Nema policijskog časa, nema zaključavanja, nema „ostajanja kod kuće“, nema panike, nema katastrofe. Mnogo se govorilo o švedskoj strategiji borbe protiv koronavirusa, ali strategija Nikaragve bila je daleko uspešnija, sa mnogo manje smrtnih slučajeva, bez „ekonomskog spasavanja“ za velike banke i sa ograničenom štetom za mala i srednja preduzeća.
Usred svetskog ekonomskog debakla izazvanogkolapsom i histerijom oko koronavirusa, osiromašena Nikaragva, prehrambeno samodovoljna, zasnovana na malim preduzećima, zabeležila je rast izvoza od preko 10% u poslednjih 8 meseci jer nije gasila ekonomiju.
Upravo zato što je održala ekonomiju, nije morala da uzima velike kredite da bi se suočila sa vanrednom situacijom.
U Managvi, glavnom gradu Nikaragve, barovi su puni ljudi, restorani su puni gostiju, nrma nošenja maski. U Nikaragvi ne postoji zvanična politika nošenja maski, osim preporuke da samo osopacijenti sa respiratornim problemima ili osoblje koje se o njima brine treba da nose maske. S druge strane, nošenje hirurških rukavica snažno se ne preporučuje jer predstavlja ozbiljan rizik od zaraze koronavirusom i drugim respiratornim bolestima.
U bolnicama i zdravstvenim jedinicama većina ljudi nosi maske, bilo iz predostrožnosti ili iz puke ljubaznosti. Inače, u kancelarijama i prodavnicama sredstva za pranje ruku i alkoholna sredstva za dezinfekciju ruku praktično su svuda dostupna.
Nisu postavljena ograničenja za javne skupove i sportska dešavanja, kao ni za brojne lokalne sajmove i druge tradicionalne aktivnosti koje se održavaju svake nedelje. Nekoliko masovnih aktivnosti na kojima se okuplja više hiljada ljudi otkazano je zbog koronavirusa, ali su se uglavnom ljudi normalno kretali, izlazili ili išli na plažu. Škole se nisu zatvarale.
Pa ipak, sa samo 2-3 smrtna slučaja od koronavirusa nedeljno u poslednjih nekoliko nedelja – ukupno 147 do 22. septembra, Nikaragva je daleko najmanje pogođena zemlja u Centralnoj Americi, a zdravstveni sistem ni u jednom momentu nije se približio tački kolapsa.
U štampi širom sveta Nikaragva je predstavljena kao zemlja koja „nije učinila ništa“ da zaustavi pandemiju, što je potpuna laž. Vrlo rano, 21. januara, Nikaragva je proglasila nacionalnu epidemiološku uzbunu. To je bio dan nakon što su kineske vlasti prijavile treći smrtni slučaj od koronavirusa u toj državi. Nekoliko nedelja kasnije, nacionalno telo za borbu protiv COVID-a Nikaragve razradio je detaljan protokol zasnovan na jačanju sistema javnog zdravlja i masovnom informisanju stanovništva.
Strategija koju je sledila vlada Nikaragve zasnivala se na informisanju stanovništva, zbrinjavanju starih i nemoćnih osoba i jačanju javnog zdravstvenog sistema, posebno kroz pojačanu kontrolu mnogih bolesti koje već prete stanovništvu. Uobičajene kampanje javnog zdravlja nikada nisu prestajale.
Građanima je preporučeno da pojačaju higijenske rutine, a onima iz rizičnih grupa da se izbegavaju gužvu. Sve institucije su osmislile planove i protokole za vanredne situacije.
Ministarstvo zdravlja od samog početka pruža epidemiološki nadzor za ljude pogođene epidemijskim bolestima tipičnim za doba godine. Ljudima sa respiratornim problemima, kašljem i gripom, posvećuju se posebna pažnja i nadzor kako bi se utvrdilo da li im je potrebno dalje praćenje u zavisnosti od njihovog hroničnog stanja.
Kao što smo pomenuli, škole i univerziteti ostali su otvoreni jer učenje na daljinu nije opcija za ljude sa niskim primanjima. Međutim, zato što su neki roditelji oklevali da pošalju svoju decu u školu, napravljena je posebno dizajnirana serija televizijskih časova o svim temama, koji su emitovani i na javnim televizijskim kanalima i na radiju, tako da deca mogu da nadoknade bilo koji čas koji su propustila.
Bez obzira na to da li se bavi prirodnim katastrofama ili nacionalnim izazovima javnog zdravlja, Nikaragva je tokom godina izgradila organizaciju bez premca koja brzo mobiliše hiljade dobrovoljaca-aktivista i zaposlenih u javnom sektoru. Dakle, Covid nije iznenadio zemlju.
Nikaragva je zemlja u kojoj su 80% poljoprivrednih gazdinstava ispod 875 hektara, a njih obrađuju mali i srednji proizvođači. To je zemlja u kojoj mala porodična preduzeća upravljaju ekonomijom, kontrolišući preko 60% raspoloživog dohotka, pružajući oko 80% zaposlenosti u zemlji i proizvodeći 90% sve hrane koja se konzumira.
Dakle, iako jednostavno ne može sebi da priušti „zaključavanje“ ili „ostajanje kod kuće“, ova država nije mi trebala da preduzima „vanredne mere“ da bi se suočila sa vanrednom situacijom, jer je već imala izuzetno dizajniran sistem koji je u stalnoj spremnosti da se suoči sa bilo kojim vrstom vanrednih situacija.
Za Nikaragvu bi „plava pilula“ zaključavanja ili „ostajanja kod kuće“ bila čisti cijanid, a otkad je njeno rukovodstvo davno uzelo crvenu pilulu, uspela je da razazna prave interese koji stoje iza lažnog pandemijskog diskursa bogatih zemalja.
Ne podržavam nikakve montipajtonske mere - samo konstatujem da u mnoštvu kontradiktornih stavova i nedostatku bilo kakvog konsenzusa oko načina borbe sa pandemijom, nošenje maske (iako smara) meni ne šteti koliko nekome možda pomogne.
