Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.862
- Pohvaljen
- 26.096
Moram da kažem da sam fasciniran činjenicom da čak i na Beobuildu ima bar trećina onih koji se osećaju sigurno povodom neke tvrdnje samo ako je ona formulisana i bezuslovno i jednostavno. Dakle crno-belo, bez nijansi, uslova, procenata ili verovatnoća, tj bez bilo kakve kompleksnosti. Neko mora da kaže:
"To je TAKO i TAČKA. Sigurno je tako. Nema ništa dalje da se kaže."
I tek tada oni misle da je nešto korisno zaista rečeno.
Međutim, ako se kaže, recimo:
"Merenje pokazuje da je to tako u 99% slučajeva."
Onda postaju krajnje nesigurni, pa kao i da ništa nije rečeno. Što se njih tiče to se "ne zna". Jer eto: "Jedni kažu jedno jedno (99%), a drugi kažu drugo (1%)". Iz čega oni izvlače zaključak da je to ustvari isto, pa se dalje ponašaju kao da tvrdnja i ne postoji, odnosno da takvi procenti nemaju svojih veoma konkretnih i veoma SIGURNIH posledica. Tj kao da Priroda ne funkciniše upravo tako, kroz verovatnoće, nesigurnosti i kompleksnu igru uvek suprotnih tendencija, a nikada ne kroz apsolutnu sigurnost, jer je to samo ideja, matematički ideal, a ne stvarnost. Nego, ako nema bezuslovnih i jednostavnih tvrdnji koje su po njima jedine "SIGURNE", bez imalo griže savesti prosto opet izaberu ono što žele ili čega se plaše, pa na kraju veruju bilo šta i bilo kome što slučajno prodre kroz takvu psihologiju i takvo znanje.
"To je TAKO i TAČKA. Sigurno je tako. Nema ništa dalje da se kaže."
I tek tada oni misle da je nešto korisno zaista rečeno.
Međutim, ako se kaže, recimo:
"Merenje pokazuje da je to tako u 99% slučajeva."
Onda postaju krajnje nesigurni, pa kao i da ništa nije rečeno. Što se njih tiče to se "ne zna". Jer eto: "Jedni kažu jedno jedno (99%), a drugi kažu drugo (1%)". Iz čega oni izvlače zaključak da je to ustvari isto, pa se dalje ponašaju kao da tvrdnja i ne postoji, odnosno da takvi procenti nemaju svojih veoma konkretnih i veoma SIGURNIH posledica. Tj kao da Priroda ne funkciniše upravo tako, kroz verovatnoće, nesigurnosti i kompleksnu igru uvek suprotnih tendencija, a nikada ne kroz apsolutnu sigurnost, jer je to samo ideja, matematički ideal, a ne stvarnost. Nego, ako nema bezuslovnih i jednostavnih tvrdnji koje su po njima jedine "SIGURNE", bez imalo griže savesti prosto opet izaberu ono što žele ili čega se plaše, pa na kraju veruju bilo šta i bilo kome što slučajno prodre kroz takvu psihologiju i takvo znanje.