[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=851151#p851151:3k06hlmh je napisao(la):
paradox polje » 18 May 2021 11:06 pm[/url]":3k06hlmh]
Јако занимљиво што је велика разлика у процентуалном вишку смрти, где смо мало изнад средине и вишка смрти на милион становника где се приближавамо неславном врху приказану на графицима. Та велика разлика је последица високог морталитета код нас у "не ковид" годинама. Рекао бих да је очекивано да земље са јако високим морталитетом у које на жалост и ми спадамо буду и јаче погођене тренутном пандемијом. Мени некако овај податак о процентуалном повећању смртности делује меродавнији од податка о вишку смрти на милион становника. Свакако не причам ово да браним наше надлежне, већ напротив требао би се неко позабавити тиме зашто је код нас генерално, не везано за ковид, изузетно висок степен смртности.
U pravu si, ovde je interesantna razlika u našem rangiranju kad se porede rang liste viška smrti tokom epidemije izražene u apsolutnim iznosima na milion ljudi (desno), i kao procenat prosečnog broja umirlih pre epidemije (levo). U desnom grafiku smo u svetskom vrhu, dakle među najgorima, a u levom u stredini. Međutim ta sredina je kao što si dobro primetio zasluga jedino toga što se kod nas i pre epidemije umiralo nesrazmerno mnogo u odnosu na druge zemlje, pa iako je broj naših smrti od kovida među najvećima u svetu, to onda ispada manje kad se izražava kao deo već ionako velikog umiranja od ranije. Ovde je to uvećanje od nekih 20% u odnosu na stopu umiranja pre kovida.
Međutim ne slažem se sa utiskom da je procentualno povećanje merodavnije od apsolutnog broja. Nasuprot tome, mislim da desni grafik daje realniji utisak o stvarnoj poziciji Srbije u ovoj rang listi zemalja.
Kao i uvek, prvo pitanje šta tačno želimo da izmerimo i zatim na rang listi zemalja prikažemo? Da li samo koliko smo ljudi izgubili, ili koliko je to više nego što uobičajeno gubimo? Jer ovo drugo ne meri samo efikasnost naše kolektivne reakcije na epidemiju, nego i mnoge druge stvari koje inače utiču na stepen umiranja u Srbiji, a nemaju veze sa njom. Recimo ogromno zagađenje vazduha koje je masovni ubica drastično veći od kovida, ili lošu ishranu zbog siromaštva i nemogućnosti kupovine kvalitetne hrane ili nedovoljnog znanja o ishrani, ili generalno loše životne navike, ili medicinski sistem bitno manji od potreba, itd.
Ako bi smo želeli da kroz rang listu izrazimo koliko smo se dobro snašli samo u epidemiji, onda ove druge stvari ne trebalo uzimati u obzir, sem ako bitno utiču i na našu reakciju na kovid. Međutim ne izgleda mi da je taj uticaj bio bitan. Deluje mi da su se i naši lekari dobro snašli, i da ih je država dobro podržavala. Za razliku od mnogih drugih zemalja napravili smo čitave nove bolnice, a posle početnog nesnalaženja nabavljena je sva oprema koja je falila, zvali su i Kineze, nabavili testove i mašine za testiranje, itd. Iako sve to ne može biti na nivou bogatih zemalja, deluje mi da je ipak bilo dovoljno dobro za naše realne mogućnosti. Dakle, ne verujem da je sama medicina bitno doprinela višku mrtvih, pa ga onda ne treba ni izražavati tako da zavisi od stepena našeg umiranja pre epidemije koje je delom bilo posledica nedovoljnog medicinskog sistema (budući da se on SADA dobro pokazao i nije bio od bitnog uticaja na broj smrti). Naravno da sada ne uzimam u obzir da je medicinski sistem bio zauzet prosečno težim bolesnicima od kovida, pa je umiralno mnogo onih prosečno lakših, bolesnih od drugih bolesti (sem kad im se naglo pogorša stanje, pa umru zbog izgubljene redovnosti kontrole i lečenja). Oko toga se zaista ništa bitno ne može uraditi jer EPIDEMIJA kovida JESTE zbog ogromnog broja pogođenih veća opasnost, pa pošto su sve zemlje u tom pogledu bile u sličnoj situaciji (sem zaista najbogatijih), to u rang listi ne može biti bitan faktor razlikovanja.
Ali ako to nije, šta onda jeste bio uzrok ovako visokog mesta na listi viška smrti na milion stanovnika? Ja tu vidim samo dva najznačajnija uzroka. Često nedovoljne i neadekvatne epidemijske mere vlade, i propagandna aktivnost ljubitelja teorija zavera.
Koren prvog uzroka se svodi na opštu politiku vladajuće partije. Veliki uspeh na izborima je samo delom zasluga kontrole medija. Drugi deo je formirani utisak velikog dela stanovništva da je Vučić bar inteligentan, sposoban i vredan, ako već nije demokratski nastrojen. Pošto su i naše demokratske tradicije skoro nepostojeće, a plus smo siromašni, mnogi bi iz čisto egzistencijalnih razloga radije birali sposobnog "vođu", pa makar bio i autoritaran (a neki i baš zato), ako on obećava sigurne prihode, nego što bi izabrali demokratiju ako misle da to vodi u haos i nemaštinu, da su "svi političari isti" (tj pokvareni, prodane duše ... što još jedna propagandna i namerno manipulativna desničarska floskula usmerena na smanjivanje privlačnosti jednog ravnopravnijeg i demokratskijeg društva). Zbog toga je osnovni princip koji kod nas nudi duži ostanak na vlasti taj da za vladajuću partiju "ekonomija nema alternativu". To je očigledno jasno rečeno svim funkcionerima SNS-a. Posledica je da je samo u početku epidemije, pre nego što se išta o njoj znalo, postojala žestoka reakcija zatvaranja i zaključavanja da bi se spasili životi, pa makar to bilo na uštrb ekonomije. Međutim ubrzo je sve preokrenuto u potpuno suprotnom smeru. Tako smo "uživali" (bar oni još živi) u jednom od najliberalnijih režima kad su u pitanju mere subijanja širenja kovida. Naravno, zato da bi ekonomija bila što manje ugrožena i da bi to posle bio politički kapital za vreme posle epidemije. Cena čuvanja ekonomije je naravno veliki broj mrtvih, i to je jedan deo objašnjenja otkud smo na tako viskom mestu po apsolutnom broju viška mrtvih.
Drugi spomenuti uzrok je jadnostavniji. Ako u situaciji jedne od najvećih pandemija u poslednih sto godina, sa 3,5 miliona mrtvih, toliko Srba konstantno po Internetu širi bukvalno beskrajan niz očigledno netačnih i podrivačkih poruka koje dovode u pitanje bukvalno sve, od same nauke pa nadalje (ali UVEK u korist većeg profita vlasnika firmi i manjeg ometanja njihovog rada), onda je jasno da će veliki deo stanovništva da smatra da je epidemija ustvari prilično bezazlena, pa zato i nema potrebe previše ozbiljno slediti mere zaštite. A pogotovo ako ste vi sami zdravi i relativno mladi, pa ionako nemate utisak lične ugoženosti jer vas kovid zaista (u proseku) ne ugrožava toliko koliko druge ljude. Onda se veliki deo naroda ne štiti dovoljno, pa je rezultat ovoliki višak smrti.
Ova dva razloga su dovoljna da kod nas objasne najveći deo viška smrti. Kao što se vidi, tu ne igra veliku ulogu to što je kod nas stepen umiranja i ranije bio veliki. Nego se prosto se iz ta dva razloga nismo štitili dovoljno, pa ZATO imamo skoro 21.000 viška mrtvih do marta, što je 3.000 na milion ljudi. Zato nije toliko bitno što se puno umirlo i ranije, jer to ne odražava glavne razloge ovog novog broja umrlih tokom kovida. Iz toga sledi da je desni grafik bolja slika naših rezultata tokom kovida u odnosu na druge zemlje, bar kad su mrtvi u pitanju. Tako da Zoran Radovanović zaista nije puno pogrešio. Iako to nije "najveća stopa na svetu", po tome JESMO među najgorima u svetu. Da li se to "isplatilo" je sasvim drugo pitanje i zavisi od vaših etičkih principa, ali ove smrti jesu pre svega drugog rezultat upravo ova dva uzroka.
