Energetika

[Skyrunner]

Ima samo jedna stvar koju nisam mogao da pronađem.

Koliki je protok vode pri maksimalnom radu pumpi u ovim predloženim elektranama?

 

[Stomatolog]

Za sada se pominje samo snaga agregata RHE Bistrica koja bi trebala da bude oko 4x175 MW.

 

[dragan]

Prema ovoj karti koju sam našao na forumu planirana akumulacija Klak mi se čini manja od akumulacije Zlatarskog jezera!? Mada negde sam pročitao da će akumulacija Klak kada je puna biti viša za 7m od brane akumulacije Radoinjskog jezera. U zoni potapanja zbog izgradnje nove akumulacije mi se čini da je jedna ili čak možda i dve crkve, mada možda i grešim!? . .

U zoni buduće akumulacija je samo manastir sv.Joakima i Ane, ali on će biti oko 10m iznad najvišeg nivoa jezera. A, meštani sela Senište su sami rekli da ima 5-6 udaljenih kuća za potapanje čiji vlasnici jedva čekaju da se presele na bolje mesto od kanjona.
Ovde ima nekih podataka iz projekta pre više godina.

 

[Stomatolog]

eKapija, 23.12.2021.

Pokreće se projekat gradnje RHE Bistrica, raspisan tender za izradu projektne dokumentacije - Na Uvcu u planu nova brana Klak visine 90 metara

Pokreće se projekat gradnje RHE Bistrica, raspisan tender za izradu projektne dokumentacije - Na Uvcu u planu nova brana Klak visine 90 metara

me.ekapija.com

Pokreće se projekat gradnje RHE Bistrica, raspisan tender za izradu projektne dokumentacije - Na Uvcu u planu nova brana Klak visine 90 metara

JP Elektroprivreda Srbije raspisalo je tender za izradu idejnog projekta i studije opravdanosti za gradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica.

Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji tendera, izradu ove projektne dokumentacije, pored ostalog, treba bazirati na idejnom projektu iz 1981. god. koji je uradio beogradski Energoprojekt-Hidroinženjering iz Beograda i dokumentaciji Analize i investiciono-tehnička dokumentacija (Energoprojekt Hidroinženjering i Elektroenergetski Koordinacioni Centar, Beograd, 2021. god.).

Buduća reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bistrica je derivaciono postrojenje sa mašinskom zgradom lociranom u blizini desne obale reke Lim, na potezu između brane Potpeć sa nizvodne, i postojeće hidroelektrane Bistrica sa uzvodne strane.

Na taj način je postojeća akumulacija Potpeć predviđena kao donja, dok se gornja novoprojektovana akumulacija formira izgradnjom nasute brane na pregradnom profilu Klak, nizvodno od postojeće brane “Radoinja”. Mesto brane Klak se nalazi u kanjonskom delu Uvca, oko 5 km nizvodno od brane Radoinja. U cilju stvaranja gornje akumulacije sistema RHE Bistrica predviđena je izgradnja brane visine oko 90 m iznad korita, čime bi se ostvarila predviđena kota akumulacije. Akumulacioni bazen se prostire skroz do brane Radoinja – stoji u dokumentu.

Osnovnu opremu RHE Bistrica činiće, kako je navedeno, 4 agregata tipa Francis nominalne (izlazne) turbinska snage P =157,1 MW i maksimalne (ulazne) snaga pumpe P = 167,9 MW, kao najpovoljnije tehničko rešenje za kotu normalnog uspora u gornjoj akumulaciji od 810,00 mnm i za instalisani protok postrojenja 4 h 54,0 m3/s u turbinskom, odnosno 4 h 42,0 m3/s u pumpnom režimu rada.

Sumirano, budući projekat RHE “Bistrica” se sastoji od sledećih objekata:
• brane “Klak” sa prelivom i optočnim tunelom,
• dovodno-odvodnog tunela sa ulaznom građevinom, zatvaračnicom, sifonom preko Rutoške reke i temeljnim ispustom na njemu,
• vodostana i vodostanske zatvaračnice,
• cevovoda (nadzemnog i podzemnog),
• mašinske zgrade sa pristupima,
• odvodnog tunela sa izlaznim građevinama,
• ostalih objekata (priključak na prenosni sitem, plato za razvodno postrojenje, platoi za montažu, pristupni putevi i dr.),
• adaptirane brane i preliva Radoinja.

Napominje se da je dokumentaciju potrebno uraditi u dve faze.

Prva podrazumeva pripremu dokumentacije za izradu idejnog projekta, odnosno izradu Prostornog plana područja posebne namene, pripremu idejnog rešenja, pribavljanje lokacijskih uslova, kao i geodetske, geološke, hidrogeološke i ostale istražne radove radovi za pripremu idejnog projekta.

S obzirom da je proteklo više od četrdeset godina od prethodne kampanje istraživanja ovog terena potrebno je aktuelizovati geološke podloge – navodi se u tenderu i dodaje da će se samo za potrebe definisanja količina vode koje gravitiraju od profila brane “Radoinja” do profila brane “Klak”, hidrološka merenja i osmatranja vršiti u toku jedne godine.

U okviru planske dokumentacije, radiće se i strateška procena uticaja projekta na životnu sredinu.

U drugoj fazi radi se idejni projekat u okviru koj će se između ostalog utvrditi izbor optimalnog prečnika derivacionog tunela i cevovoda (sifona) čime se definiše konačna instalisana snaga u pumpno-turbinskom režimu rada, kao i izabrati tip i osnovne karakteristike turbina i potrebne opreme, definisati uslovi regulacije itd.

Takođe, analiziraće se i uticaj RHE Bistrica na optimalno angažovanje elektrana EPS-a u ciljnim godinama analize (2030, 2035, 2040), odnos količina struje utrošene na pumpanje vode količine i proizvedene električne energije, prognoza veleprodajnih cena struje u Srbiji i regionu u datom periodu, kao i uštede i dodatne prihodr u slučaju da je RHE Bistrica u pogonu, ali i procena troškova eventualne kupovine električne energije za pumpanje u RHE Bistrica, itd.

Rok za izradu idejnog projekta sa studijom opravdanosti je 18 meseci od uvođenja u posao.

Tender ističe 28. januara, o ostalim detaljima OVDE.

Podsetimo, mogućnost izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica iz EPS-a je najavljena letos, i tada je rečeno da bi RHE imala snagu oko 680 megavata. Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da je u okviru energetskog investicionog plana vrednog 17 mlrd EUR, planirana i gradnja RHE Bistrica.

Prema rečima Save Bezmarevića, izvršnog direktor za proizvodnju energije u EPS-u, ona bi osigurala balansne kapacitete u energetskom sistemu za priključenje dodatnih elektrana koje koriste obnovljivu energiju.

Inače, gradnja RHE Bistrica u planu je već 4 decenije, ali se u realizaciji nije odmaklo.

Najavljivao ju je i ondašnji ministar energetike Petar Škundrić 2010. godine, a pre 10 godina EPS je sa kanadsko-kineskim konzorcijumom kompanija Lavalin i China Nuclear Power Engineering potpisao Memorandum o saradnji za razvoj projekta ove reverzibilne hidrocentrale, čija je vrednost tada procenjena na oko 600 mil EUR, a rok za gradnju na oko šest godina.

Tadašnji direktor EPS-a Dragomir Marković kazao je da su reverzibilne hidroelektrane su zlatne rezerve svakog elektroenergetskog sistema, te da su posebno značajne za balansiranje u energetskom sistemu na koji su priključene vetroelektrane.

 

[dragan]

Raspisali su taj tender, ali rok od 18 meseci je suviše dug.

Акумулација Клак у оквиру система будуће РХЕ Бистрица имаће запремину од 108 милиона кубних метара

Пријепоље/Прибој/Нова Варош – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре огласило је рани јавни увид поводом израде Просторног плана подручја

www.glaszapadnesrbije.rs

 

[forest]

Poslednjih dana pohvalno u vreme spiceva potrosnje intezivno izvozimo struju.

 

[Zuma]

Zbog visokog vodostaja. Nisam siguran da se i to može računati kao naša zasluga ili uspeh. Doduše bar nema velikih havarija, mada je to prilično sumnjiva osnova za ponos.

 

[orion]

Energetska nezavisnost - prioritet - Energija Balkana

Tranzicija elektroenergetskog sektora je neminovna. Ali, neophodno je da taj put bude održiv, odnosno da se brzim procesima ne sme ugroziti energetska bezbednost i nezavisnost države, poručili su predstavnici struke, privrede i državnih organa Srbije i gosti iz regiona sa II Međunarodne stručne...

energijabalkana.net

 

[Zuma]

Sa gornjeg linka. Troškovi su upravo porasli na 30 milijardi evra.

Ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije Dubravka Đedović:
„Tranzicija će imati i svoje troškove. Mi planiramo da u narednim decenijama uložimo više od 30 milijardi evra u naš energetski sistem."

 

[stex_pb]

Sns menadzment u norveskoj firmi?

Demostat: Norvežani predlažu strani menadžment za srpska energetska preduzeća

Norveški partneri predlažu da energetskim državnim preduzećima u Srbiji upravlja strani profesionalni menadžment, objavio je Demostat.

rs.n1info.com

 

[Populist]

Potvrdio mali da su dogovorili dva poskupljenja struje za narednu godinu

Mali o dogovoru sa MMF u vezi sa cenom energenata: Još dva poskupljenja struje sledeće godine

Mali je rekao da će se poskupljenja uklopiti u projektovanu inflaciju od 11,3 odsto i i da će cena struje biti daleko ispod evropskih

www.euronews.rs

zaključujem da je onda tačna najava i o dva poskupljenja gasa, kumulativno 45%

 

[MC_]

Sns menadzment u norveskoj firmi?

Demostat: Norvežani predlažu strani menadžment za srpska energetska preduzeća

Norveški partneri predlažu da energetskim državnim preduzećima u Srbiji upravlja strani profesionalni menadžment, objavio je Demostat.

rs.n1info.com

To je svakako deo dogovora.

 

[MC_]

Влада Србије усвојила „Мапу пута за подршку енергетици“, што је био услов за потписивање Финансијског споразума са Европском комисијом за ИПА 2023. Мапа усредсређена на наставак енергетске транзиције Србије​

uskoro prodajemo EPS. Nasi evropski neprijatelji ce ga rado otkupiti, sada kad je Mica oborio cenu.
Zato je i uslov MMF-a bio povecanje cena.
Ljudi imaju iskustva sa st.kom u kolonijama.

 

[Zuma]

Zaista, nije mi jasno kako se zvanično opravdavdava princip da bazna infrastruktura baš obavezno mora da ostvaruje profit.

Recimo energija je ugrađena u SVAKI proizvod i u SVAKU uslugu. Bukvalno kompletna privreda i život u nekoj zemlji imaju u sebi ugrađen deo ovog proizvoda. Pa nije li onda ekonomski bolje da država tokom perioda razvoja subvencioniše jedan proizvod jednom proizvođaču, nego da se njihov trošak i zarada plaćaju milion puta na milion mesta, sa nizom negativnih posledica fluktuacije cene tako osnovnog dela kompletne privrede? Pa i da razumem da je bolje da to bude plaćeno koliko stvarno košta (iako postoje situacije gde ni to ne važi), ali da baš MORAJU da ostvaruju i profit u fazi ekonomske stabilizacije i razvoje neke države, i da budu na slobodnom tržištu? Nije li bolje to posmatrati kao osnovni infrastrukturni servis u interesu svih? Kao vojska i policija? Oni nam ne ispostavljaju račun svakog meseca. Naravno da se sve plaća, ali postoje bolji i lošiji načini za to. Negde je tržište korisno, a negde nije. Tako da ne vidim čak ni čisto ekonomski smisao tog pristupa energetici, a pogotovo politički ili bezbednosni. Pre će biti da je stvarno u pitanju potreba političke kontrole drugih država.

 

[stex_pb]

Opet puskupljuje grejanje u Priboju( vec poskupelo u oktobru) i mnogim opštinama provincije.

Benzin na najnizoj ceni u zadnjih 15 meseci, ali cene ga prate samo gad raste.

 

[Zuma]

Evo početka problema koga sam najavljivao ranije, odnosno zašto nemamo izbor od čega ćemo dobijati električnu energiju ili da li ćemo koristiti električne automobile. Nije to samo taksa na emitovani CO2, što pogađa samo cenu i konkurentnost, pojavljuju se i direktna uslovljavanja sa potpunim zabranama bilo kakve trgovine.

Nova pravila za izvoz iz Srbije u Nemačku​

– Drugi segment je mnogo važniji za nas. Sve kompanije koje izvoze sirovine ili poluproizvode moraće da dokažu kroz svoje poslovanje da nisu zagađivači životne sredine. To znači da će u proizvodnim ili radnim procesima morati da emituju količinu ugljen-dioksida na nivou onoga što se u Nemačkoj propisuje za određenu privrednu granu. Ako naši proizvođači koriste traktore na dizel, a izvoze hranu u Nemačku moraće u određenom procentu da koriste druga goriva ili evro pet motore. Ili ako rade na mašinama koje emituju određenu količinu ugljen-dioksida moraće da dokažu da je udeo u proizvodnji minimalan ili nula. Logističke kompanije će morati da počnu da kupuju kamione na hibridni pogon, a železnica da prelazi na hidrogen. To je sve ono što nas očekuje u budućnosti – objašnjava Rajić.

Nemačka kao najveća ekonomija je ovo pokrenula, ali slične korake preduzimaju Francuska i Velika Britanija, a uskoro će i na nivou Evropske unije biti obaveza. Za Srbiju će veliki izazov biti železnica, kao najzeleniji vid prevoza. Naša železnica nije konkurenta, jer je spora. Upravo je zbog toga austrijska kargo grupa najavila ulazak na naše tržište.

Nova pravila za izvoz iz Srbije u Nemačku

Nova pravila za izvoz iz Srbije u Nemačku

www.ekapija.com

 

[Igor]

Zaista, nije mi jasno kako se zvanično opravdavdava princip da bazna infrastruktura baš obavezno mora da ostvaruje profit.

Recimo energija je ugrađena u SVAKI proizvod i u SVAKU uslugu. Bukvalno kompletna privreda i život u nekoj zemlji imaju u sebi ugrađen deo ovog proizvoda. Pa nije li onda ekonomski bolje da država tokom perioda razvoja subvencioniše jedan proizvod jednom proizvođaču, nego da se njihov trošak i zarada plaćaju milion puta na milion mesta, sa nizom negativnih posledica fluktuacije cene tako osnovnog dela kompletne privrede? Pa i da razumem da je bolje da to bude plaćeno koliko stvarno košta (iako postoje situacije gde ni to ne važi), ali da baš MORAJU da ostvaruju i profit u fazi ekonomske stabilizacije i razvoje neke države, i da budu na slobodnom tržištu? Nije li bolje to posmatrati kao osnovni infrastrukturni servis u interesu svih? Kao vojska i policija? Oni nam ne ispostavljaju račun svakog meseca. Naravno da se sve plaća, ali postoje bolji i lošiji načini za to. Negde je tržište korisno, a negde nije. Tako da ne vidim čak ni čisto ekonomski smisao tog pristupa energetici, a pogotovo politički ili bezbednosni. Pre će biti da je stvarno u pitanju potreba političke kontrole drugih država.

Pritom ključni objekti u sistemu su u potpunosti amortizovani.

 

[orion]

Како то мислиш амортизовани, па још и у потпуности?

 

[Прле]

Крајње је време да се бродарство, Дунав, и извоз у друге земље у Србији стави у други задатак после енергетике. Нама није било доста аутроугарске и њиховог царинског рата?

 

[MC_]

Zaista, nije mi jasno kako se zvanično opravdavdava princip da bazna infrastruktura baš obavezno mora da ostvaruje profit.

Recimo energija je ugrađena u SVAKI proizvod i u SVAKU uslugu. Bukvalno kompletna privreda i život u nekoj zemlji imaju u sebi ugrađen deo ovog proizvoda. Pa nije li onda ekonomski bolje da država tokom perioda razvoja subvencioniše jedan proizvod jednom proizvođaču, nego da se njihov trošak i zarada plaćaju milion puta na milion mesta, sa nizom negativnih posledica fluktuacije cene tako osnovnog dela kompletne privrede? Pa i da razumem da je bolje da to bude plaćeno koliko stvarno košta (iako postoje situacije gde ni to ne važi), ali da baš MORAJU da ostvaruju i profit u fazi ekonomske stabilizacije i razvoje neke države, i da budu na slobodnom tržištu? Nije li bolje to posmatrati kao osnovni infrastrukturni servis u interesu svih? Kao vojska i policija? Oni nam ne ispostavljaju račun svakog meseca. Naravno da se sve plaća, ali postoje bolji i lošiji načini za to. Negde je tržište korisno, a negde nije. Tako da ne vidim čak ni čisto ekonomski smisao tog pristupa energetici, a pogotovo politički ili bezbednosni. Pre će biti da je stvarno u pitanju potreba političke kontrole drugih država.

Potpuno si u pravu.
Zajednica, odnosno neka drzava koja poseduje neki resurs moze da odluci da ga deli jeftino ili besplatno svojim gradjanima.
To je stvar te zajednice.
Najcesce, drzava naplacuje samo cenu kostanja proizvodnje svojim gradjanima.



Medjutim, ako neko zeli da kupi taj resurs, onda je njemu u interesu da ga kupi jeftino i posle prodjaje sto skuplje.
Ovako definisana pljacka je osnova neoliberalne kapitalisticke ekonomije.
Njima je bitna profitabilnost.

 

[MC_]

Evo početka problema koga sam najavljivao ranije, odnosno zašto nemamo izbor od čega ćemo dobijati električnu energiju ili da li ćemo koristiti električne automobile. Nije to samo taksa na emitovani CO2, što pogađa samo cenu i konkurentnost, pojavljuju se i direktna uslovljavanja sa potpunim zabranama bilo kakve trgovine.

Mislim da ce izvoz u Nemacku postati neisplativ za nase firme.
Nadam se da ce ovo izazvati potpuno prekidanje trgovinskih lanaca.

 

[Алтаир]

Баш тако, на крају ће све стати, ко нема своју храну, воду, енергију имаће јако мале шансе за преживи наредних 10-15 година. Енергија ће постати изузетно скупа, колико видим за 5-6 година мало ко ће моћи себи приуштити ауто. Ако немаш своје соларне панеле и пуњач тешко било шта. Онда гледам силне путеве што се граде што стварно, што виртуелно, питам се за кога се граде? Србија је изузетно презадужена, вероватно иду на добош ЕПС и Телеком јер је то једино што још вреди од великих система. Све у свему овим ритмом једноставно неће бити Србије!

 

[Igor]

Како то мислиш амортизовани, па још и у потпуности?

Amortizovani su u odnosu na vreme kada su izgrađeni. EPS prvenstveno treba da nas snabde električnom energijom a da kroz naplatu stanovništvu i privredi obnavlja i širi svoje kapacitete. Profit mogu ostvarivati isključivo iz viškova a ne da se juri nekakva tzv tržišna vrednost.

 

[Skyrunner]

Evo u ovim tekstovima što su postavili dragan i stomatolog se vidi da je protok u pumpnom režimu oko 170 m3 vode u sekundi.
To uopšte nije zanemarljiva količina kao što se pre nekoliko strana tvrdilo.
Trenutan protok Lima kod Prijepolja je oko 240m3 vode u sekundi, što znači da RHE Bistica kad se napravi, može da uzbrdo pošelje 70% dotoka Lima, što značajno rasterećuje sve nizvodne elektrane i gotovo eliminiše potrebu da se voda pušta preko brane i tako otiče uzalud.
Ne znam koliki je protok RHE Bajina Bašta, ali kako imaju sličnu instalisanu snagu (znam da zavisi od više parametara-visinska razlika itd) pretpostavljam da je i ona u rangu tih 170m3/s, što znači da kad bi radile punom snagom zajedno mogu oko 50% protoka vode reke Drine da pošalju u akumulaciju.


Nekom grubom i nepreciznom analogijom 2400MW instalisane snage na Đerdapu III bi moglo da pumpa oko 600m3 u sekundi, tj. nekih 10 do 15% protoka vode Dunavom.

 

[Zuma]

Amortizovani su u odnosu na vreme kada su izgrađeni. EPS prvenstveno treba da nas snabde električnom energijom a da kroz naplatu stanovništvu i privredi obnavlja i širi svoje kapacitete. Profit mogu ostvarivati isključivo iz viškova a ne da se juri nekakva tzv tržišna vrednost.

Naravno, baš tako. Dobar primer je bila cena gasa kad je sve ovo sa ratom počelo. Da li gasa nema, pa je zato X puta skuplji nego što je bio (mala ponuda u odnosu na potražnju)?
Ne, ima ga isto koliko i ranije, nego ga Evropa prosto NEĆE iz jednog izvora nego ga hoće iz drugog.
Što znači da "tržišna" cena ne odražava stvarnu dobavljivost proizvoda. Drugim rečima, cena je posledica arbitrarne političke odluke, a NE karakteristika proizvoda, tj precizan tehnički izraz odnosa uloženog rada u njegovu proizvodnju i obima potražnje. Pa ustvari ne znači maltene ništa što u ogromnoj meri nije arbitrarna politička odluka. Tako da je propaganda koja glorifikuje "slobodno tržište" kao strogo objektivni mehanizam regulacije ustvari samo to, propaganda. Način da se čisto političke odluke narodu predstave kao objektivne i nužne. Otprlike ovako:

"Ne, nismo to mi odlučili. To je 'zakon tržišta'. To tako mora da bude."

Zato po njima i energetski sektor tobože mora da bude privatan i "profitabilan" (što ustvari znači da ga oni mogu kupiti), bez obzira kakve to štete pravi dotičnoj državi koja pre ili kasnije mora da privatizuje sve što je čini suverenom državom (i zdravstvo, telekomunikacije, obrazovanje, sva državna preduzeća ...)