Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[ink]

Kailan » 10 Feb 2021 01:30 pm[/url]":qoelwt17]
Обновљиви извори енергије су супер да допуне остале видове производње енергије и значајни јер омогућавају демократизацију тог процеса да обични људи могу да стварају своју струју али неће у догледно време постати реалистична замена за електране на фосилна горива чије гашење треба да свима буде апсолутни (можда и највећи) политички приоритет

Ni nafta u nekom trenutku nije bila dovoljna zamena za konje i volove pa su ljudi verovatno i tada verovali da ne može u potpunosti da ih zameni

Kailan » 10 Feb 2021 01:30 pm[/url]":qoelwt17]Проблем је у томе што не могу ни веома богате земље да се ослоне само на обновљиве изворе енергије баш зато што нису поуздани нити ће моћи ако неко не направи екстремно велике и ефикасне батерије које ће чувати вишак енергије.

U Australiji su već izgradili neke baterije za masovnu upotrebu i videli da dobro funkcionišu, te su rešili da izgrade još sličnih.

https://www.bloomberg.com/news/articles ... -batteries

Australia is planning another giant grid-scale battery as the global roll out of super-sized energy storage projects accelerates.

The project in New South Wales-state, which will be three times larger than the current No. 1 battery in California, aims to store energy for the grid as Australia raises its share of renewable power.

------------------

Prosto mi je neverovatno da ljudi odbijaju da shvate da su ovo nove tehnologije i da će da se ubuduće dodatno razvijaju. Ne stoje fiksirane u vremenu. Ne stojimo ni mi u vremenu (pa čak ni mi ovde u Srbiji).

Pre deset godina su solarni paneli bili veoma skupi i neefikasni, a sad su jeftiniji i efikasniji. Kako će tek stvari izgledati za još deset godina?


Evo recimo šta se već dešava (članak je iz 2019):

Britain goes week without coal power for first time since industrial revolution
https://www.independent.co.uk/climate-c ... 04496.html

Britain has gone a full week without using coal power for the first time since the industrial revolution.

The new record – set at 1.24pm on Tuesday – marks the first coal-free week since the world’s first coal-fired plant opened in London in 1882.

The latest milestone comes just two years after Britain marked its first full day without coal.

National Grid Electricity System Operator director Fintan Slye said: “We believe that by 2025 we will be able to fully operate Great Britain’s electricity system with zero carbon.”

 

[astrodule]

Zato sam i rekao da su celokupno trenutno neisplativi.

Neka bogati isprobavaju, nama se to trenutno uopšte ne isplati.

 

[Zuma]

U takvom pristupu postoji jedan ozbiljan problem. Bogati će ubrzo uvesti karbonsku taksu pa će onda postati neisplativo NEMATI zelenu energiju. Oko toga više nema velike dileme jer postoje jasni i objektivni argumenti za nju. Cena proizvoda mora biti veća od zbira proizvodnih i eksploatacionih troškova. Tj cena uklanjanja đubreta koje proizvodnja ili upotreba proizvoda ostavlja za sobom mora biti uračunata u njegovu prodajnu cenu. Kad karbonske takse ne bi bilo ekonomije zemalja koje plaćaju dodatnu cenu ekološke čiste proizvodnje bi bile hendikepirane u odnosu na ekonomije zemalja koje ne plaćaju zagađivanje svima ZAJEDNIČKE atmosfere Zemlje koje je ugrađeno u njihove proizvode (recimo Kina, za sada). To onda ne samo da nije fer u tržišnom smislu, nego bi delovalo i destimulativno na uvođenje čiste energije i čiste proizvodnje, što je postalo klimatološki imperativ koji se više ne sme odlagati. Zbog toga nećemo dugo čekati na karbonsku taksu. A pošto je niska cena prljave struje dobijene sagorevanjem lignita ugrađena u SVE naše proizvode, svi će biti opterećeni karbonskom taksom pri svakom izvozu. I onda nastaje problem što politikom "neka bogati brinu svoje brige, a mi ćemo da gledamo samo šta nama odgovara (SADA)", zapravo nećemo uštedeti puno, a pri tome ćemo izgubiti ogromno i nenadoknadivo vreme, jer promena energetske osnove zemlje traži decenije i ogroman novac. Konačni bilnas većeg kašnjenje za svetom tako može postati VEOMA nepovoljan. Ključ tajminga energetske strategije zemlje je dakle procena kad će karbonska taksa biti uvedena u većem geografskom obimu i u većim iznosima. To je potrebno da bi znali koliko nam je vremena ostalo za tranziciju i da li to onda ostavlja prostor i da se još neko vreme ponašamo kao do sada. Meni se nekako čini da karbonska taksa uopšte nije daleko i da vremena nema.

 

[ink]

astrodule » 10 Feb 2021 06:37 pm[/url]":1fdozqp3]Zato sam i rekao da su celokupno trenutno neisplativi.

Neka bogati isprobavaju, nama se to trenutno uopšte ne isplati.

Aha, okej, sad shvatam :idea:


Ali za koju godinu ta situacija će možda potpuno da se izmeni. Puno se ulaže u, recimo, baterije na bazi natrijuma (jer su znatno jeftinije od lirtijumskih i primenjivije na velika postrojenja).

 

[chiko]

Ogromna je to energija koja mora da se skladisti, da li imas predstavu o redu velicine ?
Mislim mozda bude neki epohalni pronalazak, a mozda i ne bude, ali nam treba nesto stvarno vanredno novo.
Isto kao i mogucnost da komercijalizuju fuziju, mozda bidne mozda i ne.

A za to vreme stare dobre TE i NE ima da odrzavaju civilizaciju...
Osim ako Gerta Tunberg ne dodje na vlast, ima da citamo pod svecom.

 

[astrodule]

Zuma » Yesterday, 21:59[/url]":2mwwcrke]U takvom pristupu postoji jedan ozbiljan problem. Bogati će ubrzo uvesti karbonsku taksu pa će onda postati neisplativo NEMATI zelenu energiju. Oko toga više nema velike dileme jer postoje jasni i objektivni argumenti za nju. Cena proizvoda mora biti veća od zbira proizvodnih i eksploatacionih troškova. Tj cena uklanjanja đubreta koje proizvodnja ili upotreba proizvoda ostavlja za sobom mora biti uračunata u njegovu prodajnu cenu. Kad karbonske takse ne bi bilo ekonomije zemalja koje plaćaju dodatnu cenu ekološke čiste proizvodnje bi bile hendikepirane u odnosu na ekonomije zemalja koje ne plaćaju zagađivanje svima ZAJEDNIČKE atmosfere Zemlje koje je ugrađeno u njihove proizvode (recimo Kina, za sada). To onda ne samo da nije fer u tržišnom smislu, nego bi delovalo i destimulativno na uvođenje čiste energije i čiste proizvodnje, što je postalo klimatološki imperativ koji se više ne sme odlagati. Zbog toga nećemo dugo čekati na karbonsku taksu. A pošto je niska cena prljave struje dobijene sagorevanjem lignita ugrađena u SVE naše proizvode, svi će biti opterećeni karbonskom taksom pri svakom izvozu. I onda nastaje problem što politikom "neka bogati brinu svoje brige, a mi ćemo da gledamo samo šta nama odgovara (SADA)", zapravo nećemo uštedeti puno, a pri tome ćemo izgubiti ogromno i nenadoknadivo vreme, jer promena energetske osnove zemlje traži decenije i ogroman novac. Konačni bilnas većeg kašnjenje za svetom tako može postati VEOMA nepovoljan. Ključ tajminga energetske strategije zemlje je dakle procena kad će karbonska taksa biti uvedena u većem geografskom obimu i u većim iznosima. To je potrebno da bi znali koliko nam je vremena ostalo za tranziciju i da li to onda ostavlja prostor i da se još neko vreme ponašamo kao do sada. Meni se nekako čini da karbonska taksa uopšte nije daleko i da vremena nema.

Jasno je meni da mi moramo da se polako prebacujemo sa uglja na zelene izvore, ali kako to da radimo? Šta nama vredi što pravimo vetroparkove kada je njihov udeo u ukupnoj proizvodni struje mizeran?

Dok god je taj udeo mizeran, uopšte ne vidim nikakvu korist od toga. Kada nam bude dostupna tehnologija za veću iskorišćenost zelenih izvora, onda je OK i tada će se i početi smanjivati udeo struje iz uglja, ali mi nismo ni blizu toga.

Zaista mislim da se mi tu ne pitamo previše i da treba da usmerimo snage da smanjujemmo zagađenje iz postojećih izvora.

I ne treba zaboraviti da je naša struja zaista jeftina i tu dolazimo do onog začaranog kruga - skuplja struja = višak para koji se može iskoristiti za filtere. Isto kao i sa porezima - veći porezi = bolje zdravstvo. U oba slučaja je problem u nesposobnom menadžementu i u Vladi u javnim preduzećima.

 

[puzzle]

Bila sinoć emisija na ovu temu, al' bitno da je onaj balvan iz SNS-a pričao samo o bivšoj vlasti, i ni trunku sopstvenih ideja ni ideologije nije predstavio, ni imao. Devojka iz Čankove stranke jedina došla spremna.
Ilon Mask mi ne treba da me spašava sa svojih 0.1% bogatstva, nego da ne bude milijarder. Etički kapitalizam ne postoji, i dosta smo masturbirali na Ajn Rand. On čovek planira prvom prilikom da zaradi trilion dolara, i da napravi neku lepu "Bioshock" zajednicu na Marsu.

Nego, sad jedno "zemaljsko" pitanje, da li je na Voždu zaista bolji kvalitet vazduha, ili je to do položaja merača ili nešto slično? Neki info?

 

[Zuma]

astrodule » 11 Feb 2021 12:03 pm[/url]":cnjqf4oz]
Jasno je meni da mi moramo da se polako prebacujemo sa uglja na zelene izvore, ali kako to da radimo? Šta nama vredi što pravimo vetroparkove kada je njihov udeo u ukupnoj proizvodni struje mizeran?

Dok god je taj udeo mizeran, uopšte ne vidim nikakvu korist od toga. Kada nam bude dostupna tehnologija za veću iskorišćenost zelenih izvora, onda je OK i tada će se i početi smanjivati udeo struje iz uglja, ali mi nismo ni blizu toga.

Zaista mislim da se mi tu ne pitamo previše i da treba da usmerimo snage da smanjujemmo zagađenje iz postojećih izvora.

I ne treba zaboraviti da je naša struja zaista jeftina i tu dolazimo do onog začaranog kruga - skuplja struja = višak para koji se može iskoristiti za filtere. Isto kao i sa porezima - veći porezi = bolje zdravstvo. U oba slučaja je problem u nesposobnom menadžementu i u Vladi u javnim preduzećima.

Pravljenje hidrocentrala. Za razliku od Evrope mi imamo još neiskorišćenih potencijala na većim rekama. Ne mislim na one mini pogone po planinskim rekama jer je to tajkunska pljačka gde je korist mala a šteta ogromna. Ali imamo još potencijala na većim rekama. Reverzibilna HE Đerdap 3 na Dunavu, niz od 5-6 kaskadnih HE na reci Velika Morava, kao i u slivu gornjeg toka Drine i Lima. Pa onda geotermalna energija. Zašto TO ne koristimo dok se usavršavaju drugi zeleni izvori energije? Taman da se pokrije vreme dok ti drugi ne budu jeftiniji i sigurniji.

 

[Zuma]

Što se tiče primedbi da su kapaciteti zelene energije nepredvidljivi, nepouzdani i previše varjabilni. To ne znači da se ne mogu koristiti. Ovde je ideja da ih bude što više vrsta, na što većem prostoru, i u što većem broju. Dakle ne da imamo mali broj velikih kapaciteta, kao sa klasičnim elektranama, nego veliki broj (1), različitih tipova (2), međusobno udaljenih (3) malih kapaciteta (tj varjabilnost po tri osnova). U tom slučaju jedan izvor daje energiju kad drugi ne daje, pa se u zbiru varjabilnost bitno smanjuje.

Druga važna ideja je da je njihova varjabilnost nebitna sve dok nisu jedini izvori u mreži, tj dok postoje i klasični, pouzdani izvori energije. U tom slučaju, ma koliko da se menja trenutno raspoloživa količina energije iz zelenih izvora to nije bitno jer se tada snage klasičnih elektrana kontinualno menjaju tako da kompenzuju ove promene u proizvodnji iz zelenih izvora. Dakle tada klasične elektrane samo dopunjuju razliku između trenutne potražnje i trenutne proizvodnje zelenih elektrana. Ako zelenih izvora ima u većem broju i više vrsta, njihova varjabilnost se delom potire, pa ove kompenzacione promene koje moraju da obezbede klasične elektrane ne moraju biti ni brze ni velike. A to je onda lako moguće ostvariti pošto se njihova proizvodnja i sada brzo menja u skladu sa veoma promenljivom potrošnjom.

Pa, ako možemo da obezbedimo da se recimo pola struje koju sada proizvode termoelektrane zameni zelenim izvorima, to bi već bilo ogromno poboljšanje. I još bolje, termoelektrane koje zbog toga isključimo mogu biti one koje nemaju filtere i koje najviše zagađuju, a da zadržimo najčistije termoelektrane sa najnovijom tehnologijom. Onda bi se zagađenje smanjilo i mnogo više nego duplo čak i ako smo ukinuli svega pola kapaciteta termoelektrana.

Drugim rečima, greška je biti isključiv u razmišljanju, pa misliti šta bi bilo kad bi imali SAMO solarne elektrane ili samo vetrogeneratore. To nije zamišljeno da tako radi. Nego treba razmišljati o dinamičkoj optimizaciji stalno promenljivog, distribuiranog skupa veoma mnogo različitih i manjih izvora energije, sa različitim prednostima, manama i trenutnim mogućnostima proizvodnje. To će uostalom ionako biti neophodno da bi se omogućilo da svaki potrošač struje bude i potencijalni proizvođač struje tako što na svom privatnom krovu ima solarne ćelije, pa viškove prodaje mreži. A onda, čisto statistički posmatrano, zbog usrednjavanja velikog broja različitih izvora, postaje moguće da se lakše "ispeglaju" razne varjabilnosti i mane koje bi imao svaki taj izvor sam za sebe. To naravno znači da zelena energija još uvek ne može bez klasičnih izvora energije. Ali pošto će ta tranzicija kod nas ionako da traje decenijama, to za sada nije ni bitno. Dok mi dođemo do tačke da uopšte razmišljamo o ukidanju i poslednjih termoelektrana, i cene i pouzdanost zelene energije će biti sasvim drugačiji. Možda se tada bude koristila i nuklearna energija u nekom sigurnijem obliku.

Tako da bih ja za sada počeo gradnju hidroelektrana, a privatna inicijativa može da se pobrine za recimo više vetrogeneratora. Dok se mi tako značajnije pomerimo sa mrtve tačke u prelasku na zeleniju energiju, sve će ionako biti sasvim različito pošto se u ovoj oblasti stvari brzo menjaju.

 

[ink]

Zuma, +1 za sve osim ove poslednje misli o privatnim investitorima. EPS i država treba da ulažu u vetroparkove i solarne elektrane jer onda nisu u obavezi da otkupljuju svu proizvedenu struju po unapred ugovorenom cenom. Svaka čast privatnicima koji na krov svog skladišta ili fabrike postave solarne panele da bi smanjili svoj račun za struju, ali dok se ne osmisli bolji model saradnje između privatnog proizvođača i društvene distribucije, proizvodnja srednje veličine treba da bude u rukama državnih/društvenih preduzeća.

 

[astrodule]

Htedoh da napišem, ali zaboravih, da mi se čini da su brane na većim rekama jedino iole zeleno rešenje koje treba forsirati.

Ipak se gleda interes manjine koja vezom dobija povlašćeni položaj i gradi vetroparkove, mini hidrocentrale i slično.

 

[nensav]

NE znam da li ima posebna tema o prečišćivačima vazduha, pa sam postovao ovde. Koji prečišćivač kupiti? i Da li rešavaju problem, pošto je ovako više nemoguće živeti. Kroz prozore nam ulazi miris uglja, preko puta su neke kuće koje greju izgleda 24 sata, pa kada je strujanje vazduha prema našoj zgradi mi se gušimo.

 

[MC_]

preporucujem xiaomi sa meracem
https://mi-srbija.rs/smart-home/precisc ... azduha-pro

 

[ink]

Ovo je možda više vest za temu o demografiji al' 'ajde:

Air pollution significantly raises risk of infertility
https://www.theguardian.com/environment ... tudy-finds

The analysis of 18,000 couples in China found that those living with moderately higher levels of small-particle pollution had a 20% greater risk of infertility, defined as not becoming pregnant within a year of trying.

Žao mi je što je članak na engleskom al, kako kažu, Gugl tranzlejt iz jor frend.

 

[boca-ica]

boca-ica » 02 Feb 2021 17:49[/url]":29o71ln8]Nakon ovih silnih zemljotrsa koje kude u nas i oko nas po celoj Evropi
te je za ocekivati još da se ,,nakašlje,,
Etna ili Vezuv zbog tih nastalih dubinskih promena...
pa onda da vidimo šta ce da se piše o aero zagadjenju , i zagrevanju....
te cemo lasno znati šta da radimo sa Smederevcem i roštiljom koj sad navodno samo purnjaju i zagadjuju

15 dana kasnije ....
I
ITALIJA NA NOGAMA, PRORADILA ETNA: Dim i lava leteli 100 metara uvis!
https://www.novosti.rs/planeta/svet/944 ... foto-video
II
Vulkan Stromoboli u Italiji ponovo se probudio. Zabeležene su eksplozije koje su izbacile u vazduh stub pepela visok kilometar.
https://www.danas.rs/svet/probudio-se-vulkan-u-italiji/


Sta ovo dokazuje. Da smo se rasplinuli, naravno da ne treba ziviti sa zgadjenim vazduhom
Privredni objekti moraaju imati filtere
ali malko u borbi za cist vazduh se i preteruje kada se ta borba preliva na domacinstva koja se greju na smederevac i sl.
jer to je zanemarljivo i kratkotrajno zagadjenje i uklapa se u redovno prirodno zagadjenj koje nije merljivo sa prirodnim i redovnim zagadjenjem od male aktivnosti vulkana

Borbu treba skoncetrisati samo na privredne zagadjivace
koj permanetno zagadjuju sve vreme, te jesu u rangu delovanja vulkana
ako to uspemo
to je kao da gasimo uspavamo po jedan vulkan
sto je dovoljan cilj za pobedu.

 

[nex999]

U rangu delovanja vulkana? Nije bas...



https://www.facebook.com/ekostraza/phot ... 567610167/

 

[boca-ica]

Mapa pokazije iskljucivo jedan merni parametar supor dioksid
A sta ako iz dimljaka ili grotla izlazi jos ,,po neki,, stetni sastojak , da li bi ta slicica mozda bila drugojacija ?
:mrgreen:

 

[nex999]

Pa ok, da mapa prikazuje kolicine vulkanskog pepela onda bi slika pokazivala obrnuto :mrgreen:
Takodje, ovo nije full-on erupcija Etne vec jedna u nizu manjih.

U svakom slucaju, opasnost od velike erupcije po klimu je sto ima potencijal da je promeni na odredjeni period, sto se desavalo tokom istorije plus velika kolicina gasova staklene baste u atmosferi. Direktan uticaj za ljudsko zdravlje udisanje dima i pepela u neposrednoj blizini...i to se desi u jednom periodu u razmaku vise vekova.

Medjutim, mi ovde imamo erupcije nekoliko za red velicina vecih izvora sumpor dioksida na malom prostoru i to traje 365 dana u godini, vise decenija unazad. Zasto je sumpor dioksid problem? Pored toga sto je jedan od gasova koji doprinosi dugorocnoj promeni klime na celoj planeti, vec ima i neposredan uticaj po zdravlje ljudi na tom prostoru - prvo kao ogroman izvor sekundarnih 2.5 cestica, glavni sastojak kiselih kisa, razarac pluca i krvnih sudova, i kao nervni otrov sve zajedno u kombinaciji sa pm 2.5 cesticama (a ciji je jedan od glavnih sekundarnih izvora)

https://laqm.defra.gov.uk/public-health/pm25.html
https://pubs.rsc.org/en/content/article ... ivAbstract

 

[MC_]

Srbija, zagadjenje, 18.02.2021, 23h

 

[predre]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=qtxtmd2TEUA[/youtube]

Cisto da se vidi sta udisemo...

 

[MC_]

Kako objasniti ekstremno zagadjenje u mestima kao sto je Gornji MIlanovac ili Nova Pazova?

 

[nex999]

Isto kao i u ostatku Srbije -

1. Termocentrale
2. Kotlarnice i daljinsko grejanje na ugalj/lignit/mazut
3. Individualna lozista
4. Industrija
5. Dim sa deponija, spaljivanje otpada zbog sirovina i spaljivanje na njivama
6. Saobracaj

Ako jedan faktor ne utice (recimo vetar ne nanosi oblak cadji iz termocentrala) onda ostali uticu. Ako nema vetra, onda bude kao u celoj Srbiji gasna komora.

 

[astrodule]

2. i 3.

Ja sam kod Fontane i ponekad odem u Lidl u Tošinom bunaru peške ili biciklom. Oko Tošinog bunara ima mnogo starih malih kuća i dovoljno je da njih par dimi i smrdi ceo kraj. Nekada je taj miris lokalni, ali ako su meto uslovi povoljni, onda i Fontana smrdi na to.

Slično je i na Bežanijskoj kosi blizu Ledina.

Miris zagađenja koji se oseća je miris loženja po kućama i u 95% slučajeva kada osetim smrad zagađenje je u crvenom.

edit: U stvari kada osetim smrad u 100% je zagađenje u crvenom, a kada je zagađenje u crvenom u 95% osetim smrad.

 

[nex999]

Bas tako, kad se gleda na lokalu uvek su bar 2 faktora ukljucena kao uzrok prekomernog zagadjenja, a ta dva su najcesca po gradovima kod nas. Sve ostalo dodje kao bonus da se ode u ljubicasto i braon
U toplim mesecima recimo nemamo ta dva izvora zagadjenja, ali zato preuzmu ostali pa bude opet crveno izuzev ako nas ne izvuce vetar.

Prva tri se moraju resiti na nivou drzave inace ode sve u k. A sat odbrojava jer ce i industrija da se zahukta (LingLong, Toyo, RioTinto, spalionica...pored Smedereva, Panceva i Bora i sl megazagadjivaca)

 

[astrodule]

Leti nas vade i meteo uslovi jer čim je malo toplije zagađenje može da "odleprša", a zimi ga meteo uslovi "pritiskaju" ka površini.

Saobraćaj ima toliko mali udeo da je zaista zanemarljivo osim ako ne živimo baš u blizini "kanjonskih" ulica ili uz neku prometnu raskrsnicu. Već je dosadno ponavljati tu priču, ali zar nije najbolji dokaz ono naše zatvaranje kada nikoga nije bilo na ulicama za vikend, a zagađenje je bilo nesmanjeno.

Saobraćaj najviše generiše NOx zagađenje, a ono je uglavnom u granicama normale.

Plus što se zaista razlikuje miris zagađenja od saobraćaja i od loženja.