Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.347
Pohvaljen
4.016
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=889060#p889060:3lckitqq je napisao(la):
Igor » Uto Okt 12, 2021 7:28 pm[/url]":3lckitqq]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=889053#p889053:3lckitqq je napisao(la):
MC_ » Uto Okt 12, 2021 8:23 pm[/url]":3lckitqq]Jedan od komsija koji loze mokri lignit kaze: "Mogao bi da platim i bolji ugalj, ali onda ne bi imao za cigarete"
Ajde priznaj da si ovo izmislio :)

nisam. covek je socijalni slucaj
 

boca-ica

Expert
Učlanjen(a)
02.04.2010.
Poruke
9.509
Pohvaljen
4.434
Rešenje koje zastupaju "pravi" naučnici je nuklearna energija.
Nisam naučnjak ali ,, stvar,, je mnogo prostija.

Na manje od 100 km od Bgd kod komšija imamo nuklernu elektranu, a mi zbog opasnost odrčemo se gradnje takve.
Kao bajagi
Njihova nece imati nikakvu havariju ili imace je
a mi onda zato što je nemamo necemo osetiti posledice od njihove havarije.

Čista smehurija od procene rizika kao razlog zašto ne gradimo.

Opšta Evropska elektro glad je ne utoljiva
a sa našom nuklearkom itekako bi izbili na visoko stabilno energetsko i finansisko mesto kako na unutrašnjoj tako i na spoljnjoj poziciji

E onda bi mogli i pričati o nekoj zelenoj energetskoj platformi.
Ovako ta zelena platforma služi samo za kamufliranje naše nemoci da se urade kapitalni energetski objekti koj obezbedjuju samostalnu stabilnost.

Pri slabom ili prejakom vetru vetrenjače ne služe ničemu, Pri slaboj ili nikakvoj osunčanosti solarni paneli ne služe ničemu. Ukratko to su dopunjujuci nestabilni izvori,
a za koje lIčno navijam da ih imamo vše.

Vadjenje uglja na ivici rentabilnost plus sto su zalihe vrlo jasno ograničene. plus što nj. permanentno zagadjivanje okoline i šire, naročito na ,,lokalnom,, planu da ne spominjem...
Hidro potencijali nisu znacajno uvecavani bar 50 god.... tuga bez druga....
Šta reci kad je glavni oslonac uvoz, kao skupa ,,siguruca,, naročito kad znamo da kao takva ima ono ako se ne plati na mostu placa se na ćupriji
Šta reci kad je bitnija investicija po čemu ce strani kamuoni da ,,prozuje,, kroz nas
od inenstiranja u nuklearku koja donosi suve pare da se izgradi duplo više koridora

Bem li ga , nisam naučnjak al prosto tako je.
:sesir:
 

astrodule

Professional
Učlanjen(a)
05.08.2009.
Poruke
15.657
Pohvaljen
24.247
Lokacija
Novi Beograd, Fontana
I počelo je :(

Pokazuje se tačna moja teorija da individualna ložišta oko Tošinog bunara gde ima dosta kuća, prouzrokuju smrad kod Fontane. Vetar trenutno duva sa severa i to je to.

Ovaj merač PM čestica je postavljen ove godine i na odličnom je mestu, tj. u epicentru zagađenja.

Već sam opisivao promenu mirisa kada biciklom idem ka Lidlu u TB. U Paviljonima je još podnošljivo, ali čim se uđe među kuće, to je to - katastrofa.

tb-pocelo-je.jpg
 

astrodule

Professional
Učlanjen(a)
05.08.2009.
Poruke
15.657
Pohvaljen
24.247
Lokacija
Novi Beograd, Fontana
Bili smo prvi do malo pre i onda, nož u leđa od Zagreba. Dominacija SFRJ u Evropi, a ni svet nije daleko.
A sad ozbiljno - šta će Zagreb na listi? Koje probleme imaju oni?
2d8b40a94b3a28ae5c33955ee65b678c.jpg

8996bac02f9cab78d5d9213057c170b7.jpg
 

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.347
Pohvaljen
4.016
Samo jedna kuca koja lozi mokri lignit moze da zagadi celu ulicu.
Dim od tog otpada je tezak, zadrzava se nisko.

Veliki problem imma sa komisjom koji ima cele godine para za rakiju i cigare, ali ne i za bolji ogrev.
 

astrodule

Professional
Učlanjen(a)
05.08.2009.
Poruke
15.657
Pohvaljen
24.247
Lokacija
Novi Beograd, Fontana
Više zaista ne znam da li je samo do lošeg uglja, ili je ovo već "nova normalnost"

Gledam jutros PM čestice po Evropi. Severna Italija katastrofa, Amsterdam takođe loš, centralna Francuska, Slovenija, Zagreb...

Zaista postaje teško ispratiti i naći pravi uzrok.

Naredni dani bez vetra i bez mnogo sunca - katastrofa u najavi.
 

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.347
Pohvaljen
4.016
Ja imam jos jednu teoriju, da je zbog promene klime prostor Evrope sada otvoreniji za prodore toplog vazduha i Sahare koji podize cestice i rasprsuje ih.
 

marrecar

Advanced
Učlanjen(a)
19.07.2012.
Poruke
3.722
Pohvaljen
3.768
Nema to veze sa time. Počinje hladno vreme, pale se individualna ložišta i to dovodi do porasta koncentracije PM. Ništa drugo trenutno nije uzrok. Da je Sahara u pitanju, to bi se videlo u velikom broju zemalja širom Evrope, a ne samo u Srbiji (i delu Balkana).
 

astrodule

Professional
Učlanjen(a)
05.08.2009.
Poruke
15.657
Pohvaljen
24.247
Lokacija
Novi Beograd, Fontana
@MC_ To se dešava ponekad, ali tada te čestice nisu naša prljavština nego pesak koji se detektuje kao PM2.5 i PM10 i to se lepo vidi na mapi.

(preteče me @marrecar )

Pogledaj ovu mapu https://www.iqair.com/air-quality-map?l ... 4aa6926a51

Ili možda bolje ovu https://www.ventusky.com/?p=48.6;10.8;5&l=pm25

Sever Italije, Slovenija, Zagreb su zagađeniji od nas. Industrija ne bi trebalo da generiše PM čestice, zaista ne znam šta je uzrok tolikog zagađenja kod njih.

Meni fascinantna SO2 mapa i Etna koja stalno ispušta SO2 https://www.ventusky.com/?p=30.5;52.9;3&l=so2 Pored Etne, imamo Kinu i njihovu industriju i to se baš lepo vidi na mapi.
 

vradovic

Advanced
Učlanjen(a)
31.10.2007.
Poruke
2.334
Pohvaljen
2.622
S obzirom na situaciju sa gasom ovo su jos i dobri rezultati tj malo je zagadjenje. Ako se nastavi gasna kriza nekoliko godina zagadjenje ce biti planetarno jer ce svi da predju na ugalj.
 

solecar

Professional
Učlanjen(a)
06.12.2011.
Poruke
15.378
Pohvaljen
15.637
Lokacija
Prokop
„Београдске електране” у борби за чистији ваздух и смањење загађења

Последњих година сведоци смо све већег загађења ваздуха у Београду, а велики број возила у саобраћају, као и кућна ложишта, негативно утичу на квалитет ваздуха, поготово у зимским месецима, саопштавају из „Београдских електрана”. Међутим, борба за побољшање животне средине у главном граду када су у питању „Београдске електране” траје већ деценијама. Заједно са оснивачем, Скупштином града, покренут је Програм гашења котларница и до сада је угашено више од 1.300 котларница које су као погонско гориво користиле угаљ или мазут који сагоревањем емитују значајне количине штетних материја. Такође, ти топлотни извори су и енергетски неефикасни. Према проценама, ефекат гашења котларница резултирао је смањењем емисије CO2 за чак око 500.000 тона годишње.

Овај огроман успех не би могао да буде постигнут да упоредо са гашењем котларница предузеће није градило топлотне изворе (топлане) које у производњи користе природни гас – еколошки прихватљив енергент. Захваљујући великим улагањима у систем даљинског грејања, удео потрошње природног гаса је у протеклих десетак година повећан са 81 одсто на чак 96 одсто, чиме је дат велики допринос у смањењу загађења ваздуха у Београду.

У борби за заштиту животне средине „Београдске електране” улажу и у остале пројекте захваљујући којима ће загађење у главном граду бити смањено. У топланама „Дунав”, „Коњарник” и „Вождовац” уграђен је систем за рециркулацију димних гасова којим је омогућено да ниво емисије азотних оксида (NOx) буде испод граничних вредности. Наиме, приликом рада, продукти сагоревања енергената не испуштају се у атмосферу него се враћају у котлове. У наредном периоду и топлана „Церак” ће имати овај систем, а исти принцип ће бити примењен у свим осталим топланама чији топлотни извори имају снагу већу од 50 мегавата.

У току ове грејне сезоне биће угашене и котларнице у Булевару војводе Мишића од 37 до 39 и Булевару војводе Мишића 39а. Корисници из овог дела града ће се убудуће грејати преко топловодне мреже система „Београдских електрана”.

Када је у питању котларница у Љутице Богдана 2, изграђен је топловод до уласка у постројење и у плану је да овај топлотни извор буде угашен у току следеће године.

У наредној грејној сезони биће урађена реконструкција котларнице у Вртларској улици, која ће убудуће као енергент користити лако лож-уље. Изграђена је нова топловодна мрежа, тако да ће се део потрошача снабдевати топлотном енергијом из топлане „Нови Београд”, а део из ове котларнице. Потпуно гашење тог топлотног извора није могуће јер је потребно да у току ноћи, када не ради топлана „Нови Београд”, снабдева топлотном енергијом Земунску болницу.

Такође, није могуће ни гашење котларница у Прешевској 34 (породилиште) и Димитрија Туцовића 161 (Градска болница) јер ниједна топлана у близини не производи топлотну енергију за припрему потрошне топле воде која је неопходна за рад ове две здравствене установе. У плану је да у наредне две до три године буду угашене и котларнице „Шехер” и Дом здравља „Браће Јерковић”.

Један од највећих приоритета „Београдских електрана” тренутно је делимично гашење највеће котларнице у насељу Сава Ковачевић у Земуну. Већ годинама уназад „Београдске електране” граде инфраструктуру, односно нове трасе топловода, две препумпне станице, модернизују топлотне предајне станице како би било омогућено снабдевање потрошача са грејног подручја Земун топлотном енергијом (за грејање) из топлане „Нови Београд”. Такође, уградњом нових и ефикаснијих котлова од девет мегавата који ће као погонско гориво користити еколошки прихватљив енергент, биће реконструисано и производно постројење у котларници „Сава Ковачевић”. То производно постројење ће у летњем периоду снабдевати потрошаче топлотном енергијом за припрему потрошне топле воде, што ће значајно смањити загађење животне средине.

Истичемо, током претходне грејне сезоне у рад је пуштена једна од препумпних станица (у Блоку 38) на грејном подручју топлане Нови Београд. Радом ове станице обезбеђен је део потребне топлотне енергије за потрошаче топлане у насељу Сава Ковачевић. То је допринело значајном смањењу рада топлане у овом земунском насељу.

Тренутно су у току припреме за пуштање у рад и друге препумпне станице у Блоку 28 (ЕДБ завршава електрорадове), чиме ће се стећи услови за обезбеђивање потпуног снабдевања топлотном енергијом из топлане „Нови Београд” свих потрошача који се сада снабдевају из топлане у насељу Сава Ковачевић. Преостала је реконструкција и замена дотрајалог топлотног извора котловима укупне инсталисане снаге од шест мегавата, чија реализација је планирана за почетак грејне сезоне 2022/2023.

Половином новембра прошле године „Београдске електране” су угасиле и котларницу капацитета 1,2 мегавата и на систем даљинског грејања прикључиле Специјалну болницу „Свети Сава”. Котларница те здравствене установе била је велики загађивач животне средине у центру града и велики је успех што је за кратки временски период изграђен топловодни прикључак.

Поред тога, у циљу гашења котларница КБЦ „Земун” и повезивања четири објекта болничког комплекса на систем даљинског грејања, у току прошле године изграђена је деоница топловода од Пољопривредног факултета до Клиничко-болничког центра. Крајем прошле године завршена је изградња прикључка и објекат је повезан на дистрибутивну мрежу топлане „Нови Београд”. Угашене котларнице капацитета четири мегавата за производњу топлотне енергије користиле су мазут и угаљ. У току грејне сезоне ови објекти се топлотном енергијом снабдевају из топлане „Нови Београд”, док ће се у летњем периоду снабдевати из котларнице у Вртларској улици. У наредних годину дана и коларница у Вртларској ће бити реконструисана у циљу спровођења мера заштите животне средине и повећања енергетске ефикасности.

План је да за око три године у систему даљинског грејања остане 14 топлана и 15 котларница. Преостале котларнице морају да остану у систему даљинског грејања због одређених специфичности попут снабдевања топлотном енергијом приоритетних потрошача (болнице, школе и слично). С обзиром на то да су те котларнице, попут оних у Сремчици и Барајеву веома удаљене од топловодне инфраструктуре, оне ће и даље бити у функцији, али ће бити реконструисане и модернизоване тако да користе еколошки прихватљивије енергенте, чиме ће значајно бити смањени штетни продукти сагоревања.

Као друштвено одговорно предузеће, „Београдске електране” ће и убудуће улагати у пројекте који за циљ имају очување животне средине.

izvor: beograd.rs
 

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.347
Pohvaljen
4.016
Razgovarao sam preko skajpa sa covekom koji zivi u jednom selu u Vojvodini.
Kaze mi da vecina ljudi lozi plastiku.

Pitam otkud plastika. Kaze, to je obicno djubre i ambalaza od hrane, flase. KAzu da su ubedjeni da to ima visoku kalorijsku vrednost.

I kaze 29000 din je tona peleta i da je to previse i trazi se jeftin ugalj, koga i nema, potraznja je ogromna...

Cist vazduh jednostavno nije prioritet gradjana Srbije. Vlast to zna.
 

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.347
Pohvaljen
4.016
Kada gledamo mape zagadjenja, vide se nove i nove crne tacke. Prokuplje, Gornji MIlanovac, Pozega....
Stanovnistvo se masovno odlucuje za najeftinije gorivo. To je jasno iz stanja senzora u proteklih nekoliko dana.
izmedju 7500 din za tonu otrovnog uglja i 29000 za pelet, staje 21000 din. Mnogi ljudi bi mogli i bez tih ustedjenih 21000 din, ali status se u Srbiji ne stice vrstom goriva koje trosis.

U vazduh tako ide otrov, a ustedjene pare idu na statusna turisticka putovanja, markirane patike, rakiju, duvan i slicno.

Na karti Evrope postoji jedna mrlja otrova. To je Srbija, Delovi Bosne, Makedonija.

Jasno je da ce ove godine biti gore nego prosle.

 

Prilozi

  • zag.jpg
    zag.jpg
    285,4 KB · Pregleda: 853

abrines

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.05.2017.
Poruke
1.162
Pohvaljen
2.394
Све стоји, али постоје баш велике разлике у врсти угља који се користи. Пошто користим угаљ, буквално сам пробао са свим врстама које постоје на нашем тржишту.
Најгори је тај чувени мокри из Колубаре, Костолца..
Најбољи је камени угаљ, "Бановић" или тзв "Руски".
Најприхватљивије решење које има оптималну калоријску моћ и не дими толико као те мокре верзије је сушени лигнит, тј "сушени Вреоци" или " сушени Пљеваљски".
Ја тај Пљеваљски користим већ трећу сезону за редом и јако сам задовољан.
5-6 тона у грејној сезони за 240 квадрата.
Такође ове године сам увео за потпалу стабљике индустријске конопље која се показала као одлична.
 

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.347
Pohvaljen
4.016
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=891910#p891910:39ep0rrb je napisao(la):
abrines » Čet Okt 21, 2021 7:56 am[/url]":39ep0rrb]Све стоји, али постоје баш велике разлике у врсти угља који се користи. Пошто користим угаљ, буквално сам пробао са свим врстама које постоје на нашем тржишту.
Најгори је тај чувени мокри из Колубаре, Костолца..
Најбољи је камени угаљ, "Бановић" или тзв "Руски".
Најприхватљивије решење које има оптималну калоријску моћ и не дими толико као те мокре верзије је сушени лигнит, тј "сушени Вреоци" или " сушени Пљеваљски".
Ја тај Пљеваљски користим већ трећу сезону за редом и јако сам задовољан.
5-6 тона у грејној сезони за 240 квадрата.
Такође ове године сам увео за потпалу стабљике индустријске конопље која се показала као одлична.

Slazem se. I tebi svaka cast sto ne skrtaris na ogrevu!
PS Ruski ugalj moze i da unisti losiju pec.

Zasto moras da grejes tako ogromnu povrsinu? Je li to poslovni prostor?
 

abrines

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.05.2017.
Poruke
1.162
Pohvaljen
2.394
Па није да не шкртарим, него оптимално користим ресурсе. :D
Ја верујем да свако ко користи тај мокар угаљ постаје роб своје котларнице и куће, а разлози су следећи:
1) Теже се потпали,
2) Мања калоријска моћ,
3) Више тешког дима
4) Лошије сагорева,
5) Више пепела.
Тако да без дежурног Пере ложача овај угаљ нема смисла, и мислим да је једино оправдан у термоелектрани која може да га боље сагори због самог принципа рада котлова.
Грејем 240 квадрата породичне куће. У три нивоа по 80 квадрата.
 

orion

Advanced
Učlanjen(a)
11.09.2008.
Poruke
2.159
Pohvaljen
1.037
Lokacija
Beograd
Цене бакра су порасле и тек ће да расту. Сад ће наше фабрике за скидање изолације са каблова да добију мотив више :violina:
 

johnny_s

Higher intermediate
Učlanjen(a)
09.04.2011.
Poruke
560
Pohvaljen
1.241
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=896260#p896260:qya001df je napisao(la):
solecar » 05 Nov 2021 01:42 am[/url]":qya001df]Da li još neko oseća užasan smrad zapaljenih guma?

Meni trenutno više smrdi kao zapaljeno smeće, ali da, i na gumu, nije klasičan smrad od loženja.
 

Dzigi Bau

Higher intermediate
Učlanjen(a)
25.05.2018.
Poruke
1.418
Pohvaljen
3.827
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=896265#p896265:ru8xauyq je napisao(la):
johnny_s » Pet Nov 05, 2021 3:25 am[/url]":ru8xauyq]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=896260#p896260:ru8xauyq je napisao(la):
solecar » 05 Nov 2021 01:42 am[/url]":ru8xauyq]Da li još neko oseća užasan smrad zapaljenih guma?

Meni trenutno više smrdi kao zapaljeno smeće, ali da, i na gumu, nije klasičan smrad od loženja.

IMG_20211105_022752.jpg
IMG_20210213_155607.jpg
 

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.347
Pohvaljen
4.016
Zivim u staroj zgradi. Pojedini stanari upotrebljavaju mokri lignit i on smrdi cak i na stepenistu.
 

solecar

Professional
Učlanjen(a)
06.12.2011.
Poruke
15.378
Pohvaljen
15.637
Lokacija
Prokop
Dzigi Bau":2pgxr03z je napisao(la):
Četri sata se osećao smrad. Jednop vreme se osećalo i kroz zatvorene prozore. Sva sreća pa sada pada kiša, da pročisti vazduh.
 

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
3.347
Pohvaljen
4.016
Vecini gradjana zagadjenje ne smeta. Odmahnu glavom i produze kad ih pitas za zagadjenje.
 
Vrh