Energetika

[Zuma]

Privatnik ce uvek i u svakoj opciji upravljati bolje od drzave. Samo jedna prosta stvar - privatnik nikada nece placati radnike koji dolaze na posao samo da bi primali platu, a ne rade nista. Dakle nista drugo da ne preuzme, samo taj korak sa neradnicima da razresi pa je poboljsao stanje u firmi. Imam oko sebe ljude iz raznih drzavnih preduzeca, gotovo sva imaju isti problem - visak zaposlenih, a manjak radnika. Onda i oni koji rade nisu stimulisani, plate su bedne, a gledaju oko sebe neradnike na sve strane. To nikako ne moze da dovede do napretka firme nego samo do tavorenja.
Da ne pricam partijski uticaj, namestene tendere, pa EPS je sahranjen namestenim tenderima gde se od olovke do ko zna kako skupih delova sve nabavlja po naduvanim cenama. I onda naravno da nemaju para da naprave neki novi proizvodni kapacitet....

Tu se mogu staviti dve primedbe.

Prvo, ne možemo na osnovu tragičnog stanja kod nas donosti opšte ocene o prednostima i manama privatnog i društvenog upravljanja. Mi ne samo državnu upravu nego i čitavu državu moramo drastično promeniti inače će nam EPS biti najmanja briga. Inače stalni pozivi na opštu prvatizaciju previše liče na poziv za dizanje ruku od svakog pokušaja da se način na koji država upravlja takvim sistemima bitno poboljša. Tobože, umesto da popravimo ono što i zbog drugih stvari ionako moramo, hajde da se i ne bavimo time, da ne mislimo o teškim problemima, nego da odmah bez razmišljanja i neophodnih promena u državi sve privatizujemo, čak i stateške grane čitave ekonomije i bezbednosti? Ne vidim opravdanje u takvom pristupu. Nego, kad se tako elementarni problemi menadžmenta isprave i dovedu na nivo na kome je državno upravljanje onakvo kakvo može da bude i kakvo je u zemljama gde to funkcioniše kako treba, tek onda možemo ocenjivati ukupni bilans prednosti i mana u uslovima u kojima se porede iste stvari, tj onda kad takvo poređenje uopšte ima smisla.

I drugo. Ne možemo konačnu ocenu šta treba raditi zasnivati samo na pozitivnim aspektima privatizacije. Jeste, interna organizacija i efikasnost će verovatno biti bolji (mada stepen tog poboljšanja treba meriti u odnosu na to šta bi bilo kad bi državno upravljanje radilo onako kako treba, tj kako radi u drugim zemljama gde je to bolje rešeno), ali šta je sa ostalim posledicama? Kakva bi bila politika tog privatnog vlasnika EPS-a prema investicijama? U šta bi ulagao? U ono što NJEMU donosi brzu dobit ili recimo u strateške pravce razvoja energetike koje će profit doneti tek decenijama kasnije, kad on davno bude prodao svoj deo vlasništva, ako uopšte bude živ? Kakva će mu biti politika prema zagađenjima u meri gde to ne zavisi od stranih regulativa? Zašto ON brinuo o našem zdravlju više od svog prihoda? Koilko bi ulagao u amortizaciju i budući razvoj? Sumnjam da iko odmah namerava i donosi odluke kao da će sigurno biti vlasnik EPS-a i sledećih 60 godina. Da li će se u poslovnim odlukama najviše rukovoditi ukupnim zbirom svih svojih međunarodnih interesa u drugim zemljama (hoće), pošto je njegova imovina kod nas tek mali deo nekog ogromnog investiciono-globalističkog konglomerata koji jedini i može da kupi EPS? Neće li on pre svega biti pod uticajem političkih i ekonomskih odluka u SVOJOJ zemlji, a ne u našoj, jer su na tako visokom nivou ekonomija i politika neodvojivi? Pa zatim, ne možete energetsku osnovu zemlje posmatrati kao bilo koju drugu fabriku cipela. ONI mogu da budu nezavisni i da gledaju samo svoj profit, ali firme kao EPS ne mogu i ne treba to da rade. Moraju se uzimati u obzir i interesi države i čitave privrede, tj ukupna korist za sve nas, a ne samo profit jednog vlasnika. Što je firma veća i što je više u samoj osnovi čitave privrede neke države, to manje sme da se rukovodi samo SVOJIM, TRENUTNIM, profitom. A privatnik će raditi samo to. A usput je kod nas i monopolista u oblasti gde tržište praktično i ne postoji, pa može da radi maltene šta hoće. Uzmite divan primer Evropske Unije i posledica embarga na Ruski gas. Zatrebalo im je da nekako premoste jedno 5 ili 10 godina ubrzane i neočekivane energetske tranzicije tako da više ne zavise od Rusa, a da im energija ipak ne bude bitno skuplja. Zbog privatizovanog energetskog sektora na tržišne cene energije su mogli da utiču tek neznatno, krajnje nedovoljnim subvencijama. Pa su i DALJE u haosu. Bukvalno im je započeo proces deindustrijalizacije. A jedina stvarno bitna promena im je bila povećanja cene gasa. To je u suštini povuklo sve ostalo. Jedan takav ekonomski džin je tako prošao samo zbog cene energije. Pouka je da firme u ovako baznoj oblasti kao što je energija jednostavno ne smeju i ne mogu da se posmatraju samo kao i bilo koji drugi ekonomski entitet na tržištu koji se zbog toga može bez razmišljanja privatizovati, pa posle neka radi šta hoće. Činjenica da bi posle privatizacije imali nešto efikasniju internu organizaciju ni izdaleka ne može da kompenzuje mane gubitaka našeg direktnog uticaja na politiku tako važnog i elementarnog dela ekonomije i suvereniteta jedne zemlje. To što mi sada to ne radimo kako treba ne znači da to ne moramo promeniti jer je bukvalno nužno za opstanak.

Sve je to previše komplikovano i međuzavisno da bi se konačna odluka svela samo na u budućnosti ionako neizvesne razmere prednosti "bolje interne organizacije".

 

[bunanub]

Privatnik ce uvek i u svakoj opciji upravljati bolje od drzave. Samo jedna prosta stvar - privatnik nikada nece placati radnike koji dolaze na posao samo da bi primali platu, a ne rade nista. Dakle nista drugo da ne preuzme, samo taj korak sa neradnicima da razresi pa je poboljsao stanje u firmi. Imam oko sebe ljude iz raznih drzavnih preduzeca, gotovo sva imaju isti problem - visak zaposlenih, a manjak radnika. Onda i oni koji rade nisu stimulisani, plate su bedne, a gledaju oko sebe neradnike na sve strane. To nikako ne moze da dovede do napretka firme nego samo do tavorenja.
Da ne pricam partijski uticaj, namestene tendere, pa EPS je sahranjen namestenim tenderima gde se od olovke do ko zna kako skupih delova sve nabavlja po naduvanim cenama. I onda naravno da nemaju para da naprave neki novi proizvodni kapacitet....

Jedini moguci nacin da se spreci pojava novih grcica.

 

[forest]

Tu se mogu staviti dve primedbe.

Prvo, ne možemo na osnovu tragičnog stanja kod nas donosti opšte ocene o prednostima i manama privatnog i društvenog upravljanja. Mi ne samo državnu upravu nego i čitavu državu moramo drastično promeniti inače će nam EPS biti najmanja briga. Inače stalni pozivi na opštu prvatizaciju previše liče na poziv za dizanje ruku od svakog pokušaja da se način na koji država upravlja takvim sistemima bitno poboljša. Tobože, umesto da popravimo ono što i zbog drugih stvari ionako moramo, hajde da se i ne bavimo time, da ne mislimo o teškim problemima, nego da odmah bez razmišljanja i neophodnih promena u državi sve privatizujemo, čak i stateške grane čitave ekonomije i bezbednosti? Ne vidim opravdanje u takvom pristupu. Nego, kad se tako elementarni problemi menadžmenta isprave i dovedu na nivo na kome je državno upravljanje onakvo kakvo može da bude i kakvo je u zemljama gde to funkcioniše kako treba, tek onda možemo ocenjivati ukupni bilans prednosti i mana u uslovima u kojima se porede iste stvari, tj onda kad takvo poređenje uopšte ima smisla.

I drugo. Ne možemo konačnu ocenu šta treba raditi zasnivati samo na pozitivnim aspektima privatizacije. Jeste, interna organizacija i efikasnost će verovatno biti bolji (mada stepen tog poboljšanja treba meriti u odnosu na to šta bi bilo kad bi državno upravljanje radilo onako kako treba, tj kako radi u drugim zemljama gde je to bolje rešeno), ali šta je sa ostalim posledicama? Kakva bi bila politika tog privatnog vlasnika EPS-a prema investicijama? U šta bi ulagao? U ono što NJEMU donosi brzu dobit ili recimo u strateške pravce razvoja energetike koje će profit doneti tek decenijama kasnije, kad on davno bude prodao svoj deo vlasništva, ako uopšte bude živ? Kakva će mu biti politika prema zagađenjima u meri gde to ne zavisi od stranih regulativa? Zašto ON brinuo o našem zdravlju više od svog prihoda? Koilko bi ulagao u amortizaciju i budući razvoj? Sumnjam da iko odmah namerava i donosi odluke kao da će sigurno biti vlasnik EPS-a i sledećih 60 godina. Da li će se u poslovnim odlukama najviše rukovoditi ukupnim zbirom svih svojih međunarodnih interesa u drugim zemljama (hoće), pošto je njegova imovina kod nas tek mali deo nekog ogromnog investiciono-globalističkog konglomerata koji jedini i može da kupi EPS? Neće li on pre svega biti pod uticajem političkih i ekonomskih odluka u SVOJOJ zemlji, a ne u našoj, jer su na tako visokom nivou ekonomija i politika neodvojivi? Pa zatim, ne možete energetsku osnovu zemlje posmatrati kao bilo koju drugu fabriku cipela. ONI mogu da budu nezavisni i da gledaju samo svoj profit, ali firme kao EPS ne mogu i ne treba to da rade. Moraju se uzimati u obzir i interesi države i čitave privrede, tj ukupna korist za sve nas, a ne samo profit jednog vlasnika. Što je firma veća i što je više u samoj osnovi čitave privrede neke države, to manje sme da se rukovodi samo SVOJIM, TRENUTNIM, profitom. A privatnik će raditi samo to. A usput je kod nas i monopolista u oblasti gde tržište praktično i ne postoji, pa može da radi maltene šta hoće. Uzmite divan primer Evropske Unije i posledica embarga na Ruski gas. Zatrebalo im je da nekako premoste jedno 5 ili 10 godina ubrzane i neočekivane energetske tranzicije tako da više ne zavise od Rusa, a da im energija ipak ne bude bitno skuplja. Zbog privatizovanog energetskog sektora na tržišne cene energije su mogli da utiču tek neznatno, krajnje nedovoljnim subvencijama. Pa su i DALJE u haosu. Bukvalno im je započeo proces deindustrijalizacije. A jedina stvarno bitna promena im je bila povećanja cene gasa. To je u suštini povuklo sve ostalo. Jedan takav ekonomski džin je tako prošao samo zbog cene energije. Pouka je da firme u ovako baznoj oblasti kao što je energija jednostavno ne smeju i ne mogu da se posmatraju samo kao i bilo koji drugi ekonomski entitet na tržištu koji se zbog toga može bez razmišljanja privatizovati, pa posle neka radi šta hoće. Činjenica da bi posle privatizacije imali nešto efikasniju internu organizaciju ni izdaleka ne može da kompenzuje mane gubitaka našeg direktnog uticaja na politiku tako važnog i elementarnog dela ekonomije i suvereniteta jedne zemlje. To što mi sada to ne radimo kako treba ne znači da to ne moramo promeniti jer je bukvalno nužno za opstanak.

Sve je to previše komplikovano i međuzavisno da bi se konačna odluka svela samo na u budućnosti ionako neizvesne razmere prednosti "bolje interne organizacije".

Slazem se za ove prednosti / mane drzavnog vs privatnog vlasnistva. EPS bi i u drzavnim rukama bio super firma ali u pravnoj drzavi. A mi to nismo. Znaci ne radi se samo o jednoj firmi, nego o sistemskim stvarima.

A ovo za Ruski gas- Evropa je pokazala da se moze bez njega, da se nista dramaticno nije desilo... ove price da je u toku deindustrializacija Evrope su smesne, to je mozda tako ako gledas Hepi TV i citas Informer i Vecernje novosti. Tamo su Rusi vec usli u Berlin

 

[temp852]

A ovo za Ruski gas- Evropa je pokazala da se moze bez njega, da se nista dramaticno nije desilo... ove price da je u toku deindustrializacija Evrope su smesne

Uopšte nije smešno već realnost koju neki ne žele da vide. Tek će se osetiti posledice.

Economics and Empires 2

Endgame Germany

bmanalysis.substack.com

 

[Železničar]

Stigao mi račun za novembar, u zgradi samo nama nekolicini, većina nije dobila.
Utrošak za novembar 80kw, pet puta manje nego očekivano.
Na računu upisana dva brojila, a imamo samo jedno.
Siđem do ormara da samoočitam, zateknem drugo brojilo od onog koje je bilo pre. Stanje na njemu se ne poklapa sa stanjem na računu.
Sva brojila zamenjena iako su bila nova, zgrada useljena pre samo 6 meseci. Niko u zgradi nije obavešten, ni upravnik.

Totalni raspad, čekamo račun za decembar da vidimo da li će biti neki presek tog nenormalnog očitavanja ili da podnosimo žalbu, ako uopšte postoji neko ko bi je primio.

И код мене је прошле године замењено старо Искрино бројило са новим дигиталним. Пре 10-так дана дођоше мајстори и кажу да су дошли да промене бројило. Па рекох ово бројило је ново, мењано прошле године. А не, сада се уграђују још новија бројила са даљинским очитавањем. И скинуше старо, очиташе стање и повезаше ново. Са све антеницом за комуникацију приликом очитавања. Када је дошао дечко да попише струју питам га да ли и даље да му исписујем стање или ће они даљински да очитавају. Каже да пишем и даље јер ко зна када ће заживети тај систем.

Вероватно је и код тебе у згради тај случај.

 

[stex_pb]

Moguće, i nama je sada sa antenicom za daljinsko, a prethodno je ENEL. Novo ugrađeno 1 maja.

 

[Zuma]

Slazem se za ove prednosti / mane drzavnog vs privatnog vlasnistva. EPS bi i u drzavnim rukama bio super firma ali u pravnoj drzavi. A mi to nismo. Znaci ne radi se samo o jednoj firmi, nego o sistemskim stvarima.

A ovo za Ruski gas- Evropa je pokazala da se moze bez njega, da se nista dramaticno nije desilo... ove price da je u toku deindustrializacija Evrope su smesne, to je mozda tako ako gledas Hepi TV i citas Informer i Vecernje novosti. Tamo su Rusi vec usli u Berlin

Nije previše važno da li je termin deindustrijalizacija baš odgovarajući ili je preteran. Ali jesu pretrpeli ogromne ne samo ekonomske nego i političke posledice. Misliš li da bi se svi ovi politički nemiri i nestabilnost dešavali da nema ekonomskih posledica? Tamo običan narod nije previše briga za Ukrajince i Ruse, ali im je stalo ako hiljade stvari poskupi i nikada se ne vrati na ranije stanje.

Germany faces threat of creeping deindustrialisation, warns steel boss
https://www.ft.com/content/7095e5d7-7a72-483f-9464-52d36bac03f7

Deindustrialization in Europe – Time for a new Economic Model?
https://www.iri.edu.ar/index.php/20...ime-for-a-new-economic-model-por-thomas-obst/

 

[ŽeljkoNV]

Poređenjem novembra prošle i ove godine poskupljenje je poredeći konačne cifre za plaćanje negde oko 25-26%.

 

[direktor]

Sulundri purnjaju

 

[forest]

Uopšte nije smešno već realnost koju neki ne žele da vide. Tek će se osetiti posledice.

Economics and Empires 2

Endgame Germany

bmanalysis.substack.com

U trenutku dok si ovo pisao nekoliko ljudi se iz Srbije trajno iselilo u Nemacku.
Ovo su klipovi koji nemaju veze sa istinom i sluze za dezinformacije. Pa brat mi radi u fabrici koja nemacku autoindustriju snabdeva delovima i razvaljuju se od posla u tri smene.

 

[bunanub]

Nije previše važno da li je termin deindustrijalizacija baš odgovarajući ili je preteran. Ali jesu pretrpeli ogromne ne samo ekonomske nego i političke posledice. Misliš li da bi se svi ovi politički nemiri i nestabilnost dešavali da nema ekonomskih posledica? Tamo običan narod nije previše briga za Ukrajince i Ruse, ali im je stalo ako hiljade stvari poskupi i nikada se ne vrati na ranije stanje.

Germany faces threat of creeping deindustrialisation, warns steel boss
https://www.ft.com/content/7095e5d7-7a72-483f-9464-52d36bac03f7

Deindustrialization in Europe – Time for a new Economic Model?
https://www.iri.edu.ar/index.php/20...ime-for-a-new-economic-model-por-thomas-obst/

Ekonomija im padne za koji procenat - odma' deindustrijalizacija.

 

[Populist]

Ma smejurija. Kaze u Nemackoj 8571 firma zatvorena? Šta iz toga zaključuješ?
U Srbiji je u martu obrisano oko 4000 subjekata iz APR-a, a do kraja godine još 3600 i to samo na osnovu prinudne likvidacije. A mi imamo "džabe" gas, bez sankcija. I tigrovi smo.

 

[Sodarac]

Eee nekada su duga, politika express i radikalski talasi svakodnevno najavljivali propast zapada a sad svaka bu*ala može da napravi youtube kanal...

 

[branik]

Ok, senzacionalistički pristup, poput mnogih današnjih tabloida.
Ali, neke stvari znam da se dešavaju - konkretno u autoindustriji, VW ima ozbiljne probleme čiji su uzroci mnogo stariji od ukrajinske i energetske krize i trasnsformacije.
Setimo se, pre nekoliko godina da su muljali sa softverom u motoru za testiranje čistoće izduva. Platili veliku kaznu, ali veća je bila izgubljeno poverenje kupaca (šta ćemo, postoje ljudi i društva koja su toliko svesna da ne dozvoljavaju da ih iko, na bilo koji način zavlači i laže, a sve za njihove pare).
Sledeće, konstantno u poslednjih nekoliko generacija kvalitet im opada i zajedno sa dizajnom postaje opšta konfekcija. I to je tržište kaznilo).
Dalje, brendovi unutar grupe, samostalno su iskakali i nadmašili osnovni - Škoda je nadigrala VW, posebno u velikoj klasi (gde je danas superb, a gde pasat?)
I na kraju, zbog ogromne produkcije decenijama unazad, imali su popričično zaokruženu proizvodnju na polju mehanike. U jeku elektrofikacije, na koju su zakasnelo reagovali, mnoge tevmehaničke komponente ne trebaju, a sa njima i radnici koji ih prave.
Elektrosisteme sada sve češće prave specijalizovane firme i na proizvođaču automobila je da odabere koju će. Zato se i razvojna odeljenjs sve više sele od proizvođača automobila kod proizviđača komponenti, ili nastaju novi, vrlo ozbiljni autobendovi, isključivo na struju, poput tesle, recimo.
Najezda je i sa istoka jeftine, ali prilično usavršene elektrotehnologije.
Sad je VW u krizi. Sledeći je ogromni Stelantis, ako na vreme ne uspe da sve svoje brendove složi tamo gde im je mesto, kako ne bi bila jedni drugima konkurencija, a ne uspe da nađe jeftin odgovor nadirućim Kinezima.
Proizvodnja je tu, samo se menja, prilagođava vremenu i uslovima. Ko uhvati priključak putuje dalje, ko ne, ispada. Firme propadaju, ali ne i tržište i neko popunjava taj prostor. Istovremeno nastaju nove, ali i stare se šire. Nemci dižu frku i zbog nekoliko procenata, a mi koji propadamo brzinom munje, naslađujemo se voajerski njihovim "mukama" retorikom iz komunističkog doba u kome je zapad truo da samo što nije propao.
40, 50 godina kasnije, eto oni propadoše, a mi od blagostanja jedva dišemo.

 

[milaki990]

Postove treba prebaciti na drugu temu (uključujući i moj).

Činjenica je da Nemačka više nije toliko poželjna destinacija. Živim u Nemačkoj i mogu da posvedočim da to nije ista zemlja kao pre 5 godina niti je standard dobar kao pre kriza. Naravno nije ni ogromna promena, ali smer u kome se Nemačka kreće po mom, ali i mišljenju mnogih kolega. I nema potrebe komunikaciju svoditi na senzacionalizam i preuveličavanje već treba racionalno razgovarati.

Kao što @branik reče, VW je u ozbiljnom problemu. Delimično radim u industriji koja je naslonjena na auto industriju, a znam i ljude koji rade u centrali VW. Jednostavno ne ide im dobro, pogotovo kada pričamo o e-automobilima. Ogroman deo prihoda cele grupacije dolazi od prodaje u Kini, a tamo su ih sveli na jednosicfren % kada pričamo o e-automobilima. Kina je prošle godine prestigla i Japan i postala najveći svetski izvoznik automobila....

 

[bunanub]

a mi koji propadamo brzinom munje, naslađujemo se voajerski njihovim "mukama" retorikom iz komunističkog doba u kome je zapad truo da samo što nije propao.
40, 50 godina kasnije, eto oni propadoše, a mi od blagostanja jedva dišemo.

Mnogo je starija ta antizapadna retorika i od komunizma i od oba svetska rata.

 

[stex_pb]

Da je kriza svuda u svetu, jeste. Al da EU propada a mi rastemo...... Bukvalno Nemci su toliko preračunati da u kućnom budžetu preračunavaju i najmanje poskupljenje. Ne zato što propadaju nego što su takvi. I protestovaće za svaku sitnicu koja im nije u prilogu jer su slobodan narod. Kod nas poskupi struja 3 puta za godinu dana, pokradu nam izbore, unište EPS, prodaju Kosovo... mi ništa. Ladovina. Ubedili su nas da je luksuz što smo živi.

 

[nensav]

Gas je počeo da poskupljuje još pre rata. Već tada su ukazivali da je era jeftinog gasa gotova. Ali rat je ubrazao tu tranziciju. Evropa već ne zavisi od ruskog gasa, a planira se da uopšte ne zavisi od gasa. Ove godine ističe ugovor za tranzit gasa preko Ukrajine i urkajinci ne nameravaju da ga produže. Ostaje samo turski tok. Ovo treba da se zna kada se planira dalja gasifikacija u Srbiji.

 

[Zuma]

Zašto čitate domaće "analize" i uopšte obraćate pažnju na domaće novinarske tvorevine? Jedni su tabloidi puni senzacionalizma, a drugima je neka politička agenda prvi i jedini kriterijum pri pisanju. Ima u ozbiljnoj stranoj štampi puno analitičkih tekstova, čitajte ih. Poslao sam dva linka sa objašnjenjima. Zatim, što se događa kod nas nije relevantno kad je tema šta se događa u Evropi i Nemačkoj kao posledica skuplje energije. Jer je smisao priče da se pokaže koliko je, čak i na zapadu, dakle u uspešnim zemljama, čitava privreda osetljiva na cene, tip vlasništva, menadžement i stepen integrisanja energetskog sektora sa ekonomskim potrebama države. Što je argument koji treba da nam jasno pokaže koliko su štetne ideje o prodavanju EPS-a i drugih najvećih energetskih firmi Srbije. To je agenda koju guraju stranci, a ovde ima prođu samo zbog korumpiranosti i političke koristi od budućeg stvaranja privida uspešnog poslovanja EPSa i drugih. Da, organizacija bi bila bolja, ali ne u našu korist. Takođe, namerno preuveličavanje pojednih ishoda nije ispravan argument. Niko ne misli da Nemačka bukvalno propada ili da i dalje neće biti najveća ekonomska sila Evrope. Ali na međunarodnim tržištima su i male razlike jako bitne jer je i to dovoljno da neke grane privrede počnu da se sele u druge države, što u slučaju baznih grana može imati kaskadni efekat i na mnoge druge.

Termin deindustrijalizacija se ovde koristi u dva smisla. Prvi i uži je seoba ili smanjenje uspešnosti klasičnih industrijskih prozvodnih grana. U njima je često udeo energije u konačnoj ceni proizvoda veoma veliki, pa su osetljive i na njene male promene. Recimo proizvodnja gvožđa, topionice, prozvodnja mehanizacije, hemijski kompleksi koji troše mnogo energije. Skuplja energija zbog nedostatka jeftinog Ruskog gasa i nemogućnost bolje kontrole cena energije tokom kriza i tranzicija (zbog privatizovanog sektora energije) je imala za posledicu da takve firme odlaze iz Nemačke u zemlje gde je energije jeftinija. Zašto i ne bi ako se drugde taj isti Ruski gas i dalje može kupiti po staroj ceni? Ili imaju svoje, jeftinije izvore energije? Takva, energetski intenzivna proizvodnja i mora da beži u inostranstvo bez obzira da li hoće, jer zbog konkurencije iz drugih zemalja više ne može da prodaje svoj, sada daleko skuplji proizvod. To je jedna deindustrijalizacija. Druga se odnosi na šire posledice ovog odlaska pošto je teška i bazna industrija osnova mnogih drugih grana privrede, pa njena seoba stvara probleme i velikom broju drugih firmi, plus što i sve one u nekoj meri takođe i direktno zavise od cene energije.

Ukratko, cena energije i stepen kontrole države nad sektorom energije je od apsolutno ključnog značaja za kompletnu privredu BILO KOJE zemlje. Privatizacija tog sektora drastično sužava mogućnosti kontrole. Za najveće i ekonomski veoma uspešne zemlje privatizacija još i može da funkcioniše (zbog raspoloživosti raznih indirektnih metoda uticaja), iako i one povremeno mogu imati problema, što se iz gornjeg primera vidi, ali za male zemlje, od kojih ništa ne zavisi niti ih iko sluša, predati energetski sektor u ruke stranaca je bukvalno dizanje ruku od bilo kakve nade da se na nešto može uticati u sopstvenoj zemlji.

 

[bunanub]

Kod nas poskupi struja 3 puta za godinu dana, pokradu nam izbore, unište EPS, prodaju Kosovo... mi ništa. Ladovina. Ubedili su nas da je luksuz što smo živi.

Pink i hepi kao univerzalni anestetici i analgetici + radiklski cuveni whataboutizmi:

- ''pa sta?''
- ''svuda je isto''
- ''a prethodna vlast....''
- ''a zuti....''
- ''ako ti smeta - seli se'' (najgori fasizam)

 

[nensav]

Stvari se menjaju u svetu, Evrop pa i kod nas. Ne treba trčati u privatizaciju dok ne bude malo čistija situacija. Velika je verovatnoa da će ponovo da se pokrenu protekcionističke mere u SAD pa i EU koja još okleva. Izgleda da je doba slobodne trgovine gotovo. Kina prebacuje viškove para iz građevine u industriju i gradi kapaciteti koji su po mnogima preveliki za njeno tržište koje još uvek nema nivo potrošnje kao ono u amarici. Znači moraće da se izvozi. Industrijalizaciju panira i već radi na tome i Indija. TA sve to će ugroziti ostale, amerika već ima donesene postlate industrijeske politike, nešto se sprema i u EU, rpevriranja u nemačkoj će ih ili ubrzati ili usporiti, da vidimo. Treba videti koje industrije će se proglasiti strateške i koje će se debelo subvencionisati. Da li će ostaviti Kini tečku industriju i petrohemiju, sumnjam.
Zašto je to bitno za energetiku? Zato što te industrije gutaju mnogo GW. Odakle će doći GWti? Deo iz obnovljivih izvora, deo iz nuklearki. Ugalj pos svemu sudeći gubi bitku. NEmačka neće graditi nove nuklearke, uvoziće od Francuske, još se dogovaraju oko toga, ali ne vidim drugo rešenje. Ostaje da se vidi šta sa gasom. Gas imaju SAD, Rusija, bliskoistočne zemlje. LNG nije dovoljno jeftin ali nema druge. Gasprom može da zaboravi zapaddnu evropu, Kina nije dovoljno veliki uvoznih da prihvati sve viškove, razvija svoja nalazišta smanjuje potrošnju.

Šta da radimo mi? Geografija je nepobediva. POgled na kartu dovoljno govori gde se nalazimo i šta je oko nas. Mislim d anemamo previše izbora. Za početak da sačekammo sa prodajom EPSa i da malo pojačamo instalaciju solara. Ako nešto imamo to je sunce, barem preko leta može dosta da doprinese energetskom misku.

 

[temp852]

U trenutku dok si ovo pisao nekoliko ljudi se iz Srbije trajno iselilo u Nemacku.
Ovo su klipovi koji nemaju veze sa istinom i sluze za dezinformacije. Pa brat mi radi u fabrici koja nemacku autoindustriju snabdeva delovima i razvaljuju se od posla u tri smene.

A gde sam ja napisao da je kod nas bolje i da Nemci kod nas dolaze? Nemačka propada polako ako se ništa ne promeni i kao takva je opet bolja od Srbije. Ako si izveo takav zaključak na osnovu jednog primera ne znam šta da ti kažem.. Vreme će pokazati ko je u pravu.

 

[Zuma]

Stvari se menjaju u svetu, Evrop pa i kod nas. Ne treba trčati u privatizaciju dok ne bude malo čistija situacija. Velika je verovatnoa da će ponovo da se pokrenu protekcionističke mere u SAD pa i EU koja još okleva. Izgleda da je doba slobodne trgovine gotovo. Kina prebacuje viškove para iz građevine u industriju i gradi kapaciteti koji su po mnogima preveliki za njeno tržište koje još uvek nema nivo potrošnje kao ono u amarici. Znači moraće da se izvozi. Industrijalizaciju panira i već radi na tome i Indija. TA sve to će ugroziti ostale, amerika već ima donesene postlate industrijeske politike, nešto se sprema i u EU, rpevriranja u nemačkoj će ih ili ubrzati ili usporiti, da vidimo. Treba videti koje industrije će se proglasiti strateške i koje će se debelo subvencionisati. Da li će ostaviti Kini tečku industriju i petrohemiju, sumnjam.
Zašto je to bitno za energetiku? Zato što te industrije gutaju mnogo GW. Odakle će doći GWti? Deo iz obnovljivih izvora, deo iz nuklearki. Ugalj pos svemu sudeći gubi bitku. NEmačka neće graditi nove nuklearke, uvoziće od Francuske, još se dogovaraju oko toga, ali ne vidim drugo rešenje. Ostaje da se vidi šta sa gasom. Gas imaju SAD, Rusija, bliskoistočne zemlje. LNG nije dovoljno jeftin ali nema druge. Gasprom može da zaboravi zapaddnu evropu, Kina nije dovoljno veliki uvoznih da prihvati sve viškove, razvija svoja nalazišta smanjuje potrošnju.

Šta da radimo mi? Geografija je nepobediva. POgled na kartu dovoljno govori gde se nalazimo i šta je oko nas. Mislim d anemamo previše izbora. Za početak da sačekammo sa prodajom EPSa i da malo pojačamo instalaciju solara. Ako nešto imamo to je sunce, barem preko leta može dosta da doprinese energetskom misku.

U pravu si. Ovo je takođe jako važno. Vreme slobodne globalne ekonomije je gotovo. Ranije je skoro svako, bez obzira odakle je, mogao da prodaje bilo gde. Ponovo se vraćamo u vreme blokova i neke vrste hladnog rata. Sada više i ne tako hladnog. Zbog toga, ako nekome sa strane prodate energetski sektor time ste automatski već svrstani na jednu stranu, a postali ste maltene neprijatelj druge. Što vam drastično sužava slobodu izbora i u mnogim drugim oblastima. A povrh toga se polako uvodi različiti tretman robe u zavisnosti od toga koja je energija bila ugrađena u njenu prozvodnju (CO2 taksa). Za sada to uvodi samo Evropska Unija zbog neravnopravne konkurencije i "čiste" i "prljave" energije u kontekstu klimatskih promena, međutim lako bi se moglo desiti da se čak i sankcije, a svakako politika carina, ubuduće menja u zavisnosti od toga kom političkom i energetskom bloku pripada proizvođač neke robe. Pouke Ukrajinskog rata niko neće brzo zaboraviti, a sa pojavom i relativnim uspehom BRIKS-a i alternativnog SWIFT sistema plaćanja izvan dolara, globalno raslojavanje je izgleda tek u samom začetku. Pa kome prodate EPS i naftnu industriju tek može imati dalekosežne i sasvim neočekivane posledice. I zbog toga je najbolje da se ne prodaje nikome. Mogućnost komplikacija je previše velika i ustvari sasvim izvesna.

 

[miki_ns]

Nije nama toliki problem državno ili privatno, već ko tim firmama rukovodi - ako je državna obično se postavi neko potpuno nestručan, a politički podoban vladajućoj većini i to sve vodi u katastrofu, a ako je firma privatizovana, opet je privatizovana tako da je otišla u ruke onima koje je politička vrhuška "pomazila", a ne onima čija je to stvarna delatnost i za koju imaju ekspertizu i stručne kadrove. I pre ili kasnije i to ode dođavola.

Neko je napisao gore kako fiirme idu u bankrot - bankrot privremeno jeste ekonomski šok - pogotovo za zaposlene, ali se u razvijenim ekonomijama bankrotom, na kontrolisan način, iz ekonomskog sistema uklanjaju firme koje se postale nesposobne da funkcionišu i čije "poslovanje" produbljuje problem svima koji ih imaju u svom vrednosnom lancu, jer one počinju da duguju svima, pa ako državni vrh "pritisne" ostale da moraju da rade s takvim firmama, onda kreće urušavanje u celom ekonomskom sistemu.

 

[SunnyBoy]

Bankrot u uredjenim ekonomijama nije automatski propast proizvodje, vec cesto relativno brza promena menadzmenta i mozda proizvodnog programa, i nastavak rada. Kod nas je visegodisnje mrcvarenje koje se zavrsava fizickom likvidacijom pogona.