Šta je novo?

Energetika

"Најјефтинија цена струје у овом тренутку је у Пољској, која уједно има и највеће резерве угља. У западној Европи цена зависи у великој мери од метеоролишких услова, односно колико струје могу да произведу из ветра. На месечном нивоу најповољнију цену имала је Немачка, где је за неких 20 евра мања цена мегават сата у односу на наш регион",

 
Izvor: Politika

RHE Bistrica treba da pomogne vetroelektranama i solarnim postrojenjima


Podatak da će potrošnja električne energije u Srbiji do 2030. godine porasti za 16,3%, što odgovara godišnjem rastu od 0,76%, koju je izneo Odbor za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti u dokumentu "Razvoj elektroenergetike Republike Srbije do 2050. godine", ponovo je otvorio pitanje kako obezbediti nedostajuće količine struje, a da to nije iz uvoza, pogotovo sada kada ceo svet kuburi s manjkovima.

Govori se da bi deo rešenja mogla da bude gradnja reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Bistrica".

Ovo pitanje je utoliko važnije ako se zna da će se među izazovima sa kojima će se srpska energetika ubuduće sretati biti i visoki troškovi gradnje postrojenja za skladištenje energije, usled većeg oslanjanja na varijabilne obnovljive izvore energije. Neophodni kapacitet za skladištenje mogao bi se jednim delom obezbediti oslanjanjem na reverzibilne hidroelektrane, dakle, domaći izvor, čime se ostvaruju znatne uštede. One bi mogle pokriti potrebe nedeljnog i sezonskog skladištenja, objašnjavaju za "Politiku" iz Elektroprivrede Srbije.

Značaj RHE "Bistrica" ogleda se u kapacitetu za skladištenje energije, koje omogućava balansiranje sistema, proizvodeći struju onda kada je ona najpotrebnija. Zbog toga je i predsednik Aleksandar Vučić naglasio da za Srbiju ne postoji veći energetski interes od ove RHE. Njenom gradnjom (kapaciteta četiri puta 175 MW) i korišćenjem jezera Uvac, Kokin Brod i bazena Klak, predviđen je kapacitet skladištenja od 55 gigavat-sati, a moguće je proširenje do 310. Prema najnovijim procenama vrednost investicije je 632 mil EUR. Realizacijom projekta postojaće mogućnost da se iz RHE "Bajina Bašta" i RHE "Bistrica" dobije skladište neto kapaciteta 520 gigavat-sati.

Izgradnjom bi se u velikoj meri optimizovao rad kapaciteta EPS-a. U analizi se takođe navodi da će se uz porast udela varijabilnih obnovljivih izvora energije nastaviti trend oscilacija dan unapred cena električne energije, što otvara mogućnost za profitabilnu eksploataciju RHE "Bistrica". Upravo je sve to i bio razlog da EPS u decembru 2021. raspiše tender za izradu idejnog projekta i studije opravdanosti za izgradnju reverzibilne hidroelektrane "Bistrica", čime je pokrenuta realizacija projekta starog 40 godina. RHE bi trebalo da ima četiri agregata nominalne snage 157,1 megavat i maksimalne snaga pumpe 167,9 megavati.

Iz EPS-a naglašavaju da su reverzibilne hidroelektrane fleksibilne. Rade na principu pumpanja vode iz donje akumulacije ili reke u gornju akumulaciju kada je tražnja za električnom energijom manja, a proizvodnjom energije korišćenjem vode iz gornje akumulacije kada tražnja raste. RHE proizvode vršnu energiju za pokrivanje maksimalne dnevne potrošnje, a to je najskuplja energija na tržištu. Zatim se mogu koristiti kao skladišta tako što se energija koristi za pumpanje vode iz donje u gornju akumulaciju.

U dosadašnjim analizama srpske elektroenergetike podvlači se značaj projekta RHE "Bistrica" za stabilnost sistema, posebno imajući u vidu trenutno izuzetno visoke troškove gradnje baterijskih kapaciteta za skladištenje. Ovakav fleksibilan proizvodni kapacitet u uslovima integracije neupravljivih obnovljivih izvora energije iz vetra i solara u celom regionu jugoistočne Evrope donosi bolje strateško pozicioniranje srpske elektroprivrede kako u regionu tako i šire. Priključenje RHE "Bistrica" na prenosni sistem Srbije je usko povezano sa gradnjom prioritetnog prenosnog elektroenergetskog koridora od šireg evropskog značaja, Transbalkanskog koridora za prenos struje.

Prema stepenu završenosti analiza i trenutno postojećoj tehničkoj dokumentaciji, RHE "Bistrica" predstavlja preferiranu opciju u odnosu na gradnju RHE "Đerdap tri". RHE "Bistrica", pored sopstvene akumulacije ima mogućnost da koristi i dodatni vodni potencijal iz akumulacija Uvačkog, Zlatarskog i Radoinjskog jezera i tako poboljša korišćenje kaskade drinsko-limskih elektrana, što je mnogo veća prednost u odnosnu na RHE "Đerdap tri".​
 
Па да осим што би Ђердап 3 имао бар три пута већи капацитет, али изградња кошта више него три пута више, а још има млаћења са Дунавском комисијом и Румунима што може са друге стране да олакша изградњу јер можемо да га правимо заједно

Ипак, оно што се не помиње је одакле планирамо да покријемо нестајуће количине енергије, јер РХЕ је само акумулатор, али производња је шта?
 
Изгледа нуклеарка, Руси су објавили да је договорено да се прави у Србији!
 
Danas da potpisemo ugovor, prve megavate iz nuklearke ne mozemo da dobijemo za manje od 7-10 godina. Ako se pravi klasicna, a ne ove nove modularne.

Bistrica je realno resenje i zaista moze da bude na mrezi 2025te samo ako neko to zaista zeli. Uz par hiljada MW iz vetra i sunca, par gasnih elektrana to nam je za narednih 10ak god. Naravno uz remonte i dovodjenje u red termoelektrana, ali imacemo tu zestoke pritiske da pojedine blokove zatvorimo.

Citajicu dosta o Djerdapu 3 - to je bukvalno komplikovaniji proejkat od nuklearke. A narocito zato sto je reverzibilan. Graditi tako kolosalan objekat samo za vrsnu energiju prevazilazi kapacitete i potrebe Srbije. To jedino moze da bude medjudrzavni projekat sa nekoliko zemalja.
Stete po prirodu- pa vece nego kod nukelarke.
 
Afrićka šema podrazumeva da samo privilegovani imaju uredne osnovne stvari. Ostali na kašićicu dobijaju mogucnost uživanja uvodi, struji i dr. civilizaciske potrepštine.

I ako nisam sretan zbog očiglednog energetskog rešenja koj je jedini izlaz preko malih modularnih atomskih centrala. Sve ostalo je namerno iscrpljivanje snage i gubljenje vremena i naravno lagano planski uvodjenje u Afrikanizaciju.
 
Ево да поновимо и овај пост, овај канал у Русији очигледно финансира држава, па није млаћење празне сламе, да ли ће и тако бити видећемо!
 
Ništa ovde nema. Priča čovek naširoko i skuplja preglede koliko može.

A meni se već javlja da, odlučimo li se za nuklearku, ima neki Makron da nam se uglavi i stavi je u paket sa rafalima i trećom lininom metroa...
 
Ima u Nedeljniku jako dobar tekst Mise Brkica na temu propasti EPS-a, na 10 strana bukvalno.... cela geneza jos od devedesetih, preko mesanja politike, do otpora u EPSu da se bilo sta promeni.
U principu iluzorno je da se nadamo nekim velikim novim kapacitetima.... jedino mozemo za vetro i solarne i za tu Bistricu... i u principu to je to.
Posebno se osvrnuo na ovo ludilo koje je krenulo sa pljuvanjem po OIE koje je pocelo onog dana kada je na onoj cuvenoj sednici Vucic rekao da mu dodje da se obesi sto nismo sagradili Kolubaru B. Do tog trenutka u Srbiji su OIE bili buducnost, a sada su odjednom postale najvece zlo. Za Kolubaru B je najveci strucnjak valjda predvideo da ce ona kao nova moci da radi na blato :D
 
Nema gasa. Mi imamo pravo da uzimamo 6 milijardi kubika po onoj ceni.
MSK Kikinda ne radi vec dva meseca jer im drzava neda gas, a po ceni od preko 1000 dolara za 1000 kubika ne isplati im se proizvodnja.
Niko ovde ne spominje javasluk EPSa po pitanju Ibarskih ridnika. To je rudnik mrkog uglja, imaju desetine hiljada tona na depoima mrkog uglja koji propada, a EPS ga ne uzima vec par godina. Mogli su taj ugalj da koriste umesto mazuta. Cak je prosle godine doslo do samozapaljenja uglja na depou u Ibarskim rdudnicima jer ga je previse i ne uzima EPS. Smanjili su maksimalno proizvodnju i otpustili ljude. Stvarno je sramota jer ocigledno neko noke mogao da se ugradi pa ih bas briga. Toliko oni brinu o energetskoj stabilnosti...
 
Iako je zadnjih dana temperatura znatno iznad nule, pržimo iz uvoza i 1500Mwh. I dalje fali 700Mwh iz Tent
 
Poslednja izmena:
DSC_0054.JPG
DSC_0056.JPG
 

Tim srpskih inovatora izumeo sistem koji štedi 40 odsto struje (Video na linku)​


Tim srpskih inovatora na čelu sa Igorem Jovanovićem, izumeo je sistem koji štedi 40 odsto struje, što je potvrdila analiza računa EPS za period od godinu dana.

Projekat je predstavljen Gradu Beogradu gde su započeti razgovori o njegovoj primeni. Mladi inovatori su svoju kreativnost usmerili na uštedu energije i zaštitu životne sredine.

Prvo su 2019. godine razvili mehatronični sistem za uštedu struje.
"U poređenju 2019. i 2020. uočili smo da je ušteda električne energije u zasebnim objektima do 40 posto u nekim čak i više - optimalno je 40 posto", kaže za PTV Prva Igor Jovanović, inovator.

"Zapravo ovaj sistem je mehatronični sistem veličine šake koji može da se ugradi u termoakulacione peći, elektrokotlove ili industrijskim zonama", objašnjava Jovanović
Tim inovatora trenutno razvija i štedljivo rešenje za domaćinstva koja se greju na gas i jedinstvena rešenja za proizodnju električne energije pomoću tegova I gravitacije.


Država i EPS u fazonu:
slice-execute.gif
 
Представљање идеје је крајње неинфомратавно, ја тако и нисам схватио шта су то они изумели па да штеде 40% (ЧЕТРДЕСЕТ ПОСТО) енергије? Па да је то тако, америкацни би их већ зграбили, а чим мора да их љуља град и и ЕПС, значи да не нека мрка капа

Људи моји па докторске се пишу ако се нађе начин да се уштеди 1%. 2% то је већ светска слава
 

Топлана „Дунав“​


Топлана „Дунав“ је пуштена у рад грејне сезоне 1987/88. године, а топлификација централног градског језгра започета је истовремено са њеном градњом. У првој фази изградње Топлане „Дунав“ уграђена су два котла снаге од 58 МW, док су касније пуштена у рад још два котла снаге 116 МW, чиме је укупна снага овог топлотног извора повећана на 346 МW. Поред вреловодних котлова за сопствене потребе и испоруку потрошне топле воде уграђена су и два парна котла капацитета 10 t/h паре сваки. Као погонско гориво користи природни гас, док је мазут алтернативно гориво. Висина изграђеног димњака је 140 метара.

 

Топлана „Нови Београд“​


Топлана „Нови Београд“ је изграђена 1965. године. У топлани је инсталисано осам вреловодних котлова укупног капацитета 920 МW и за сопствене потребе парни котлови капацитета 3 x 16 t/h паре. Као погонско гориво користе природни гас и мазут. У току грејне сезоне 2010/2011. пуштен је у рад и вреловодни котао капацитета 140 мегавата, највећи у југоисточној Европи. По инсталисаној снази, топлана „Нови Београд“ је највећа појединачна топлана у Европи.
Термоелектрана – топлана „Нови Београд“ је до 2003. године производила електричну енергију. Данас, за потребе ЕПС-а, користећи трафостаницу (110/35 kV), која се налази у оквиру топлане, врши услугу трансфера електричне енергије. Радом трансформаторског постројења, електричном енергијом се напаја центар града, део Новог Београда и Чукарице.
ТЕ-ТО је у току радног века радила углавном као, такозвана, „вршна електрана“ за потребе Електропривреде Србије. У току грејне сезоне обављала је когенерацију, односно обезбеђивала је топлотну енергију за потребе корисника „Београдских електрана“. Имала је три турбо-агрегата при чему је снага сваке турбине 32 МW, а снага сваког генератора 40 МVА. Турбине су гасне, а као гориво су користиле сирови, односно примарни бензин.
 
Представљање идеје је крајње неинфомратавно, ја тако и нисам схватио шта су то они изумели па да штеде 40% (ЧЕТРДЕСЕТ ПОСТО) енергије?
Izumeli su sklopku (kontaktor) sa zakašnjenjem od preko 100 godina.
Kod nas se redovno pojavljuju nove Tesle sa idejom da će dobiti nešto uključivanjem i isključivanjem grejača. Dok oni shvate da ugašen grejač pored toga što ne troši električnu energiju ne proizvodi toplotnu energiju, proći bar još 100 godina...
 
 
Фантастично!
Е сад ми је да чујем форумске зелене еврокомесаре како ће да оцене овај текст. Тешко без мигољења и конвулзија.
 
Ноћас је пало 25 цм новог снега и још пада, сада смо на 60 цм укупно. Панели су намештени на 70 степени и опет се на њима задржало 15 цм.
 

Prilozi

  • панел.jpg
    панел.jpg
    106,6 KB · Pregleda: 133
Фантастика.
Још ме занима лети кад се накупи слој прашине, чисти ли то ко?
 
Хехехе, поставио сам да би се схватило да веће површине под панелима где има доста снега нису исплативе, мени се дешавало да чистим панеле 6-7 пута на дан. када је мећава!
 
Vrh