Što se tiče pomalo depresivnih komentara o problemu mutacije virusa. Nije baš tako crno.
Ozbiljan problem međutim zaista postoji. Sam čin vakcinacije automatski pokreće mehanizam Darvinističke prirodne selekcije koja izdvaja i dalje širi samo one mutacije koje u novim uslovima mogu da prežive, tj da se repliciraju zato što na njih vakcina ne deluje ili deluje manje. Pa bi se u najcrnjoj varjanti moglo desiti da je tempo stvaranja novih mutacija otpornih na trenutne vakcine veći od naših mogućnosti da nove vakcine stvaramo. Ali koliko je to verovatno?
Jedna od daleko najkorisnijih posledica ove epidemije je da je najzad ljudima sa novcem i uticajem postalo jasno da njihove sopstvene firme gube novac a oni ogroman profit ako se dozvoli veliki stepen raznih zaraza među radnicima koji im stvaraju profit, odnosno višak vrednosti. A iz političke ekonomije je kao jedan od temeljnih rezultata poznato da višak vrednosti uvek stvaraju LJUDI, a nikada mašine ili tehnologija sami za sebe. Pa moćnicima nikako ne ide u račun da upravo oni koji im stvaraju bogatstvo budu bolesni na ogromnim, epidemijskim nivoima. Profit koji je moguće ostvariti eksploatacijom epidemije (vakcine, lekovi, itd) je bukvalno beznačajan u odnosu na hiljade milijardi gubitaka u svim drugim oblastima. Zbog toga su razne teorije zavera o ovoj epidmiji obične budalaštine, a oni koji to ponavljaju nemaju ni osnovnu predstavu o čemu pričaju. Tako da posle ove pandemije treba očekivati drastično veće investicije u fundamentalna medicinska istraživanja, tehnologiju i kapacitete vezane za brzo pravljenje vakcina protiv novih ili mutiranih sojeva. To je prvi mehanizam koji će delovati protiv mogućnosti da tempo stvaranja novih mutacija otpornih na trenutne vakcine bude veći od naših mogućnosti da nove vakcine stvaramo brže od toga (doduše ne baš odmah).
Međutim postoji još jedan mehanizam koji ide u našu korist. Tempo stvaranja novih mutacija je proporcionalan broju deoba virusa budući da je mutacija ustvari greška u replikaciji prilikom deobe. Pošto je procenat takvih grešaka u kopiranju genetskog materjala fiksan u odnosu na broj deoba, sledi da što ima više bolesnih brže se stvaraju nove mutacije, i obrnuto, što je bolesnih manje, tempo stvaranja novih mutacija će biti manji, pa ćemo lakše postići da mi brže od toga pravimo nove vakcine. Dakle nije dovoljno da bogate zemlje vakcinišu svoje stanovništvo, mora da bude mali broj bolesnih u čitavom svetu, jer tek onda virus ima manje šanse da stvara nove mutacije. Tako da ako razvijene zemlje budu sebične, džabe im vakcinisanje ako im iz nerazvijenih i zato nevakcinisanih zemalja redovnim tempom pristižu novi i otporni sojevi koji poništavaju efekat vakcinacije u bogatim zemljama. Zbog toga Svetska Zdravstvena Organizacija toliko insistira na ravnopravnoj podeli vakcina. Nisu tu samo u pitanju moralni obziri iako je ona ipak daleko poštenija od totalno sebične politike vlasti svake pojedine zemlje koje uvek gledaju prvo svoje interese.
Zbog toga ključ ovog problema leži u srećnoj okolnosti da su (za sada) novi sojevi samo delimično otporni na trenutne vakcine, tako da će njihova primena na većoj skali, tj u svetskim razmerama, ipak u čisto statističkom smislu drastično smanjiti broj bolesnih u svetu, ili bar broj ozbiljno bolesnih. A ovo će onda u istoj meri smanjiti verovatnoću pojave novih i na trenutne vakcine otpornih sojeva. Tako da će vremenom biti sve lakše u vakcinaciji imati prednost u "tempu", tj biti ispred mogućnosti virusa da se širi brzim menjanjem (budući da će imati sve manje prilike za deobu).
Sve u svemu, prognoze su dobre, ali bi borba protiv ovog virusa mogla trajati duže nego što ljudi misle. Sve zavisi od toga koliko su tačno novi sojevi otporni na trenutne vakcine i kojim se tačno tempom oni stvaraju. Za sada to izgleda da ide u našu korist. Problem je međutim šta ako se pojave savim novi virusi. I ovaj je lako mogao imati veći reprodukcioni faktor i ostavljati još teže posledice. Ja bih rekao da smo, za sada, imali puno sreće. Međutim imperativno je mnogo veće ulaganje u osnovna istraživanja ali i u borbu protiv poplave iracionalnosti, neznanja, paranoje i (istovremeno) državnih manipulacija koje su im uzrok i teorija zavera.