Šta je novo?

Energetika

MC_

Expert
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
6.532
Pohvaljen
6.371
Fascinantno je kako su u SFRJ dobro osimislili taj sistem sa reverzibilnim elektranama.
Ocito je da je nacin razmisljanja i planiranje bio drugaciji nego danas.
 

stex_pb

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.08.2019.
Poruke
1.970
Pohvaljen
4.584
Hoće, ali mi čovek je pomenuo ideju MEGA brane koja bi zadržala sve ove vode.
 

stex_pb

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.08.2019.
Poruke
1.970
Pohvaljen
4.584
1669118925629.png
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.845
Pohvaljen
21.315
Bujične vode se neutrališu i štede za proizvodnju struje tako što se na pogodnim, velikim, ravnim i niskim mestima ostavljaju obično "zelena" plavna područija koja bivaju poplavljena samo kad vodostaj pređe određeni nivo (a inače biorezervati). To je onda neka vrsta prirodne akumulacije. Visoke se vode se tada razliju i uspore. Na taj način se em sprečava da rast nivoa pređe preko kritičnog, em se posle toga voda usporenije i duže vreme evakuiše sa tog mesta, pa nizvodne hidrocentrale imaju veću šansu da ih iskoriste umesto da se prelivanjem preko brane ispuste. Tome recimo služe inundaciona područija, kao ono kod Beograda koje su želeli da unište gradnjom luke kod Pupinovog mosta u Zemunu. Kod tako velikih priliva pumpanje u viša jezera ne pomaže, pritok je isuviše veliki.
 

orion

Advanced
Učlanjen(a)
11.09.2008.
Poruke
2.403
Pohvaljen
1.417
Lokacija
Beograd
Pumpe neće moći da prebace veliki dotok, ali nešto će ipak prebaciti u Klak.
Та количина је минорна. Логички посматрано има смисла увести струју и пумпати воду у Заовине, тако би вода могла два пута да се искористи за производњу ел. енергије уместо да иде преко прелива, али то је исто занемарљива количина воде ма колико цев промера 5-6 метара којoм се вода из Перућца пумпа у Заовине нама делује импресивно.
"Mega brane" su na Đerdapu, jer sva voda iz sliva Drine tamo dodje.
Дође али би било много боље задржати ту воду на већој надморској висини и произвести енергију од ње него да се енергија потроши на плављење. Дакле вода није изгубљена али енергија јесте
Hoće, ali mi čovek je pomenuo ideju MEGA brane koja bi zadržala sve ove vode.

Где се потенцијално могу направити бране?
Bujične vode se neutrališu i štede za proizvodnju struje tako što se na pogodnim, velikim, ravnim i niskim mestima ostavljaju obično "zelena" plavna područija koja bivaju poplavljena samo kad vodostaj pređe određeni nivo (a inače biorezervati).
Ово може да буде решење за равничарске реке али нисам баш сигуран да може за Лим
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.845
Pohvaljen
21.315
Hidrocentrala na Đerdapu će na kraju zahvatitu svu tu vodu koja "pobegne" drugim hidrocentralama. Međutim sav taj "naš" hidropotencijal se tamo deli sa Rumunima, pa smo tako samo po tom osnovu već izgubili pola energije koja je mogla biti proizvedena da je iskorišćena ranije, a ne na granici. Plus 100% gubitaka svega što tamo bude moralo da prođe mimo turbina. Recimo zato što i tamo vodostaj postane preveliki, pa voda mora da se propušta. Tada protok pre i posle brane mora biti isti, a kroz tunele i turbine može da prođe samo određena maksimalna količina vode. Dakle pri velikim protocima Dunava i visokom nivoima jezera nema izbora. Voda mora da se pusti da prolazi u istoj količini u kojoj dolazi, bila ona tamo iskorišćna ili ne. Zato treba imati što više ovakvih prirodnih inundacionih ("prelivnih") akumulacija koje privremeno akumuliraju bujične vode ublažavajući nagle promene vodostaja i poplave, kao i reverzibilnih hidroelektrana sa njihovim jezerima.
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.845
Pohvaljen
21.315
Reverzibilna HE Bistrica

Tehnički podaci: Nasuta brana visine 90 m, sa akumulacijom zapremine 108 miliona m3;

Dovodno-odvodni tunel dužine 6.442 m i prečnika 7,4 m/6,8 m/6,0 m; Mašinska zgrada sa 4 Francis agregata, nominalne snage u turbinskom režimu 157,1 MW svaki i maksimalne snage u pumpnom režimu 167,9 MW svaki

RHE-Bistrica-1-scaled.jpg


RHE-Bistrica-2.jpg


RHE-Bistrica-3.jpg
 

branik

Advanced
Učlanjen(a)
10.09.2019.
Poruke
3.219
Pohvaljen
4.813
Svašta mi ovde pročitasmo.
Ko misli da se Zlatarsko jezero može napuniti za dan- dva, neka se nekad uputi u te krajeve i pogleda kolika reka je Uvac inače, a koliki je prostor akumulacija. Kad je sagrađeno, punjeno je više godina. Sad je gotovo potpuno prazno, jer je voda, osim na najnižem i najširem delu oko brane, svedena na nekadašnje korito.
Drugi biser je pumpanje poplavnog talasa Lima. I da napracimo tolike kapacitete, gde bismo našli toliku energiju.
Serija brana, poput limskih i drinskih, usporava reku, ublažuje poplavni talas i smanjuje štete u priobalnom područje. Akumulacije se prazne kako ne bi došlo do prelivanja brana i kako bi se stvorio prostor za amortizovanje poplavnog talasa.
Decenijama se Zapadna Morava nakon Čačka nije izlivala, pošto je napravljen sistem od tri akumulacije i brane u Ovlarsko-kablarskoj klisuri. Pre nekoliko godina imali smo poplave. Em nisu na vreme pražnjene akumulacije, em su jezera zasuta materijalom koji su nanele pritoke Đetinja, Moravica i Skrapež.
Brana u Međuvršju ne sme da se naglo otvori i obori nivo, jer bi sve one kuće izgrađene obali, završile u jezeru.
Sve sami primeri domaćinskog poslovanja
 

vrlenija

Intermediate
Učlanjen(a)
11.08.2010.
Poruke
270
Pohvaljen
500
Svašta mi ovde pročitasmo.
Ko misli da se Zlatarsko jezero može napuniti za dan- dva, neka se nekad uputi u te krajeve i pogleda kolika reka je Uvac inače, a koliki je prostor akumulacija. Kad je sagrađeno, punjeno je više godina. Sad je gotovo potpuno prazno, jer je voda, osim na najnižem i najširem delu oko brane, svedena na nekadašnje korito.
Kao što napisah na prethodnoj strani:

,,Višegodišnji srednji godišnji protok donjeg toka Uvca (dakle onog što bi trebalo da puni Sjeničko, a potom i Zlatarsko jezero) je oko 18 m3/s, tj oko 1 500 000 m3 na dan. Ponavljam, ovo je godišnji prosek protoka. Naravno, trenutni protoci su mnogo veći.
Tako da ispada da je računica za potrebno vreme punjenja Sjeničkog i Zlatarskog jezera (zajedno oko 500 000 000 m3) znatno nepovoljnija."


Dakle, potrebno je mnogo vremena da bi se Sjeničko i Zlatarsko jezero napunili. Odatle i njihova osnovna i bitna namena da ,,peglaju" nizvodne protoke (Drina i drinske akumulacije), kako bi se ,,uprosečili" protoci na Drini, a koji prirodno drastično variraju.

Navedeni značaj bi imale i dodatne planirane akumulacije na gornjem toku Drine (Buk Bijela, Foča, Paunci), kao i manje na pritokama gornje Drine. Ove akumulacije bi osim proste proizvodnje struje u svojim HE, čuvale uzvodne bujične vode koje bi se onda dozirano propuštale ka nizvodnim drinskim akumulacijama i HE. Tako bi se smanjili gubici vode i proizvodnje energije prelivanjem bujičnih voda na nizvodnim akumulacijama.
 
Poslednja izmena:

MC_

Expert
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
6.532
Pohvaljen
6.371
Bujične vode se neutrališu i štede za proizvodnju struje tako što se na pogodnim, velikim, ravnim i niskim mestima ostavljaju obično "zelena" plavna područija koja bivaju poplavljena samo kad vodostaj pređe određeni nivo (a inače biorezervati). To je onda neka vrsta prirodne akumulacije. Visoke se vode se tada razliju i uspore. Na taj način se em sprečava da rast nivoa pređe preko kritičnog, em se posle toga voda usporenije i duže vreme evakuiše sa tog mesta, pa nizvodne hidrocentrale imaju veću šansu da ih iskoriste umesto da se prelivanjem preko brane ispuste. Tome recimo služe inundaciona područija, kao ono kod Beograda koje su želeli da unište gradnjom luke kod Pupinovog mosta u Zemunu. Kod tako velikih priliva pumpanje u viša jezera ne pomaže, pritok je isuviše veliki.

Tacno. Ali ove s lako izvodi u ravnici, npr u Holandiji.
Lim je planinska reka.
 

forest

Intermediate
Učlanjen(a)
01.05.2010.
Poruke
239
Pohvaljen
359
Fascinantno je kako su u SFRJ dobro osimislili taj sistem sa reverzibilnim elektranama.
Ocito je da je nacin razmisljanja i planiranje bio drugaciji nego danas.

Pa nije to nista posebno. Ja sam se zgranuo kada sam video kakav sistem hidroektrana imaju Bugari. Bugarska ima tri reverzibilne hidroelektrane - Caira 864MW, Belmeken 375MW i Orfej 160MW.
Caira i Belmeken su deo kaskade Belmeken-Sestrimo-Caira-Momina Klisura na planini Rili- mozda najimpozantniji sistem na Balkanu sa 1600MW instalisane snage. Sistem sa 4 akumulacije, (plus valjda jos 2 planirane), 2 reverzibilne hidroelektrane, 1 derivaciona, 1 akumulaciona + sva iskoriscena voda se na kraju transportuje cevovodom 75 km do akumulacije iz koje se voda koristi za navodnjavanje u dolini Marice. Sistem je komplekasn trebalo mi je vremena da shvatim kako funkcionise + ima dosta delova koji jos nisu izgradjeni, znaci onaj ko je planirao svaka mu cast!

Mi da nemamo Djerdap i u hidrokapacitetima bi bili malo dete za Bugarsku.
 

forest

Intermediate
Učlanjen(a)
01.05.2010.
Poruke
239
Pohvaljen
359
Jedna zanimljiva stvar. Na ovom sajtu /transparency.entsoe.eu sam pregledao sve raspolozive podatke od 2014 godine do danas.
2014-2015-2016 - ni jedan havarijski prekid rada elektrana u Srbiji!!!! Samo planirani prekidi zbog remonta.
2017 prvi put je doslo do iskakanja blokova u TENT B i Kostolcu B ali i to svega 3 puta.
od druge polovine 2018 krece ludnica sa svakodnevnim iskakanjima i ova poznata situacija gde su kolone obojene u crveno. Dalje se samo pogorsavalo.
 

Прле

Advanced
Učlanjen(a)
29.11.2018.
Poruke
4.291
Pohvaljen
5.302
Види се рука мајстора. Кажу, лако је бити диригент само машеш а ови тамо и онако не гледају... Не могу да се отргнем утиску да је Мића планска саботажа.
 

MC_

Expert
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
6.532
Pohvaljen
6.371
Види се рука мајстора. Кажу, лако је бити диригент само машеш а ови тамо и онако не гледају... Не могу да се отргнем утиску да је Мића планска саботажа.
Ideja je da se obori cena EPS-u pre prodaje, da kupac sto manje da.
Mica je svoj zadatak izvrsio.
 

prostorni planer

Higher intermediate
Učlanjen(a)
07.06.2010.
Poruke
1.570
Pohvaljen
2.189
Ma koji Mica i zadatak, on nije svestan svoje nesvesti. Previse ocekujete od intelektualne amebe. On se tu uvalio u fazonu, super krascu, namestacu tendere, ali nije bio svestan sta je EPS i koliko je to osetljiv sistem. Da bi neko planski unistio EPS mora da bude skolovan da bi znao to neprimetno da radi. EPS posle Mice je kao posle poplave
 

dragan

Professional
Učlanjen(a)
09.12.2006.
Poruke
10.611
Pohvaljen
4.085
Lokacija
Fruška gora
Ma koji Mica i zadatak, on nije svestan svoje nesvesti. . .
On nije bitan u celoj priči, mnogo je više zabrinjavajuće što su direktori raznih sektora dozvolili da EPS dospe u ovakvo stanje. Oni su meni najodgovorniji, jer su pored velikih plata i zvučnih akademskih zvanja uspeli da za 4-5 godina uruše EPS.
A, pored njih je odgovorna i bivše ministarka Mihajlović, jer nije kontrolisala stanje na terenu i nije pokrenula izgradnju Rev.HE Bistrica. Zato je izbačena iz vlade, pa sada neće moći da namešta amerikancima "Đerdap3" u Nacionalnom parku koji bi koštao preko 5 Milijardi evra.
 
Poslednja izmena:

dragan

Professional
Učlanjen(a)
09.12.2006.
Poruke
10.611
Pohvaljen
4.085
Lokacija
Fruška gora
Samo da dodam da će izgradnja Revizibilne HE Bistrica koštati manje od Milijarde evra, a što možemo sami da finansiramo, tj. uzmemo povoljan kredit. To nije prekogranični projekat i nema potrebe da tražimo nečiju saglasnost.
Moramo na taj projekat da se fokusiramo i ubrzamo papirologiju, pa počnemo gradnju kako bi završili krajem ove decenije.
 
Poslednja izmena:

chiko

Higher intermediate
Učlanjen(a)
02.06.2019.
Poruke
578
Pohvaljen
1.191
On nije bitan u celoj priči, mnogo je više zabrinjavajuće što su direktori raznih sektora dozvolili da EPS dospe u ovakvo stanje. Oni su meni najodgovorniji, jer su pored velikih plata i zvučnih akademskih zvanja uspeli da za 4-5 godina uruše EPS.
Ko je trebao da kontrolise te sefove, i da ih smeni ako ne rade kako treba ?
Tako gledajuci, nisu ni ti sefovi krivi, nego neko ispod njih, ko nije uradio konkretno svoj posao kao sto je trebalo.
Inace, nije Mica kriv sto je nesposoban, i nije on namerno unistio EPS, unistio ga je onaj ko je postavio Micu.
 

dragan

Professional
Učlanjen(a)
09.12.2006.
Poruke
10.611
Pohvaljen
4.085
Lokacija
Fruška gora
. . odgovorna je i bivša ministarka Mihajlović, jer nije kontrolisala stanje na terenu . .
EPS kontroliše nadležno ministarstvo, ali ne samo tako što čita izveštaje direktora, već što povremeno šalje nenajavljene inspekcije da utvrde pravo stanje.

Ali, problem su ti direktori koji su ćutali ili nisu reagovali godinama na probleme, a oni su i sada na položajima. Ja sam predlagao da se uvede Vanredno stanje u EPS-u, pa ako treba da se plati i neka strana agencije ili sl. koja će pomoći da se što pre popravi stanje.
 
Vrh