Lepa diskusija, da bi shvatio kako se obračunava električna energija kad ugradiš solare, treba ti elektro fakultet, a i ekonomski ne bi bio loš. Neka hvala sa eps-om ništa zajedničko. Moji planovi će biti u domenu solarne energije, ali van mreže.
Energetika
- Začetnik teme bigvlada
- Datum pokretanja
Zanimljivo. Dakle hipotetički u jednom mesecu da proizvedeš 1000 kwh a u sledećem 0 kwh, i u oba meseca da potrošiš po 500 kwh. Da li to znači da ćeš u oba meseca plaćati EPS-u po 500kwh po ceni od 3.9 dinara?
I da li je ta cena fiksna u zavisnosti od blok tarife, tj ako preostanu letnji kwh za zimu kad je potrošnja u crvenoj tarifi, preuzeti kwh je i dalje 3.9 dinara?
Ako je tako stvarno ne znam šta se ovaj čovek buni, okačio je samo presek u letnjem periodu...
StariPosmatrač
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.09.2018.
- Poruke
- 1.880
- Pohvaljen
- 3.714
Tako je, nema blok tarife za mrežarinu, 3.9 dinara po KWh fiksno. Plus, treba imati na umu da i u najgorim mesecima (decembar, januar) sa elektranom od 10KW imaš 300-500 KWh proizvodnje.
Problem u njegovom slučaju je undersized sistem i to što će imati vrlo mali višak za zimu, i razumem frustraciju, samo je upućena na pogrešnu adresu.
Problem u njegovom slučaju je undersized sistem i to što će imati vrlo mali višak za zimu, i razumem frustraciju, samo je upućena na pogrešnu adresu.
Одакле му производња у НТ, зар није то од 23ч до 7ч ујутро?
Зато и пропагирам термосолар за домаћинства са којим ће се потрошња спустити испод 350kWh/mes и на тај начин стално бити у зеленој тарифи.
Као што колега рече електро солар је изгледа исплатив само ако си у црвеној тарифи.
StariPosmatrač
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.09.2018.
- Poruke
- 1.880
- Pohvaljen
- 3.714
Da, to mi nije palo na pamet, u Beogradu je jeftina struja od ponoći do 8. Možda je on iz nekog drugog grada. Ali opet eksportovanih 2KWh je premalo. Može da bude da baš u tim ranim jutarnjim časovima troši svu proizvodnju direktno ili ima konstantnu senku od nekog obližnjeg objekta ili nepovoljnu orijentaciju panela. Po meni je ovo drugo najverovatnije.
Kako država EPS-u smanjuje profit i preliva ga u džepove privatnika
Zbog visokih temperatura još od polovine juna, dnevna potrošnja struje dostigla je zimsku.
www.021.rs
Fin članak, lepo objašnjeno i važno za @stex_pb i ostale Pribojce, najviša kota donje nove brane Klak biće niže od kote Radoinjske. tako da se ne mešaju uvačka i limska voda, mada je u prvoj varijanti to bilo predviđeno.
energijabalkana.net
Reverzibilna hidroelektrana Bistrica – ključ za stabilnu energetsku budućnost Srbije - Energija Balkana
Reverzibilna hidroelektrana Bistrica, čije je puštanje u rad planirano za 2032. godinu, predstavlja važan korak ka stabilnijem elektroenergetskom sistemu Srbije. Ova elektrana omogućava i proizvodnju i skladištenje energije, što je ključno za balansiranje sistema sa sve većim udelom vetro i...
energijabalkana.net
Прле
Expert
- Učlanjen(a)
- 29.11.2018.
- Poruke
- 7.063
- Pohvaljen
- 10.432
Солар није решење. Тј то није стратегијска потпора као што су сада термоелектране, увек доступни минимум.
Постао би делимична потпора али тек кад Бистрица буде готова. А управљати соларом, извините, такође не умемо. Такође не знамо. Да прича није баш једноставна - ено нам пример Шпаније.
Бистрица ће коштати такође милијарде које немамо. И такође ће требати много времена за изградњу.
Ово све пишем, не зато што се тим питањем (солара) не треба бавити. Напротив. Треба се бавити у року од одмах. Али, ништа није једноставно, нити данас-за-сутра.
Већ сада, данас, ових месеци, могуће је покренути причу за школовање кадра за нукларне електране. Како Душан каже, за 10ак година биће доступни стручњаци, и тада већ можемо лагано да кренемо у посао.
Моја нека визија што се тиче електропривреде (осим текућег одржавања):
1. Искорењивање политичара из ЕПС.
2. Управљање системом мора да буде потпуно лишено било каквих комерцијалних и берзанских шпекулација. Србији треба стабилно и доступно снабдевање електричном енергијом - и становништву и привреди.
3. Улагање у смањивање губитака у систему и достизање цифре до 5%
4. Улагање у сопствену производњу компонената, прекидача трансформатора, далековода.
5. Разрада стратегије и система како управљати* протрошачима (произвођач-потрошач),
6. Обавезати све власнике ветрењача да или сами организују складиштере и пеглање својих пикова или да плате ренту да их ЕПС стабилише
7. Финансирање научно-опитно-конструкторских радова на подизању ефективности Термоелектрана, разрада сопствниех погона за чишћење дима, побољшање горива.
8. Школовање и откоманда кадрова на изградњи и експлоатацији НЕ
* Недавно смо прочитали добру примедбу, шта се дешава када треба радити на нисконапонској мрежи, а неко наставља да производи и пумпа у мрежу нерегију. Мени се чини, да дистрибуција мора да одвоји посебан канал, и да телекомандује свим протрошачима и кад дође време да се искчуи сегмен ради одржавања или хаварије, да се истовремено протрошач искучује са мреже.
Паралелно са горе наведеним, потребно је разрадити националну стратегију за подизање опште енергоефективности:
а. Улагање у сопствену производњу грађевинских термоизолационих материјала и стимулисање домаћег произвођача: стакала, профила са термомостовима за прозоре.
б. Доношење закона/стандарда који обавезује све нове објекте да се граде са повећаном ефективношћу
в. Основати банку/или помоћи постојећу да буде у стању да кредитира по повољним стопама све акције везане за подизање енергоефективности
г. Старим објектима дати време да се подигну на нови ниво - 10 година. После тог периода поделити свима енергетске пасоше, па ко не одговара требовању, нека има већи порез да плати. Направити платне разреде, дати људима са слабијом материјалном базом могућност да се преселе у енергетски ефективну непоретност (на пример, у случају Београда, градити леву обалу са доступним становима, куће које остају, рушити и спремати земљиште за нову градњу.
Постао би делимична потпора али тек кад Бистрица буде готова. А управљати соларом, извините, такође не умемо. Такође не знамо. Да прича није баш једноставна - ено нам пример Шпаније.
Бистрица ће коштати такође милијарде које немамо. И такође ће требати много времена за изградњу.
Ово све пишем, не зато што се тим питањем (солара) не треба бавити. Напротив. Треба се бавити у року од одмах. Али, ништа није једноставно, нити данас-за-сутра.
Већ сада, данас, ових месеци, могуће је покренути причу за школовање кадра за нукларне електране. Како Душан каже, за 10ак година биће доступни стручњаци, и тада већ можемо лагано да кренемо у посао.
Моја нека визија што се тиче електропривреде (осим текућег одржавања):
1. Искорењивање политичара из ЕПС.
2. Управљање системом мора да буде потпуно лишено било каквих комерцијалних и берзанских шпекулација. Србији треба стабилно и доступно снабдевање електричном енергијом - и становништву и привреди.
3. Улагање у смањивање губитака у систему и достизање цифре до 5%
4. Улагање у сопствену производњу компонената, прекидача трансформатора, далековода.
5. Разрада стратегије и система како управљати* протрошачима (произвођач-потрошач),
6. Обавезати све власнике ветрењача да или сами организују складиштере и пеглање својих пикова или да плате ренту да их ЕПС стабилише
7. Финансирање научно-опитно-конструкторских радова на подизању ефективности Термоелектрана, разрада сопствниех погона за чишћење дима, побољшање горива.
8. Школовање и откоманда кадрова на изградњи и експлоатацији НЕ
* Недавно смо прочитали добру примедбу, шта се дешава када треба радити на нисконапонској мрежи, а неко наставља да производи и пумпа у мрежу нерегију. Мени се чини, да дистрибуција мора да одвоји посебан канал, и да телекомандује свим протрошачима и кад дође време да се искчуи сегмен ради одржавања или хаварије, да се истовремено протрошач искучује са мреже.
Паралелно са горе наведеним, потребно је разрадити националну стратегију за подизање опште енергоефективности:
а. Улагање у сопствену производњу грађевинских термоизолационих материјала и стимулисање домаћег произвођача: стакала, профила са термомостовима за прозоре.
б. Доношење закона/стандарда који обавезује све нове објекте да се граде са повећаном ефективношћу
в. Основати банку/или помоћи постојећу да буде у стању да кредитира по повољним стопама све акције везане за подизање енергоефективности
г. Старим објектима дати време да се подигну на нови ниво - 10 година. После тог периода поделити свима енергетске пасоше, па ко не одговара требовању, нека има већи порез да плати. Направити платне разреде, дати људима са слабијом материјалном базом могућност да се преселе у енергетски ефективну непоретност (на пример, у случају Београда, градити леву обалу са доступним становима, куће које остају, рушити и спремати земљиште за нову градњу.
Да, ремонт је ваљда завршен само на једном.
Kao neko ko ima iskustva u radu u firmama za proizvodnju elektroenergetske opreme, moram da napomenem da smo mi malo tržište i da bi firma koja bi proizvodila ovako ozbiljne proizvode morala da bude prvenstveno izvozno orjentisana kako bi bila finansijski samoodrživa. To naravno nije nemoguće, čak je i generalno dobra stvar, ali nije nešto što može na brzinu da se uradi. Treba bar 10-ak godina da se stvori baza domaćih stručnjaka i visokokvalifikovanih majstora, da se usvoje tehnologije, izgradi brend, steknu ozbiljnije reference... U Srbiji postoji nekoliko fabrika transformatora, ali ne postoji fabrika prekidača, postrojenja i ostale opreme.