Šta je novo?

Električna vozila i punjači

Skup je da se iskesira i svakako predstavlja malo visi izbor, ali se stvar bitno menja kad se u obzir uzme lizing ili kredit i usteda na gorivu. Ne uklapa se nikako u budzet nekom ko hoce klot hecbek. Mada je klot hecbek danas 20 000 evra, potpuno ludilo. A neko vece vozilo lagano 30, i ceka se godinu-godinu i po. Mislim da se vecina ljudi i dalje nije resetovala na te cene, i u glavi ima 14-15000 za hecbek, 22-23 za limuzinu i 30 za osnovne dzipove i pocetak lux limuzina.

50000 za model y u tom kontekstu ne izgleda tako mnogo, pogotovo kad prevedes u rate, pa ratu od 800 evra za model y poredis sa ratom od 500 evra za neki pezo 3008 recimo, ali stedis 150 na gorivu i za 3 godine imas auto od 40 000 u slucaju tesle a u slucaju pezoa auto od 20 000.
Kako ne padaju cene teslama, sada ne padaju cene ni automobilima sa SUS motorom, proveri bilo koji bolji auto tri godine star pa vidi. Mislim da čak ni francuze sa najgorim padom vrednosti ne možeš da nađeš po toj ceni, a da nije prešao 200k. E sad, nađi električni auto sa pređenih 200k? Stanje baterije? Korišćenje?

Dalje što se tiče cene korišćenja, vidim da u Srbiji ni na Charge&Go cenu po minutu teško možeš da nađeš dok ne kupiš i zaista kreneš da puniš vozilo. Tako da trošak na 100km upotrebljene energije teško da će biti mnogo različit, štaviše na zapadu već ima primera da je na skupljim (čitaj bržim) punjačima cena ista ili čak i gora, evo sajt pa ko hoće neka gleda.

 
U ovoj dekadi jedino vlasnici kompanija sa svojim poslovnim halama i prostorima kao i vlasnici kuća imaju neku računicu ako kupe elektro auto.

Druga stvar je meni zanimljiva a sve više kompanija daje svoja rešenja a to su hibridni punjači koji u sebi sadrže lfp baterije i pretvarače tako da se mogu puniti sa priključkom od 3x63A što je mnogo lakše obezbediti u zemljama poput naše u kojoj je infrastruktura daleko od potrebne za širu primenu ev.

Norveška kompanija Elywhere na platformi običnog kontejnera 6x2,5m ugradjuje dva ili četiri punjača i skladište od 300kwh sa mogućnošću podrške mreži u pikovima velike potrošnje.

Prednost je mobilnost i proširivost ovakve postavke,lakše dobijanje dozvole i mali prostor koji zauzima.

LFP baterije mogu imati i do 3000 ciklusa tako da su mnogo pogodnije od NMC a ako se ove najnovije Natrijumske baterije omasove upravo ovakvi punjači/skladišta mogu rešiti mnoge probleme u snabdevanju električnom energijom i samo punjenje elektro auta.

 
Konačno normalno terensko vozilo na elektrone:

 
Tesla punjači

FvDgTrFaQAAsbew
 
Pazite sad ovo:


Za postojeće vlasnike Smartova i sličnih vozila, idealno. Mada, mora se reći, potencijalno nije loše ni za dostavu hrane, itd. Doduše, ne znam da li je 100km dnevno dovoljno za tu delatnost.
 
Zanimljiva su mi ta mala vozila ali problematična po pitanju bezbednosti.
 
to jedino da postoje namenske trake za te male, četvorocikle ili kako već ih zovu.
Kod nas očigledno postoji pravni problem zbog koga nema novih četvorocikala u ponudi. Citroen ne nudi Ami,Renault ne tudi Twizy, oni Kinezi su valjda kao Smart pa se računaju u auto B kategorije.
 
Tesla FSD polako ali sigurno postaje realnost.Prednost ovog sistema je što koristi sopstvene kamere na autu i softver sopstvene proizvodnje a moze biti primenjen na bilo koji normalan put u bilo kojoj normalnoj državi pa čak i na bilo kom vozilu bilo koje marke.

Kao što narator i tester u ovom video kaže čak i da softver ostane na ovom nivou bilo bi odlično a programeri su imali zadak da od praktično bezbroj funkcija naprave proizvod koji radi.

 
Znam ja.
Prodaja magle za srBske debile širom sveta. Nešto kao 'zajam za preporod Srbije' u privatnom režimu.
 
  1. Brojilo: Ovo obično nije neki problem. Međutim, treba utvrditi da li će priključak biti na postojeće brojilo stana ili će biti potrebno postaviti posebno brojilo za garažno mesto.
  2. Kapacitet električne energije: Glavni izazov je kapacitet električne energije potreban za punjenje vozila. Ukoliko imamo zgradu sa 100 stanova i 100 parking mesta, istovremeno punjenje svih automobila zahteva značajnu količinu struje. Na primer, ako svakom automobilu treba samo 20 kW, ukupno bi trebalo 2 MW struje, što je ogromna količina za jednu zgradu.
  3. Tehnička infrastruktura: Uz veliku količinu struje potrebne za punjenje vozila, moraju se razmotriti i troškovi i tehnički izazovi u vezi sa instalacijom novih transformatora, razvodnih ormana, osigurača i kablova koji mogu da podrže ovakav kapacitet.
  4. Pravednost pristupa: Ukoliko se primeni "ko prvi dođe, prvi puni" princip, može doći do situacije gde prvih 5-10 automobila već koristi raspoloživi kapacitet, a ostali ostaju bez mogućnosti punjenja.
Uz 20 kW napajanje, za punjenje Tesle će biti potrebno oko 4 ipo sata. nema.

Iskreno jako tesko izvodljivo jer bi onda podstanice od 20-30 MW morale da budu svuda po gradu.

Ovaj forum je bar po meni dosta stručan pa zato zahteva i stručna objašnjenja.
Sa dosta gore napisanih činjenica nemogu da se složim u potpunosti.

Skoro svi električni automobili se pune maksinalnom snagom do 11kW AC (3x16A) osim koliko ja znam Renault Zoe, BMW i3, Tesla Model S i Tesla Model X.

Tako da za kućno punjenje je sasvim dovoljno imati punjač koji omogućava punjenje snage do 11 kW AC. Cene takvog kućnog punjača su od 500 do 1500 EUR.
Prosečna potrošnja električnog automobila je od 13 do 20 kWh/100km. Tako da lako možete izračunati koliko vremena je potrebno da punite vaše vozilo za vaše potrebe narednog dana (računajte na gubitke pri punjenju na takvom punjaču su oko 7%). Što znači da za 1,5 do 2 sata automobil će se napuniti za 100 km vožnje.

Ako neko prelazi dnevno do 100 km može se poslužiti i običnim 'šuko' punjačem koji se dobija skoro uz svaki novi električni automobil i on puni snagom do 2 kW i priključuje se u običnu 'šuko' utičnicu. I opet vrlo lako možete izračunati da ako se vozilo puni snagom 2 kW da će za 10 sati se napuniti baterija sa približno 17 kWh energije (gubici takvog punjača su imzeđu 10 i 15%). Cena takvog punjača je oko 200 EUR.

To su dva osnovna načina punjenja kod kuće.
Naravno skoro svi punjači ili automobili omogućavaju i prilagođavanje moći punjenja u rangu jednofazno od 1 do 7,5 kW (10A - 32A ) ili trofazno od 7 do 11 kW (3x10A do 3x16A). To naravno treba proveriti za svaki automobil i punjač posebno koji rang moći punjenja detaljno podržavaju. Kapaciteti baterija električnih automobila su različiti od 30 do 100 kWh. Kao primer navešću kapacitet baterije osnovnog modela Tesla Model 3 RWD je 62 kWh ili modela sa većom baterijom Tesla Mode 3 LR je 82 kWh.

Kao primer u Beogradu ću uzeti jedno naselje staro 15 godina sa 100 stanova po ulazu. Svaki stan ima priključak trofazni 3x25A (snage 17kW). Što znači da bi već na postojeća brojila i kućnu instalaciju bilo moguće povezati punjaće u garaži snage do 11 kW preko osigurača 3x20A, posebnog RCD A 30mA i kablom minimum 5x6mm2 ili većeg preseka ako je razdaljina veća od približno 50m u zavisnosti i od mogućnosti hlađenja kabla. Za potrebe domaćinstva ostaje još nekih 6 kW priključne snage što je sasvim dovoljno za noćne potrebe kada se električni automobil najviše i pune. Električni bojler ima snagu 2 kW. Grejač u vešmašini ili sudomašini imaju isto snagu od 1,5 do 2 kW ali zato rade samo nekoliko minuta. Ako se bojite izbacivanja glavnih osigurača kod brojila postoje i takozvane dinamične kućne punionice koje aktivno prilagođavaju moć punjenja vozila potrošnji domaćinstva i na taj način vas štite od izbacivanja glavnih osigurača kod brojila.

To da će u jednog zgradi biti na 100 stanova 100 električnih automobila se neće desiti još 50 godina ili više. Sama infrastruktura je predimenzionirana, a i faktor istovremenosti se koristi pri tim proračunima. Ne prelaze svi vozači 250 km dnevno ili više da bi morali da pune svaku noć i to celu noć. Kao primer ću uzeti Sloveniju gde se mesečno u proseku proda 200 čisto električnih novi automobila. I kod njih se u toku izgradnje zgrade odluči do 10% kupaca stanova da si od stana do garažnog parking mesta postave instalaciju za punjač za električni automobil.

Da li ugraditi posebno brojilo za punjač električnog vozila morate sami da si izračunate da li vam se to isplati zbog troška novog priključka. Naravno sa dva brojila bi možba izbegli odlazak u crvenu tarifu, ali to opet zavisi koliku potrošnju imate i u domaćinstvu i koliko prelazite kilometara sa električnim automobilom.
 
Poslednja izmena:
I samo da napomenem da je korisni kapacitet zbog sigurnosti kod svih električnih vozila nešto manji nego što se navodi.

I preporučljivo je bateriju električnog automobila najviše vremena imati u rangu od 20 do 80%.
Tako da se baterija električnog automobila ako ne idete na dalje relacije uglavnom održava i puni u tom rangu.
 
I koja je sansa da se to krene proizvoditi kod nas jest da imamo dosta koponetasa
 
B92, 25.7.2023

"Izvini, Evropo": Amerikanci preuzimaju unosan biznis?

Reciklirane baterije tretiraju se kao lokalno "urbano iskopane" i – podobne za subvencije.

Američki Zakon o smanjenju inflacije (IRA) već je mesecima kamen spoticanja u odnosima SAD i EU. Naime, Unija optužuje SAD da ovim zakonom, prvenstveno izdašnim podsticajima koje on predviđa, želi preseliti većinu visokotehnološke industrije iz EU u samu Ameriku.

Jedna od klauzula toga zakona, koja do sada nije bila šire spominjana, jeste i ona koja ima nameru da stavi SAD u središte reciklaže baterija za električna vozila (EV). Kako nagađa Rojters, ta odredba ima više za cilj potkopavanje kineske dominacije na tom području, ali će imati negativnih efekata i na EU.

Rojters navodi da IRA uključuje klauzulu koja automatski kvalifikuje materijale za baterije za EV reciklirane u SAD kao američke i – pogodne za subvencije, bez obzira na njihovo poreklo. To je važno jer kvalifikuje proizvođače automobila koji koriste reciklirane materijale za baterije u SAD za podsticaje za proizvodnju električnih vozila.

Rojters je razgovarao s više od desetak industrijskih zvaničnici i stručnjaka koji kažu da je to početak cvetanja izgradnje fabrika u SAD, ohrabrujući proizvođače automobila da istražuju više baterija koje se mogu reciklirati.

To bi na kraju moglo da oteža kupcima u zemljama u razvoju kupovinu korišćenih električnih vozila. Kina upravlja gotovo celokupnom reciklažom baterija za EV na globalnom tržištu za koje se predviđa da će porasti s 11 milijardi dolara u 2022. na 18 milijardi dolara do 2028, prema istraživačkoj kompaniji EMR. Kako će se na tržištu pojavljivati sve više modela i količine električnih vozila i kako vozni park bude stario, taj će posao rasti.

Metali u tim baterijama, pre svega litijum, kobalt i nikl, u proseku vrede između 1.000 i 2.000 evra po automobilu, rekao je za Rojters šef odseka za održivost BMW-a Tomas Beker.

Lui Diaz, potpredsednik kanadske kompanije za recikliranje baterija Li-Cycle, ističe da bi tih materijala moglo nedostajati već za nekoliko godina jer proizvođači automobila povećavaju proizvodnju električnih vozila. Međutim, dodaje, ti materijali se mogu beskonačno reciklirati, a da ne gube snagu.

Džefri Brajan Strobel, izvršni direktor kompanije Redwood Materials, koja uz pomoć dve milijarde dolara iz IRA gradi fabriku za reciklažu baterija u Nevadi, rekao je da IRA tretira reciklirane baterijske materijale kao lokalno "urbano iskopane" ili materijale izvučene iz otpada, a ne dobijene iz rudarstva.

To je ohrabrilo američke kompanije da ubrzaju napore recikliranja od kolega u EU, koje su se fokusirale na propisivanje minimalne količine recikliranih materijala u budućim baterijama za EV.

Trka za izgradnju "zatvorenog lanca za snabdevanje"

Kristijan Marston, glavni tehnološki direktor Altilium Metalsa, ističe da je u toku trka za izgradnju "zatvorenog lanca za snabdevanje" gde se reciklirani minerali stavljaju u lokalno proizvedene nove baterije.

"Svako želi da kontroliše vlastiti lanac snabdevanja i niko ne želi da zavisi od Kineza", rekao je Marston.

Globalno, postoji najmanje 80 kompanija uključenih u recikliranje električnih vozila, s više od 50 startapova koji su privukli najmanje 2,7 milijardi dolara od korporativnih ulagača, gotovo svi u poslednjih šest godina.

Količina EV baterija dostupnih za recikliranje trebalo bi da se udeseterostruči do 2030, navode iz Circular Energy Storage.

Otprilike 11,3 GWh baterija dosegnulo je kraj životnog veka 2022, a to bi trebalo da poraste na 138 GWh do 2030, a što je ekvivalentno otprilike 1,5 miliona EV-a.

Baterije za električna vozila mogu trajati 10 ili više godina.
 
Vrh