Па исто даш захтев за повећање одобрене снаге, они сад морају да провере да ли треба да се мења проводник до бројила, друго бројило, осигурачи итд. па ти дају понуду за радове.
То је скупље.
Energetika
- Začetnik teme bigvlada
- Datum pokretanja
То је скупље.
StariPosmatrač
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.09.2018.
- Poruke
- 2.275
- Pohvaljen
- 4.305
Ja sam odavno podigao odobrenu snagu. Sad mi ostaje samo da je birokratski spustim.
Увек имаш избор, као и за све у нашој држави:
1. Ћути и трпи;
2. Предај се и побегни;
3. Бори се за боље.
Ја сам лично за то да дистрибуције буду локална комунална предузећа, свака општина да има своју, па онда да не могу да се ваде на неке главоње из Београда.
Како гласали тако нам и било.
ПС. Мада ја сам такође против локалних комуналних предузећа, по мени на локалу полиција, ватрогасци, школство, здравство, комунална предузећа, дирекције итд. не треба да буду независна правна лица већ организациони део општине а не овако 300 неких малих моћника, директора, управних одбора, помоћних служби итд.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 11.176
- Pohvaljen
- 5.606
Čemu ovo služi a pri tome ni ne radi ? 
Srbija izmenama zakona uvodi tarife za sve faze izgradnje nuklearne elektrane
www.ekapija.com
Srbija izmenama zakona uvodi tarife za sve faze izgradnje nuklearne elektrane
Srbija izmenama zakona uvodi tarife za sve faze izgradnje nuklearne elektrane
Srbija izmenama zakona uvodi tarife za sve faze izgradnje nuklearne elektrane
www.ekapija.com
Највећи проблеми изградње НЕ нису економски, инжењерски па ни политички већ административни.Čemu ovo služi a pri tome ni ne radi ?
Srbija izmenama zakona uvodi tarife za sve faze izgradnje nuklearne elektrane
Srbija izmenama zakona uvodi tarife za sve faze izgradnje nuklearne elektrane
Srbija izmenama zakona uvodi tarife za sve faze izgradnje nuklearne elektrane
Баш ме нервирају "стручњаци".
novaekonomija.rs
Пријатељу узми ти врши предикцију падавина за слив Дунава годину дана унапред, постани милијардер и узми Нобелову награду. Или још боље дођи у ЕПС па се покажи уместо изигравања селектора из фотеље. Има разних наука али изгледа да највише има електромашинскорударскогеолошких инжењера код нас, знају све али не раде ништа.
Шта је било доброг угља у Колубари отишло је 90-их.
Колубара је усисана у ЕПС још пре више од 10 година, не плаћа јој се ништа, са копа иде мало купуса, мало меса а у просеку је сарма. Кад сазнаш како да егзактно измериш енергетску вредност композиције од 1.500т угља па тако на 25.000.000 т/год. јави да се обогатимо заједно.
Нема у нашем угљу и хидрологији ништа егзактно, имаш најбоље и најгоре могуће вредности за неки период, неку статистику за између па се сналази како можеш.
Јесте ЕПС задружна матора кобила али да не претерујемо са шибањем.
Proizvodnja struje u hidroelektranama najniža u istoriji EPS-a: Da li je kriva suša ili loše planiranje? - Nova Ekonomija
Zbog izrazito nepovoljnih hidroloških prilika u drugoj sušnoj godini zaredom, proizvodnja struje u hidroelektranama Elektroprivrede Srbije će ove godine biti najniža u istoriji proizvodnje EPS-a, saopšteno je iz ovog preduzeća. Iako suše i manjak padavina mogu da izazovu ozbiljne probleme u...
novaekonomija.rs
Пријатељу узми ти врши предикцију падавина за слив Дунава годину дана унапред, постани милијардер и узми Нобелову награду. Или још боље дођи у ЕПС па се покажи уместо изигравања селектора из фотеље. Има разних наука али изгледа да највише има електромашинскорударскогеолошких инжењера код нас, знају све али не раде ништа.
Шта је било доброг угља у Колубари отишло је 90-их.
Колубара је усисана у ЕПС још пре више од 10 година, не плаћа јој се ништа, са копа иде мало купуса, мало меса а у просеку је сарма. Кад сазнаш како да егзактно измериш енергетску вредност композиције од 1.500т угља па тако на 25.000.000 т/год. јави да се обогатимо заједно.
Нема у нашем угљу и хидрологији ништа егзактно, имаш најбоље и најгоре могуће вредности за неки период, неку статистику за између па се сналази како можеш.
Јесте ЕПС задружна матора кобила али да не претерујемо са шибањем.
Analiza slovenačkih preduzetnika: nužna gradnja novih nuklearnih postrojenja za energetsku stabilnost - Nuklearna Perspektiva
Jože P. Damijan, vođa stručne grupe sa ljubljanske Ekonomske fakultete, tvrdi, a prenosi RTV Slovenija, da je Sloveniji nužna izgradnja novih nuklearnih kapaciteta u kombinaciji sa obnovljivim izvorima energije (OIE) ako želi da zadrži stabilne i pristupačne cene električne energije na duge...
nuklearnaperspektiva.com
Само оно што се не слажем:
Енергетска независност - то за Србију не постоји
Заједничка међународна електрана ван територије Србије - лоша идеја, требају нам десетине TWh/god.
Солар као извор енергије - није оствариво економски због сезонског складиштења енергије
Решење за нафту - Нафта није проблем, може да се плати има је на тржишту, проблем је гас, нема га за све.
Исти аутор:
Stav stručnjaka: Da li su solar i baterije ključ naše energetske nezavisnosti?
Srbija ima zadatak da poveća svoju energetsku bezbednost i nezavisnost, a najlakši put dotle je manje uvoza energenata, a više solara.
klima101.rs
Ово је невероватно важан текст (само једна страна) за било кога ко је заинтересован за енергетску транзицију.
www.linkedin.com
За скраћену верзију са интерактивним графицима:
Важна је количина енергије коју искористимо на крају а сви само причају о изворима примарне енергије (нафта, гас, угаљ).
Из овога се види важност електрификације.
The Primary Energy Fallacy- or, Committest Thou NOT the 2nd Sin of Thermodynamics!
UPDATED 10/7/25 to add Sreekanth Panala's excellent interactive "backwards Sankey" diagram TL&DR Summary: if anybody starts talking to you about “primary energy” in a discussion about decarbonization, please punch them in the mouth. Energy is like currency- there’s an exchange rate between heat (che
www.linkedin.com
За скраћену верзију са интерактивним графицима:
Важна је количина енергије коју искористимо на крају а сви само причају о изворима примарне енергије (нафта, гас, угаљ).
Из овога се види важност електрификације.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 27.578
- Pohvaljen
- 64.382
Ne volim nešto Youtube shorts ali neki kanali ih mudro koriste da kratko a jednostavno objasne neku stvar. Evo jednog primera.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 42.583
- Pohvaljen
- 58.038
Извоз струје из Србије у ЕУ би додатно коштао 60 евра https://share.google/ElWyj3OC60tVvKJnE
Мислим да има 10 година како се говори о СВАМ у стручним круговима, није да нисмо имали времена.
StariPosmatrač
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.09.2018.
- Poruke
- 2.275
- Pohvaljen
- 4.305
Prvi put su ga pomenuli u green deal-u 2019, a usvojili ga 2023. Evropski prijatelji su nam tradicionalno ostavili gomilu vremena za prilagođavanje, ko zna koliko smo nuklearki mogli izgraditi...
Bio Paprošo
Intermediate
Odličan!
Ево снимка са првог дана Електране 2025, има баш добрих предавања али ми је ово на које сам ставио тајмер најважније, колега из ЕМС-а презентује круцијалне ствари које се морају знати о енергетском систему:
ПС. Још информација о конференцији https://e2025.drustvo-termicara.com/
ПС. Још информација о конференцији https://e2025.drustvo-termicara.com/
Poslednja izmena:
Nisam ni obratio pažnju na ovo, ovo je intervju samnomMHE bi trebalo zabraniti, jer prave više štete nego el.energije.
Srbija ima odlične uslove za razvoj eko-elektrana na bio gas :
Elektrane na bio-gas – investicije najveće, ali korist mnogostruka
Vlada je preporučila javnim institucijama i ustanovama u zemlji da ugase individualne kotlarnice na ugalj, mazut ili lož-ulje, za koje postoje tehničke mogućnosti da se priključe na daljinsko grejanje ili na gasovod. Jedno od rešenja za čistiji vazduh je i bio-gas. Analize pokazuju da naša...www.rts.rs
Ових месеци радим анализе и интересантно је да сам дошао до следећих закључака о којима бих радо дискутовао:Nisam ni obratio pažnju na ovo, ovo je intervju samnom
1. Биогас је боље користити као извор високотемпературне топлотне енергије где је то потребно него га користити за трансформацију у електричну енергију;
2. Урбанисти и просторни планери су кључ проблема и решења, они морају прописати да се сав органски комунални отпад мора млети на извору (у домаћинствима), флуидизовати и транспортовати фекалном канализацијом до постројења за прераду отпадних вода. Мислим да имамо 10Мт/год. комуналног органског отпада који мешамо са неорганским па онда то возимо до препуних депонија и далеко отежавамо његову рециклажу.;
3. Чврсту биомасу у кругу од 50км од лука на Дунаву, Сави и Тиси је најбоље транспортовати бродом низводно до великог индустријског потрошача који ће од ње правити биогас и сингас и то користити за високотемпературне индустријске процесе и редукцију О2 у челику.
Poslednja izmena:
Ne baš. U suštini poenta CHP (Combined Heat&Power) postrojenja je visoka efikasnost jer se koristi i toplota i električna energija. Ti biogas možeš da spaljuješ u nekom kotlu i da greješ vodu/štagod, ali se to ne isplati. Kada biogas sagoriš u SUS motoru, ti ćeš izgubiti jedan deo energije na mehaničko trenje, neefikasnost generatora itd, ali nećeš izgubiti sve. Za uzvrat dobićeš neku količinu eletrične energije, a i dalje ti ostaje masa toplote (hlađenje motora + izmenjivači na izduvnim gasovima).
Energetska efikasnost samo gasnog kotla je tipa 90-95%, a CHP postrojenja 80-90%, dakle nije neka velika razlika, a struja je prilično lep nusprodukt za imati.
Otpad iz domaćinstava nije praktičan izvor za biogasna postrojenja, već otpad iz prehrambene industrije, restorana, stočarstva itd.
Viđao sam neke elektrane po Nemačkoj kojima je biznis model taj da restoranima isporučuju one standardne plastične kante, odvoze pune, istresu u digestor, operu, vrate nazad restoranu i naplate im 10 evra po kanti. Ali to je bila jako mala elektrana, tipa par stotina kWp, ništa spec.
Brodski transport je nepraktičan i skup, pogotovo što je otpad za biogas prilično raznovrstan i sezonski.
Sa druge strane treba u svakoj opštini napraviti jedno osrednje postrojenje tipa 1MWp, umesto da se centralizuje i pravi veliko postrojenje koje pokriva veću oblast jer je transport sirovine vrlo ključna stavka u troškovima. Kad imaš "manje" postrojenje u krugu od recimo 10-20km, onda je vrlo lako da lokalna vlast natera proizvođače otpada da ga propisno odlažu.
Ali sa svim tim tu imaš i praktične probleme, gde firme godinama kubure sa otpadom, bacaju ga nepropisno, inspekcija im gleda kroz prste, ti se onda odjednom pojaviš, preuzmeš im sav taj otpad besplatno, rešiš ih bede, ali oni već sledeće godine kažu - čekaj, pa tebi to koristi, ajmo sad da kažemo neku cenu po toni...
Isto tako vezano za te velike potrošače toplote, to može da funkcioniše jedino ako je u pitanju tvoja firma i jedno i drugo. Bilo bi sumanuto da ti napraviš biogasno postrojenje i prodaješ nekome toplotu, a da on sutra može da te ucenjuje kako god hoće jer ti nemaš to kome drugom da prodaš.
Не у котлу већ директно у горионицима као сад природни гас. Високотемпературна процесна топлота 1000+С нпр. цемент, стакло, предгревање челичног отпада итд.
Иако СНП изгледа примамљиво на малим постројењима ОРЕХ и САРЕХ убијају а не цена енергента.
Па кад је тренутно фекални отпад из домаћинстава а укључивање органског отпада из домаћинстава и МСП би то променило. Транспорт убија биогас, ако је транспорт континуалним флуидизованим системом до постројења (канализација) то је драстично јефтиније од дисконтинуалног (камиони).
Све причамо без субвенција, субвенције су наамештање игре.
Баш напротив, зар није бродски транспорт најповољнији по км х т.
Слажем се за случај кад нема луке у кругу од 50км.
ПС. Органски отпад и биомаса би се откупљивали.
Наравно. Прелазак на биогас уместо природног гаса, нпр. цементаре, МСК Кикинда итд. би баш могле да буду општинска постројења за биогас или сингас.
ПС. Да се разумемо, биогас и сингас су најисплативији ако са њима директно загреваш сировину горионицима, најмања је инвестиција и одржавање а не грејање воде, паре итд.
Poslednja izmena:
U tom slučaju je efikasnost dosta lošija od CHP-a... HCGB imaju efikasnost 90-95%, a da sagorevaš u cementari u otvorenom procesu ne verujem da možeš postići više od 60-70% efikasnosti.
Iako je to tehnički biogas, to ne spada u biogasne elektrane (kao što ne spada ni deponijski gas iako sve tri vrste koriste CHP motore). Biogas služi za preradu organskog otpada kroz anaerobnu digestiju.
Biogas ne može da funkcioniše bez subvencija. Nigde na svetu.
Pogrešno je posmatrati biogas kao stvar gde je cilj proizvodnja električne/toplotne energije. To je sekundarni benefit. Primarni benefit je propisno odlaganje otpada, a tercijalni benefit je taj što nakon prerade otpada ti imaš kvalitetno đubrivo koje vraćaš na njive i podižeš kvalitet zemljišta.
Meni je u svim kalkulacijama bio duplo skuplji nego kamionski prevoz, plus što je nepraktičan za ovu vrstu posla.
Biogas je isuviše skup da bi ga koristio direktno za te svrhe, bez da proizvodiš električnu energiju kao međukorak. To mu dođe kao da radiš Wolt dostavu u Ferariju. Da li je tehnički izvodljivo, naravno da jeste, nema nikakvih prepreka, ali nema finansijskog smisla.
Nisi u pravu. Najisplativije je imati CHP postrojenje jer je cena struje po kWh uvek daleko veća od cene toplote (reda veličine 3-4 puta po tržišnoj ceni, ako gledamo subvencionisanu cenu onda je struja 7-10 puta skuplja). Ako gledamo da je investicija u biogasno postrojenje reda veličine 5 miliona evra po megavatu, ako nećešda proizvodiš struju izbacićeš filtriranje gasa, CHP jedinicu, to mu možda dođe 800k, eventualno milion ako baš nategneš, sve ostalo je isto. Dakle proizvodnja struje nosi samo 20% ukupne investicije, a donosi ti 80-90% prihoda.
Хвала пуно на овим ставовима и на Вашем времену, доста се слажемо иако то на први поглед не изгледа тако.
Отворисмо одмах 10 тема, предлажем да се за сада концентришемо на једну где се дијаметрално не слажемо па кад математика каже своје да нападнемо следећу.
Сматрајмо биогас исплативим као метод смањења увозне зависности или у тренутку завртања славине на гасоводу у Бугарској а сад само разговарајмо о томе које решење би тада било најисплативије.
Номинујем проблем "исплативост мале СНР на биогас у односу на индустријску потрошњу биогаса за директно загревање процеса" не зато што је лак већ зато што није.
Такође бих дискусију спустио на најрудиментарнији ниво, техноекономску анализу пошто ни једно решење неће заживети ако није економски исплативо.
Дискусију бих отворио питањем ког корисника сматраш да је најбољи за малу СНР пошто је ту велика раскрсница:
1. Ако топлоту из мале СНР користиш за грејање неког простора а не за технолошки процес онда нам треба само у зимској сезони те је годишње искоришћење опреме ниско али се лепо искористи јесена сезона биомасе;
2. Ако топлоту из мале СНР желиш да користиш константно 24х7 за технолошки процес 8000 ч/год. онда имамо трошак складиштења биомасе или биогаса зато што је лепо наведено да је биомаса сезонски производ и питања који процес има потребе за односом топлоте/ел. енергије који даје СНР. Наравно вишак ел. енергије се може продати;
3. Нешто треће?
Ја сам инстинктивно ишао на опцију #2 пошто сам сматрао да већ постоје разна економски оправдана решења за сезонско складиштење биомасе а да се биогас производи у складу са потребама СНР али нисам толико у малим СНР.
Хвала.
Pričao sam na ovu temu na Kopaonik Biznis Forumu upravo 2022. godine neposredno nakon što je Rusija napala Ukajinu, i kada su cene gasa i električne energije podivljale. U suštini Srbija ima kapacitet da u potpunosti zameni uvoz prirodnog gasa. Nemoj da me držiš za reč, trenutno sam u Kini pa nit imam pristup mailu nit mogu da proguglam da nađem tačne podatke, ali mislim da Srbija troši tipa 3.5 milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje, a da na nivou Srbije preusmerimo 25-50% poljoprivrednog otpada u biogas mogli bi da proizvedemo tipa 5.6 milijardi kubika biometana godišnje. Opet nemoj da me držiš za reč, ali mi je nešto u glavi cifra od €55/MWh za tako dobijen biometan na ulasku u mrežu, što je otprilike duplo skuplje od prirodnog gasa, ali je prednost to što imaš potpunu energetsku nezavisnost.
Ali to svakako nije nešto što može da se izvede preko noći, do toga bi se moglo doći kroz 10-15 godina sa veoma agresivnom energetskom politikom (koja uključuje veoma agresivne subvencije i podsticaje i uklanjanje svih prepreka koje trenutno postoje).
Nema ekonomskog smisla raditi sezonski u bilo kom scenariju. Investicija je ista radio 8700 sati godišnje ili 4000 ili 2000 sati godišnje. Tako da to jesenja sezona biomase, i kakva god sezona u startu otpada. Biogas elektrane se projektuju da rade 8200 sati godišnje punim kapacitetom, sve van toga se uopšte ni ne kalkuliše.
Treće je da imaš industrijski proces koji korsti toplotu svakodnevno, cele godine npr. proizvodnja mleka/piva, punionice pića, destilerije, petrohemija, farmaceutska industrija, proizvodnja papira, ili npr bazeni, bolnice itd., onda napraviš biogas postrojenje pored njih, struju predaješ u mrežu a toplotu njima. Ali opet kažem i u tom slučaju je učešće toplote u prihodima zanemarivo (max 10%), zato se niko u suštini ni ne trudi da iskoristi toplotu iz biogasa. Ja iskreno ne znam nijednu elektranu u Srbiji koja aktivno koristi višak toplote za nešto korisno (osim onog dela koji je neophodan za sam proces), a i u Nemačkoj (koja je svetski lider u ovoj industriji) većina elektrana takođe ne radi ništa korisno sa toplotom (osim ako nisu zakonski prinuđeni).
Мало боље разумем али сад смо опет отишли на нове две теме:
1. Супституција увозног природног гаса биометаном што је слажемо се дупло скупље али смањује енергетску зависност. Проблем је као увек индустрија која неће бити конкурентна са вишом ценом енергије;
2. Коришћење биогаса за трансформацију у електричну енергију што ми је такође интересантно али могу ли да питам која је продајна цена те електричне енергије без субвенција у два случаја (мала СНР и велика електрана са комбинованим циклусом).
Оба ова случаја су ми у анализама били економски драстично неисплативи али можда сам нешто превидео?