Radio Slobodna Evropa obratio se i Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“.
Međutim, ni posle dva upita iz ustanove koja se bavi javnim zdravljem, nisu odgovorili na pitanje da li od početka vakcinacije vode evidenciju o slučajevima zaražavanja nakon vakcinacije, da li prate koliko je bilo takvih slučajeva, nakon koje doze i vremena, vrste vakcine i u kom obliku je bolest zaraženih - težem ili lakšem
Ko je imao slabiji odgovor na vakcinu?
Kroz laboratorije INEP-a svakodnevno prolazi stotine građana koji žele da urade test na antitela nakon vakcine. Ovaj Institut ima svoju bazu podataka mada ona nije dovoljna da bi se donosili bilo kakvi značajni zaključci o efikasnosti vakcina.
Marija Gnjatović istraživačica u INEP za RSE kaže da vakcine Fajzer, Astra Zeneka i Sputnjik V daju jako brz i dobar imuni odgovor. Po njenim rečima, i na vakcinu Sinofarm većina ljudi reaguje dobro samo je, dosadašnjim ranim analizama, uočeno da pojedine grupe slabo ili uopšte nisu odreagovale.
„Sinofarm je vakcina kojoj treba malo više vremena da pokrene imuni odgovor i do šest, sedam nedelja nakon druge doze. Neki blaži problem se uočava kod starijih osoba preko 70. Takođe mnogo češće kod muškaraca nego kod žena ima izostanka antitelnog odgovora, i u starijoj i u mlađoj populaciji“, objašnjava Gnjatović.
Nacionalna studija za realnu procenu efikasnosti
Doktor Radan Stojanović, profesor Medicinskog fakulteta i specijalista farmakologije za RSE kaže da bi za pravu procenu efikasnosti vakcina
trebalo uraditi nacionalnu studiju.
„Mi o efikasnosti i bezbednosti ovih vakcina koje se trenutno primenjuju saznajemo iz odgovarajućih kliničkih ispitivanja. Dakle u jednim kontrolisanim uslovima dobijamo podatke. Suština je da uzmemo dobro sve te anamnestičke podatke da vidimo koji uzrast vakcinisanih se razboleo, koju su vakcinu primili, da li su obe doze, da vidimo koje lekove su uzimali. Sigurno je da bi te zaražene odnosno obolele trebalo dalje pratiti jer podaci do kojih bismo mi došli bili bi dragoceni“, objašnjava Stojanović i zaključuje:
„Mi bismo praktično imali podatke o pravoj efikasnosti, u realnom svetu, u svetu van kliničkih ispitivanja.“
Marija Gnjatović smatra da bi ovakva studija bila izuzetno važna i dodaje da je INEP spreman da je sprovede.
„
Ta nacionalna studija nije krenula još uvek. Nemamo informaciju ni kada će ali ideja je bila da se po matičnom broju ukrštaju podaci o vakcinisanima i podaci o oboljevanju, odnosno prijavi u COVID ambulanti ili bolnici. Potom će se ukrštati sa podacima o nivoima antitela da bi se izvuklo koliki nivo antitela nudi i koju vrstu zaštite i to će se ukrštati sa ćelijskim odgovorom za neke specifične slučajeve. Sad samo da krene što pre i samo da svi shvate da je to jako važno“, kaže Gnjatović.
Država želi da sprovede pomenutu nacionalnu studiju, tvrdi državni sekretar Mirsad Đerlek.
„Ovo što sa INEP-om radimo su male studije i
sigurno da planiramo ozbiljnije na većem broju građana koji su primili vakcinu jer želimo da zaštitimo zdravlje i živote građana Srbije tako da proverimo sve vakcine kakav efekat na proizvodnju antitela imaju“, kaže Đerlek,
ali nije precizirao kada će se realizovati.
Srbija razmatra opciju davanje treće doze Sinopharm vakcine
https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija ... 82250.html
