Šta je novo?

Električna vozila i punjači

Pa evo pomenuti i30 mali servis 50tak evra, veliki oko 200e, imaš na drugoj temi iskustva vlasnika. Toyota sa lancem npr Prius sama fabrika kaze "nema velikog servisa", mali servisi su do 100e. Sad što smo navikli na nemce i to džombave klase i kubikaže to je drugo (meni na novijem džombavom 3008 pežolu 15k din mali servis, veliki 36k din radjen prošle god, a i to je skupo). Pored toga niko ne radi veliki na 60k km pa čak i mali razvuku na 15k. Ja sam se debelo razmišljao oko EV jer mi dosta ode na gorivo (prelazim oko 20-30k godišnje), a i malo se naložiš na ubrzanje (pomenuta Tesla od poznanika) ali kada stavim sve na papir ne leži mi, posebno zbog kilometraža, jurenje punjača, čekanje na punjenje... jer nije gradska vožnja, a hteo sam Teslu zbog subvencija punjača, mreže... ali i cena mu je paprena(gledao nov ili noviji jer ne želim da mi crkne baterija posle god dana). EV je idealan za grad posebno ko ima kuću i može puniti po niskoj tarifi. Jedan mali ev kinez tu oko 10k za grad bi mi legao extra :) da ima. Čekamo Pandu da vidimo cenu i subvenciju.

To bi za sada trebalo da rešava plug-in Hybrid. Po gradu se vozi kao EV, na autoputu može da ide na benzin. Problem je, osim uobičajenih EV problema i što nema puno plug-in hybrid modela u ponudi.
 
To bi za sada trebalo da rešava plug-in Hybrid. Po gradu se vozi kao EV, na autoputu može da ide na benzin. Problem je, osim uobičajenih EV problema i što nema puno plug-in hybrid modela u ponudi.
Hibridi (u plug-in varijanti) imaju dodatni problem, a to je da tegliš okolo benzinski motor koji retko kad pališ*, i koji svakako moraš da održavaš.

* Ako auto voziš po gradu cele godine, kao većina ljudi u BG-u, a onda ga izvedeš na put kad odeš na odmor ili eventualno do vikendice / rodbine.
 
Hibridi (u plug-in varijanti) imaju dodatni problem, a to je da tegliš okolo benzinski motor koji retko kad pališ*, i koji svakako moraš da održavaš.

* Ako auto voziš po gradu cele godine, kao većina ljudi u BG-u, a onda ga izvedeš na put kad odeš na odmor ili eventualno do vikendice / rodbine.

To je jasno, ali na osnovu posta koji sam kvotovao imao sam na umu kombinaciju vožne van grada i po gradu.
 
Plug in deluje kao srećnije rešenje ali nisam se susreo sa novijima, gledao prius noviji ali cena otišla u nebesa, a pozadi malo mesta. Dosta zavisi i od benzinskog motora da nema visoku potrošnju po otvorenom putu jer onda dolazim do računice kao da vozim čistog dizela, a imam komplikovaniji sklop.
 
Da se razumemo, ja nevozim elektro auto, vozim dizela jer mi to u ovom trenutku više odgovara. Ova tema je kao svaka kafanska priča oko auta. Odgovori nemaju često veze sa zdravom logikom ni matematičkom računicom.

Ne znam šta vi i gde kupujete, ali ja moram da uzmem 5 litara ulja za "mali servis" i samo to me ispadne više od 50€. Gde su filteri (ulja, goriva, vazduha i vazduha kabine)? Gde je antifriz? Gde je tu rad?
Onakvi odgovori koje sam dobio su kakarteristični za nekog ko ostane bez argumenata.


Bilo kako bilo, baš sam skoro radio neku štetu za taksistu koji je kupio preko subvencije I30. Taj auto troši preko 8 litara u gradu i redovni servisi koji se rade na 10.000.km u takvim uslovima ekspoloatacije (ko zapravo uzme da pročita uputstvo proizvođača videće) koštaju preko 20.000,00 dinara.

Opet, ovi evropski električni auti su mi baš mlaki i generalno nisu ništa posebno.

Tesla ne može da se poredi sa nekim običnim autom tipa Pasat.
Jer ne postoji Pasat koji ubrzava ispod 5 sekundi do 100 i koji ima takvu opremu i pomagala u vožnji.
Tesla je više kao supersportski auto dostupan za mase.
 
Ne znam šta vi i gde kupujete, ali ja moram da uzmem 5 litara ulja za "mali servis" i samo to me ispadne više od 50€. Gde su filteri (ulja, goriva, vazduha i vazduha kabine)? Gde je antifriz? Gde je tu rad?
Onakvi odgovori koje sam dobio su kakarteristični za nekog ko ostane bez argumenata.
Koji auto voziš? Evo npr poznanik koji vozi 308cc, mali servis, nosač na menjaču, manžetna na poluosovini.... 2500din ruke kod njegovog majstora prošle godine (nije Beograd jbg). Delovi ga izašli oko 7000din. Ja napisah šta vozim i koliko me košta servis. Malo deru i majstori naplate ti kao "dilersku cenu" delova, a u stvari nekad je jeftinije sam da ih kupiš. A i proizvodjači su zlobni, za neki auto filter goriva 500din, za neki 5000din. Naravno i auta se razlikuju, Volvo XC60 4x4 mali servis 29000, veliki 102000din, poznanik radio. A s obzirom da proizvodjači EV ugradjuju programabilne kvarove u svoje modele cenim da će i tu zavisiti koliko šta.

Bilo kako bilo, baš sam skoro radio neku štetu za taksistu koji je kupio preko subvencije I30. Taj auto troši preko 8 litara u gradu i redovni servisi koji se rade na 10.000.km u takvim uslovima ekspoloatacije (ko zapravo uzme da pročita uputstvo proizvođača videće) koštaju preko 20.000,00 dinara.
Sve cene se dignu kada treba :) Pošalji upit nekoj radionici da ti pošalju za i30 koliko košta mali i veliki servis ;)

Evo ti primeri vlasnika
I30 2015god 1.6gdi 140ks zamena seta kvacila 27000 u ovlascenom servisu , veliki servis 24-25 neznam koliko je bilo u paru on ima lanac nema zupcasti inace jedan od najboljih automobila koji sam vozio a vozio sam svasta ,jedino sto je mnogo monoton auto nista se ne kvari nikakve posete i druzenja sa majstorima
drugi vlasnik, poznanik, radio servis pre 5 meseci
A na hundai i30 2014-to 1.4 benzin 100 konja, veliki servis i zamena ulja u menjacu 20k
A imaš i na drugoj temi vlasnika sa ovog foruma, da ne citiram i njega.

Opet, ovi evropski električni auti su mi baš mlaki i generalno nisu ništa posebno.

Tesla ne može da se poredi sa nekim običnim autom tipa Pasat.
Jer ne postoji Pasat koji ubrzava ispod 5 sekundi do 100 i koji ima takvu opremu i pomagala u vožnji.
Tesla je više kao supersportski auto dostupan za mase.
Tesla ima te odlike da (mada mene brzina ne vuče koliko domet, a kada sedneš u Teslu i zgaziš preko 100kmh pogledaj kako domet rapidno opada) ali ono što ga izdvaja je mreža punjača, a kod nas je punjenje Tesle na Teslinim punjačima još uvek besplatno. Do kada, ne zna se. Baterije se repariraju (za neke modele) u Hrvatskoj pa nije potrebno kupiti novu original. U startu je investicija veća ali bi trebalo kroz godine da smanji razliku u odnosu na jeftinija EV vozila upravo zbog svega ovoga, koliko, ni tu nema tačne računice. Mada kao što rekoh, ja bih pre nekog kineza oko 10k za grad i kome su jeftini delovi i baterija. Čekam da naprave neki EV sa dometom od bar 1000km i pristupačnom cenom pa da vidimo vredi li prelaziti sa dizela.
 
Poslednja izmena:
Bežično punjenje, ako uspe to će biti prava revolucija koja će pogurati razvoj EV

Postoje dve glavne vrste bežičnog punjenja električnih automobila koje su trenutno na tržištu, ili u fazi razvoja

#1. Statično bežično punjenje - funkcioniše slično kao bežični punjač za pametne telefone, i radi kada se kompatibilan električni automobil parkira iznad punjača.

#2. Dinamičko bežično punjenje - daleko ambicioznija vrsta, namenjena punjenju električnih automobila dok se kreću putem – što predstavlja pravi inženjerski izazov.

S obzirom na ogroman pozitivan uticaj koji bi ovakvi sistemi mogli da imaju na tržište električnih automobila, nije iznenađujuće što su mnoge kompanije odlučile da se upuste u pokušaj da uvedu bežično punjenje električnih automobila u široku upotrebu. Nažalost, to nije jednostavna tehnologija za razumevanje i primenu u velikom obimu. Čak su i statične stanice za punjenje veoma skupe za instalaciju, tako da je trenutni broj električnih automobila nije prilagođen za ovu tehnologiju (uglavnom). A kao i kod najnaprednijih pametnih telefona – brzine bežičnog punjenja su znatno sporije u poređenju sa punjenjem putem kablova.

Kada možemo da očekujemo bežično punjenje za električne automobile?

Mnoge kompanije već su investirale u bežično punjenje, uključujući BMW, Hyundai, Tesla i Geely. BMW je 2018. godine predstavio pilot-projekat u kojem su vlasnici specifično konfigurisanih 530e plug-in hibrida testirali kućni bežični punjač.

Maksimalna snaga punjenja iznosila je 3.2 KW – dovoljno da se mala baterija automobila napuni za otprilike tri i po sata. Izgleda da su napori nemačke kompanije od tada stagnirali, ali bismo se iznenadili ako se snažnije verzije ne pojave u budućnosti kao deo njihovog kontinuiranog EV napretka.

Danas se čini da je statično bežično punjenje za električne automobile bliže stvarnosti, ali još uvek nije široko komercijalno dostupna opcija. Prema Bloomberg-u, tehnologija je i dalje preskupa da bi bila ekonomski isplativa, ali testiranja u Kini, Južnoj Koreji i SAD-u napreduju.

Bloomberg takođe izveštava da Tesla razvija sopstvenu tehnologiju statičnog bežičnog punjenja za električne automobile, što je izazvalo pažnju i kod drugih proizvođača, a standardizacija tehnologije – do 11 KW – završena je 2022. godine. Ovi pozitivni koraci mogli bi da pomognu tehnologiji da uđe u širu upotrebu, ali to ipak ne očekujte u skorije vreme.


A šta je sa dinamičkim bežičnim punjenjem za električne automobile?
Dinamičko bežično punjenje – gde se električno vozilo može puniti bežično dok se kreće – razvija se decenijama. Prvi radni prototip napravljen je na Univerzitetu Kalifornija kasnih 1980-ih, a mnoge druge institucije i kompanije pokušale su da usavrše tehnologiju od tada. Takođe, bilo je razmatrano i kao deo plana "Put ka nuli".

Međutim, čak i nakon mnogo godina, dinamičko bežično punjenje 2024. godine još uvek nije prešlo fazu prototipa, testiranja ili demonstracije. Čini se da je najveća prepreka masovnoj primeni cena: prema članku koji je objavio Nguyen i saradnici u časopisu “Scientific Reports”, jedan kilometar puta sa mogućnošću punjenja obično košta više od tradicionalne stanice za punjenje.

Isti izveštaj sugeriše da dinamičko električno punjenje "predstavlja značajnu prednost" u odnosu na konvencionalne mreže za punjenje za vozače električnih automobila, minimizirajući potrebu za skretanjem sa rute, i vreme provedeno na statičnim punjačima. Izveštaj zaključuje da je tehnologija sjajna ideja sa "potencijalnom superiornošću u odnosu na tradicionalne stanice za punjenje u smislu operativne efikasnosti i zadovoljstva korisnika" – ali da su troškovi glavni ograničavajući faktor.

Izveštaj takođe navodi neke predloge za razvoj tehnologije u održiv proizvod, uključujući potrebu za ekonomskom analizom, optimizaciju 'kritičnih komponenti' za smanjenje troškova, i potrebu za "konsenzusom među proizvođačima električnih vozila i pružaocima dinamičkih stanica za punjenje, kako bi se obezbedio isti standard punjenja za različite brendove" – kao što su trenutno standardizovani tipovi utikača.

Nažalost, pred ovom tehnologijom stoje mnoge prepreke za uspešnu primenu. Redakcije nekih magazina su prisustvovale demonstraciji dinamičkog bežičnog punjenja na testnoj lokaciji kompanije Qualcomm, u Francuskoj 2017. godine, gde je mala flota električnih Renault Kangoo vozila punjena sa 20 kW, dok su se kretala brzinom od 100 km/h duž 100 metara puta sa bežičnim punjenjem.

Sistem, kako nam je tada rečeno, neće biti pod uticajem vremenskih uslova, a više vozila moglo bi da koristi sistem istovremeno, pri čemu bi sva dobijala istu količinu energije. Ova demonstracija pre šest godina delovala je ipresivno, pa možete da zamislie potencijal modernih sistema danas.

Ako se prisetimo da se sličnim projektima bavio još Nikola Tesla, ovo uopšte ne deluje nemoguće. Pitanje je samo koliko će biti isplativo, tj. koliko će nas sve to koštati. U svakom slučaju, kod nas je još uvek rano razmišljati i o budućnosti u kojoj ćemo na putevima viđati samo električne automobile, a kamo li o bežičnom punjenju ali, budućnost dolazi, hteli mi to ili ne. Izvor teksta LINK
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Bežično punjenje već radi(razna specijalizovana robot vozila gradski autobusi i slično) ali ne u obimu koji bi mi želeli da vidimo jer ima problema i nedoumica a sama elektrifikacija ide sa krilaticom da vožnja tteba biti efikasna i štedljiva pa su gubici pri punjenju neprihvatljivi.

U prilog štedljivosti i primer jednog VW id 5 koje je testirao YT kanal Bjorn Tesla u Norveškoj gde je auto bez problema došao do oko 600km dometa naravno na magistralnom putu.

Znači do Halkidija autoputem sa jednom dopunim i pauzom se sada već stiže bez problema.Na potezu je sada infrastruktura.

Screenshot_2024-08-05-07-37-07-142_com.google.android.youtube-edit.jpg
 
Neverovatnih 94% prodanih EV u julu u NOrvaškoj


da li neko ima iskustva kako je tamo? Ima dosta električnih vozila, kako funkcionišu, da li ima problema u saobraćaju, da li se oseća razlika, smanjena potrošnja dizela i benzina, čistiji vazduh?
 
Neverovatnih 94% prodanih EV u julu u NOrvaškoj


da li neko ima iskustva kako je tamo? Ima dosta električnih vozila, kako funkcionišu, da li ima problema u saobraćaju, da li se oseća razlika, smanjena potrošnja dizela i benzina, čistiji vazduh?

Dok se ne javi neko od Norvežana...

Naravno ne živim tamo ali prateći Bjorna često vidim da u ruralnim delovima sada imaju problem sa starijom mrežom punjača od 50 kw kakvih je kod nas realno većina i da svi žele brze punjače od 150+ kw.

Drugo što vidim je da elektrifikuju i javni prevoz ali i transport.

Evo jedne analize pada prodaje nafte i benzina koja nije tako bombastična.


A evo i YT kanala ev testera




 
Dok se ne javi neko od Norvežana...

Naravno ne živim tamo ali

Imam samo info iz tipa treće ruke, rođaka od kolege živi tamo (i to valjda u Bergenu ili tako nešto, svakako ne u Oslu). Ono što sam čuo je da ona živi u nekom predgrađu, vozi električni automobil (mislim da je KIA ili Hjundaj) do posla svaki dan, i onda vikendom ode da obavi nedeljnu kupovinu i napuni ga za dž u tržnom centru gde inače ide u neku veliku samoposlugu. Živi u stanu pa ga ne puni kod kuće, ali maltene nikad ne plati da "sipa" struju. Ako sam dobro razumeo, veliki tržni centri nude besplatan parking+ besplatno punjenje kako bi privukli kupce.
 
Možda se neću pravlno izraziti ili ću biti pogrešno shvaćen ali mnoge zemlje a i naša imaju puna usta priče o e mobilnosti a nikakve rezultate jer ne žele da izgube siguran i stabilan prihod od akciza na naftne derivate.

Samim tim mi nemamo jasne pravce i odluke kao ni subvencije u pravom smeru.

Evo ilustrovaću sve to sa nekoliko slika iz oglasa dostupnih svima i primerom gore navedene trgovačke kuće a želim da pokažem akko je danas lako rešiti punjenje većine električnih automobila a da svima bude dobro sem državi što ovu priču onda vraća na poćetak.

Slika 1 ,parking kod Ikee ili bilo koji parking bilo koje firme,trgovačkog lanca,stadiona,zoloskog vrta,izletišta itd itd itd.

Kalkulator kaže da na ovom mestu na samo jednoj lameli parkinga gde staje 2x 40 vozila i gde u većini slučajeva već ima neka konstrukcija možemo postaviti elektranu pd 166kw.

Svako ko je bio dole kod Ikee zna koliko je sve ovo sada prošireno i koliko se panela ustvari može postaviti jer ovaj primer je samo kap u moru kojim se rešava i punjenej ali i zaštita vozila na već pripremljenim površinama.

ikea.JPG



Pošto naravno nisu svi elektro automobili uzećemo primer da je dovoljno da bude postavljeno 30 punjača od po 3 kw i solarna elektrana od 100kw.

Cena solarne elektrane kljuc u ruke od 100kw je

100kw.JPG


A cena pojedinačnog punjača od 11kw je

punjac.JPG


Ako dodamo još neke dodatne radove i dobru volju kao i rabate na količinu itd jasno je da jedan off grid sistem koji bi punio 20 do 30 vozila istovremeno možemo realizovati za oko 80k eura

I sada neka me neko ubedi da je državi problem da uz sve subvencije koje izdašno daje stranim firmama ima problem da izdvoji polovinu novca od 40k a da Ikea recimo plati polovinu a da kupac recim za 3 sata koliko bi bio parkiran ovde uzme oko 20kwh i da ode kući zadovoljan a da je Ikea od njega taj dan sigurno nešto prihodovala jer se za to vreme dok čeka besplatno punjenje on nešto potroši u restoranu prodavnici itd.

Model je još bolje primenjiv na parkinge velikih fabrika i firmi u Dobanovcima,Simanovcima,Indji ili bilo gde gde auta ležena prkingu od 8 do 17h kada je solar aktivan.

Dobit je jasna svima,kupac prii jednoj poseti dobija 100km bespaltne vožnje,trgovac dobija kupca,planeta zemlja manje zagadjenje a jedino ku gubi je akciza.

Interminentni izvo kao što je solar j idealan za punjenje elektro auta jer se ne mora ništa balansirati ako se ne želi,rešava se problem parking nadstrešnica,ne uništavaju se zelene površine,vlasnik auta je dalji promoter priče o elektromobilnosti.Veliki broj mesta za punjenje posredno znači i manju potrebu za velikim i skupim litijumskim baterijama jer svaki parking postaje punionica.
 
Poslednja izmena:
У Засавици се налазе соларни панели на надстрешницама.
Аеродом је поред паркинга направио соларну електрану готово исте површине као и сам паркинг.
 
Imam samo info iz tipa treće ruke, rođaka od kolege živi tamo (i to valjda u Bergenu ili tako nešto, svakako ne u Oslu). Ono što sam čuo je da ona živi u nekom predgrađu, vozi električni automobil (mislim da je KIA ili Hjundaj) do posla svaki dan, i onda vikendom ode da obavi nedeljnu kupovinu i napuni ga za dž u tržnom centru gde inače ide u neku veliku samoposlugu. Živi u stanu pa ga ne puni kod kuće, ali maltene nikad ne plati da "sipa" struju. Ako sam dobro razumeo, veliki tržni centri nude besplatan parking+ besplatno punjenje kako bi privukli kupce.
Ima ovde kod mene u Novom Sadu Lidl tu varijantu, ali je AC punjač i ograničeno sat vremena tako da nema govora o tome da će tu neko napuniti bateriju. 11 KWh u najboljem slučaju.
 

Da li je sada pravo vreme za prelazak na električni auto ili je bolje sačekati?


Kako do subvencija za kupovinu električnih vozila u Srbiji?​

Vlada Srbije je donela uredbu koja omogućava građanima da kupe nova električna vozila uz podršku države kroz subvencije. Proces apliciranja za subvencije i kupovina vozila odvija se u šest koraka, a rok za podnošenje zahteva je od 12. februara do 31. oktobra ove godine.
Visina subvencije zavisi od tipa vozila koje se kupuje. Za električne mopede i lake tricikle predviđena je subvencija u iznosu od 250 evra u dinarima. Za električne motocikle, teške tricikle, kao i za lake i teške četvorocikle, iznos subvencije je 500 evra. Najviša subvencija od 5.000 evra namenjena je za kupovinu električnih putničkih vozila sa najviše devet mesta, kao i za teretna vozila čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3,5 tona.

Procedura podnošenja zahteva​

Prvi korak u procesu je podnošenje zahteva Ministarstvu zaštite životne sredine. Nakon što Ministarstvo primi zahtev, nadležna služba formira predmet i prosleđuje ga Komisiji za sprovođenje postupka subvencionisanja. Ukoliko je dokumentacija kompletna, Komisija izdaje "Rešenje o dodeli subvencije", koje podnosilac zahteva preuzima lično.
Sa ovim rešenjem, kao kupac zatim odlazite kod prodavca vozila ili lizing kuće, koja priprema potrebnu finansijsku dokumentaciju. Ova dokumentacija se zatim dostavlja Ministarstvu.
U zavisnosti od načina kupovine, potrebna dokumentacija varira. Ako se vozilo kupuje putem lizinga, neophodni su ugovor o lizingu, dokaz o uplati i potvrda da je uplaćeno više od 15% vrednosti vozila. Ako se vozilo kupuje direktno, potrebni su predračun, avansni račun, dokaz o prenosu sredstava i ugovor o kupoprodaji.
Ove godine, Vlada Srbije je izdvojila 170 miliona dinara za subvencionisanje isključivo kupovine električnih vozila, čime se dodatno podstiče prelazak na ekološki prihvatljivije opcije prevoza.

I zaključak bio bio:

Sobzirom na brzi napredak u tehnologiji baterija, širenje mreže punjača i rast konkurencije na tržištu, očekuje se da će u budućnosti cene električnih vozila opadati, čime će postati pristupačniji širem krugu korisnika. Kineski proizvođači, s obzirom na svoje agresivne strategije i inovacije, mogu dodatno doprineti smanjenju cena i povećanju konkurencije, što će dodatno ubrzati prelazak na električna vozila globalno, ali tu je i borba zapada sa kineskim cenama, tako da će bliska budućnost doneti odgovore na ova pitanja.
preuzeto sa sajta
 
Poslednja izmena:
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink

Kako održavati i popravljati električne automobile u Srbiji?

Osnovno punjenje električnih vozila se uglavnom obavlja kod kuće ili u kompanijskim garažama, što značajno smanjuje troškove. Punjenje za 100 kilometara košta samo oko 200 dinara, dok je na brzim javnim punjačima cena do 700 dinara.
Kupovina i održavanje električnih automobila u Srbiji još uvek nije prilagođena prosečnom standardu većine građana, bićemo potpuno realni. iako su troškovi održavanja generalno niži u odnosu na klasične automobile sa benzinskim ili dizel motorima.
Troškovi zamene baterije su i dalje visoki i mogu iznositi nekoliko hiljada evra, što predstavlja značajan izdatak za vlasnike.
Redovno održavanje podrazumeva pravilno punjenje, izbegavanje ekstremnih temperatura i praćenje stanja baterije putem softvera vozila. Mnogi proizvođači nude ažuriranja softvera koja mogu poboljšati performanse i produžiti vek trajanja baterije. Iako popravka baterije nije uvek opcija, sve veći broj servisa u Srbiji se specijalizuje za dijagnostiku i eventualnu reparaciju određenih delova baterije, što može značajno smanjiti troškove
Iako su električna vozila tehnološki napredna, ekološki prihvatljiva i donose niže troškove održavanja, njihova cena i ograničena dostupnost servisa i delova čine ih luksuzom većini vozača u Srbiji. Tranzicija ka električnim automobilima je neizbežna i već je u toku može se reći, ali trenutna infrastruktura i stručnost u servisiranju nisu dovoljno razvijeni u Srbiji. Visoki početni troškovi, zamena baterije i nedostatak kvalifikovanih stručnjaka čine da je posedovanje EV-a isplativo tek u specifičnim uslovima, uglavnom za firme i vozače sa većim budžetom. Za prosečnog građanina, prelazak na električni automobil još uvek nije ekonomski opravdan, a dok se ne poboljšaju uslovi održavanja i ne smanje cene, EV ostaju prvenstveno izbor onih sa dubljim džepom.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Realno, treba ti kuća van grada (40.000evra) sa solarnim panelima (8.000evra) i kućnom baterijom (7.000evra) da bi za male pare vozio električni automobil (20.000evra) koji puniš kod kuće (punjač: 1.000evra). Znači početno ulaganje, svega nekih 75.000. Ali za te pare dobiješ i jeftinu struju i auto.

Ok, brojke sam lupio bez veze, ali mislim da su tu negde.
 
Иако стално људе пале и гасе причом о гаранцијама на батерије у ствари оно што највише кошта и највише се квари код модерних електричних аутомобила су:
1. Конектор за пуњење;
2. Пуњач у колима;
3. Фреквентни регулатор погона;
4. Мотор;
5. Контролер батерија.

Наравно учестаност ових кварова зависи од произвођача тако да су главне ствари квалитетна гаранција (на батерију, електронику и погон) и квалитетне информације на тему карактеристичних кварова као нпр:

 
Realno, treba ti kuća van grada (40.000evra) sa solarnim panelima (8.000evra) i kućnom baterijom (7.000evra) da bi za male pare vozio električni automobil (20.000evra) koji puniš kod kuće (punjač: 1.000evra). Znači početno ulaganje, svega nekih 75.000. Ali za te pare dobiješ i jeftinu struju i auto.

Ok, brojke sam lupio bez veze, ali mislim da su tu negde.
Od svega ovoga, pored auta naravno, ti treba pristup običnoj 220v kućnoj utičnici, kod kuće, u garaži, na poslu. Tada te 100km košta 75-100 din, u zavisnosti koliko ti auto troši. Sa cenom noćne struje u plavoj tarifi.
Punjač nije uslov, a pogotovo paneli, baterija...
 
Od svega ovoga, pored auta naravno, ti treba pristup običnoj 220v kućnoj utičnici, kod kuće, u garaži, na poslu. Tada te 100km košta 75-100 din, u zavisnosti koliko ti auto troši. Sa cenom noćne struje u plavoj tarifi.
Punjač nije uslov, a pogotovo paneli, baterija...
Kako da se ne složim sa ovim? Samo što bi dodao da realno nema potrebe za punjačem na poslu (mada bi to bilo zgodno ako firma plaća struju, a ne prenosi taj trošak na zaposlene).

Ako neko vozi recimo 40km do posla i nazad, može komotno svako veče da puni auto kod kuće i da se nikad ne suoči sa problemom dometa.
 

Da li je održavanje električnih automobila predviđeno za svačiji standard?​

Kupovina i održavanje električnih automobila u Srbiji još uvek nije prilagođena prosečnom standardu većine građana, bićemo potpuno realni. iako su troškovi održavanja generalno niži u odnosu na klasične automobile sa benzinskim ili dizel motorima. Za prosečnog vozača u Srbiji, cena popravki, zamene delova, i održavanja može biti značajan izazov jer su specijalizovani servisi i kvalifikovani stručnjaci još uvek retkost, a delovi su često skupi i teško dostupni.
S druge strane, firme i taksisti mogu dugoročno ostvariti uštede vožnjom električnih automobila, posebno na gorivu i redovnom održavanju, ali početna ulaganja, koja uključuju kupovinu vozila i instalaciju punjača, mogu biti prilično visoka. Ove grupe korisnika dodatno mogu imati koristi od državnih subvencija, ali su i dalje suočeni sa ograničenim brojem punionica i dužim vremenom punjenja, što može uticati na isplativost i efikasnost rada.
Za taksiste, električna vozila mogu biti privlačna zbog nižih operativnih troškova, ali cena zamene baterije i redovnog održavanja može predstavljati neočekivan teret na duže staze. S obzirom na trenutni standard i infrastrukturu, posedovanje električnih automobila u Srbiji je, za sada, više luksuz nego praktično rešenje za prosečnog vozača, dok firme mogu iskoristiti prednosti tek uz pažljivo planiranje i dodatna ulaganja.

Baterija kao ključna komponenta: troškovi, održavanje i zamena​

Baterija je srce svakog električnog automobila i predstavlja jednu od najskupljih i najvažnijih komponenti. Dugovečnost i performanse vozila direktno zavise od stanja baterije, zbog čega je njeno održavanje ključno za svakog vlasnika električnog automobila. Iako baterije imaju garantovan vek trajanja od osam do deset godina, mnogi faktori poput načina punjenja, klimatskih uslova i načina vožnje mogu uticati na njihovu trajnost. Troškovi zamene baterije su i dalje visoki i mogu iznositi nekoliko hiljada evra, što predstavlja značajan izdatak za vlasnike.
Redovno održavanje podrazumeva pravilno punjenje, izbegavanje ekstremnih temperatura i praćenje stanja baterije putem softvera vozila. Mnogi proizvođači nude ažuriranja softvera koja mogu poboljšati performanse i produžiti vek trajanja baterije. Iako popravka baterije nije uvek opcija, sve veći broj servisa u Srbiji se specijalizuje za dijagnostiku i eventualnu reparaciju određenih delova baterije, što može značajno smanjiti troškove. Zamena baterije je, nažalost, još uvek skupa investicija. (izvor LINK)
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Gledao sam Vesaru pre neki dan kako najavljuje gomilu punjaca i zelenih stanica po Srbiji. Navodno je u toku postavljanje 10 punjaca, opet, navodno, od po 300kW snage, po autoputevima. Zna li se jel to istina? Koji izvor je najbolje pratiti kako bi se ostalo up to date kada(ako) bude bilo gotovo. Koja mapa/app je najaktuelnija sto se punjaca u Srbiji tice? Hvala
 
Nekoliko dana pre 10 Oktobra kada je zakazano predstavljanje Robotaksija Tesla je izbacila novi apdejt svog FSD Supervised Summon paketa inače dostupnog većini vlasnika sa hw3 i hw4 i zaista vredi pogledati ceo video ovog Jutjubera.

 
Ideja o izgradnji solarnih nadstrešnica polako postaje i praksa.Englezi imaju solidne rezultate u proizvodnji takve energije iako im vreme ne ide uvek na ruku.Evo i rešenja o kome sam pisao nekoliko postova iznad u praksi.Spori punjači i kombinaciji sa baterijskim pakovanjem i klasičnim priključkom na mrežu a ujedno i zaštita automobila a sve to na velikim javnim parkinzima.

 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Vrh