Mislim da bi trebalo brzo objaviti bar neku smislenu i realnu analizu trenutne situacije u vezi sa tokom vakcinacije budući da svi pokazatelji toka epidemije ukazuju da je veoma izgledan ponovni rast. Već nedeljama vlast bukvalno peva hvalospeve samoj sebi o tome kako smo među prvima u Evropi po brzini vakcinisanja. Ovo je izrazito opasno jer ne znam šta bi drugo posle silnog mučenja dugog godinu dana narod i mogao da pomisli sem da je zahvaljujući tako rekordnoj brzini vakcinisanja sve ovo uskoro gotovo, i da najzad može da se opusti. Otprilike, znamo da nam već čitav mesec dana ubrzano raste kolektivni imunitet, pa "Ako već nisam dobio kovid čitavu godinu dana, neću ga valjda dobiti baš sad, kad je treći talas prošao, a zbog brze vakcinacije sigurno već ima puno imunih. Pa glavna opasnost mora da je već prošla!"
Na nesreću, reči su jeftne a utisci varljivi. Dok se ne pogledaju brojevi (pod prepostavkom da se nekako dokopamo tačnih brojeva), ništa nije jasno. Pošto im naravno ni na pamet ne pada da broj vakcinisanih iz novog "vakcinaškog programa" svaki dan automatski kopiraju na već postojeći kovid sajt (bez slikanja za TV), morao sam da redom pretražujem intervuje od početka vakcinacije i da iz njih prepisujem broj vakcinisanih po danima. Kad se to uradi dobije se sledeći grafik toka vakcinacije koji nam po prvi put jasno pokazuje kako ustvari teče taj proces. Procenti na Y osi nam govore koji je deo od 7 miliona stanovika Srbije imun zato što je već preležao bolest ( = "pozitivni" + "asimptotski, a ipak dugotrajno imuni"), koji je procenat vakcinisan 1. ili 2. put, a koji je procenat uopšte voljan da vakcinu primi (bar sada?), ako to merimo procentom prijava.
Posle 3 nedelje, pa druga vakcinacija, pa još 2 nedelje, dakle posle 5 nedelja od prve vakcinacije, biće imuno 16% stanovnika Srbije.
Iz dijagrama se vidi nekoliko stvari.
Prvo, procenat prijavljenih vidljiv na prvom grafiku je bedan, sasvim suprotno pisanju novina o "veličanstvenom odzivu koji je jasan znak poverenja". Uzevši u obzir da je prošlo već pet nedelja, da je već vakcinisano skoro 600.000 ljudi, i da se nikome ništa ružno nije desilo, čak i oni oprezni bi trebalo da su do sada ipak nešto manje oprezni. Nažalost 14% prijavljenih pose 5 nedelja kampanje NIJE veliki broj. Da sada imamo na raspolaganju sve vakcine sveta i dalje bi bili veoma daleko od kolektivnog imuniteta od 60% ili 70% imunih prosto zato što 86% Srba izgleda još nije spremno da se vakciniše. Ali recimo da NEŠTO i dalje čekaju (možda novi i gori soj virusa iz recimo Indije, a da nisu imuni ni na onaj stari?), pa MOŽDA kasnije bude bolje. Mada treba zapaziti da se nagib te krive vremenom smanjuje, pa ostaje da se nadamo da neće dostići graničnu vrednost i preći u horizontalnu liniju koja se više ne penje (tj da puno više od trenutnog procenta prijavljenih i neće hteti da se vakciniše).
Dalje, crvena linija u prvom grafiku je procenat stanovnika Srbije koji su primili prvu dozu vakcine. Iz grafika vidimo da je BRZ rast vakcinisanih ustvari postojao samo od 19. do 28. Januara. Posle im je nestalo vakcina što se vidi iz bitno manjeg nagiba krive. Ili ne baš nestalo, ali su ih imali na raspolaganju BITNO manje. Na nesreću, kad bi tempo vakcinisanja bio kao od 28. Januara pa do pre neki dan (kad smo dobili novu veću pošiljku vakcina), čitava ova kampanja vakcinacije bi trajala do ko zna kad.
Iz ovoga sledi još jedan važan zaključak. Toliko hvaljena dobra organizacija vakcinisanja je ustvari skoro nebitna. Glavno usko grlo je mogućnost NABAVKE vakcine, budući da je verovatno sve zemlje mogu davati brže nego što je mogu nabaviti. Zbog toga sada glavno pitanje: "Kad će se sve ovo završiti?", ustvari zavisi od toga ko bude uspeo da MESECIMA održava ogroman tempo nabavke vakcina kojih na tržištu ima drastično manje od potražnje. Zbog toga je ključno da pokušamo proceniti koji je to mesečni broj kome se možemo nadati tokom dužeg vremena. Mislim da je najpotpunija ova Vučićeva izjava gde je nabojao sve vakcine koje pretpostavlja da ćemo dobiti (samo narudžbina ne znači puno) tokom meseca Februara:
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će sutra u Srbiju stići još 500.000 doza vakcine Sinofarm. Vučić je na vanrednom obraćanju javnosti u Predsedništvu rekao da su kineske vakcine u srpskom magacinu u Kini i da će sutra stići u Srbiju. Rekao je da će uz 50.000 vakcina Sputnjik V za prvu dozu koje su stigle jutros, u narednih 15 dana stići još 50.000 za drugu dozu. Naveo je da će Srbija do kraja februara dobiti još 88.000 vakcine Fajzer, ali i između 125.000 i 150.000 vakcina kompanije Astrazeneka.
9.02.2021,
https://insajder.net/sr/sajt/vazno/22675/
Ovo je u medijima predstavljeno kao veliki uspeh. Dakle, nešto što nije bilo nimalo lako postići, pa iz toga možemo zaključiti da bi to mogla biti neka prva približna procena broja vakcina kojoj se i nadalje mesečno možemo nadati ako u nabavci stalno budemo isto tako uspešni kao što je bio Vučić u Februaru. Dakle:
Sinofarm 500.000
Fajzer 88.000
Astrazeneka 135.000
Sputnik 100.000
Ukupno 823.000
Da budemo velikodušni pa da vidimo šta će biti ako svakog meseca budemo mogli nabavljati više od toga, recimo milion doza vakcina. Prepostavke su sledeće. Druga doza vakcine se daje 3 nedelje posle prve, a čovek postaje imun 2 nedelje posle druge doze. Tokom leta neće biti velikog širenja virusa, pa će prirodni imunitet posle preležane bolesti imati oko 10% stanovništva. Kolektivni imunitet se postiže na nivou od 70% imunih, pa vakcinacija mora sama za sebe da postigne 70% - 10% = 60% imunizovanih. Onda smo mirni i opasnosti više nema. Takođe, setite se da se značajniji efekti vakcinacije ne pojavljuju brzo, nego tek kada je procenat vakcinisanih već blizu potrebne granične vrednosti kolektivnog imuniteta. Kada ćemo ga dakle dostići ako uspemo STALNO nabavljati po 1.000.000 doza vakcina mesečno, dokle nam god trebaju?
Kao što vidite, datum na kome plava linija seče 60% je tek negde krajem oktobra! Tj i ova godina je verovatno izgubljena ako ne uspemo nabavljati bitno više doza (i ako ne bude dovoljno onih koji žele da je prime).
Šta ako budemo nabavljali tačno onoliko doza kao u (za nabavku uspešnom) mesecu Februaru? Dakle 823.000 mesečno?
Presečna tačka je u Decembru!
Šta ako bude, možda realnija, cifra od pola miliona doza mesečno?
Presečna tačka se pomera u sledeću godinu, dakle onda je kraj čak negde u Junu 2022. godine! Zašto TO niko ne kaže na televiziji?
Na kraju, mora da se komentariše glavni problem u ovoj analizi šta nas očekuje. A to je prepostavka da je raspoloživost vakcine ista svakog meseca, tj da su slični nivoi teškoća u njenoj nabavci. Razumno je pretpostaviti da će se svetski kapaciteti za proizvodnju vakcine povećavati, pa će biti sve lakše nabaviti je. Nesumnjivo da hoće, ali KADA, za KOLIKO, i KOME će ti viškovi u proizvodnji biti namenjeni? Tu postoje velike dileme.
Možemo recimo da probamo da posmatramo svetske kapacitete za proizvodnju na osnovu praćenja procenta vakcinisanja svetskog stanovništa.
Vidimo da je tempo proizvodnje relativno konstantan poslednje tri nedelje, takav da omogućuje vakcinisanje oko 2% broja ljudi na Zemlji mesečno. To bi značilo da bi ovim tempom vakcine za sve bile proizvedene tek za 49 meseci. Drugim rečima, nestašica vakcina na tržištu bi ovim tempom proizvodnje trajala sve do tada. To će nesumnjivo ići brže zbog progresivnog povećanja kapaciteta za proizvodnju, ali ovako veliki broj nam ipak govori da je teško očekivati lakoću nabavke vakcine u najmanju ruku tokom ove godine (što je 4 puta kraće vreme). Ne očekujem baš bitno veću brzinu rasta tih kapaciteta jer je to ipak kompleksna proivodnja, koja zahteva i eksperte i fabrika i RETKE SIROVINE koje su takođe verovatno ograničene raspoloživosti u tako ogromnim razmerama (7,8 milijardi doza puta dva). Za takve nepojmljive brojeve su bili potrebni mnogi meseci čak i za obične hirurške maske.
Drugi je problem što očekujem da će bogate zemlje čim vakcinama namire same sebe, odjednom postati visoko moralne i zahtevati da većina novih vakcina bude rezervisana za siromašne i mnogoljudne zemlje, čisto da smanje tempo stvaranja novih mutacija koje bi posle došle i njima. Što znači da i zbog toga neće biti baš jednostavo da mi svakog meseca, tokom godine dana, stalno ponovo i ponovo negde nalazimo milion ili više slobodnih vakcina.
Naravno, sve ovo je nemoguće predvideti i iskreno se nadam da neće biti tako, da će proizvodnja vakcina da drastično poraste i to veoma brzo. Međutim smisao ove poruke je da se zaista razume zašto uopšte nismo blizu trenutka da vakcinacijom postignemo kolektivni imunitet i da ne smemo da mislimo da je epidemija prošla. Ako budemo imali puno sreće stvari će se smiriti negde na proleće ili leto. Ako ne, mogli bismo ući i u jesen. U svakom slučaju, zaštitne mere će biti neophodne još dugo vremena i veoma je važno da to svi razumeju.