Šta je novo?
Od:
Filteri

Energetika

Lepa diskusija, da bi shvatio kako se obračunava električna energija kad ugradiš solare, treba ti elektro fakultet, a i ekonomski ne bi bio loš. Neka hvala sa eps-om ništa zajedničko. Moji planovi će biti u domenu solarne energije, ali van mreže.
 
StariPosmatrač je napisao(la):
Kako se uzme, ako si veliki potrošač nije mnogo. Ko ostaje u zelenoj zoni njemu solarna elektrana i ne treba. Cena KWh u plavoj zoni je 13, a u crvenoj 27 dinara, pa leti ako trošiš preko 1000KWh umesto 15-20 hiljada plaćaš 3-4, dok zimi kad naguraš 2000KWh umesto da platiš 35-40 hiljada plaćaš manje od 10.
Kliknite za proširenje...
Zanimljivo. Dakle hipotetički u jednom mesecu da proizvedeš 1000 kwh a u sledećem 0 kwh, i u oba meseca da potrošiš po 500 kwh. Da li to znači da ćeš u oba meseca plaćati EPS-u po 500kwh po ceni od 3.9 dinara?

I da li je ta cena fiksna u zavisnosti od blok tarife, tj ako preostanu letnji kwh za zimu kad je potrošnja u crvenoj tarifi, preuzeti kwh je i dalje 3.9 dinara?

Ako je tako stvarno ne znam šta se ovaj čovek buni, okačio je samo presek u letnjem periodu...
 
Tako je, nema blok tarife za mrežarinu, 3.9 dinara po KWh fiksno. Plus, treba imati na umu da i u najgorim mesecima (decembar, januar) sa elektranom od 10KW imaš 300-500 KWh proizvodnje.

Problem u njegovom slučaju je undersized sistem i to što će imati vrlo mali višak za zimu, i razumem frustraciju, samo je upućena na pogrešnu adresu.
 
StariPosmatrač je napisao(la):
Tako je, nema blok tarife za mrežarinu, 3.9 dinara po KWh fiksno. Plus, treba imati na umu da i u najgorim mesecima (decembar, januar) sa elektranom od 10KW imaš 300-500 KWh proizvodnje.

Problem u njegovom slučaju je undersized sistem i to što će imati vrlo mali višak za zimu, i razumem frustraciju, samo je upućena na pogrešnu adresu.
Kliknite za proširenje...
Одакле му производња у НТ, зар није то од 23ч до 7ч ујутро?
 
ŽeljkoNV je napisao(la):
Lepa diskusija, da bi shvatio kako se obračunava električna energija kad ugradiš solare, treba ti elektro fakultet, a i ekonomski ne bi bio loš. Neka hvala sa eps-om ništa zajedničko. Moji planovi će biti u domenu solarne energije, ali van mreže.
Kliknite za proširenje...
Зато и пропагирам термосолар за домаћинства са којим ће се потрошња спустити испод 350kWh/mes и на тај начин стално бити у зеленој тарифи.

Као што колега рече електро солар је изгледа исплатив само ако си у црвеној тарифи.
 
Има и нас који осванемо пре 6, за овакав кадар ТЕ Костолац:
1752657344183.png

Тако да - златне зоре су у ноћној тарифи и у септембру, а камоли у мају/јуну.
 
DusanC je napisao(la):
Одакле му производња у НТ, зар није то од 23ч до 7ч ујутро?
Kliknite za proširenje...
Da, to mi nije palo na pamet, u Beogradu je jeftina struja od ponoći do 8. Možda je on iz nekog drugog grada. Ali opet eksportovanih 2KWh je premalo. Može da bude da baš u tim ranim jutarnjim časovima troši svu proizvodnju direktno ili ima konstantnu senku od nekog obližnjeg objekta ili nepovoljnu orijentaciju panela. Po meni je ovo drugo najverovatnije.
 
Fin članak, lepo objašnjeno i važno za @stex_pb i ostale Pribojce, najviša kota donje nove brane Klak biće niže od kote Radoinjske. tako da se ne mešaju uvačka i limska voda, mada je u prvoj varijanti to bilo predviđeno.
energijabalkana.net

Reverzibilna hidroelektrana Bistrica – ključ za stabilnu energetsku budućnost Srbije - Energija Balkana

Reverzibilna hidroelektrana Bistrica, čije je puštanje u rad planirano za 2032. godinu, predstavlja važan korak ka stabilnijem elektroenergetskom sistemu Srbije. Ova elektrana omogućava i proizvodnju i skladištenje energije, što je ključno za balansiranje sistema sa sve većim udelom vetro i...
energijabalkana.net energijabalkana.net
 
Baš sam ovo pominjao ranije, jer bi se tako ugrozio vodozahvat pijaće vode u Radoinjskom jezeru. Koji je već ugrožen divljom gradnjom na obali, ali to nikog nije briga.
 
Солар није решење. Тј то није стратегијска потпора као што су сада термоелектране, увек доступни минимум.
Постао би делимична потпора али тек кад Бистрица буде готова. А управљати соларом, извините, такође не умемо. Такође не знамо. Да прича није баш једноставна - ено нам пример Шпаније.

Бистрица ће коштати такође милијарде које немамо. И такође ће требати много времена за изградњу.

Ово све пишем, не зато што се тим питањем (солара) не треба бавити. Напротив. Треба се бавити у року од одмах. Али, ништа није једноставно, нити данас-за-сутра.

Већ сада, данас, ових месеци, могуће је покренути причу за школовање кадра за нукларне електране. Како Душан каже, за 10ак година биће доступни стручњаци, и тада већ можемо лагано да кренемо у посао.

Моја нека визија што се тиче електропривреде (осим текућег одржавања):

1. Искорењивање политичара из ЕПС.
2. Управљање системом мора да буде потпуно лишено било каквих комерцијалних и берзанских шпекулација. Србији треба стабилно и доступно снабдевање електричном енергијом - и становништву и привреди.
3. Улагање у смањивање губитака у систему и достизање цифре до 5%
4. Улагање у сопствену производњу компонената, прекидача трансформатора, далековода.
5. Разрада стратегије и система како управљати* протрошачима (произвођач-потрошач),
6. Обавезати све власнике ветрењача да или сами организују складиштере и пеглање својих пикова или да плате ренту да их ЕПС стабилише
7. Финансирање научно-опитно-конструкторских радова на подизању ефективности Термоелектрана, разрада сопствниех погона за чишћење дима, побољшање горива.
8. Школовање и откоманда кадрова на изградњи и експлоатацији НЕ


* Недавно смо прочитали добру примедбу, шта се дешава када треба радити на нисконапонској мрежи, а неко наставља да производи и пумпа у мрежу нерегију. Мени се чини, да дистрибуција мора да одвоји посебан канал, и да телекомандује свим протрошачима и кад дође време да се искчуи сегмен ради одржавања или хаварије, да се истовремено протрошач искучује са мреже.

Паралелно са горе наведеним, потребно је разрадити националну стратегију за подизање опште енергоефективности:

а. Улагање у сопствену производњу грађевинских термоизолационих материјала и стимулисање домаћег произвођача: стакала, профила са термомостовима за прозоре.
б. Доношење закона/стандарда који обавезује све нове објекте да се граде са повећаном ефективношћу
в. Основати банку/или помоћи постојећу да буде у стању да кредитира по повољним стопама све акције везане за подизање енергоефективности
г. Старим објектима дати време да се подигну на нови ниво - 10 година. После тог периода поделити свима енергетске пасоше, па ко не одговара требовању, нека има већи порез да плати. Направити платне разреде, дати људима са слабијом материјалном базом могућност да се преселе у енергетски ефективну непоретност (на пример, у случају Београда, градити леву обалу са доступним становима, куће које остају, рушити и спремати земљиште за нову градњу.
 
Ne znam da li ste primetili, ali izgleda da RHE Bajina Bašta koristi samo jedan agregat.
 
Прле je napisao(la):
4. Улагање у сопствену производњу компонената, прекидача трансформатора, далековода.
Kliknite za proširenje...
Kao neko ko ima iskustva u radu u firmama za proizvodnju elektroenergetske opreme, moram da napomenem da smo mi malo tržište i da bi firma koja bi proizvodila ovako ozbiljne proizvode morala da bude prvenstveno izvozno orjentisana kako bi bila finansijski samoodrživa. To naravno nije nemoguće, čak je i generalno dobra stvar, ali nije nešto što može na brzinu da se uradi. Treba bar 10-ak godina da se stvori baza domaćih stručnjaka i visokokvalifikovanih majstora, da se usvoje tehnologije, izgradi brend, steknu ozbiljnije reference... U Srbiji postoji nekoliko fabrika transformatora, ali ne postoji fabrika prekidača, postrojenja i ostale opreme.
 
brada je napisao(la):
Kao neko ko ima iskustva u radu u firmama za proizvodnju elektroenergetske opreme, moram da napomenem da smo mi malo tržište i da bi firma koja bi proizvodila ovako ozbiljne proizvode morala da bude prvenstveno izvozno orjentisana kako bi bila finansijski samoodrživa. To naravno nije nemoguće, čak je i generalno dobra stvar, ali nije nešto što može na brzinu da se uradi. Treba bar 10-ak godina da se stvori baza domaćih stručnjaka i visokokvalifikovanih majstora, da se usvoje tehnologije, izgradi brend, steknu ozbiljnije reference... U Srbiji postoji nekoliko fabrika transformatora, ali ne postoji fabrika prekidača, postrojenja i ostale opreme.
Kliknite za proširenje...

Одлично да си ово написао. Апсолутно сам сагласан за комплексност и за потребу за ширење на друга тржишта.
Оно за шта је ја залажем, је да Србија коначно креће са диверсификовањем шта са киме може да ради:

На пример, ми Европи немамо шта да понудимо. Ми смо технолошки инфериоронији, а то што се извози то и није наша продукција већ ИнВЕСиторА, тј ми смо сада колонија, и јефтина радна снага. Русима осим јабука, које узгред могу да купе било где, ми такође више немамо шта да понудимо. Кинезима, малине... И то је то. Ко остаје?

Оно што је нама потребно, су тржишта у развоју, а таквих је море. И за њих, производи које ми можемо да освојимо биће сигурно велика потпора.
stex_pb je napisao(la):
17kw sistem solar, bez predaje u mrežu. Na svakoj fazi strujna klešta koja mere potrošnju iz mreže i balansiraju da se iz mreže povlači samo koliko treba.
Kliknite za proširenje...
Како се врши физички то балансирање? Како изгледа шема напајање разодне табле у кући? Зашто потрошач например вуче струјуј из соларног дела а не из градског прикључка? Може ли соларни део да после на пример квара на градског мрежи аутомтски искључи вези са мрежним делом'?
 
Прле je napisao(la):
Одлично да си ово написао. Апсолутно сам сагласан за комплексност и за потребу за ширење на друга тржишта.
Оно за шта је ја залажем, је да Србија коначно креће са диверсификовањем шта са киме може да ради:

На пример, ми Европи немамо шта да понудимо. Ми смо технолошки инфериоронији, а то што се извози то и није наша продукција већ ИнВЕСиторА, тј ми смо сада колонија, и јефтина радна снага. Русима осим јабука, које узгред могу да купе било где, ми такође више немамо шта да понудимо. Кинезима, малине... И то је то. Ко остаје?

Оно што је нама потребно, су тржишта у развоју, а таквих је море. И за њих, производи које ми можемо да освојимо биће сигурно велика потпора.

Како се врши физички то балансирање? Како изгледа шема напајање разодне табле у кући? Зашто потрошач например вуче струјуј из соларног дела а не из градског прикључка? Може ли соларни део да после на пример квара на градског мрежи аутомтски искључи вези са мрежним делом'?
Kliknite za proširenje...
Ne znam kakva je šema, nisam ga ja ugrađivao 😀
U glavnom ne koristi se ako nema mrežnog napajanja.

Ali....sistem je specifičan jer se solar koristi i za ispitivanja u laboratoriji i postoje prekidači koji solar isključuju sa invertera i prebacuju DC napon na naše laboratoriske stolove gde možemo sami da kombinujemo napone prevezivanjem stringova redno/paralelno.
Postoje ampermetri koji pokazuju koliko vučemo sa mreže/solara i kada posle ispitivanja ponovo prebacimo na inverter za manje od 30 sekundi kreće sa balansiranjem.
 
Ovaj inverter konkretno nije hibridni, nema mogućnost rezervnog napajanja, kada nestane struje u mreži i on se automatski gasi. Ta komponenta koja ima display je smart metar, i on registruje sve parametre po fazama koji su potrebni inverteru da odluči kako da izbalansira svoju proizvodnju, u ovom slučaju da je limitira do nivoa trenutne potrošnje pošto nema predavanja u mrežu. Mislim da ovaj inverter ne podržava balansiranje faza tako da ako ima 17KW proizvodnju, svaka faza može da koristi 5.6KW da solara max, tako da u slučaju da je jedna faza opterećena sa 10KW a ostale su bez opterećenja opet će vući iz mreže dodatnih 4.4KW.
 
Poslednja izmena:
Jednom sam ugasio greskom struju za celu fabriku i ugasio se i inverter, tako da je to to🫠🫠
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh