[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=823337#p823337:2tumt7b9 je napisao(la):
paradox polje » 14 Feb 2021 04:01 pm[/url]":2tumt7b9]Зума, откуд ти ова процена имуних после заражавања од око 8%. Мени та процена не звучи ни мало реално и вишеструко је мања од процене на основу оних малобројних испитивања присуства антитела. Заправо, незнатно је већа од званичне бројке заражених која не може низашта да се искористи осим за праћење трендова, а и то је код наших података понекад под знаком питања (пример јуна и јула када је намерно смањиван број евидентираних заражених). Имам утисак да си до тог процента дошао увећањем овог званичног броја за пар десетина процената, а на основу истраживања да је то проценат асимптотских случајева. Међутим ту занемарујеш огроман број симптоматских случајеве који нису регистровани.
Počeo sam da pišem objašnjenje za taj procenat, pa sam ga kraju izbacio jer bi poruka postala zaista predugačka, a u pitanju bi ionako bila delimična digresija. Tema poruke je bila ukazivanje na to da vakcinacija ustvari povećava procenat imunih veoma sporo, što je potpuno suprotno implicitnom očekivanju naroda koji svaki dan sluša da smo mi u tome najbrži. Većini inače ne bilo jasno da iz činjenice da smo "najbrži" uopšte ne sledi da će se išta brzo promeniti. A od kog se već postignutog procenta imunosti, ta imunost vakcinacijom dalje povećava, to je nešto SASVIM drugo, pa sam zaključio da je bolje da to bude tema za neku drugu poruku da bi se očuvao jasan fokus na izabranoj temi. Ovo dalje je kratka rekapitulacija mog razumevanja stanja u toj oblasti. Izvinjavam se na opširnosti, ali drugačije nije moguće spomenuti i zatim razumeti sve što je ovde važno.
Ta priča se svodi na određivanje stvarnog broja asimptotskih slučajeva i stepena njihovog imuniteta, i oko toga se ovde natežemo od početka. Nažalost problem je izuzetno komplikovan i još uvek nema pouzdanih naučnih zaključaka. Nevolja je u tome što se broj asimptotskih slučajeva za sada procenjuje serološkim testovima koji, šta god da mere, ni u kom slučaju ne mere STVARNI imunitet te osobe, pa se tako ni sa njima nikako ne može znati koliko je ljudi već imuno. A to je ono što nas sada interesuje. Serološki testovi detektuju antitela. I tu sad nastaju komplikacije. Koliko sam ja uspeo da shvatim odbrana organizma od virusa funkcioniše ovako:
U poslednje vreme je postalo jasno da težina bolesti zavisi i od broja virusa koje čovek udahne. To je razlog zašto i loše maske donekle pomažu. Imuni sistem se lakše izbori sa manje virusa i tada manje mora da se angažuje. A to je važno, jer on kad je veoma aktivan troši dragocenu energiju organizma, troši njegove ograničene resurse i, što je još važnije, ima "pravo" i mogućnost da kompletno izmeni funkcinisanje organizma. Može da izazove ogromnu temperaturu, da izazove proliv, povraćanje, da naredi organima da funkcinišu sasvim drugačije nego inače, da preusmeri energiju tako da ne ide u nepotrebne mišiće, da aktivira produkciju miliona odbrambenih ćelija itd, itd. Kad je u pitanju borba za život to je i dozvoljno i poželjno. Međutim tako burna aktivnot je i veoma skupa, pa se zato zdrav imuni sitem aktivira samo u minimalno potrebnoj meri, u skladu sa procenjenim stepenom opasnosti. To je i logično budući da smo dnevno sigurno izloženi ogromnom mnoštvu bakterija i virusa. SVE je oko nas i u nama živo. Zamislite kad bi SVAKI pojedini virus do kraja aktivirao čitav odbrambeni sistem koji zatim kroz niz koraka stvara dugotrajnu imunost na baš taj virus. Da ne spominjem koliko mutacija ima svaki pojedini od miliona vrsta virusa koji lebde, stoje i plivaju svuda oko nas. To bi bilo previše nerazumno trošenje naše energije i resursa. Zbog toga mali broj virusa izazva mali imunološki odgovor. Ako manja količina korona virusa uđe u organizam, stvori se nešto malo antitela, dovoljno za tu količinu, i to je sve.
I, ako baš TADA čovek uradi serološki test, biće pozitivan na antitela protiv korone. Ali da li je i imun? Drugim rečima, šta ako kasnije udahne bitno veću količinu korona virusa? Antitela sigurno nema dovoljno za tu veću količinu. A zatim, da li je taj virus makar i samo zapamćen u odbrambenim T ćelijama? Ja duboko sumnjam da se čitav proces pamćenja i pripreme imunog sistema na buduće napade pokreće za baš svaki pojedini tip virusa sa kojim slučajno dođemo u kontakt. Takvih, koje ponekad udahnemo jedan ili dva komada, sigurno ima na milione. To bi bio neracionalan, neoptimalan i verovatno biološki neodrživ dizajn odbrambenog sistema.
Dakle, kad serološki testovi u nekom gradu kažu da 10% ili 20% stanovništva ima antitela, to uopšte ne znači da se tih 10% ili 20% ne bi razbolelo kad bi bilo zaraženo na ubičajeni način, uobičajenom količnom korona virusa.
Zatim je pitanje koliko je test osetljiv? Da li detektuje baš male količine antitela u krvi, ili ih mora biti više? Pa u kojoj je meri specifičan? Sličnih virusa, koji ipak nisu korona, ima mnogo. Da li test detektuje i slična antitela za slične viruse, pa ih računa kao da su nastali zbog korone?
Dalje, znamo da asimptotski slučajevi korone brže gube anitela nego oni koji su imali simptome, a pogotovo oni koji su imali teže simtome. Od početka epidemije je prošlo već godinu dana. Koliko je onih koji jesu imali simptome u međuvremnu izgubilo zaštitu, a pogotovo onih koji ih nisu imali, pa im se imuni sistem možda i nije preterano potrudio? Koliko meseci traje zaštita? I od kolikog broja udahnutih virusa takva zaštita štiti, ako uopšte i dalje postoji?
Zatim, sem gore opisanog problema koliko su asimptotski slučajevi imuni i koliko dugo, tu je i pitanje koliko takvih ustvari ima? Tj od svih zaraženih, koji procenat nikada ne razvije simptome?
U početku je o tome bilo dosta istraživanja sa veoma velikim procentima. Posle se uglavnom ispostavilo da nisu bila dobra, najpre što nisu kako treba pratili ispitanike da bi bili sigurni ni kasnije nisu razvili simptome (tj da su prosto uračunali i one na početku bolesti, one sa dužom inkubacijom, one sa neobičnom ili atipičnim simptomima, kao i one slučajeve gde ni sami pacjenti nisu prepoznali da imaju baš koronu, a ne nešto drugo). Druga tipična greška je bila uzimanje malog ili ne reprezentativnog uzorka (recimo kandidate traže emailom, pa ko se sam prijavi).
Ovi veliki procenti asimptotskih su kasnije nesrazmerno mnogo popularisani kroz medije zato što je to odgovaralo obema stranama. Vlasti su htele da zaplaše narod da se ne bi previše bunio zbog lokdauna, pa im je odgovarlo stvaranje paranoje da je svaka druga osoba na ulici nevidljivo zaražena i opasna, pa im je bolje da sede kod kuće. A teoretičari zavera su smatrali da ogroman broj bolesnih bez simptoma konačno potvrđuje njihovu tezu da je korona ustvari u proseku bezazlena, tj manje opasna od gripa, što je onda direktan dokaz opšte zavere NEPOTREBNOG zaključavanja naroda. Dakle, po njima, treba se ponašati kao da se ništa specijalno ne dešava, pa će UBRZO i BEZ velikih POSLEDICA (sem po stare i jako bolesne), svi biti imuni.
Nažalost, ubrzo se ispostavilo da tako veliki brojevi asimptotskih slučajeva nisu realni. Neki rezulati su govorili o 10%, 20%, 50% ili čak mnogo puta više asimptotskih slučajeva od prijavljenih. Onda je došao poslednji talas korone gde je broj pozitivih bio i deset puta veći od prvog talasa, pa bi ti prvi rezultati značili da bi na tim mestima odavno svi morali da budu imuni. Što se naravno ni slučajno nije desilo. Niti je Švedska i blizu kolektivnog imuniteta (iako su zaverenici to najavljivali već desetak puta), niti je to Španija, ni Engleska, ni Brazil, ni USA, ni Indija, ustvari niko. Cela priča o ogromnom broju imunih koji koronu nije ni primetio je dobroj meri samo fantazija.
Američki CDC tvrdi da je procenat asimptotskih 40% (
https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-nc ... arios.html ). Novije studije su i dalje veoma šarene, ali se ta vrednost kreće od 10% do 40%, retko više od toga. Recimo ova velika i nedavna meta studija (ponovna analiza drugih studija) tvrdi da je to svega 17%
Estimating the extent of asymptomatic COVID-19 and its potential for community transmission: Systematic review and meta-analysis
Results: We screened
2,454 articles and included 13 low risk-of-bias studies from seven countries
that tested 21,708 at-risk people, of which 663 were positive and 111 asymptomatic. Diagnosis in all studies was confirmed using a real-time reverse transcriptase–polymerase chain reaction test. The asymptomatic proportion ranged from 4% to 41%.
Meta-analysis (fixed effects)
found that the proportion of asymptomatic cases was 17% (95% CI 14% to 20%)
overall and higher in aged care (20%; 95% CI 14% to 27%) than in non-aged care (16%; 95% CI 13% to 20%). The relative risk (RR) of asymptomatic transmission was 42% lower than that for symptomatic transmission (combined RR 0.58; 95% CI 0.34 to 0.99, p = 0.047).
Conclusions: Our
one-in-six estimate of the prevalence of asymptomatic COVID-19 cases and asymptomatic transmission rates is lower than those of many highly publicized studies but still sufficient to warrant policy attention. Further robust epidemiological evidence is urgently needed, including in subpopulations such as children, to better understand how asymptomatic cases contribute to the pandemic.
https://jammi.utpjournals.press/doi/10. ... -2020-0030
Uzevši sve ovo u obzir, na kraju sam odlučio da umesto ovih 17% uzmem viši broj, onaj koji je objavio Američki CDC, dakle da među svim zaraženim ima 40% asimptotskih slučajeva koji su postali i ostali imuni. Ovo istovremeno uzima u obzir i da je naš zvanično objavljeni broj zaraženih manji od stvarnog, ali i da mnogi sa detektovanim antitelima na serološkim testovima, koji nisu ni znali da su imali virus, NISU imuni iako su im neka antitela u nekom trenutku bila detektovana. Mislim da bi 40% trebalo da bude blizu stvarne vrednosti broja dodatno zaštićenih (od kod nas ukupno pozitivnih) uzevši u obzir veliki intenzitet i dužinu trajanja epidemije koja ni posle godinu dana ne jenjava bez obzira koliko je neka zemlja bila izložena zarazi u prošlim talasima. Da su ti procenti veći prosto ne bilo moguće da ovo traje godinu dana. Velika većina takvih gradova ili zemalja bi već bila imuna i epidemije na tim mestima ne bi bilo.
Dakle, na dan 12.02.2021. kumulativni broj pozitivnih na testu u Srbiji je bio 417.841. U odnosu na 7.000.000 stanovnika Srbije to je 5,97%. Kad se tome doda 40%
(417.841 * 1,4) / 7.000.000 = 8,36%
Tako sam došao do 8,36 % već imunih, što se vidi na grafiku za taj datum. Da li je ova procema blizu realnog će pokazati vreme. Ono što je međutim sigurnije od toga je da u literaturi do sada nisam naišao na argumente za neki procenat koji se u znatnijoj meri razlikuje od spomenutog opsega od 10% do 40 % asimptotskih. A iz toga onda u našem slučaju sledi ovih 8,36%
