Energetika
- Začetnik teme bigvlada
- Datum pokretanja
Енергију претварамо из једног облика у други са одређеним степеном корисности:
- Електричну у топлотну са 99% или са топлотном пумпом 250-350%
- Електричну у механичку 90+%
- Електричну у механичку моторних возила ~75%
- Хемијску угља у електричну 30-45%
- Хемијску природног гаса у електричну 40-60%
- Хемијску нафте у механичку за моторна возила ~20%
- Хемијску чврстих и течних горива у топлотну 70-90%
итд.
Бацао сам се отприлике бројкама али је то ту негде. Још има губитака у преносу, складиштењу итд. али да не компликујемо.
Ово је важно зато што плаћамо цену енергије коју купимо али само део ње искористимо тако да паметни повећавају степен искоришћења енергије.
За Србију у 2023 то изгледа овако:
Купили и ископали смо 680.000TJ, када смо конвертовали у електричну и нешто мало у топлотну остало нам је 414.000TJ али смо због неефикасне примене искористили само 250.000TJ.
430.000TJ тј. 60% смо бацили у облику топлоте пре него што смо стигли да је искористимо а од преосталог смо се са 120.000ТЈ грејали пошто нам је слаба енергетска ефикасност објекта!
Што се тиче колико је то новца ВИ ми је прерачунао колико кошта 1000TJ:
- угља (лигнит ЕУР15/т) ЕУР2.300.000/1000ТЈ
- природног гаса (ЕУР300/1000Nm3) ЕУР7.900.000/1000ТЈ
- сирова нафта (УСД80/барел) ЕУР12.340.000/1000ТЈ
Зато смо сиротиња.
Зато се поред енергетске ефикасности објеката залажем и за електрификацију транспорта и грејања.
Извор: https://data.stat.gov.rs/Home/Resul...ble&guid=418e9fe9-f031-47ae-9fab-fd5d88ed9efa
- Електричну у топлотну са 99% или са топлотном пумпом 250-350%
- Електричну у механичку 90+%
- Електричну у механичку моторних возила ~75%
- Хемијску угља у електричну 30-45%
- Хемијску природног гаса у електричну 40-60%
- Хемијску нафте у механичку за моторна возила ~20%
- Хемијску чврстих и течних горива у топлотну 70-90%
итд.
Бацао сам се отприлике бројкама али је то ту негде. Још има губитака у преносу, складиштењу итд. али да не компликујемо.
Ово је важно зато што плаћамо цену енергије коју купимо али само део ње искористимо тако да паметни повећавају степен искоришћења енергије.
За Србију у 2023 то изгледа овако:
Купили и ископали смо 680.000TJ, када смо конвертовали у електричну и нешто мало у топлотну остало нам је 414.000TJ али смо због неефикасне примене искористили само 250.000TJ.
430.000TJ тј. 60% смо бацили у облику топлоте пре него што смо стигли да је искористимо а од преосталог смо се са 120.000ТЈ грејали пошто нам је слаба енергетска ефикасност објекта!
Што се тиче колико је то новца ВИ ми је прерачунао колико кошта 1000TJ:
- угља (лигнит ЕУР15/т) ЕУР2.300.000/1000ТЈ
- природног гаса (ЕУР300/1000Nm3) ЕУР7.900.000/1000ТЈ
- сирова нафта (УСД80/барел) ЕУР12.340.000/1000ТЈ
Зато смо сиротиња.
Зато се поред енергетске ефикасности објеката залажем и за електрификацију транспорта и грејања.
Извор: https://data.stat.gov.rs/Home/Resul...ble&guid=418e9fe9-f031-47ae-9fab-fd5d88ed9efa
Poslednja izmena:
Пошто сам се залетео хајде да наставим:
Утврдили смо да је боље бити ефикаснији него се расипати енергијом па сад да одговоримо да ли је технички могуће производити довољно електричне енергије за случај данашње Србије (без икаквог повећања ефикасности објеката или раста потрошње) али са електрификованим грејањем и транспортом?
Проширио сам претходну табелу тако што сам унео претпостављен степен корисности којим се нека енергија конвертује из електричне и на тај начин добио процењене потребе електричне енергије.
За контролу сам упоредио са вредностима предлога развоја Српске енергетике израђеног од стране САНУ:
https://odborzaenergetiku.rs/akademijski-odbor-za-energetiku-srpska-energetika.html
Ко се и мало интересује за енергетику има одличног стручног материјала на https://odborzaenergetiku.rs/
Ја 63,8TWh
САНУ 52,5ТWh
ОК, ја сам претпоставио далеко виши степен електрификације, важно је да није погрешено много.
Тренутно електричне енергије производимо 29TWh/год. нето (зато што доста оде на сопствену потрошњу) тако да 64TWh/год. није технички неоствариво.
Сада треба да пронађемо који је економски оптималан микс извора и складишта електричне енергије за 64TWh/год. Зашто микс па зато што ни један извор електричне енергије самостално не задовољава захтеве цене електричне енергије, расположивости, робусности, загађења итд.
Ово је коска пошто је потребно донети претпоставке о:
- периоду који разматрамо - неки енергетски објекти трају 20год. а неки 100год. ако узмемо кратак рок правимо велику грешку;
- цени задуживања - за пројекте од 10+ година камата почне опасно да утиче;
- цени СО2 - политичка одлука ЕУ колика ће бити;
- дугорочној цени извора и складишта енерије - гаса, нуклеарног горива, батерија, соларних панела, ветрогенератора;
- улагања у преносну мрежу - нпр. ако је солар по кућама онда су ниска али ако имамо велики удео великих соларних електрана требаће нам нова преносна мрежа;
- робусности система - велико ослањање на прекограничну трговину ради стабилности система доноси осетљивост на спољашње цене али и на прекиде снабдевања ван наше контроле. Робуснији систем је скупљи краткорочно али се дугорочно исплати.
Реални учесници у електро енергетском миксу Србије могу бити:
- Гасне електране
- Нуклеарне електране
- Хидро електране
- Ветро електране
- Соларне електране
- Реверзибилне хидро електране
- Батеријска складишта
Све остало није релевантно са становишта нето 64 GWh/год.
Да не бих измишљао топлу воду ево до чега је дошла САНУ на стр.257 :
МГСИ није стварно разматрало колико би нас коштала њихова стратегија.
Важно је барем пролетети кроз овај документ да би видели колико могу да нас коштају погрешне одлуке у енергетици.
Наравно пошто сте видели шта све се мора претпоставити а и колико то може утицати на нашу будућност било би лепо да негде имамо отворени модел енергетске стратегије Србије на Интернету у којем би могли да варирамо вредности претпоставки па да видимо резултат а не као што су САНУ или МГСИ дале само за неке варијанте.
Покушавам нешто да направим али не обећавам ништа.
Утврдили смо да је боље бити ефикаснији него се расипати енергијом па сад да одговоримо да ли је технички могуће производити довољно електричне енергије за случај данашње Србије (без икаквог повећања ефикасности објеката или раста потрошње) али са електрификованим грејањем и транспортом?
Проширио сам претходну табелу тако што сам унео претпостављен степен корисности којим се нека енергија конвертује из електричне и на тај начин добио процењене потребе електричне енергије.
За контролу сам упоредио са вредностима предлога развоја Српске енергетике израђеног од стране САНУ:
https://odborzaenergetiku.rs/akademijski-odbor-za-energetiku-srpska-energetika.html
Ко се и мало интересује за енергетику има одличног стручног материјала на https://odborzaenergetiku.rs/
Ја 63,8TWh
САНУ 52,5ТWh
ОК, ја сам претпоставио далеко виши степен електрификације, важно је да није погрешено много.
Тренутно електричне енергије производимо 29TWh/год. нето (зато што доста оде на сопствену потрошњу) тако да 64TWh/год. није технички неоствариво.
Сада треба да пронађемо који је економски оптималан микс извора и складишта електричне енергије за 64TWh/год. Зашто микс па зато што ни један извор електричне енергије самостално не задовољава захтеве цене електричне енергије, расположивости, робусности, загађења итд.
Ово је коска пошто је потребно донети претпоставке о:
- периоду који разматрамо - неки енергетски објекти трају 20год. а неки 100год. ако узмемо кратак рок правимо велику грешку;
- цени задуживања - за пројекте од 10+ година камата почне опасно да утиче;
- цени СО2 - политичка одлука ЕУ колика ће бити;
- дугорочној цени извора и складишта енерије - гаса, нуклеарног горива, батерија, соларних панела, ветрогенератора;
- улагања у преносну мрежу - нпр. ако је солар по кућама онда су ниска али ако имамо велики удео великих соларних електрана требаће нам нова преносна мрежа;
- робусности система - велико ослањање на прекограничну трговину ради стабилности система доноси осетљивост на спољашње цене али и на прекиде снабдевања ван наше контроле. Робуснији систем је скупљи краткорочно али се дугорочно исплати.
Реални учесници у електро енергетском миксу Србије могу бити:
- Гасне електране
- Нуклеарне електране
- Хидро електране
- Ветро електране
- Соларне електране
- Реверзибилне хидро електране
- Батеријска складишта
Све остало није релевантно са становишта нето 64 GWh/год.
Да не бих измишљао топлу воду ево до чега је дошла САНУ на стр.257 :
МГСИ није стварно разматрало колико би нас коштала њихова стратегија.
Важно је барем пролетети кроз овај документ да би видели колико могу да нас коштају погрешне одлуке у енергетици.
Наравно пошто сте видели шта све се мора претпоставити а и колико то може утицати на нашу будућност било би лепо да негде имамо отворени модел енергетске стратегије Србије на Интернету у којем би могли да варирамо вредности претпоставки па да видимо резултат а не као што су САНУ или МГСИ дале само за неке варијанте.
Покушавам нешто да направим али не обећавам ништа.
Kakav je životni vek solarnih panela?
Ako se to može jednom kupiti, pa time dobiti značajan deo energije na duže staze, nezavisno od stanja u svetu, to ima svoje prednosti.
(ja sam generalo ljubitelj ideje nuklearki, ali njih jednom kad kupimo, ko god ih je gradio nam je poprlično gazda)
Sa druge strane, vidim ovih dana snimke, mislim Teksas, ogromana solarna elektrana uništena gradom. Kod nas svake godine neki kraj katastrofalno nastrada od grada, pa se bojim da bi paneli loše prošli.
Ako se to može jednom kupiti, pa time dobiti značajan deo energije na duže staze, nezavisno od stanja u svetu, to ima svoje prednosti.
(ja sam generalo ljubitelj ideje nuklearki, ali njih jednom kad kupimo, ko god ih je gradio nam je poprlično gazda)
Sa druge strane, vidim ovih dana snimke, mislim Teksas, ogromana solarna elektrana uništena gradom. Kod nas svake godine neki kraj katastrofalno nastrada od grada, pa se bojim da bi paneli loše prošli.
Paneli imaju garanciju od 10 do 25 godina. Racuna se da im aje rok trajanja oko 25 godina, sto bi znacilo da im efikasnost ne pada ispod 80%. Posle tog roka ce i dalje raditi, ali sa manjom efikasnoscu.
Naravno, to je teorija, sadasnji modeli solarnih panela se nisu proizvodili pre 25 godina, pa da je u praksi dokazano.
Naravno, to je teorija, sadasnji modeli solarnih panela se nisu proizvodili pre 25 godina, pa da je u praksi dokazano.
Tako je, kupiš danas, a onda za par godina izađe duplo efikasniji panel. Kao sa kompjuterom, čekaš da kupiš novi a on je već sutra zastareo.
StaraMo
Advanced
Nema velikog napretka u tehnilogiji solarnih panela.
Sa nekih 18 posto sada su stigli na 23-24 posto.
Znači od 1 kwh koji dobiju na površini od jednog kvadrata oni mogu da proizvedu 240 wh.
Trenutno najbliži napretku su takozvani Petrovski spojevi ali zbog skupe proizvodnje,toksicnosti i kratkog veka trajanja nisu još zaživeli.Lupiću sad ali mislim da njihova korisnist nije veća od 30 posto uz ogromne mane koje sam nabrojao.
Ništa manje nisu opasni i postojeći paneli i može se desiti veliki problem sa otpisanim panelima uskoro
Smisao ovog posta je da kažem da i dalje nemamo zadovoljavajuće rešenje.
Sa nekih 18 posto sada su stigli na 23-24 posto.
Znači od 1 kwh koji dobiju na površini od jednog kvadrata oni mogu da proizvedu 240 wh.
Trenutno najbliži napretku su takozvani Petrovski spojevi ali zbog skupe proizvodnje,toksicnosti i kratkog veka trajanja nisu još zaživeli.Lupiću sad ali mislim da njihova korisnist nije veća od 30 posto uz ogromne mane koje sam nabrojao.
Ništa manje nisu opasni i postojeći paneli i može se desiti veliki problem sa otpisanim panelima uskoro
Smisao ovog posta je da kažem da i dalje nemamo zadovoljavajuće rešenje.
StaraMo
Advanced
Ne baš tačno.Postoje limiti koja tehnologija koliko može napredovati i ovde je kao u industriji čipova ona dostigla svoj zenit.
Nadam se proboju ali tih nekih novih tehnologija a svakako okretanje sveta ka OIE će usmeriti novac i u razvoj pa se nadam bržem napretku koji se više neće meriti decenijama.
Trenutno ima toliko neiskoristenih povrsina da je zamena panela nepotrebna, mogu samo da se dodaju novi.
Izmedju ostalog, ici ce se na panele koji su svetlosno poluptopusni, pa ce moci da se postavljaju iznad vocnjaka (stite od prejakog svetla, grada, smanjuju vetrove), radi ce se velike solarne centrale u pustinjama (smanjivace isparavanje, temperaturu), smanjivanje problema pregrevanja celija,... Naveci problem je skladistenje te energije, kao i prenos. Radi se na mega baterijama, moraju da se rade novi dalekovodi tipa Aftika-Evropa, ali i da se energetski zavisna industrija pomera ka izvorima energije.
Izmedju ostalog, ici ce se na panele koji su svetlosno poluptopusni, pa ce moci da se postavljaju iznad vocnjaka (stite od prejakog svetla, grada, smanjuju vetrove), radi ce se velike solarne centrale u pustinjama (smanjivace isparavanje, temperaturu), smanjivanje problema pregrevanja celija,... Naveci problem je skladistenje te energije, kao i prenos. Radi se na mega baterijama, moraju da se rade novi dalekovodi tipa Aftika-Evropa, ali i da se energetski zavisna industrija pomera ka izvorima energije.
Zasto?
Pa pokriveni smo crepovima i ravnim krovovima tamo gde zivimo.
Pokriveni smo staklom i folijama tamo gde se proizvodi povrsce.
Paneli bi omogucili ozeljenjavanje mnogih povrsina, koje su sada pustinje.
Da li bilo razlike da neke, sada popularne, fasade od stakla u buducnosti pocnu da proizvode energiju?