Epidemija CoViD-19

[marrecar]

Ne bih se složio da je to glavni razlog. Postojala su samo dva mesta za testiranje na lični zahtev u Beogradu, od čega samo Torlak testira bez zakazivanja, koji ne radi nedeljom. Drugi je Gradski zavod za javno zdravlje u kome su svi termini do 20. avgusta bili rezervisani već na početku meseca, a piše da je dnevni kapacitet 30 osoba. Svako drugo mesto u Srbiji, gde se može testirati na lični zahtev, je po principu zakazivanja, barem dan ranije, a nisam siguran da li i oni rade nedeljom. I naravno kapaciteti su manji, a i rezultati se dobijaju relativno kasnije, u odnosu na Beograd. Iz nekog razloga su stalno nakon vikenda mnogo manje brojke novozaraženih, ja očekujem danas da to opet bude oko 200, i više.
Na kraju je ipak sve moguće, s obzirom da ne znamo kako oni upisuju podatke, kada ih upisuju i šta uopšte čitaju.

 

[solecar]

Od danas se otvaraju i dodatne laboratorije za PCR testiranje na lični zahtev.

izvor: N1

 

[solecar]

Sindikat: Nije moguće organizovati rad u školama po uputstvu ministarstva

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije upozorila je da na osnovu uputstava koje je predložilo Ministarstvo prosvete, nije moguće organizovati rad u školama od 1. septembra i napraviti raspored.

Iz unije su naveli da je na sastanku sa resornim ministrom Mladenom Šarčevićem 13. avgusta "mnogo toga rečeno, ali gotovo ništa nije dogovoreno".

"Na sastanku smo od ministra čuli da Stručna uputstva nisu 'Sveto pismo' i da se mogu menjati, da su direktori odgovorni za organizaciju i realizaciju nastave, da se nastava neće odvijati onlajn i da se platforme neće koristiti osim u slučaju povećanja broja zaraženih", stoji u saopštenju.

Ocenjuje se i da ono što je na sastanku izgovoreno, "nije u skladu sa onim što je predviđeno Stručnim uputstvima".

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je ranije da je preporuka roditeljima da od 1. septembra osnovci od prvog do četvrtog razreda što više pohađaju nastavu u školama radi, kako je rekao, socijalizacije i prilagođavanja na školsku sredinu.

"Imali smo puno spremnih scenarija, jedan od modela podrazumeva da se u školama odvija nastava od prvog do četvrtog razreda uz sve mere i deljenje odeljenja u većem broju ustanova na dve grupe", rekao je ministar.

Šarčević je rekao da će stariji osnovci ići u školu od 14 časova, pri čemu će učenici petog, šestog i sedmog razreda imati po pet časova u septembru, a osmaci po šest časova.

izvor: N1

 

[solecar]

Vuhan se vratio u život: Mladi pohrlili u akva park, bez maski i ostalih mera

Hiljade mladih Kineza preplavilo je tokom vikenda akva park u centralnom kineskom gradu Vuhanu, gde je prošle godine buknula zaraza koronavirusom, "žedni" zabave, pošto se život u tom gradu polako vraća u normalu, prenosi agencija Frans pres.

Popularni vuhanski akva park bio je ispunjen veselim mladim ljudima u kupaćim kostimima, koji su "đuskali" uz elektronsku muziku, mnogi u malim gumenim čamcima ili prosto plivajući.

Vuhanski akva park otvoren je ponovo u junu, u sklopu postepenog otvaranja tog grada posle 76-dnevnog karantina i strogih mera, kako bi stali na put virusu.

Akva park, koji je, prema pisanju lokalnih medija, popunio polovinu uobičajenog kapaciteta, ponudio je i 50 odsto popusta za žene.

Prvi poznati slučajevi kovid-19 zabeleženi su prošle godine u Vuhanu, gradu od 11 miliona ljudi, nakon čega se virus proširio na ceo svet, usmrtivši, prema sajtu worldometers.info, 775.000 ljudi. Zaraženo je skoro 22 miliona osoba. Zbog zatvaranja, nisu samo ugrožene nacionalne ekonomije, već i svetska.

U Vuhanu je karantin ukinut u aprilu, a od sredine maja nije bilo zvanično potvrđenih slučajeva zaraze u provinciji Hubej, čiji je Vuhan glavni grad.

Kako bi podstakla lokalnu ekonomiju, vlada Hubeja je ponudila besplatan ulaz na 400 turističkih mesta na svojoj teritoriji.

Kina je u velikoj meri obuzdala epidemiju koronavirusa, ali povremena žarišta i ozbiljne letnje poplave i dalje veoma ugrožavaju njenu ekonomiju.

izvor: N1

 

[solecar]

Tiodorović: Početak školske godine prelomni trenutak

Epidemiolog Branislav Tidorović izjavio je da je početak školske godine prelomni trenutak u ukupnom odnosu prema epidemiji.

Tiodorović je u Jutarnjem programu RTS-a rekao da svi moramo pomoći da škole počnu normalno da rade, da se deca vrate u školske klupe, posebno deca iz najmlađih razreda, jer je za njihov razvoj to posebno važno.

On je istakao da rizike treba smanjiti na najmanju moguću meru i da se sve mere moraju sprovoditi.

„Mislim da nam trenutna situacija pokazuje da se dosta dobro krećemo prema boljem rešenju, ako bismo uspeli da očuvamo odnos koji sada ima stanovništvo prema epidemiji i sprovođenju svih zaštitnih mera, onda bismo mogli da stvorimo uslove za dobar početak školske godine“, dodao je Tidorović.

On je ukazao da, ako bi došlo do nekih promena i eventualno novog pika, bio prekinut odlazak u školu i prešlo bi se na onlajn nastavu.

Na pitanje kakve maske deca treba da nose, Tiodorović je odgovorio da treba da budemo objektivni i da ljudi koriste maske koje mogu da nađu i da nabave.

„Svaka maska je u svakom slučaju velika stvar za zaštitu od širenja infekcije. Nema razloga da od toga pravimo problem, deca će koristiti onu masku koju im nabave roditelji i koja im najviše odgovara“, rekao je Tiodorović.

izvor: Studio B

 

[marrecar]

solecar » 18 Aug 2020 12:43 pm[/url]":33j87bz3]Sindikat: Nije moguće organizovati rad u školama po uputstvu ministarstva

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije upozorila je da na osnovu uputstava koje je predložilo Ministarstvo prosvete, nije moguće organizovati rad u školama od 1. septembra i napraviti raspored.

Iz unije su naveli da je na sastanku sa resornim ministrom Mladenom Šarčevićem 13. avgusta "mnogo toga rečeno, ali gotovo ništa nije dogovoreno".

"Na sastanku smo od ministra čuli da Stručna uputstva nisu 'Sveto pismo' i da se mogu menjati, da su direktori odgovorni za organizaciju i realizaciju nastave, da se nastava neće odvijati onlajn i da se platforme neće koristiti osim u slučaju povećanja broja zaraženih", stoji u saopštenju.

Ocenjuje se i da ono što je na sastanku izgovoreno, "nije u skladu sa onim što je predviđeno Stručnim uputstvima".

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je ranije da je preporuka roditeljima da od 1. septembra osnovci od prvog do četvrtog razreda što više pohađaju nastavu u školama radi, kako je rekao, socijalizacije i prilagođavanja na školsku sredinu.

"Imali smo puno spremnih scenarija, jedan od modela podrazumeva da se u školama odvija nastava od prvog do četvrtog razreda uz sve mere i deljenje odeljenja u većem broju ustanova na dve grupe", rekao je ministar.

Šarčević je rekao da će stariji osnovci ići u školu od 14 časova, pri čemu će učenici petog, šestog i sedmog razreda imati po pet časova u septembru, a osmaci po šest časova.

izvor: N1

Drugim rečima, Šarčević napisao neke misli na wc papiru dok je vršio nužde, to malo proširio, pročitao i rekao ne morate ovo da pratite, radite šta hoćete, na vama je odgovornost.
Na Tviteru pišu roditelji kakve informacije im šalju učitelji i razredne starešine. Neki roditelji su morali da dođu da potpišu saglasnost da dete ide u školu, što znači da se onda ministarstvo prosvete potpuno odriče odgovornosti ako se dete zarazi i napravi haos. Neki pišu da su odeljenja podeljena u dve grupe, da će jedna dolaziti pre podne, a druga posle njih, što znači da će učitelji predavati iste stvari dva puta dnevno, odnosno raditi duplo više, za istu platu. Neverovatno kakav haos, manje od mesec dana pred početak školske godine, pečeni Šarčević izlazi za nekakvim modelima i pravilima, a onda kažu da je sve na direktorima, nastavnicima i učiteljima da sami smisle kako će da drže nastavu, u zavisnosti od broja učenika i mogućnosti škole. Nemam reči...

 

[Zuma]

nex999 » 18 Aug 2020 09:23 am[/url]":2vei3w59]Sta ako
Je volsebno prepolovljen broj novoobolelih - samo zato sto je sad velika navala na PCR testove zbog letovanja u Sutomoru ? I onda imamo situaciju da ovih dana jednostavno vecina testiranih zapravo budu mahom zdravi ljudi koji su dosli na test zbog letovanja

Ovo pisem samo retoricki i kao vezbu za mozak posto tim brojevima vise niko ne veruje

Ja već jako dugo lupam glavu oko tih brojeva u pokušaju da uspostavim vezu između njih i onoga što znamo da se dešava zahvaljujući drugim vestima o toku epidemije. Nezavisno od početnog problema poverenja, što su dakle i sami brojevi nesigurni, dodatno su i zavisnosti veoma složene, a broj nama nepoznatih informacija veoma veliki. To što si pitao zavisi od

- u kojoj je tačno meri ukupan broj zahteva za testiranjem manji ili veći od maksimalnih kapaciteta (da je informacioni kanal "zasićen" zahtevima?), tj da li putnici u inostranstvo svojim zahtevima za testiranje izbacuju neke zahteve zaista bolesnih, zbog nemogućnosti da se testiraju svi, pa NEKI i ne budu testirani. Ali iz koje grupe najviše? Ili svi zahtevi uvek budu prihvaćeni, ali ne čekaju svi isto? Što bi samo drastično izobličilo vremenski odziv u rezultatima testiranja. Ako je tako, koliko? Tj koliko ko čeka?
- postoje li klase prioriteta u testiranju da bi se izbegao gornji problem? Recimo zahtevi iz bolnica imaju prvi prioritet, prijemne ambulante drugi, a oni koji dolaze zbog potvrda za letovanje poslednji prioritet, pa za njih šta od vremena i testova preostane? Ili je zbog toga što oni plaćaju, a i hitno im je, možda je čak obrnuto, tj da ONI imaju prioritet. Postoje li uopšte prioriteti? U kojoj su meri kapaciteti za testiranej zagušeni? Ponovo, koliko ko u proseku čeka?
- zatim su problem stalno promenljivi kriterijumi "definicije slučaja". Kad čovek dođe u ambulantu sa sumnjom da je zaražen, da li se stalno menja kriterijum ko od njih ima pravo da bude testiran? To bi onda stalno menjalo udeo zaista zaraženih među testiranim. A ako je testiranje usko grlo, menja se i sve ostalo.
- zatim se sada mnogo više definitivno zaraženih (što je jasno po kliničkoj slici, testovima krvi i snimcima pluća) šalje kući da tamo odleže bolest. Da li se oni, kao lakši slučajevi, takođe na početku testiraju? Uvek, samo nekada, ili nikada? Kako promena u tim kriterijumima utiče na profil stvarno zaraženih u ukupnom broju zahteva za testiranje? Ako stalno radimo u režimu zasićenja naših maksimalnih mogućnosti za testiranje, onda utiče i to.
- pa je problem koliko ima asimptotskih slučajeva u populaciji, malo ili mnogo? Ako ih ima mnogo, broj pozitivnh bi onda zavisio i od obima testiranja, jer bi više testiranja zahvatilo više asimptoskih. Onda bi veći odnos zdravi/bolesni u ukupnom broju zahteva za testiranjme obuhvatio i više asimptotskih slučajeva.

Veliko je pitanje da li i krizni štab zna odgovore na mnoga od ovih pitanja, pošto to zavisi od metoda i ažurnosti skupljanja SVIH podataka, u celoj Srbiji, i njihovog ubacivanja u dovoljno dobru bazu podataka, a verovatno ništa od toga ne postoji na način na koji to ova situacija zahteva. Nažalost nije moguće voditi zemlju kroz ovakvu epidemiju ako morate pogađati šta se u njoj dešava. Isto tako nije moguće prebaciti svu odgovornost na građane i njihovo ponašanje, ako sad i ONI nisu detaljno i veoma dobro obavešteni o kretanju epidmije, o njenim privremenim širenjima i privremenim povlačenjima, upravo onda kad se oni dešavaju, a ne dve nedelje kasnije, kada je za neophodno prilagođavanje svakodnevnog ponašanja građana već kasno. Ako zvanični broj dnevno pozitivnih znači toliko malo, a trebao bi biti glavni pokazatelj šta se dešava, "osovina" oko koje se vrte sve naše reakcije, kako to da nikome do sada to nije zasmetalo bar toliko da nešto preduzme?

 

[Zuma]

A što se tiče škola i načina izvođenja nastave, šta god da izaberu, kako će ODMAH znati koje su epidemiološke posledice tog izbora? Da li ćemo opet čekati da se pokrene novi i (kao što smo već naučili, kad se jednom ozbiljno pokrene) nazaustavljiv talas epidemije, pre nego što se uvede korekcija u pravila odvijanja nastave? Ali KAKO da brzo znamo šta se dešava? Kako da reagujemo ako imamo stalno višenedeljno kašnjenje u osnovnim informacijama? A ako se zbog škola pokrene novi talas, a pravila odvijanja nastave ne korigujemo vema brzo, imaćemo još jedan veliki pik sada, na koji će se odmah nastaviti onaj zimski koga se svi plaše. A to će već biti veoma nezgodno.

 

[GOJE]

@Zuma, to što mi ne znamo, ne znači da "oni" ne znaju. Osnovni parametar po kome postupaju je broj trijažnih pacijenata. Dakle to su oni koji zbog simptoma dolaze na pregled - a struka ih naziva "Covid suspektni pacijenti". Znamo da je na vrhuncu drugog talasa taj broj skoro 1,000 dnevno samo u Beogradu. Sada je već skoro 10 puta niži. Na tom pregledu lekari (bez testiranja) već 90% prepoznaju da li se radi o Covidu.

Procenjeno je (s pravom) da je bolje da deca krenu u škole, jer uz mere koje sada imamo, i mere koje bi važile u školama, ne bi trebalo da imamo neku nekontrolisanu eksploziju.

 

[Zuma]

Nisam siguran da li je to dovoljno brzo. Inkubacioni period može da ide do 14 dana. Neka bude u proseku 5 dana. Koliko dana da uzmemo kao prosek u kome se prosečni pacjent toliko zabrine tokom svoje bolesti da ode kod lekara? Recimo tri dana? Zatim jedan dan za krvnu sliku i rengen pluća. Onda dobija pravo na prvi test. Onda se na rezultate testa čeka ... koliko? Tri dana? Nedelju dana?

5 + 3 + 1 + 3 = 12 = najbolji slučaj?

Uzmimo dva ili tri ovakva perioda da bi se broj zaraženih dovoljno omasovio da postane primetan u trijažnim ambulantama. To je 24 ili 36 dana, mada puno zavisi i od standardne devijacije raspodele oko ovog proseka kašnjenja, pa je zaista teško napamet nešto reći. Međutim ipak imam utisak da je to puno, i da će se virus već drastično prošriti pre nego što se u ambulantama pojavi toliko ozbiljno bolesnih da bude očigledno da promena nije deo slučajne varjabilnosti nego polaska u školu.

Ja bih recimo ipak radio redovna random testiranja dece u školama. Ali nezavisno od toga mora drastično da se skrati vreme čekanja na rezultate testa, još povećaju kapaciteti, i drastično unapredi kvalitet komplatnog informacionog sistema. Tu je ključ svega. Ne razumem zašto se podaci ukucavaju računar tek onda kada svaka pojedina zdravstvena ustanova u svakom malom naselju širom Srbije nađe vremena da to uradi (Dr Kon). Zašto se umesto toga ne propiše veoma kratak krajni rok, pa ako ne mogu sami da postignu, neka iznajme bilo koga školovanog sa biroa rada, pa neka oni ukucavaju.

 

[GOJE]

U trijažnoj ambulanti se pregledaju suspektni pacijenti čim dođu, i rentgen pluća i krvna slika im se rade odmah. Tog dana kad dođu se dovoljno precizno zna imaju li Covid19 ili ne. Dakle, iz dana u dan se prati broj tih prijema, i to jeste dovoljno brzo da se reaguje.

 

[astrodule]

I još kada bi se to tako precizno unosilo u bazu, pa da imamo te podatke u realnom vremenu...

 

[Zuma]

GOJE » 18 Aug 2020 02:21 pm[/url]":ai90632m]U trijažnoj ambulanti se pregledaju suspektni pacijenti čim dođu, i rentgen pluća i krvna slika im se rade odmah. Tog dana kad dođu se dovoljno precizno zna imaju li Covid19 ili ne. Dakle, iz dana u dan se prati broj tih prijema, i to jeste dovoljno brzo da se reaguje.

To je i dalje bar 8 dana od trenutka zaraze, za jednu "generaciju" zaraženih, a i ne sećam se da je iko pominjao ažurno vođenje statistike broja "verovatno zaraženih" u trijažnim ambulantama. Gde si ti video taj broj?

 

[astrodule]

Koji PRC

Epidemiolog Predrag Kon ocenio je da podatak o 100 novozaraženih osoba koronavirusom "nije potpuno realan" i dodao da se očekuje da novi podaci budu između 100 i 200 novozaraženih.

Kon je za televiziju Prva kazao da je jučerašnji podatak o 100 novozaraženih ohrabrujuć, ali da treba imati u vidu da se nedeljom manji broj osoba testira u kovid ambulantama.

I zato danas imamo opet 100 novozaraženih. Ili Kon loše ceni, ili ovi što šteluju podatke to rade opet potpuno amaterski (kao onda kada smo imali po jednog mrtvog nekoliko nedelja)

 

[GOJE]

Zuma » 18 Aug 2020 02:31 pm[/url]":2tzm46vq]

GOJE » 18 Aug 2020 02:21 pm[/url]":2tzm46vq]U trijažnoj ambulanti se pregledaju suspektni pacijenti čim dođu, i rentgen pluća i krvna slika im se rade odmah. Tog dana kad dođu se dovoljno precizno zna imaju li Covid19 ili ne. Dakle, iz dana u dan se prati broj tih prijema, i to jeste dovoljno brzo da se reaguje.

To je i dalje bar 8 dana od trenutka zaraze, za jednu "generaciju" zaraženih, a i ne sećam se da je iko pominjao ažurno vođenje statistike broja "verovatno zaraženih" u trijažnim ambulantama. Gde si ti video taj broj?

Bolje od toga ne može, a mislim da nije ni potrebno. Taj broj se direktno ili indirektno ponekad provuče kroz neki intervju (Kon i Stevanović najčešće). Istreniran sam da brzo prepoznam, uhvatim i zapamtim važne i suštinske informacije u moru potpuno nebitnih stvari, pa mi tako to nije promaklo.

 

[paradox polje]

Не верујем да закашњење од 7 дана због инкубације и слично може значајно угрозити предикцију. Слажем се да људи из кризног штаба имају свакако много боље податке него што се објављује, ако ништа друго оно на основу тријаже коју Гоје помиње. Што се тиче "изборног таласа" или "изборног пика" сигуран сам да су најмање 10 дана пред изборе свакако приметили значајно повећање броја људи са симптомима, само се ћутало. Да је то тада јавно објављено овај дрги талас/пик би свакако био значајно мањи.

Што се тиче школа, ако деца сада не крену, када мисле да крену када нас већ плаше са сударом сезонског грипа и Короне на јесен/зиму. Деца много губе овом онлајн наставом која ни нашта не личи. Свака част појединим наставницима који су добро одрадили она ТВ предавања, али пошто имам увид у породици и са стране ученика и наставника, целокупно гледано прошла школска година од марта до јуна је била блиска баченом времену. Наставници, барем они одговорни, су имали много више обавеза него обично, али на жалост јако мало од тих обавеза је у сврху образовања а велика већина је бесмислена администрација.

 

[Zuma]

Slažem se da deca moraju da pođu u školu. Život mora da se nastavi uprkos koroni i mi tu nemamo puno izbora. Ali ne verujem da imaju puno bolje podatke od onih koje objavljuju. Naravno da imaju pristup SVIM podacima, i naravno da je to bitno više nego ono što se nama objavljuje, ali ja verujem da su skoro svi ti dodatni, nama nepoznati podaci, uglavanom ad-hok, improvizovani i ručno izdvajani po posebnoj potrebi. Ono što nemaju su ažurne, raznovrsne, sistematski skupljane i redovno unošene informacije u neki računarski sistem iz koga ih je lako dobiti i unakrsno porediti.

I ja sam dosta dugo pratio njihove konferencije za štampu i iz njih pokušavao da izvučem i ono što nisu rekli. Iz onoga što su saopštavali najviše liči da ono što stvarno imaju izgleda otprlike ovako:

Neko je u početku i na brzinu napravio rudimentarnu bazu podataka, jer su epidemijom bili iznenađeni pa nije nije bilo vremena za nešto bolje. I to je ono što koriste sve do sada. Ona polja koja su programeri TADA predvideli u toj bazi podataka su JEDINA koja se sistematski skupljaju od tada do sada. Sve ostalo se nalazi u nekom haosu gomile razdvojenih i delimičnih Excel tabela po raznim mestima u Srbiji, po raznim institucijama, a one koje se nalaze u centrali u Beogradu su rađene za razne neposredne, trenutne ili parcijalne potrebe, što znači da većina sadrži delimične, nepovezane i vremenski ograničene podatke.

Kad neki novinar postavi pitanje, oni kažu da će mu odgovor pripremiti "za sutra". Ono što se zatim dešava je da neki nesrećni programer dobije zadatak da na brzinu napiše ad-hok skriptu koja iz svih tih Excel tabela treba da povadi relevntne informacije i ubaci ih u JOŠ JEDNU od ogromnog broja novih Excel tabela. Prethodno mora da razume koji podatak treba odakle izvaditi, pod kojim je uslovima važio, i za koji vremenski period. Ili koja sve sela i gradove u kom trenutku obuhvata koja tabela, jer su pacjente stalno razvozili unaokolo trežeći gde za njih ima slobodnih kreveta. A za nedelju dana je teritorijalna pokrivenost opet drugačija. Bez centralne baze i za sve te nove nove podatke, te Excel tabele mora da su u totalnom haosu. Ovo je krajne nezgodan i veliki posao, i zato oni tek povremeno i veoma retko objavljuju poneki novi podatak, odnosno nešto što ranije nisu objavili (raspodela po starosnim grupama, broj zaraženih policajaca, broj onih koji su ozdravili, broj bolesnih kod kuće, broj zaraženih koji su ušli preko granice, itd). Primetite i da se posle toga taj podatak retko kad ponovo objavi, a pogotovo što NE počne da se nadalje objavljuje redovno. Iako bi to bilo trivijalno ako je neko već napisao program za izdvajanje, pa ga posle treba samo ponovo pustiti. Međutim, pošto to NIJE automatizovano i nije u jednoj bazi niti u jednoj Excel tabeli, sledeće objavljivanje bi opet zahtevalo novi i veliki posao za nekoga. Zato nema puno novih, redovno objavljivanih podataka koji se nisu objavljivali od početka. Oni to prosto nemaju u iole lakše dostupnom obliku.

Takav sistem rada je u praksi skoro neupotrebljiv za stalno, kvalitetno i ažurno praćenje situacije i služi više za hvaljenje na konferencijma za štampu ("sve je pod kontrolom, mi znamo sve") ili onda kad je stvarno kritično, pa neki član kriznog štaba eksplicitno zahteva poseban izvešaj o nekom aspektu epidemiološke situacije koja se ne može lako dobiti iz osnovne baze podataka, ili koje nema u redovnim izveštajima. A oni bi to morali da imaju gotovo, uvek i sve.

Pretpostavljam da ukupan broj "verovatno pozitivnih" u ambulantama za trijažu spada u tu drugu grupu "rasturenih" i teško dostupnih podataka. Oni ga verovatno NEMAJU kao redovan, ažuran i centralno vođen podatak. Nego neko povremeno zahteva da se iz gomile Excel tabela izvuče i to, ili prosto telefonira glavnim lekarima u svega par većih centara, pa ih pita za njihov UTISAK o procentu takvih.

Ne izgleda mi da je takav način rada (ako sam u pravu u opisu stanja) dovoljan za nesumnjivo povećanje stepena širenja virusa koje će sigurno uslediti zbog polaska dece u školu. Trebale bi nam daleko finiji, ažurniji i sistematičnije vođeni podaci za situaciju koja prosto mora biti kritičnija nego što je sada i zahtevati brže reagovanje nego sada.

 

[paradox polje]

Веома могуће да је база рудиментарна, и да је компликовано или немогуће вршини фине упите у таквој бази, али број заражених, хоспитализованих, и преминулих ће и најрудиментарнија база да обрађује, јер су у питању основни подаци. Додао бих чак ту и старосну и географску структуру заражених. Мислим да ће то и приучени програмер одрадити довољно добро да ови подаци буду читљиви и лаки за обраду. Чак и ексел табела ће дати неке резултате, свакако боље него што се нама износе. Наравно, било би изузетно неозбиљно да се преко ексела то води, и сигуран сам да то није случај.
Дакле какав год да је квалитет базе он не може бити узрок грешки у броју регистрованих и преминулих нити разлог зашто немамо податке по окрузима нити по старосној структури. Разлог не може бити ни нестручност лица који уносе податке, барем не за веће грешке јер просечно интелигетна особа то може да ради без проблема. Једини разлог може бити политичко мешетарење, тј намерно лоше манипулисање подацима у циљу ниских политичких интереса. Можемо ми набавити најбољу базу, и обучити људи, али џаба све то ако не постоји политичка воља да се поштено одради посао.

 

[paradox polje]

На основу истраживања Канцеларије за националну статистику Уједињеног Краљевства (UK's Office for National Statistics) број асимптоматских случајева је ипак више него два пута већи од броја симптоматских:

Less than a third of those who tested positive for Covid-19 reported symptoms, UK survey shows

From CNN's Amy Woodyatt in London

Less than a third (28%) of people who tested positive for Covid-19 reported symptoms of the virus, a survey by the UK's Office for National Statistics (ONS) has found.

In the analysis published Tuesday, the ONS found that although "those reporting symptoms are much more likely to have contracted the virus," only 28% reported any evidence of symptoms at the time of their swab test or at either the preceding or subsequent swab test.

The analysis was based on data from 165 individuals in England who tested positive for Covid-19 from nose and throat swabs, as part of the Coronavirus Infection Survey.

Some 72% of positive cases either did not report having any of the specific or general symptoms on the day of their positive swab test, preceding swab test or subsequent swab test or did not answer both questions, ONS reported.

"This suggests there is a potentially large number of asymptomatic cases, but it is important to note that symptoms were self-reported rather than professionally diagnosed," the authors reported.

извор: https://edition.cnn.com/webview/wor...18-20-intl/h_46d23d779f2ba7c1f83a266dc7708162

Мада се сам аутор ограђује од начина дијагнозе, то јест у питању је сама изјава испитаника да нису имали симптоме а не дијагностичка метода, и мада је број испитаника прилично мали овај проценат се значајно разликује од званичног става СЗО.

 

[Zuma]

Pronašao sam izvorni dokument da bih proverio tačne formulacije. Poglavlje 4., drugi deo.

https://www.ons.gov.uk/peoplepopulation ... august2020

Ima tu više izvora potencijalnih grešaka. Neke spominju i sami autori u tekstu, ali ne spominju jedan veoma obzbiljan. Kažu

"However, despite this, of those who had tested positive, only 28% (95% confidence interval: 22% to 36%) reported any evidence of symptoms at the time of their swab test or at either the preceding or subsequent swab test. "

Prvo, ovo je naknadna analiza masovnog testa rađenog ranije i u druge svrhe (opšte stanje epidemije u Engleskoj). Nisu ljude detaljno testirali ovi što su napisali ovaj izveštaj niti u svrhe o kojima sada pričamo. Takođe, podvučeni deo je suptilan i varljiv. Naime, sasvim je moguće da zaraženi nisu imali simptome u trenutku uzimanja brisa prosto zato što se oni u tom trenutku još nisu bili razvili. Tj bili su tek na početku svoje bolesti. Podvučeni deo ("ni kasnije") naizgled isključuje takvu mogućnost. Ali nije tako. Nigde se ne kaže da su SVI pozitivni (i u tom trenutku bez simptoma) bili testirani bar još jednom. Kaže se samo da oni od njih koji jesu bili testirani i kasnije nisu imali simptome ni kasnije. Ali zašto bi se svi koji su testirani i bili pozitivni, pa kasnije razvili blage simptome bolesti, išli testirati još jednom? Dobili su bolest, kasnije dobili i simptome, pa dakle nisu asimptotski, ali im je bolest recimo prošla brzo i bez značajnijih posledica. Zašto bi ONI kasnije obavezno išli na drugi test ako su ozdravili i dobro se osećaju? Ili, ako su kasnije i išli na još jedan test, kako bi ovi kasniji analizatori podataka iz ove državne ankete to znali, ako je to bilo posle perioda anketiranja? Ovo je totalno nekontrolisani deo analize. Takođe, uračunati su i oni koji nisu odgovorili na oba pitanja. Itd. Ovo nam nažalost zato i dalje ne govori puno o procentu asimptotskih slučajeva.

 

[paradox polje]

Не спорим, само имам утисак да у свим званичним анализама још увек нешто велико недостаје. Нешто типа тамне материје у свемиру која је уведена у теорије јер се експерименталин подаци нису слагали са формулама. Исто тако мислим да и овде постоји нека "тамна материја", сад да ли су то асимптотски случајеви или нешто друго...

 

[MC_]

Svi govorite kako deca treba da idu u skole. Slazem se da je prava nastava bolja od online nastave.
Ali zamislite malu decu s maskama, nastavnik sa maskom.
Nece ga ni cuti dobro.
To je lakrdija!
Jos jedna tipicno srpska zamisao, jos jedna lazna predsyava: da deca kao idu u skolu i sve u redu i svi zadovoljni.

 

[Steva]

MC_ » 19 Aug 2020, 13:06[/url]":rvkz995l]Svi govorite kako deca treba da idu u skole. Slazem se da je prava nastava bolja od online nastave.
Ali zamislite malu decu s maskama, nastavnik sa maskom.
Nece ga ni cuti dobro.
To je lakrdija!
Jos jedna tipicno srpska zamisao, jos jedna lazna predsyava: da deca kao idu u skolu i sve u redu i svi zadovoljni.

Čuće dobro. To je papir preko ustiju a ne gasna maska. I moj klinac je neko vreme imao nastavu sa maskom pa nije bilo problema u razumevanju.

 

[Earthmoving]

Izabrali smo online opciju. Moram pohvaliti ministarstvo prosvete za nuđenje opcija online vs u zgradi škole. Celo osnovno školovanje bi trebalo imati online opciju.
Pozivam na fer trku. Ako Zuma i istomišljenici budu imali po 10oro dece i budu brojniji nek bude po njihovoj većini, a ako ja i istomišljenici budemo imali po 10oro dece nek bude po našem. Prirodna selekcija, prirodna demokratija.

 

[marrecar]

Ja se samo nadam da ce ta online nastava biti prava online nastava i da ce svaka skola imati mogucnost za takvo odrzavanje nastave. A ne kao ono, anketa za izborni predmet, nabrojano 7 predmeta, od toga za 2 postoji oprema, ali samo za 1 od ta dva ima zaposleni nastavnik. Pa na kraju nije ni izborni predmet. Online nastava moze da bude itekako uspesna, ako se pravilno drzi, ali je ona daleko napornija od nastave u skoli. To pricam iz iskustva, jer sam skoro 4 meseca, od sredine marta do kraja juna, imao iskljucivo online nastavu. Ucio sam nemacki, krenuo od nekog srednjeg A2 nivoa, zavrsio sa B2. Ali je to daleko teze i iscrpljuje daleko vise nego klasicna nastava, motivacija se jako brzo gubi. Mogu da zamislim tek maloj deci kako moze da bude, kada su prinudjeni da ostanu kuci i da uce, a oko njih igracke, igrice, dvoriste, itd.