalni politički motivisani pokret koji iz sve snage pokušava da relativizuje i omalovaži znanje. Ide se za time da se znanje izjednači po vrednosti sa verovanjem, odnosno ličnom stavom. To je ceo onaj kompleks "identitetske politike" koji pokušava da kaže da su svi ljudi isti, i da svako ima jednaka prava. Tobože, zbog čega bi "moja" reč (stav, polni i svi drugi identiteti, mišljenje, ...) bili važniji od "tvoje"?
Međutim tu se meša vrednost ličnosti i ličnih izbora, sa objektivnom istinom koja izražava neko znanje o objektivnom svetu. LJUDI imaju istu vrednost, ali NE sve što oni misle ili kažu.
Ako je neko prvo potrošio puno vremena na usavršavanje u nekoj oblasti znanja, pa zatim na proveru činjenica o nekom problemu, a posle toga van razumne sumnje smatra da je nešto istina, on ima
moralnu obavezu da tu istinu brani. Nema tu više "jednakosti", relativizacije, izednačavanja po vrednosti, povređenih egoa i čitave te naopake političke korektnosti. Govori se o principima i istini, a ne o ljudima. Ne vrednuju se ONI, nego neki iskaz. Imamo apsolutnu OBAVEZU prema društvu koje nas je stvorilo i obrazovalo da branimo istinu, i tu više nema nikakvog izbora. Šta bi drugo i mogli? Svako može da greši, na obe strane dijaloga, ali sve dok smo (posle takvog učenja i pripreme) i dalje ubeđeni da je nešto tačno, ma šta se kasnije pokazalo kao ispravno, apsurdno je u to ubacivati nekakve karakterne procene koje bi kao trebale da kažu da su "bliže istini" oni koji prekomerno uvažavaju ono što je po njihovom mišljenju pogrešno. Pošto, eto, "sve je nesigurno", pa ustvari čvrstim suprotstavljanjem mi uvek "sudimo linostima", jer je svaki stav zbog toga delimično vredan. To vodi u relativizaciju, u mišljenje da je maltene sve jednako vredno zato što je sve izraz nečije ličnosti koja jeste jednako vredna, ali je to bukvalno put u haos. NE, jer čak i kad su pitanju verovatnoće i čitav niz nesigurnosti, obično se vrlo dobro zna šta je više a šta manje verovatno. A onda tu, u takvoj opštoj proceni svega zajedno, vrlo lako može da ne bude apsolutno ničega nesigurnog.
Čuvajte se nekritičkog preuzimanja iz sveta svih takvih politički motivisanih mešavina i "pokreta". Ljudi su isti po pravima, ali tvrdnje koje izriču nisu iste po vrednosti. Istina se MORA braniti svim snagama, jer konačni račun uvek plaćamo sami.