Šta je novo?
Od:
Filteri

Energetika

1959.

Screenshot (2312).png
 
Kako se stvari u energetici obrnu za cas posla. Bugarska ove zime uvozi ogromne kolicine struje! A pre godinu dve su ubili sa izvozom... one zime kada smo mi riknuli, a cene bile nenormalne Bugari zaradili milijarde od izvoza struje,
Sada ih preko dana vadi solar gde idu i na 1500MW , ali cim padne mrak idu na 1500MW uvoza.
 
forest je napisao(la):
Kako se stvari u energetici obrnu za cas posla. Bugarska ove zime uvozi ogromne kolicine struje! A pre godinu dve su ubili sa izvozom... one zime kada smo mi riknuli, a cene bile nenormalne Bugari zaradili milijarde od izvoza struje,
Sada ih preko dana vadi solar gde idu i na 1500MW , ali cim padne mrak idu na 1500MW uvoza.
Kliknite za proširenje...
Šta im se desilo?
 
Stigao mi račun za novembar, u zgradi samo nama nekolicini, većina nije dobila.
Utrošak za novembar 80kw, pet puta manje nego očekivano.
Na računu upisana dva brojila, a imamo samo jedno.
Siđem do ormara da samoočitam, zateknem drugo brojilo od onog koje je bilo pre. Stanje na njemu se ne poklapa sa stanjem na računu.
Sva brojila zamenjena iako su bila nova, zgrada useljena pre samo 6 meseci. Niko u zgradi nije obavešten, ni upravnik.

Totalni raspad, čekamo račun za decembar da vidimo da li će biti neki presek tog nenormalnog očitavanja ili da podnosimo žalbu, ako uopšte postoji neko ko bi je primio.
 
stex_pb je napisao(la):
Šta im se desilo?
Kliknite za proširenje...

Najveca termoelektrana Marica Istok 2 im radi sa 30% kapaciteta. Oni su skoro sve termoelektrane privatizovali, ali ostao je jedan deo kompleksa termoeletrana Marica u drzavnom vlasnistvu i to funkcionise gore nego nas EPS.
Druga stvar reverzibilna hidroelektrana Caira sa 864MW im ne radi vec par godina. Prilikom remonta doslo je do neke velike havarije i to jos uvek nisu sredili. Ove godine ocekuju da krene sa proizvodnjom u nekom mnogo manjem kapacitetu od te instalisane snage.

Citam neki njihov clanak, rast kapaciteta u solaru i vetru ih je uljuljkao... imaju i nuklearnu elektranu, a nisu nasli alternativu uglju.... Hidroelektrane su im uglavnom akumulacionog tipa, znaci samo mogu da ih koriste bas za vrsno opterecenje. Nemaju kao mi sto imamo Djerdap 1 i 2 koji maltene uvek proizvode.

Inace u solaru imaju instaliranih za nas neverovatnih skoro 1700MW i sve to je uradjeno u poslednje 3 godine!!!!
 
Ako smo na hakere toliko ranjivi da smo morali da im platimo ucenu, to znači da čak nisu imali ni normalne kontinualne bekape, a kamoli neke ozbiljnije zaštite. Mesec dana vraćaju sistem!? Očigledno nisu imali čak ni razrađene procedure za ovakve slučajeve. Dakle običan tekst, da je negde detaljno napisano šta da se radi, a tek ne izolovani softver i hardver koji samo tome služi i omogućuje brzu obnovu. Naravno, sa bekapa koji prvo treba da postoje. Plus detekcija da se uopšte na vreme zna za početak zaraze pre nego što počne kontaminacija bekapa. Za dobru bezbednost treba nekoliko puta više para i izuzetni stručnjaci. A gde su nam tek nezavisni lokalni softveri koji jedini pružaju nešto veću zaštitu. Međutim ipak prelazimo na kompletno digitalnu privredu i e-administraciju, "bez papira". Sad zamislite da se po običaju zarati, čak i neki sasvim mali rat, sa komšijama ili Kosovom. Ili samo pokazivanje mišića ako ne slušamo, bez rata. Pa više i ne moraju da nas bombarduju, samo aktiviraju program i cela privreda nam staje. Ne moraju više da se smaraju sa bombarderima i krstarećim raketama. Ne bi imali ni leba da jedemo. Kad su naši krenuli naveliko da kupuju softver od Mikrosofta znao sam da od prave nezavisnosti i bezbednosti više nema ništa. Trebalo je u najmanju ruku da se osnovna rešenja zasnivaju na Linuksu i open sors rešenjima, a čak i to samo kao prelazno rešenje, dok se ne razviju domaće verzije svih temeljnih programa. Evo na kojim se operativnim sistemima zasniva administracija u zemljama koje o tome vode računa.

1. China – Kylin Linux

The People’s Republic of China has developed Kylin Linux, its own Linux distribution, with a strong focus on national security and independence. The Chinese government has adopted Kylin Linux as an official operating system and it is widely used among government institutions. Kylin Linux stands out with features such as Chinese character support and pre-installed local applications.

2. Russia – ALT Linux

Russia has developed ALT Linux, a local Linux distribution, due to its national security concerns. ALT Linux is popular among educational institutions, government agencies, and businesses. It is customized to meet Russia’s national security requirements and is widely used in various sectors.

3. India – BOSS Linux

India has developed BOSS (Bharat Operating System Solutions) Linux, tailored to its local needs. Supported by the Indian government, BOSS Linux is widely used in government organizations, schools, and universities. It supports local languages and includes applications specific to different regions of India.

4. Turkey – Pardus

Turkey has developed its own Linux distribution called Pardus. Supported by TÜBİTAK (The Scientific and Technological Research Council of Turkey), Pardus is known for its Turkish language support, local software, and security features. It is widely used in Turkish government institutions, educational facilities, and businesses.

5. Cuba – Nova

Cuba has developed Nova Linux as an independent software initiative, aiming to counter the economic embargo imposed by the United States. The Cuban government promotes Nova Linux as a means to address local needs and preserve independence.

6. Germany – Univention Corporate Server (UCS)

Univention, a Germany-based company, has developed Univention Corporate Server (UCS), a Linux distribution with a focus on the business sector. UCS addresses corporate network management, security, and identity management. It is widely used in both public and private sectors in Germany.

These examples demonstrate how countries develop their own Linux distributions to address national security, independence, and local needs. These distributions play a significant role in reflecting national identities and cultural characteristics. Furthermore, these local Linux distributions can help countries exercise better control over data security and reduce external dependencies.

www.thehindu.com

India Defence Ministry to replace Microsoft OS with Maya

India’s Defence Ministry has decided to replace Microsoft Operating System with Maya, a new OS based on open-source Ubuntu developed by government agencies
www.thehindu.com www.thehindu.com

Sad je, bar za ovu fazu, suviše kasno. Ali bi ipak trebali odmah početi sa pripremama za sledeću generaciju sofvera. Pa polako razvijati potpuno paraleni i nezavisni sistem osnovnog softvera na koji će se, kad postane dovoljno zreo, polako prelaziti. Naravno da će to trajati jako dugo i biti veoma skupo, pa se u međuvremenu mora maksimalno zaštititi ovaj sistem koji trenutno funkcioniše. Takođe bi moralo postojati i sasvim nezavisno "krovno" nadzorno telo koje postavlja standarde i kontroliše njihovu implementaciju, između ostalog i za kvalitet ljudi u IT odeljenjima zbog partijskog zapošljavanja, i koje može da interveniše u svim segmenitima važnim za bezbednost.

denizhalil.com

Linux Operating Systems Developed by Countries

Explore how various countries have developed their own Linux operating systems, catering to national security and local needs
denizhalil.com denizhalil.com
 
Zuma je napisao(la):
Trebalo je u najmanju ruku da se osnovna rešenja zasnivaju na Linuksu i open sors rešenjima, a čak i to samo kao prelazno rešenje, dok se ne razviju domaće verzije svih temeljnih programa.
Kliknite za proširenje...
Пре 15ак година је од стране министарства телекомуникација подржан развој домаће Линукс дистрибуције ср6 Линукс.

cp6linux дистрибуција | РЦ ЕТФ

rc.etf.bg.ac.rs rc.etf.bg.ac.rs

Мени је тада изгледало да је коначно појавила свест о значају преласка на Линукс па још и домаћу дистрибуцију.

Међутим то не може да буде једнократан пројекат, требало је вршити надоградњу и пројекат се брзо угасио.

Овде није у питању само безбедност већ и економичност, Опен Офис је сасвим довољан за државну управу.

Ипак након иакуства са ср6 Линуксом ипак сам више за то да се користи нека од званичних дистрибуција а да домаћа ит заједница ради на локализацији.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ika
Oво је лакмус за догађаје који следе у вези са комплетном дигитализацијом и волшебним нестанком приватних пара, јбг хакери их мазнули!
 
Školstvo i zdravstvo koriste piratski softver: Windows, Office... Ugovor sa Microsoft-om je odavno istekao. Vojska (tj. znam za VTI) koristi nelegalno i programe komanije Dassault (Catia, SolidWorks)... To čujem i od poznanika koji rade tamo, i od prodavaca softvera sa kojima sam sarađivao. Mogu da pretpostavim da je preko 90% softvera koji koristi država u stvari piratizovano. Iz te perspektive ova priča o virusu je skroz logična, tj. deluje da je istinita. A Linux... Pa čak ni obični digitalni potpisi koje izdaje MUP (oni na ličnim kartama) ne rade na Linux-u. A to je banalno.
 
Ovi su pukli totales.

Juce jedini ja u zgradi dobijem racun. Koverta je bila pocepana (otvorena).
Racun za novembar.
Zamislite, racun za novembar, koji sam vec elektronski "dobio" i platio 15.12.23.
Sadasnji novembarski, stize sa dugovanjem koje nemam i dodatnih 5500 potrosnje koje naravno, nije bilo jer smo bili na odmoru.
Odem da se zalim, a tamo... muk... ne znaju ni sami za sta je racun ni ko ga je obracunao ni poslao...

E sad ja nemam racune posto su placani online, ali imam izvode, a oni ocito nemaju nista ni racune ni izvode ni potrosnju.
Sve da je tih 5500 za decembar opet potrosnja najveca u istoriji i 50% veca od najvece potrosnje.

Koji su ovo pacijenti...
 
Ako nemaju backup i neće da plate ključ za dešifrovanje, na koji način mogu da obračunaju potrošnju? Za račun im je potrebna potrošnja iz predhodnog meseca i meseca godinu dana ranije. Biće zanimljivo videti šta će obračunati za decembar.
 
Dalmatinac je napisao(la):
Ovi su pukli totales.

Juce jedini ja u zgradi dobijem racun. Koverta je bila pocepana (otvorena).
Racun za novembar.
Zamislite, racun za novembar, koji sam vec elektronski "dobio" i platio 15.12.23.
Sadasnji novembarski, stize sa dugovanjem koje nemam i dodatnih 5500 potrosnje koje naravno, nije bilo jer smo bili na odmoru.
Odem da se zalim, a tamo... muk... ne znaju ni sami za sta je racun ni ko ga je obracunao ni poslao...

E sad ja nemam racune posto su placani online, ali imam izvode, a oni ocito nemaju nista ni racune ni izvode ni potrosnju.
Sve da je tih 5500 za decembar opet potrosnja najveca u istoriji i 50% veca od najvece potrosnje.

Koji su ovo pacijenti...
Kliknite za proširenje...
Zanimljivo, meni je mejlom stigao račun koji sam platio, iako je bio veći od očekivanog. Posle je stigao fizički, ali sam ga bacio bez otvaranja :)
 
forest je napisao(la):
Najveca termoelektrana Marica Istok 2 im radi sa 30% kapaciteta. Oni su skoro sve termoelektrane privatizovali, ali ostao je jedan deo kompleksa termoeletrana Marica u drzavnom vlasnistvu i to funkcionise gore nego nas EPS.
Druga stvar reverzibilna hidroelektrana Caira sa 864MW im ne radi vec par godina. Prilikom remonta doslo je do neke velike havarije i to jos uvek nisu sredili. Ove godine ocekuju da krene sa proizvodnjom u nekom mnogo manjem kapacitetu od te instalisane snage.

Citam neki njihov clanak, rast kapaciteta u solaru i vetru ih je uljuljkao... imaju i nuklearnu elektranu, a nisu nasli alternativu uglju.... Hidroelektrane su im uglavnom akumulacionog tipa, znaci samo mogu da ih koriste bas za vrsno opterecenje. Nemaju kao mi sto imamo Djerdap 1 i 2 koji maltene uvek proizvode.

Inace u solaru imaju instaliranih za nas neverovatnih skoro 1700MW i sve to je uradjeno u poslednje 3 godine!!!!
Kliknite za proširenje...
Овде се лепо види колико је приватизација електроенергетског система опасна.
 
Дошљак je napisao(la):
Овде се лепо види колико је приватизација електроенергетског система опасна.
Kliknite za proširenje...

Tačno. Mada tu tvrdnju treba proširiti na sve ono što je za državu važno, a gde tržište nije dobar regulator. Naime čitava teorijska osnova koristi od privatizacije se oslanja na to da slobodno tržište i konkurencija dobro funkcionišu i automatski regulišu međusobne odnose svih tih privatnih firmi kao i korist koju čitava zajednica ima od njih. Dakle tržište je tu neophodna zamena za planiranje koje je postojalo u centralizovanim državama. Ali ili jedno ili drugo mora da postoji. Država i privreda su veoma složeni mehanizmi koji nikada ne funkcionišu "sami od sebe". Međutim u oblastima gde postoje prirodni monopolisti tržište već po definiciji ne može da reguliše stvari. Tako da je u tim oblastima privatizacija ili samo izgovor za druge mračne ciljeve, ili neka posledica slepe ideološke inercije. Priča kako država ne upravlja dobro tako velikim sistemima je manipulacija budući da se uvek izostavlja odgovor na očigledno pitanje kako će to onda privatni vlasnik da upravlja bolje ako ne postoji tržište, tj ako ne postoji jedino što uopšte omogućuje medžment tako složenim i međuzavisnim sistemima, pogotovo ako oni pri tome još treba i da koriste zajednici, a ne samo vlasniku. Recimo, energija je pre svega osnova čitavog niza drugih biznisa, čitave privrede, a tek posle toga i sama roba koja se prodaje. Pa kako će onda neki pojedinac koga je po definiciji baš briga za sve izvan njegove firme, da "spontano" radi u korist čitave te komplikovane nadgradnje koja od njega zavisi, ako ne postoji čak ni ona regulacija koju pruža konkurencija i tržište? Isto važi za bazne telekomunikacione veze, osnovu saobraćaja, neke osnovne sirovine i bazne proizvode.
 
Zuma je napisao(la):
Tačno. Mada tu tvrdnju treba proširiti na sve ono što je za državu važno, a gde tržište nije dobar regulator. Naime čitava teorijska osnova koristi od privatizacije se oslanja na to da slobodno tržište i konkurencija dobro funkcionišu i automatski regulišu međusobne odnose svih tih privatnih firmi kao i korist koju čitava zajednica ima od njih. Dakle tržište je tu neophodna zamena za planiranje koje je postojalo u centralizovanim državama. Ali ili jedno ili drugo mora da postoji. Država i privreda su veoma složeni mehanizmi koji nikada ne funkcionišu "sami od sebe". Međutim u oblastima gde postoje prirodni monopolisti tržište već po definiciji ne može da reguliše stvari. Tako da je u tim oblastima privatizacija ili samo izgovor za druge mračne ciljeve, ili neka posledica slepe ideološke inercije. Priča kako država ne upravlja dobro tako velikim sistemima je manipulacija budući da se uvek izostavlja odgovor na očigledno pitanje kako će to onda privatni vlasnik da upravlja bolje ako ne postoji tržište, tj ako ne postoji jedino što uopšte omogućuje medžment tako složenim i međuzavisnim sistemima, pogotovo ako oni pri tome još treba i da koriste zajednici, a ne samo vlasniku. Recimo, energija je pre svega osnova čitavog niza drugih biznisa, čitave privrede, a tek posle toga i sama roba koja se prodaje. Pa kako će onda neki pojedinac koga je po definiciji baš briga za sve izvan njegove firme, da "spontano" radi u korist čitave te komplikovane nadgradnje koja od njega zavisi, ako ne postoji čak ni ona regulacija koju pruža konkurencija i tržište? Isto važi za bazne telekomunikacione veze, osnovu saobraćaja, neke osnovne sirovine i bazne proizvode.
Kliknite za proširenje...

Privatnik ce uvek i u svakoj opciji upravljati bolje od drzave. Samo jedna prosta stvar - privatnik nikada nece placati radnike koji dolaze na posao samo da bi primali platu, a ne rade nista. Dakle nista drugo da ne preuzme, samo taj korak sa neradnicima da razresi pa je poboljsao stanje u firmi. Imam oko sebe ljude iz raznih drzavnih preduzeca, gotovo sva imaju isti problem - visak zaposlenih, a manjak radnika. Onda i oni koji rade nisu stimulisani, plate su bedne, a gledaju oko sebe neradnike na sve strane. To nikako ne moze da dovede do napretka firme nego samo do tavorenja.
Da ne pricam partijski uticaj, namestene tendere, pa EPS je sahranjen namestenim tenderima gde se od olovke do ko zna kako skupih delova sve nabavlja po naduvanim cenama. I onda naravno da nemaju para da naprave neki novi proizvodni kapacitet....
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh