Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.770
- Pohvaljen
- 25.895
Kad razmišljam o prioritetima i načinima na koje se stvari kod nas obično odvijaju, čini mi se da je nužno da javnost uz pomoć novinara vrši stalan pritisak na vlasti vodeći pri tome neku vrstu paralelne evidencije prioritenih zadataka u borbi protiv epidemije. Trebalo bi definisati neku listu onoga na čemu što pre treba raditi, a zatim napraviti semafor ispunjenosti zadataka kao onaj koji postoji na Beobuildu za građevinske projekte. Tako bi SVI, bez obzira na nivo informisanosti i stručnosti, mogli jednim pogledom da sagledaju dokle se stiglo, da li se napreduje, kada će se završiti i da li se uopšte išta dešava u tim oblastima. Samo to omogućuje povratni uticaj javnosti. Novinari bi tada imali zadatak da stalno pitaju dokle se stiglo, a postojao bi jasan spisak i evidencija na koju mogu da oslone u formulaciji pitanja i u tome koliko ih često treba postavljati.
http://beobuild.rs/projekti-p291.html
Neki preliminarni spisak bi recimo mogao da izgleda ovako.
1. Novi kapaciteti za testiranja i njihova pravilnija prostorna raspodela. Danima stari rezultati obesmišljavaju čitavo testiranje. Inače se LAŽEMO da to imamo.
2. Kako napreduje pravljenje potpuno nove i sveobuhvatne baze podataka i WEB aplikacija za detaljno praćenje epidemije i podršku lekarima, pacjentima, ostalom stanovništvu i epidemiolozima? Moramo imati pouzdanu, savremenu i BRZU informacionu podršku za sve njih. Ovo je EKSTREMNO važno i hitno. Da li se tu IŠTA dešava?
3. Koliko ima obučenih ljudi za traženje kontakata? Koliko čovek-časova dnevno za taj posao možemo da angažujemo OVOG TRENUTKA?
4. Kako napreduje pravljenje novih smeštajnih kapaciteta? Šta je sve planirano, dokle se stiglo i kada će biti gotovo?
5. Kako napreduje pravljenje zaliha, repro materjala i opreme za zimu? Takođe, servisiranje pokvarene opreme? U kome procentu je ispravno ono što već imamo? Ili upotrebljivo, ako nešto fali od potrošne robe za tu opremu?
6. Kako napreduje obećana revizija podataka o dosadašnjem toku epidemije u Srbiji? Da li se podaci ponovo unose iz originalnih dokumenata? Ovo ne treba da čeka kraj razvoja novog programa. Unos u računar se može raditi paralelno. To je bitno uraditi da bi mogli razumeti dinamiku i zavisnosti širenja virusa u Srpskim uslovima, uzimajući u obzir naše navike, što je bitno zbog preciznijeg predviđanja budućeg kretanja virusa. Koja su bila glavna žarišta? Zašto su baš TO bila glavna žarišta? Koje su se obične aktivnosti pokazale opasnije od drugih (na osnovu podataka, a ne napamet). Koja iskustva mogu izvući veliki kolektivi, poput policije, vojske, komunalnih radnika, farbičkih radnika, prodavaca, itd? Trenutno, krizni šta bukvalno blagog pojma nema ni šta će se desiti sutra, a kamoli za nedelju ili mesec. I sa vrlo sumnjivom idejom šta se desio juče. To se može zaključiti samo na osnovu POUZDANIH i dobro obrađenih istorijskih podatraka. Bez obzira zbog čega nisu bili dobri, to se mora popraviti tako što se ponovo unesu. Zašto za sve to ne koristmo leto i tekući minimum aktivnosti virusa?
7. Koji je procentualni odnos kapaciteta zdravstvenih ustanova koji je u nekom trenutku posvećen njihovim uobičajenim aktivnostima, a koji je procenat preusmeren na epidemiju? Drugim rečima, u kom je procentu svojih kapaciteta zdravstveni sistem u redovnom stanju? Ako je moguće po medicinskim oblastima i gradovima. Za ovo je neophodan u svakom trenutku ažuran "semafor". Mnogi bi na osnovu ovoga procenjivali da li se isplati ići na redovne zdravstvene kontrole ili tretmane koji nisu hitni, ali se ipak ne mogu baš u nedogled odlagati. Ovo je izvor "viška smrti" koji je OGROMAN.
8. Šta se dešava u NAŠEM gradu i našoj opštini? Da li se radi na tome da najzad saznamo i to? Koliko računarske opreme imaju lokalne zdravstvene ustanove? Koliko presečno kasne njihovi izveštaji i šta sve sadrže?
9. Itd. Toga sigurno ima još ...
Sve to mora biti javnosti predočeno u vidu jasno razumljivog semafora sa stepenom završenosti svakog od tih poslova. Inače će sve biti po starom. A ovaj put ćemo to možda i životom platiti.
http://beobuild.rs/projekti-p291.html
Neki preliminarni spisak bi recimo mogao da izgleda ovako.
1. Novi kapaciteti za testiranja i njihova pravilnija prostorna raspodela. Danima stari rezultati obesmišljavaju čitavo testiranje. Inače se LAŽEMO da to imamo.
2. Kako napreduje pravljenje potpuno nove i sveobuhvatne baze podataka i WEB aplikacija za detaljno praćenje epidemije i podršku lekarima, pacjentima, ostalom stanovništvu i epidemiolozima? Moramo imati pouzdanu, savremenu i BRZU informacionu podršku za sve njih. Ovo je EKSTREMNO važno i hitno. Da li se tu IŠTA dešava?
3. Koliko ima obučenih ljudi za traženje kontakata? Koliko čovek-časova dnevno za taj posao možemo da angažujemo OVOG TRENUTKA?
4. Kako napreduje pravljenje novih smeštajnih kapaciteta? Šta je sve planirano, dokle se stiglo i kada će biti gotovo?
5. Kako napreduje pravljenje zaliha, repro materjala i opreme za zimu? Takođe, servisiranje pokvarene opreme? U kome procentu je ispravno ono što već imamo? Ili upotrebljivo, ako nešto fali od potrošne robe za tu opremu?
6. Kako napreduje obećana revizija podataka o dosadašnjem toku epidemije u Srbiji? Da li se podaci ponovo unose iz originalnih dokumenata? Ovo ne treba da čeka kraj razvoja novog programa. Unos u računar se može raditi paralelno. To je bitno uraditi da bi mogli razumeti dinamiku i zavisnosti širenja virusa u Srpskim uslovima, uzimajući u obzir naše navike, što je bitno zbog preciznijeg predviđanja budućeg kretanja virusa. Koja su bila glavna žarišta? Zašto su baš TO bila glavna žarišta? Koje su se obične aktivnosti pokazale opasnije od drugih (na osnovu podataka, a ne napamet). Koja iskustva mogu izvući veliki kolektivi, poput policije, vojske, komunalnih radnika, farbičkih radnika, prodavaca, itd? Trenutno, krizni šta bukvalno blagog pojma nema ni šta će se desiti sutra, a kamoli za nedelju ili mesec. I sa vrlo sumnjivom idejom šta se desio juče. To se može zaključiti samo na osnovu POUZDANIH i dobro obrađenih istorijskih podatraka. Bez obzira zbog čega nisu bili dobri, to se mora popraviti tako što se ponovo unesu. Zašto za sve to ne koristmo leto i tekući minimum aktivnosti virusa?
7. Koji je procentualni odnos kapaciteta zdravstvenih ustanova koji je u nekom trenutku posvećen njihovim uobičajenim aktivnostima, a koji je procenat preusmeren na epidemiju? Drugim rečima, u kom je procentu svojih kapaciteta zdravstveni sistem u redovnom stanju? Ako je moguće po medicinskim oblastima i gradovima. Za ovo je neophodan u svakom trenutku ažuran "semafor". Mnogi bi na osnovu ovoga procenjivali da li se isplati ići na redovne zdravstvene kontrole ili tretmane koji nisu hitni, ali se ipak ne mogu baš u nedogled odlagati. Ovo je izvor "viška smrti" koji je OGROMAN.
8. Šta se dešava u NAŠEM gradu i našoj opštini? Da li se radi na tome da najzad saznamo i to? Koliko računarske opreme imaju lokalne zdravstvene ustanove? Koliko presečno kasne njihovi izveštaji i šta sve sadrže?
9. Itd. Toga sigurno ima još ...
Sve to mora biti javnosti predočeno u vidu jasno razumljivog semafora sa stepenom završenosti svakog od tih poslova. Inače će sve biti po starom. A ovaj put ćemo to možda i životom platiti.