Zuma » Суб Јул 25, 2020 2:21 am[/url]":2rjdwv1o]Polaziš od pogrešne početne pretpostavke da se epidemija koja jednom počne može završti samo kad dovoljan procenat populacije razvije imunitet. Pa ako epidemija u Švedskoj jenjava, to po tebi može biti samo zato što su već razvili značajan imunitet. Međutim nije tako.
To je tačno samo kod virusa kod kojih ne postoji drugi način za presecanje njegovog širenja sem razvijanje ličnog imuniteta. Kod kovida je drugačije. Narod ovde ima na raspolaganju čak dve efikasne mere čija upotreba zavisi samo od njega: maske i socijalno distanciranje. Virus se dalje širi samo dok je njegov reprodukcioni faktor R veći od 1. Međutim na R utiču obe ove mere, i koliko njih nosi maske i koliko izbegavaju kontakte. Zbog toga se kod širenja takvih epidemija javlja jedan samo-regulacioni društveni mehanizam koji posle izvesnog vremena zaustavlja epidemiju pre nego što se u većoj meri proširi. To su čuveni epidemijski "talasi": prvi, drugi, treći itd. To ide ovako:
Virus se pojavi i počne širenje jer ga je malo ko svestan i još je manje njih zabrinuto. Što se više širi, to sve veći deo populacije postaje zabrinuto u meri koja je ZA NJIH lično, što zavisi od čoveka, dovoljna da radikalno izmene svoje ponašanje izbegavajući kontakte sve više, i noseći maske u sve više situacija. Ovo postepeno smanjuje faktor reprodukcije R sve dok se ne spusti ispod 1. U tom trenutku virus počinje da se povlači (pošto se manje novih zarazi nego što bolesnih ozdravi), iako je još daleko od toga da je zarazio sve. Na taj način je u društvu stalno aktivan regulacioni mehanizam sa negativnom povratnom spregom koji virus uskoro svede na vrlo male vrednosti. Bitno je samo koliki je procenat populacije dovoljno svestan ili dovoljno uplašen da izmeni svoje ponašanje za svaki određeni procenat proširenosti virusa u toj populaciji. Naprimer, što više njih vidi svoje poznanike koji umru ili se silno namuče (što se povećava što je virus prisutniji), to će više njih biti spremnije na radikalnije promene svog ponašanja. To je matematička regulaciona osnova povratne sprege.
Međutim, posle nekog vremena tako kupljenog mira, narod se opusti i počinje da zaštitne mere koristi sve manje i manje, što faktor R automatski postepeno povećava sve dok ne pređe 1. U tom trenutko se prisutnost virusa ponovo povećava, ali u početku veoma polako, pošto sada opet virus polazi sa veoma malih polaznih brojčanih vrednosti. Narodu neko vreme izgleda da se ne dešava ništa, iako je u toku početna, izrazito spora faza eksponencijalnog rasta. Međutim, kao što smo i sami upravo videli, to je privid, jer on jednom trenutku samo eksplodira. Tada počinje novi ciklus, tj "drugi talas". I tako se to u talasima ponavlja sve dok se nekako svi ne imunizuju, bilo vakcinom bilo bolešću.
Dakle, Švedska je, kao i ostali, samo između "talasa" i ništa drugo (sem ako imaju tako disciplinovano stanovništvo koje neće napustiti zaštitne mere i onda kada virusa nema puno). Imunitet se ne može postići tako brzo. To sam računao i pokazao negde u samom početku teme. Evo jednog starog grafika koji na primeru efekata promenljivog nivoa socijalnog distanciranja pokazuje kako ti ciklusi izgledaju. Vrlo slično izgleda i dijagram efekata nošenja maski u zavisnosti od procenta onih koji je nose i vremena. Usput, ovo je slika i prilika našeg trenutnog dijagrama zaraženih.