[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=835377#p835377:sskyjoz6 je napisao(la):
operic » 27 Mar 2021 10:40 am[/url]":sskyjoz6]
ajmo onda pitanje u kontra smeru. odakle tvrdnje o procentima uspešnosti vakcine? ko je i kako izmerio tih 90 procenata?
na osnovu antitela?
evo ovaj
Šekler reče da antitela zavise od svega i svačega, samo još fali i odnos intenziteta sunca i broja pahulja na aljasci.
toliko se luta i nagađa, a onda se na osnovu nekakvih imaginarnih podataka ljudi najgore diskriminišu.
Ne na osnovu antitela nego na osnovu više krugova testiranja, tj na osnovu praktičnih eksprimenata tokom razvoja, koliko će se vakcinisanih ljudi zaraziti i kako će proći ako se to desi.
Ovde je više puta pisano o protokolima testiranja svakog novog leka, pa i vakcine. Evo još jednom i to detaljno.
Prvo se neki novi tip vakcine uopšte i ne počinje razvijati ako u teoriji ili u dosadašnjem praktičnom iskustvu izgleda da bi ona mogla biti opasna. A to iskusto je za klasične tipove vakcina ogromno, jer se proteže čak 200 godina unazad i na milijarde datih doza.
Ako je sve u redu u tom pogledu, napravi se nova vakcina i onda se kreće u njeno testiranje. Postoji više krugova testiranja od kojih svaki novi krug zavisi od rezultata prethodnog. Prvo se proba na vrlo malo dobrovoljaca da bi se videlo da li se javljaju procentualno česte negativne reakcije na vakcinu. To se uvek radi tako da se naprave dve grupe. Jedna, kontrolna, koja ne dobija vakcinu nego neki neutralni fiziološki rastvor koji ne radi baš ništa, i druga koja zaista dobije vakcinu koja se testira. Da bi se tokom testa ponašali isto, niko u tim grupama ne zna da li je dobio pravu vakcinu ili nije. Onda se oni posmatraju dovoljno vreme da bi se videle i eventualne negativne reakcije, ako postoje, i koliko se od njih u svakog grupi razbolelo. Zatim se porede rezultati dve grupe, pa se zaključi, recimo:
U grupi koja je dobila pravu vakcinu je bilo samo 10% zaraza u odnosu na broj zaraza u kontrolnoj grupi.
Takođe, u grupi koja je dobila vakcinu je bilo:
1. Negativne reakcije nekog tipa "A" u 30% slučajeva VIŠE nego u kontrolnoj grupi
2. Negativne reakcije nekog tipa "B" u 2% slučajeva VIŠE nego u kontrolnoj grupi
3. Negativne reakcije nekog tipa "C" u 0,1% slučajeva VIŠE nego u kontrolnoj grupi
4. itd
Ako se ispostavi da je vakcina istovremeno i dovoljno efikasna i da ne ostavlja loše posledice u većem procentu nego što je prihvatljivo (ili veće ozbiljnosti u bilo kom procentu), onda se daje dozvola da se testiranje nastavi na većoj grupi dobrovoljaca, pa se ide u sledeći krug testiranja. Takvih krugova ima bar tri, na sve više i više ljudi. Takođe kad počne pravo davanje odobrene vakcine, ponovo se gleda kakve posledice ostavlja i kakvu efikasnost ima na zaista ogromnom broju ljudi u državi koja je prva daje. Ako pojavi bilo koja ozbiljnija nova negativna pojava, nešto na šta nisu naišli u prva tri kruga testiranja, davanje vakcine se zaustavlja dok se ne ispita šta se dešava, odnosno ima li to veze sa vakcinom, ili u pitanje nešto uobičajeno, nevezano za vakcinu, nešto što se na tako velikom broju osoba u statističkom smislu MORA desiti pošto se i inače uvek dešava u nekom procentu slučajeva.
Pre davanja vakcine svaka država bi morala da zahteva kompletnu dokumentaciju proizvođača o svim krugovima testiranja, pa onda njeni ekspreti proveravaju da li je sve rađeno prema važećim medicinskim standardima. Ako jeste, daje se dozvola za upotrebu te vakcine u toj državi.
Ovakva procedura skoro da garantuje bezbednost i efikasnost u meri u kojoj je to realno moguće sa bilo čim ovakve kompleksnosti kao što je ljudski organizam.
Da li je moguće da proizvođač vakcine laže i falsifikuje rezultate testova? Teorijski je sve moguće, ali je praktično malo verovatno. To nije nešto što se može saktiti jer će se lek ili vakcina upotrebljavati na milionima ljudi u svim državama sveta, dakle i tamo gde neki moćnici iz jedne države nemaju nikakav uticaj. Svako laganje i maipulacije bi se zato veoma brzo otkrilo i to sa spektakularnim posledicama po one koji su se usudili da lažu. Odštete i optužbe za masovno ubistvo ili masovno trovanje bi jednostavo uništile svaki biznis i svaku osobu, isto kao što bi platila i država koja je dozvolila takvo ponašanje. Ko bi ikada više sa poverenjem kupovao od njenih farmaceutskih firmi ako se to i jednom dogodi u iole ozbiljnijoj formi. Razni manji propusti i greške u testiranju su naravno uvek mogući i dešavali su se. Tako da izvestan rizik sigurno postoji, kao i uostalom za sve ostalo što radimo, ali u ipak razumnim okvirima.
