Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Ali smrad se osecao na potezu od Vracara do Dorcola. Danas opet, na Slaviji.
Tu nema nehigijenskih naselja.

Ovo je nesto novo, smrad zapaljene plastike, kao kad gore kontejneri, stotinu kontejnera odjednom.
Ima li ovde neko sa Zvezdare ko moze da vidi, da li gori deponija u Vinci?

Koja institucija se uopste bavi ovim fenomenom?
Gde pronaci radove koji ulazuju na izvore zagadjenja.
Mene fascinira koliko ljude ova tema ne zanima.
Svi su ponizne sluge vlasti.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=684661#p684661:35jphkp1 je napisao(la):
MC_ » 01 Dec 2019 07:57 pm[/url]":35jphkp1] . . smrad zapaljene plastike, kao kad gore kontejneri, stotinu kontejnera odjednom.
Auu, to je mnogo loše. . . da nije neki problem u Pančevu?
 
Ako je vazduh los, kakvog smisla imaju skupi kvadrati u Beogradu?
 
Pa ne prodaje vazduh kvadrate već lokacija. Za cenu 2-3 kvadrata u Beogradu možeš kupiti čitavo imanje na nekoj planini sa potpuno čistim vazduhom.
 
Cudna je onda to logika, placas skup kvadrat da se razbolis.
Cist vazduh je isto osobina lokacije.
 
Pa pisano je više puta u medijima, beše preko pola aero zagađenja dolazi od grejanja i industrije. Saobraćaj je negde na oko 1/3. Onako grubo rečeno, bez razvrstanja po tipovima čestica.

Što se uostalom i vidi kroz godine. Jer ume grad da se zadimi ponekad i u toku leta. Ali znamo svi kad su najduži periodi kad se davimo u smogu - zimi. Kad prorade razni Černobilji, što toplane, što kućne lokomotive po privatnim kućama u predgrađu.
 
Проблем је и паљење стрњике по њивама.
 
Jutros je grad opet bio zagadjen.
 
chernobyl_memes_46.jpg
 
U 17h zagadjenje ulazi u sobu cim se otvori prozor.
Ovakvog visokog nivoa zagadjenja nije bilo do prosle godine.

Zagadjenje je daleko gore, nego recimo u Budimpesti.

https://waqi.info/sr/#/c/44.769/20.553/11.3z

Sta ako je draga vlast pocela sa spaljivanjem evropskog djubreta u Vinci, onako seljacki, na gomili?
 
Da, zasto je u Srbiji situacija tako losa? Znamo zasto je tako u Sarajevu i Zenici (kotline),
Ali Beograd i Nis?
 
Nisu samo ložišta po predgrađu, videla sam prekoputa Skajlana zgradu iz koje kulja crni dim?! Loženje bilo čega mora da se zabrani u gradu, posebno u centru, da se spusti cena gasa itd. Takođe imamo i puno krševa na ulicama, raspalih autobusa...
Previše saobraćaja je glavni problem, vidi se po ovim mernim mestima.
 
Srbija 1838., Hans Kristijan Andersen:

"OGROMNA HRASTOVA ŠUMA U KOJOJ ŽIVE NIMFE"

- Bilo je jutro, sve je bilo sunčano. Predeo je ravan. Sa leve strane je livada sa stražarnicama, podignutim na direcima, da stražare ne bi odnela reka čim naraste; s desne strane Zemun, običan trgovački grad; ka istoku, tvrđava Beograd sa svojim minaretima, a to su najčudnije karakteristike orijentalne fizionomije. Tvrđava sa džamijom nalazi se na vrhu jedne niske padine, a oko nje je grad, koji se proteže ka Dunavu i Savi, a s druge strane ga omeđuje velika hrastova šuma: Beograd ima 14 džamija, desni deo grada je turski, centralni i levi su srpski - opisuje Andersen beogradsku panoramu u "Bazaru jednog pesnika".
...
- Da, ovde se nalazi veliki forum drijada s moćnim uspomenama i dubokim narodnim pesmama. Zeleno drvo je sveto ovom narodu; kažu, ko poseče drvo, uzima život ... Koliko je u ovim šumama lišća, toliko je pesme na usnama ovog naroda. I kao što bujne zelene grane podećaju Danca na njegova zelena ostrva, ove ga pesme podsećaju na njegove balade... I Srbin voli svoje šume, kao Švajcarac svoje planine, kao što Danac voli more. Pod krošnjama drveća svake godine su se izaslanici gradova sastajali s knezom Milošem; drveće je natrkiljavalo sudnicu! Pod ovim drvećem igraju mlada i mladoženja! Drvo se bori kao sam ratnik protiv neprijatelja Srbije; mirisno zeleno drveće nadvija se nad decom što se igraju, mirisno zeleno drvo je nadgorbni spomenik starcu. Ove zemlja šuma zelena je grana osmanskog drveta, ali grana je za skoro satrulelo drvo vezana samo tanušnim končićem, ta grana je pustila koren i želi hrabro da raste, kao što jedno od najboljih kraljevskih stabala Evrope ima pravo da raste.

viewtopic.php?p=686688#p686688
 
AirLief app prikazuje i zvanične merne stanice i privatne.
 
MC_":23afqcvf je napisao(la):
Da, zasto je u Srbiji situacija tako losa? Znamo zasto je tako u Sarajevu i Zenici (kotline),
Ali Beograd i Nis?
Konkretno Beograd ima sa jedne strane TENT, a sa druge NIS, Petrohemiju i Azotaru. Kada ima vetra on to raznese po čitavoj Evropi, ali ga sad nema + vazdušni pritisak drži sve to blizu površine...

Inače i TENT A i TENT B su u top 10 zagađivača u Evropi.
9e94ab90b7e9768922d6c9afc4c41feb.jpg
f3a0a05723f912fb6de41628f837da62.jpg

Kostolac je u međuvremenu dobio novo postrojenje za odsumporavanje, a u Obrenovcu se gradi. To bi trebalo značajno da smanji zagađenje...
 
Kako to da je po senzorima stanje bolje u Obrenovcu nego u Beogradu?
Zar je moguce da te termoelektrane nemaju filtere, a investira se u Nacionalni stadion i Jarbol?
 
Имају филтере, опет исте слике качите, лепо сам објаснио на претходним страницама. Костолац је добио, Обреновац је у фази изградње и пуштања у рад.
 
To sam ja isto napisao, zar ne? Treba napomenuti da TENT B i Kostolac A nisu dobili nova postrojenja, a takođe se nalaze na toj slici.
 
Zvanicna saopstenja vlade ili EPS-a u srpskoj realnosti ne znace bas nista.
Mi ne znamo da li filtri na elektranama zaista rade, iako cak mozda i postoje.

Jer, 2016., kada filtri navodno nisu postojali, zagadnjenje je bilo MANJE nego danas.
Sta na to reci?

Takodje, otkuda ogromno zagdjenje u delovima grada kao sto je MIrjevo ili Visnjicka banja koja su smatrana za mesta sa dobrim vazduhom.
Otkud zagadjenje u Uzicu, Valjevu?

Sto se TE tice, mi takodje ne znamo kako procesiraju ugalj, da li se krade ugalj i umesto njega pali lignit. U lietaraturi cete naci da se termoelektrane mogu prilicno dobro osigurati sto se tice zagadjenja, recimo takav je slucaj u Nemackoj, ali da na prostorima zapadnog Balkana, Kini i Rusiji nivo zagadjenja jeste takav, da dolazi do hiljada nepotrebnih smrtnih slucajeva godisnje, zbog zagadjenja.

Bitno je, i to je osnova svega, to da je zagadjenje sada vece nego pre dve godine, a isto tako je bilo i tokom toplih dana u oktobru, sto znaci da je tesko kriviti individualna lozista. Moje misljenje je da se radi o posledicama kradje na nekom nivou. Jer kod nas je sve kradja.

Dakle, potrebne su insajderske informacije.

Postoji i teorija da su odgovorne firme koje recikliraju plastiku, kablove, elektronske uredjaje. U nekim africkim zemljama ovo su primarni izvori ispustanja Pm2.5 kancerogenih cestica u atmosferu. Za Srbiju nema podatak gde se ove firme tacno nalaze, ali postoj sumnjiv prsten ovakvih firmi oko Beograda.
 
Vrh