Opasnost od korone je proporcionalna broju virusa koji udahnete tokom nekog kontakta odnosno događaja. To zavisi od
- broja ljudi po površini prostorije (gustina)
- da su osobe u prostoriji u grupama ili ravnomerno raspoređene po površini (prosečno rastojanje dve osobe)
- da li ste orjentisani licem u lice (kafanski stolovi), ili je orjentacija slučajna (stajanje), ili svi gledaju u istom smeru (učionice, predavanja)
- koliko prosečno traju kontakti, tj prosečni boravak u takvoj prostoriji
- koliko se glasno govori, što zavisi od nivoa buke
- kolika zapremina vazduha u prostoriji otpada na svakog čoveka, tj broj ljudi podeljen zapreminom prostorije
- da li prostorijom cirkuliše isti vazduh ili se on menja (postoji li provetravanje, tj treba li čuvati toplotu, recimo zimi)
- koliko često ljudi ponovo odlaze na takva mesta (navike)
Svi ovi faktori rizika se množe. Zbog toga su kafane, kafići, restorani i slična mesta DALEKO najopasniji. Tamo ljudi u proseku sede
dugo, minimalno jedan sat a obično i više,
blizu, okrenuti jedno drugima
licem u lice,
grupisani po bar 4 osobe za stolom, sa
blisko postavljenim stolovima, u obično
maloj prostoriji za toliko osoba, koja se
ne provetrava kad god je hladno, pri tome zbog buke
govore veoma glasno, i još govore
dugo, tj stalno NEKO govori (ili viče ili peva), za svakim stolom po jedan, i
to se često ponavlja, tj to je način života pa se stalno ponovo i ponovo odlazi u kafane jer je to mesto druženja. Kad je u pitanju rizik, sve to se množi. Čitav taj dugački niz faktora rizika. Ne postoji ni jedno drugo mesto koje ima ovoliku koncentraciju faktora rizika, tj mesto koje praktično garantuje da ćete pre ili kasnije udahnuti mnogo virusa. I druga mesta su rizična po nekoj od ovih stavki, ponekad i više, ali da ih imaju sve, to je samo u kafanama. Zbog toga upravo one moraju biti prve na udaru svih mera. Manja je šteta kompenzovati gubitke vlasnika i zaposlenih nego ih držati otvorene u fazi velike rasprostranjenosti virusa. Kad su pitanju vlasti, to može biti "nejasno" samo zbog korumpiranosti, tj ne koristi čitave zajednice, nego pojedinaca.
Procenite razmak između stolova i ljudi, tj situaciju koja ovde postoji kad je sve puno: