Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[Delija]

A kako objašnjavaš da je zagađenje naglo skočilo sa početkom grejne sezone? Struja se proizvodila i pre nego što su ljudi upalili svoje peći?

Bukvalno je sve zasmrdelo i očitavanja podivljala kada su ljudi upalili peći.

Управо супторно. Народ се грејао и ложио два месеца пре почетка грејне сезоне и ваздух је био сасвим ок. И онда после прве ноћи рада топлана - Еколошка катастрофа.

Људи, ово је очигледна ствар. Ми сад након демографског слома, миграција, централизације, какаве такве урбанизације и драстично убрзаног процеса исељавања са села у градове можемо да причамо обар 2 пута мање домаћинстава која се греју ппреко индивидуалних ложишта него пре 30-50 година. Ако су проценти завода иоле тачни ми бисмо требали сви одавно да поцркамо, тамо негде 90их.

Одрастао сам на Звездари и знам колико загађују индивидуална ложишта али то она раде локално, само у зонама густог индивидуалног становања. Топлане и елекетране са друге стране трују целу Србију па и шире, поготово сада када нам ложе токсичну глину зачињену мазутом.

 

[Bender Rodriguez]

Prvo, malo morgen je neko ložio i palio grejalice još početkom septembra odnosno ''dva meseca pre početka (ovogodišnje) grejne sezone''.
A drugo, i kada su privatna ložišta počela da greju (tamo negde početkom oktobra) naravno da nisu ložila istom jačinom kao što lože danas.

Viši dnevni prosek temperatura (oktobar) => manje potrebe za grejanjem => manje zagađenja.
Niži dnevni prosek temperatura (novembar) => više potrebe za grejanjem => više zagađenja.
Kako temperature padaju iz nedelje u nedelju, tako se i intenzitet grejanja (i privatno i po toplanama) povećava i samim tim se povećava i zagađenje.

Mislim da je prilično očigledno.

Naravno, uticaj u računici ima i vetar. Pa smo tako u novembru imali dane kada smo se davili čim izađemo i dane kada je vazduh bio sasvim dobar. Tako da on može da pravi povremene fluktuacije i da remeti računicu ako se gleda samo dan po dan. Ali zbirno gledano, naravno da će zagađenje od grejanja u septembru biti 0, u oktobru osetno jače, a u novembru prilično jako. Kako postaje sve hladnije i hladnije, i ljudi pale grejalice sve jače i češće da dogreju, odnosno drugi pale i pojačavaju Smederevce i ostalo da bi održali temperaturu u kući.

 

[astrodule]

Delija grešiš. Zagađenje je počelo pre početka zvanične grejne sezone.

Mislim da smo to i pisali ovde na forumu i došli upravo do zaključka koji ja zastupam.

 

[Delija]

Наравно да су се скоро сва домаћинства грејали макар ноћу месец-два пре почетка закаснеле грејне сезоне. Моји и читав њихов комшлук на Авали је тако чинио. Верујем да то онда важи и за целу Србију која је куд и камо меродавнија него случај урбаног Београда. Тамо су и лети температурне разлике у односу на Београд и до 7-8 степени веће. Бем му миша, ваљда неко од вас има макар неку викендицу па зна која је разлика у температури ноћи у руралним срединама у односу на градске центре.

Отишли смо у љубичасто буквално на дан грејне сезоне, већ након пробног пуштања.

То полуистине типа Загађење је почело пре почетка грејне сезоне заиста ништа не значе. Загађење у Србији никада ни не престаје али ваздух постаје неподношљиво загађен и видљив по правилу и валидним међународним истраживањима због радса топлана и електрана.

 

[Bender Rodriguez]

A koja je uopšte tvoja poenta? Da stotine hiljada kućnih Černobilja punih Smederevaca u koje se trpa sve što se stigne, nikada neće moći da zagađuje ni približno koliko toplane i elektrane? Da su toplane i elektrane jedini značajni izvori zagađenja? A po kućama se inače lože samo najfiniji i najskuplji peleti i briketi?

 

[Bender Rodriguez]

11. maj 2021. Nema kućnih Černobilja i aljkavih Srbendi da lože đubre u Smederevcu + nema toplana = zagađenje kod jednog najvećih drumskih saob. čvorišta u zemlji ispod 20.

Jednom za svagda da se sahrani mit i propaganda da su auspusi i motorna vozila glavni krivci za aerozagađenje u Beogradu.
Glavni krivci su toplane, grejanje, divlje deponije i naselja. Što se vidi po današnjim analizama, jer iako su trenutno velike gužve u gradu, sve vrednosti su u zelenom.

https://aqicn.org/city/serbia/beograd/mostar

 

[solecar]

Problem su i fabrike,

Kačio sam već sliku sa Ade gde bukvalno jedna kuća (na Makiškoj strani) zasmrdi u krugu od 500m.

I ja sam kačio primer kuće u Ace Joksimovića gde crni dim kulja iz kuće.

 

[MC_]

Ајкјуер: Београд јутрос четврти најзагађенији град у свету, ваздух оцењен као нездрав​

 

[Delija]

A koja je uopšte tvoja poenta? Da stotine hiljada kućnih Černobilja punih Smederevaca u koje se trpa sve što se stigne, nikada neće moći da zagađuje ni približno koliko toplane i elektrane? Da su toplane i elektrane jedini značajni izvori zagađenja? A po kućama se inače lože samo najfiniji i najskuplji peleti i briketi?

Која је поента оваквог поста? Да си се задржао на првом питању и неког простојног нивоа комуникације могли бисмо да наставимо дискусију на нормалан начин. Дакле, држим се чињеница, здравог разума и валидних извора:

Najveći izvor zagađenja vazduha PM2,5 česticama u Srbiji je sagorevanje uglja u elektroenergetskom sektoru, pokazuju podaci velikog međunarodnog istraživanja objavljenog u časopisu Nature, koje je ispitivalo izvore zagađenja vazduha i njihov uticaj na zdravlje u 204 države na svetu,

Затим:

Naučnici su do rezultata došli korišćenjem različitih baza podataka, satelitskim osmatranjem i modeliranjem hemijskog sastava atmosfere.

Овакви извори података нису доступни нашем заводу.

Конкретно:

Prema podacima do kojih je došao tim naučnika sa više prestižnih univerziteta iz SAD, Kine i Kanade, sagorevanje uglja radi proizvodnje struje je odgovorno za 19,7% ukupnog zagađenja vazduha PM2,5 česticama u Srbiji. Drugi najveći izvor PM2,5 čestica je sagorevanje biomase u indivdualnim ložištima sa udelom od 16,4%, dok se na trećem mestu nalaze prirodni pesak i prašina sa 12,6%. Posmatrano na nivou Beograda, ugalj koji se sagoreva u termoelektranama ima još veći udeo i odgovoran je za više od četvrtine (26,3%) zagađenja PM2,5 česticama.

И на крају:

Razlika u odnosu na podatke Agencije za zaštitu životne sredine​

Onima koji prate stanje kvaliteta vazduha u našoj zemlji podatak da je sagorevanje uglja u termoelektrana vodeći izvor čestičnog zagađenja može biti pomalo iznenađujući, s obzirom na to da se kao ubedljivo najveći izvor čestičnog zagađenja vazduha u Srbiji izdvajaju individualna ložišta. Prema podacima iz Godišnjeg izveštaja o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) male toplane i individualna ložišta odgovorni su za 77% zagađenja PM2,5 česticama.


Ova razlika postoji zato što su u Izveštaju SEPA predstavljeni podaci o primarno emitovanim česticama, međutim u vazduhu se pored primarnih nalaze i sekundarne PM čestice koje nastaju od gasova posredstvom različitih hemijskih i fizičkih procesa.


"Primarne čestice su one koje su iz izvora emitovane kao čestice. Na primer, ako posmatramo neki izvor zagađenja, recimo odžak šporeta, zbog nepotpunog sagorevanja goriva (drva, ugalj itd.) jedan od produkata koji će biti emitovan kroz odžak je i čađ. Ukoliko su čestice čađi dovoljno malih dimenzija, ostaće da lebde u vazduhu, i vetrom mogu biti prenete relativno daleko od izvora, a time će na kraju doprineti i ukupnom čestičnom zagađenju vazduhu na tom mestu", objašnjava Vladimir Đurđević, vanredni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Дакле, црно на бело. А коме се гусла о кућним чернобиљима нека изволи.

 

[Bender Rodriguez]

Brale, ti si jedan od najpoznatijih forumskih ćutologa, nisam ni očekivao od tebe da nastavljaš komunikaciju sa mnom, kao što nisi ni u svim prethodnim situacijama u kojima smo se susretali. Samo što to ne znači da ću da prestanem da demantujem netačne informacije koje si ovde izneo. Ok, kivan si na državu i vlast, to mogu savršeno da razumem, pošto su meni i mojima dužni sve i svašta. Samo, to što su država i vlast takvi kakvi su, i što se u TENTu od nedavno zaista loži i blato pa malo malo pa bukne sve, ne znači da i među narodom nema gomile glupih Srbendi koji u Smederevce trpaju sve što stignu, a onda se posle čude što ljudi u Srbiji masovno umiru od raka i izvan područja kao što su Smederevo, Bor i Lazarevac. Uostalom, u Beogradu dim i smrad ne purnja samo iz dimnjaka elektrana i toplana, već i iz mnogih dimnjaka privatnih kuća širom grada.

A pitao sam te konkretno koja je tvoja poenta jer ne samo što iznosiš netačne informacije, nego ni meni ni drugima ovde nije sasvim jasno šta ti želiš da dokažeš. Pošto znam od ranije da si redovno prepun nekog besa koji samo čekaš da oslobodiš i usmeriš negde. I to je nekad i ok i razumljivo jer dosta nas to radi, samo što ovde ne mogu baš da razumem koja je tvoja poenta. A čini mi se da ti je poenta da su samo država i njeni objekti krivi za zagađenje, a stotine hiljada kućnih Černobilja širom Beograda i Srbije nisu ništa krivi. Epa ne, bojim se da to ne pije vodu i da sa time ne mogu da se složim. Pogotovu što redovno širom ovog Beograda viđam dimnjake kuća iz kojih izlaze dimčuge i smradovi.

I svakako nije tačno da ''zagađenje u Srbiji nikada ni ne prestaje''. Ne prestaje u mestima velikih industrija, poput gore pomenutih gradova i naselja. U Beogradu pak, čim stanu i kotlovi državnih toplana, i Smederevci i peći privatnih ložišta, aerozagađenje ne prelazi indeks 50.


Ako već popisujemo ko je koliko odgovoran za koju vrstu zagađenja - što apsolutno podržavam - onda hajde lepo da uzimamo u računicu sve, ali zaista sve aktere i faktore.

 

[Kailan]

Ваљало би разликовати онда три извора загађења:

1. Загађење због производње струје из угља у термолектранама
2. Загађење због производње топлотне енергије у топланама
3. Загађење због производње топлотне енергије у индивидуалним ложиштима

Они су колико видим навели 1. као главни извор загађења у Београду али он заиста не би требао да има значајне везе са почетком грејне сезоне јер се струја производи све време. Евентуално би могло да се тврди да се више струје троши кад захладни али није као да је ЕПС способан да на то одговара адекватним повећањем производње струје већ то покрива из увоза тако да тај аргумент отпада.

Тако да мени некако логички највише делује као да је загађење од термоелектрана главни загађивачки фактор а када захладни се на то додају и загађење од топлана и индивидуалних ложишта као увреда на повреду. И када се још природају и микроклиматски услови који долазе зими код нас долазимо до катастрофалне ситуације у којој смо, поготово данима када су временски услови неповољни (магла, нема ветра итд.). Такође вреди напоменути да су индивидуална ложишта већини људи много више "испод носа" од термоелектрана и да ту нема апсолутно никакве регулације шта људи спаљују, поготово у илегалним / ромским насељима

Када узмемо у обзир и чињеницу да за рад термоелектрана зими нећемо још дуго имати икакву алтернативу (ни ми ни много богатији народи Европе попут Немаца) онда ми је логично да борба за чистији ваздух изгледа овако:

1. Чишћење дивљих / ромских насеља и скућавање тих људи на бољи начин уз кажњавање покушаја да се направе нова
2. Гашење ложишта и пребацивање индивидуалних на централно грејање / грејање на струју
3. Подстицање грађана да возе на гас уместо бензина укидањем акциза на гас
4. Краткорочно дизање стандарда угља који се спаљује у термоелектранама, средњорочно инсталирање бољих филтера, дугорочно прелазак на нуклеарну енергију
5. Изградња топловода, као и топлана на гас уз евентуалну могућност коришћења мазута и сл. као резервну опцију (ако је могуће)
6. Прелазак на шинске и електричне видове превоза где год је могуће

Ништа од тога неће "решити" загађење ваздуха али би могло свеукупно да смањи загађење до 2030. за неких 20%-25% што је заиста неопходно

 

[astrodule]

@Delija

Отишли смо у љубичасто буквално на дан грејне сезоне, већ након пробног пуштања.

OVO NIJE TAČNO.
Otišli smo u ljubičasto pre početka grejne sezone. Tj. pre 1.11.2022.
I to je DOKAZ da su primarni izvor zagađenja mala ložišta.

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Vtro stubovi, solarni paneli, vozila na baterije. Zar ne shvatate da je to samo fora da se izvuce subvencija. Elektrican vozila iduna struju iz telmoelektrane koja se dobija iz uglja koji nas truje. Resenje je: manje tusiranja vrucom vodom, manje putovanja, manje konzumerizma, manje trznih...

forum.beobuild.rs

 

[Express]

Dobro si se izrazio. Narod je u stvari zao. Loze djubre da pristede za letovanje i nadaju se da ce komsija da im dobije rak.
Zvuci glupo ovo sto pise, al i na zalost, tako je.
Razgovarajte sa njima, naravno nece da kazu ono za komsiju, ali cere se i kazu " ko ih j..."

Taj malograđanski mentalitet nam već decenijama i dolazi glave. Neće svako "crći" od raka. Može od bilo čega (ne samo raka) ukoliko ima predispoziciju za to jer određeni oblici zagađenja utiču na metilaciju gena (remete je) kao epigenetski mehanizam. Imajući u vidu da veliki broj ljudi ima hronične zdravstvene probleme što nas kao populaciju čini ranjivim, veća je verovatnoća da će umreti recimo od srčanog udara nego od nekog malignog oboljenja. A kardiovaskularne bolesti su upravo posledica, a ne uzrok (u sprezi sa zagađenjem neki genetski kompleksi imaju takvo ispoljavanje), odnosno da je epidemija takvih zdravstvvenih problema upravo produkt nekontrolisanog zagađenja tokom 20. i početkom 21. veka.

Ljudi su nekada možda živeli u proseku kraće, ali ne treba zaboraviti da nisu imali pristup savremenoj medicini. Uz to uvek je bilo zdravih i vitalnih dugovečnijih ljudi (ima veze i sa mitohondrijom, odnosno mitohondrijalnom DNK koju dobijamo gotovo isključivo od majke pod uslovom da ne dođe do greške, odnosno zadržavanja očeve). Životna sredina je bila čistija, ložilo se na drva ali nas je bilo manje i živelo se drugačijim životnim stilom (6-10 članova domaćinstva na jednu ogrejanu sobu, sada u proseku tročlano greje etažno 200 kvadrata, pa može peć ne znam kolko efikasnije sagorevati) i to na selu gde je sada zbog nekontrolisane nestručne primene hemijskih preparata gore nego u zelenijim gradskim sredinama sa slabijim drumskim saobraćajem, bez teške industrije, a podalje od termoelektrana.

 

[MC_]

Agenti radikalske bande neprekidno iznose neistine.
Ne treba ovde postavljati podatke koje iznose drzavni organi tzv drzavnog aparata Arbije jer se radi o zlocinackoj organizaciji koja vrsi nad nama genocid u savezu sa kolonijalnim silama.


Gospoda @astrodule i @Bender Rodriguez su sve vec rekli kako jeste.
Ja se ovim problemom bavim vec godinama. Postoji citav niza dokaza da se radi o malim lozistima.
Npr, kada malo dune vetar lepo se vidi kako je u predgradjima zariste zagadjenja.

 

[Piccolo]

Pa ogromna je razlika u kvalitetu vazduha između NBG ili centra gde je 90% prikačeno na toplovod i predgrađa sa individualnim ložištima, to možete videti svaki dan na sajtovima za praćenje kvaliteta sa mernih uređaja.

 

[Delija]

Не вреди. Управо ти мерни уређају креирају лажну слику о загађењу у Србији коју вам пласира власт. На овој теми влада нека острашћеност.

Да сте здрави

 

[astrodule]

Ne treba mi nikakva aplikacija ili merna stanica. Nos me ne vara.
A merne stanice samo potvrdjuju moj njuh jer podaci dolaze sa bar 1h zakašnjenja.

 

[Piccolo]

Не вреди. Управо ти мерни уређају креирају лажну слику о загађењу у Србији коју вам пласира власт. На овој теми влада нека острашћеност.

Да сте здрави

Pa evo kupi sam neki merni uređaj i prođi prvo NBG ili naselja gde je 90% na toplanama, pa onda idi u predgrađa sa kućama (evo maločas bio kod drugara na Voždovcu, prosto osećaš da te guši od loženja na drva, pelet ili nešto treće (iako tu dosta njih ima i gas), kod Hrama kad sam se vraćao neuporedivo čistiji vazduh), razlika u zagađenju je ogromna. Radi se o mernim uređajima koji su postavili građani i razna udruženja, ne vlast. Nema sumnje da termoelektrane nenormalno zagađuju ali koliki će biti efekat na Beograd dosta zavisi i od vetra i da li gura to ka Beogradu, tako da je za Bg to dosta promenljivo, dok su individualna ložišta, kuće, stare kotlarnice na mazut po nekim objektima, paljenje svega živog po karton sitijima ipak glavni konstantan zagađivač tokom zime. Toplane su na gas pa ne bi trebalo da imaju neke nenormalne zagađujuće materije, sigurno doprinose zbog samog kapaciteta ali ne značajno (pogledaj i sam podatke kod toplana, spadaju u delove grada sa najmanjim zagađenjem).

Država je svakako kriva i što ovoliki broj ljudi koristi još uvek drva i šta sve ne za grejanje, praktično ništa se ne radi da se ti ljudi prebace na gas ili priključe na toplane.

Evo primer toga, podaci ovog trenutka:

 

[Dzigi Bau]

Нема ту неке велике мистерије, када се увече прошета по насељу где су куће све смрди, ложе се дрва и све и свашта,
кад прошеташ где су стамбене зграде ваздух је чист или бар много чистији, а у Београду нема више тешке индустрије, значи највећи загађивачи су мала ложишта,
кошава је за сада једини лек,
међутим те табеле на којима је Београд најзагађенији град на свету ми делују да су нетачне, за то нема никакве логике, мала ложишта изазивају загађење, али њих има свуда по свету, такође постоји много сиромашнијих и већих градова од Београда где се исто тако ложи све и свашта,
док су географија, клима и конфигурација терена Београда такви да је немогуће да Београд буде баш најзагађеенији на свету, нити је у котлини, нити окружен високим планинама, јаког ветра има често и слично,
не постоји ништа толико специфично за Београд да би он био најзагађенији на целој планети, чак супротно,
да ли су ти мерачи на погрешним местима или неко намерно подмеће те резултате и шта је тачно у питању не знам.

 

[Bender Rodriguez]

Na tim listama se prikazuju prestonice. Zato je Beograd povremeno na njihovom vrhu, i to ne stalno, ne 365 dana u godini. Već par puta mesečno od 1. novembra do kraja februara.

јаког ветра има често и слично

Sve manje i manje. Ruža vetrova na Studentskom trgu, konkretno na samom ćošku Etnografskog muzeja, je nekada duvala svaki dan cele godine. Sada je duplo ređa i duplo slabija. Znam iz ličnog iskustva, pratila me je preko 30 godina. Nedostatak odnosno smanjenje vetra u Beogradu se vidi i kroz leta poslednjih 10ak godina, koja su sve gora i gora zato što leti koliko god se čovek znojio, nije mu dovoljno jer nema vetra da odnese tu vlagu s njega i zato leti ovde skapavamo od vrućine čak i na 30 stepeni dok je npr u jednom Skoplju 40 sasvim ok.

Daleko je vetar u Beogradu danas od onoga što je nekad bio. Delom zbog gradnje sve u šesnaest (svaki ''prelazak'' vetra preko ili oko zgrade mu umanjuje jačinu) jer je najvažnije ''da se Beograd izgradi''. A delom je i zbog same promene klime, koja je otišla u tri lepe u zadnjih 10 do 15 godina.

Što se merača tiče, ko god sumnja u njih, uvek može da proveri sopstvenim njuhom ili pak količnom prašine na prozorima. Meni se više puta desilo da izađem nekad ni ne razmišljajući o indeksu zagađenja, osetim u nosu i grlu pečenje, dođem posle kući, pogledam indekse ili vesti i vidim da je bio jedan od jače zagađenih dana. Odstupanja uvek postoje i postojaće, ali ako indeksi kažu Beograd - 50 onda je obično i napolju vrlo lep osećaj (što se disanja tiče). Ako kažu 150/200, 99% su šanse da će se osetiti garež i kad se izađe napolje. Da li je 176, 183 ili 191 nebitno je. Sve preko 100 na duge staze je loše, i sve preko 150 se obično i lično oseti.

 

[solecar]

Kad god su požari na NBG, ponekad sa Čukarice, pogotovu leti Vinča, ponekad i Pančevo... to se tako oseti kod mene, kao da mi je neko pod nosom zapalio nešto. I to vrlo često osetim iznenada, samo u jednom trenutku počne da se oseća smrad. I to sve uprkos tome što sam u zoni ruže vetrova.​

 

[Delija]

Не вреди. Просте ствари не можете да повежете и арументација вам је детињаста, благо речено. Наравно да је концетрација загађења у насељима где су скоро искључиво куће већа него на НБГ-у али забога, то није никакав аргумент за то да огњишта загађују више од топлане или термоелектране јер немамо јбну термоелектрану по сред блока 26 па да упоредимо. А чак и тада димњаци термолектрана шаљу честице високо у атмосферу које тек после на далеко већем подручју загађују ваздух.

Уосталом, пре ћу да верујем еколошкој студији најбољих светских универзитета него нашим корумпираним олошима. Такође, следећи вашу аргументацију ваздух у Србији је требао бити једно 2-3 пута гори 60-70 и 80их јер смо тада имали за толико више активних једнопородичних домаћинстава са више корисника него данас. Урбанизација, демографски слом, гасификација, миграција у градове...Све би то требало по вашем да прочисти ваздух а ваздух никад гори. Како?

 

[MC_]

Уосталом, пре ћу да верујем еколошкој студији најбољих светских универзитета него нашим корумпираним олошима. Такође, следећи вашу аргументацију ваздух у Србији је требао бити једно 2-3 пута гори 60-70 и 80их јер смо тада имали за толико више активних једнопородичних домаћинстава са више корисника него данас. Урбанизација, демографски слом, гасификација, миграција у градове...Све би то требало по вашем да прочисти ваздух а ваздух никад гори. Како?

Kako ne mozete da shvatite da je prodaja vlaznog lignita privatnicima bila zabranjena do 2014.
Zato je vazduh ranije bio bolji.

 

[solecar]

Meni nije potrebna nikakva studija da mi kaže da leti mogu bez problema da dišem na Učiteljskom naselju ili u okolini Tošinog bunara, a da zimi to ne mogu. Pa sad nek se tumači kako je kome drago.

 

[randomguy]

Dovoljno vam je samo da stanete u spicu u nekom vecem gradu evo npr - NYC, kao pesak pored kolone vozila, i onda to isto da uradite u Beogradu. Razlika je u tome sto u Beogradu necete moci da disete, a u npr NYC disete sasvim normalno pored novijih vozila koja imaju sve katalizatore i filtere.
E ako je takva prica kod elementarne stvari - auto, prevozno sredstvo. Tu se za mene svaka diskusija o ovoj temi zavrsava. Tema koja je ultra kompleksna i o kojoj obican narod ne razmislja ni 2 posto, jer nema leba da jede. Mozemo tek zamisliti kakva je prica s fabrikama, toplanama i sl.
Na zemunu dosta komsija od mojih roditelja lozi sve sto ima kalorijsku vrednost - plastika, gume, pvc, daske itd, smrdi kao izgorela plastika i pece pluca a da ne pricamo da je ULTRA kancerogeno, uglavnom svaka kuca ima vise dece, pa ti posle skupljaj SMS da ih lecis.. Ja sam ubedjen da indivudualna lozista najvise zagadjuju jer u manjim gradovima koja mogu da se porede s nekim beogradskim naseljima - u kojima su pretezno kuce, apsolutno ne moze da se dise zimi. Svaka studija na ovu temu u Srbiji nece biti objektivna jer i "najelitniji" univerzitet voli pare.

Svako od vas moze da kupi mali laserski senzor i da ga stavi na terasu/prozor i da vidi kakva je prividna situacija, jer je steta sto su ovi ozbiljniji senzori enormno skupi, pa ne mozemo da merimo koliko kancerogenog zagadjenja zapravo ima, a koji magicni Xiaomi HEPA preciscivaci ne mogu da upiju jbg.

Sto se tice tabele da je najzagadjeniji, ja bih rekao da nije ni u top 50, s obzirom da je ovo obicna lista "najvecih" gradova