[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=766968#p766968:2vei3w59 je napisao(la):
nex999 » 18 Aug 2020 09:23 am[/url]":2vei3w59]Sta ako
Je volsebno prepolovljen broj novoobolelih - samo zato sto je sad velika navala na PCR testove zbog letovanja u Sutomoru
? I onda imamo situaciju da ovih dana jednostavno vecina testiranih zapravo budu mahom zdravi ljudi koji su dosli na test zbog letovanja
Ovo pisem samo retoricki i kao vezbu za mozak posto tim brojevima vise niko ne veruje
Ja već jako dugo lupam glavu oko tih brojeva u pokušaju da uspostavim vezu između njih i onoga što znamo da se dešava zahvaljujući drugim vestima o toku epidemije. Nezavisno od početnog problema poverenja, što su dakle i sami brojevi nesigurni, dodatno su i zavisnosti veoma složene, a broj nama nepoznatih informacija veoma veliki. To što si pitao zavisi od
- u kojoj je tačno meri ukupan broj zahteva za testiranjem manji ili veći od maksimalnih kapaciteta (da je informacioni kanal "zasićen" zahtevima?), tj da li putnici u inostranstvo svojim zahtevima za testiranje izbacuju neke zahteve zaista bolesnih, zbog nemogućnosti da se testiraju svi, pa NEKI i ne budu testirani. Ali iz koje grupe najviše? Ili svi zahtevi uvek budu prihvaćeni, ali ne čekaju svi isto? Što bi samo drastično izobličilo vremenski odziv u rezultatima testiranja. Ako je tako, koliko? Tj koliko ko čeka?
- postoje li klase prioriteta u testiranju da bi se izbegao gornji problem? Recimo zahtevi iz bolnica imaju prvi prioritet, prijemne ambulante drugi, a oni koji dolaze zbog potvrda za letovanje poslednji prioritet, pa za njih šta od vremena i testova preostane? Ili je zbog toga što oni plaćaju, a i hitno im je, možda je čak obrnuto, tj da ONI imaju prioritet. Postoje li uopšte prioriteti? U kojoj su meri kapaciteti za testiranej zagušeni? Ponovo, koliko ko u proseku čeka?
- zatim su problem stalno promenljivi kriterijumi "definicije slučaja". Kad čovek dođe u ambulantu sa sumnjom da je zaražen, da li se stalno menja kriterijum ko od njih ima pravo da bude testiran? To bi onda stalno menjalo udeo zaista zaraženih među testiranim. A ako je testiranje usko grlo, menja se i sve ostalo.
- zatim se sada mnogo više definitivno zaraženih (što je jasno po kliničkoj slici, testovima krvi i snimcima pluća) šalje kući da tamo odleže bolest. Da li se oni, kao lakši slučajevi, takođe na početku testiraju? Uvek, samo nekada, ili nikada? Kako promena u tim kriterijumima utiče na profil stvarno zaraženih u ukupnom broju zahteva za testiranje? Ako stalno radimo u režimu zasićenja naših maksimalnih mogućnosti za testiranje, onda utiče i to.
- pa je problem koliko ima asimptotskih slučajeva u populaciji, malo ili mnogo? Ako ih ima mnogo, broj pozitivnh bi onda zavisio i od obima testiranja, jer bi više testiranja zahvatilo više asimptoskih. Onda bi veći odnos zdravi/bolesni u ukupnom broju zahteva za testiranjme obuhvatio i više asimptotskih slučajeva.
Veliko je pitanje da li i krizni štab zna odgovore na mnoga od ovih pitanja, pošto to zavisi od metoda i ažurnosti skupljanja SVIH podataka, u celoj Srbiji, i njihovog ubacivanja u dovoljno dobru bazu podataka, a verovatno ništa od toga ne postoji na način na koji to ova situacija zahteva. Nažalost nije moguće voditi zemlju kroz ovakvu epidemiju ako morate pogađati šta se u njoj dešava. Isto tako nije moguće prebaciti svu odgovornost na građane i njihovo ponašanje, ako sad i ONI nisu detaljno i veoma dobro obavešteni o kretanju epidmije, o njenim privremenim širenjima i privremenim povlačenjima, upravo onda kad se oni dešavaju, a ne dve nedelje kasnije, kada je za neophodno prilagođavanje svakodnevnog ponašanja građana već kasno. Ako zvanični broj dnevno pozitivnih znači toliko malo, a trebao bi biti glavni pokazatelj šta se dešava, "osovina" oko koje se vrte sve naše reakcije, kako to da nikome do sada to nije zasmetalo bar toliko da nešto preduzme?