Vreme je da se sa ovih glupih natezanja vratimo praksi i onome što je važno u ovom trenutku.
Sad je već jasno da ćemo do dostupnosti vakcine živeti u stanju trajne epidemije niskog intenziteta, koja uvek preti da naglo preraste u sledeći epidemijski talas visokog intenziteta. Kako koronu držati pod kontrolom svo to vreme? Takva situacija naravno ima puno aspekata, ali se zbog efikasnosti uvek mora imati na umu i neka kraća lista prioriteta, dakle šta je najvažnije ili najhitnije. Ja tu vidim tri najvažnije tačke.
1. Novi program i baza podataka specijalno napisani za praćenje epidemije.
Ovo je apsolutno najvažnije. Trenutno ne znamo ni zašto epidemijski talasi počinju, ni zašto se završavaju. Ustvari, ne znamo čak ni kakvo je stanje SADA, a kamoli kakvo će biti. A ipak moramo prepoznati sam začetak novog talasa, i trenutno reagovati da se on spreči dok je još mali i u začetku (u pitanju su DANI, ne nedlje). "Krizni štab" koji ne zna ni detaljno stanje, a kamoli trendove koji se pomaljaju, već zavisi od telefoniranja lekarima sa pitanjem "koliko su ih primili danas", bacanja kockice i gledanja u pasulj, je samo karikatura onoga što bi trebao biti. Moraju imati podatke i alate za rad. Inače je sve uzalud. Ovo je najvažnije.
2. Uklanjanje SVIH smetnji da testiranje zaista bude masovno i BRZO, tj da se NIKADA ne čeka duže od jedan dan na rezultate, bez obzira na promenljivost broja testova ako je ono u nekim razumnim granicama.
Moraju biti razvijeni algoritmi i procedure da se sve laboratorije snabdevaju reagensima i ljudstvom na dinamičan i brz način, tako da se nikada ne čeka na nešto čega nema. Rezultati "od pre par dana" ne vrede ništa. To je farsa, a ne testiranje. Ne testira se da bi se eventualno popunio neki obrazac, nego da bi se na osnovu njega moglo regovati u skladu sa dinamikom toka bolesti i epidemije, a tu se računa svaki dan. Ako nije tako, ako su rezultati samo istorijski i za arhivu, treba jasno reći da mi testiranje NEMAMO, a ne da testiramo najviše na Balkanu. Nemojte da se lažemo. Test ili služi tome zbog čega se obično radi, ili ne. Nema sredine. Ili stvarno TESTIRAMO, ili ne.
3. Mora biti razvijen sistem stalne promocije novog načina života (maske i distanca) i detaljnog obaveštavanja naroda o trenutnom toku epidemije, kao i o kažnjavanju svih koji ugrožavaju druge. Dakle nešto kratko, jasno, svima svima razumljivo i svuda prisutno, kao meteorološka prognoza i najava kiše. Kad poneti kišobran, a kad to nije potrebno. Tj u kojim je gradovima i opštinama (ako je moguće) virus trenutno najaktivniji i kakvi su trendovi i prognoze za sledećih par dana (zato nam trebaju i program i masovni testovi). Ljudi će biti daleko voljniji da nose maske ako znaju kad takvo ponašanje mora da bude striktnije, a kad mogu bar malo da se opuste. To ih istovremeno podseća da potreba i dalje postoji, ali i da neko brine o njima namećući im restriktivnije ponašanje samo onda kad za to zaista postoji povećana potreba. Samo se tako rađa poverenje, a bez njega nam se crno piše u toku zime i sledećih godinu dana.
Da bi se moglo pratiti kako ovi poslovi napreduju, novinari bi trebali stalno da pitaju:
1. Kako napreduje pisanje novog programa i baze podataka za praćenje epidemije? U kojoj su fazi? Kad se očekuje kraj?
2. Koje je trenutno minimalno, prosečno i maksimalno kašnjenje rezultata testova. I, ako je veliko, gde je veliko i zašto? Dokle će to da traje?
3. Šta se radi da bi se stvorio sistem masovnog, razumljivog i detaljnog obaveštavanja naroda o toku epidemije u Srbiji i u njihovom gradu ili naselju? Ovi brojevi koje dnevno saopštavaju su bez konteksta, promišljenih grafika, i bez još mnogo podataka koje taj kontekst treba da obezbede za običan narod sasvim nekorisni. Neophodni su, naravno, ali ne i dovoljni.