Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[Propeler]

ink » Sub Okt 12, 2019 7:00 pm[/url]":282q10st]

Propeler » 12 Oct 2019 06:49 pm[/url]":282q10st]

ink » Sub Okt 12, 2019 3:58 pm[/url]":282q10st]

Potpuno je netačno da energija iz obnovljivih izvora postaje sve jeftinija. To je čak teška glupost. Naravno, treba računati silne subvencije koje države daju, a ne zanemarivati tu činjenicu i tvrditi da je jeftinije.

Glupost? Možda. Nisam stručnjak.

Ali ipak...

Around three-quarters of US coal production is now more expensive than solar and wind energy in providing electricity to American households, according to a new study.

https://www.theguardian.com/environment ... ergy-study

By as soon as 2020, onshore wind and solar PV will join hydropower in consistently offering a cheaper source of new electricity than the least-cost fossil fuel alternative, without financial assistance.

https://energypost.eu/cheaper-than-coal ... ategories/

As China moves toward a subsidy-free era for wind and solar projects beginning in 2021, the economics of renewable power have come into the spotlight. The average levelized cost of electricity (LCOE) for solar and wind power is already cheaper than gas-fired power in China, and will be competitive with coal-fired power by 2026, according Wood Mackenzie's China Provincial Renewables Competitiveness Report 2019.

https://www.greentechmedia.com/articles ... #gs.9rfkis

The cost of renewable energy has tumbled even further over the past year, to the point where almost every source of green energy can now compete on cost with oil, coal and gas-fired power plants, according to new data released today.

https://www.forbes.com/sites/dominicdud ... 8fae21e8ce

Ajde, samo razmisli....

Koliko je potrebno solarnih panela, konvertora, akumulatora i svega ostalog da bi se prekrilo ko zna koliko desetina, ako ne i stotina hiljada hektara zemljišta da bi se proizvodila struja ekvivalentna ovoj proizvedenoj u TE u Srbiji? Koliko bi sve to koštalo? Koliki je životni vek panela, koliko bi koštalo održavanje svega toga i da li je to sve manje skupo od loženja uglja i proizvodnje struje u termogeneratorima?

Nije sporno da treba uložiti novac u filtere za pročišćenje vazduha u našim TE, ali obustaviti proizvodnju, nemoguće.

Eksploatisanje uglja, kao što sam rekao neće biti zaustavljeno na ovim prostorima ni kad mi potrošimo svoje rezerve. Čak bih mogao da prognoziram da ćemo kroz tridesetak godina početi da uvozimo struju sa Kosova od zapadnjačkih kompanija koje će nastaviti da eksploatišu taj resurs tamo.

Zapad uostalom već dugo i namerava da za male pare otkupi EPS i dokopa se tog blaga, uz razne pričice koje plasiraju u medijima koje govore kako bi oni navodno odgovornije i ekološki čistije proizvodili ovde struju. Zbog toga i takvi prilozi u medijima koji apsolutno nisu merodavni.

Zuma će uskoro da se poziva i na stavove i mišljenja Jelene Milić o ekologiji, kako je krenuo .

 

[Zuma]

Činjenica je da najveći deo energije dobijamo sagorevanjem lignita, koji proizvodi najviše zagađenja. To je elementarna naučna činjenica, a ne politički stav. I činjenica je da zagađenja najviše pogađaju one koji su bliže, a manje one koji dalje od mesta sagorevanja. Ničija druga mišljenja nisu potrebna da bi se znalo da je ovo istina. Šta možemo ili ne možemo da uradimo tim povodom je sasvim posebno pitanje. Ali da trujemo sami sebe i da zagađujemo sopstvenu zemlju i decenijama unapred, to stoji, i mora da se zna. I to nema baš nikakve veze ni sa Kosovom, ni sa zapadom, ni sa klimatskim promenama, ni sa prijemom u EU.

 

[ink]

Propeler » 12 Oct 2019 09:25 pm[/url]":14de8gfn]

ink » Sub Okt 12, 2019 7:00 pm[/url]":14de8gfn]

Ajde, samo razmisli....

Koliko je potrebno solarnih panela, konvertora, akumulatora i svega ostalog da bi se prekrilo ko zna koliko desetina, ako ne i stotina hiljada hektara zemljišta da bi se proizvodila struja ekvivalentna ovoj proizvedenoj u TE u Srbiji? Koliko bi sve to koštalo? Koliki je životni vek panela, koliko bi koštalo održavanje svega toga i da li je to sve manje skupo od loženja uglja i proizvodnje struje u termogeneratorima?

Siguran sam da je eksploatacija uglja (barem kod nas) još uvek jeftinija od drugih rešenja ali ti ovde pričaš kao da je besplatna. Nije. Imam i ja niz pitanja za tebe: Koliko koštaju sve radnje potrebne da se ugalj iskopa? Koliko košta da se obradi i preveze do termoelektrane? Koliko goriva se potroši samo na to? Koliko koštaju rezervni delovi za sve te mašine, vagone, kamione? A koliko rezervni delovi za samu termoelektranu? Koliko košta održavanje cele te infrastrukture? Koliko košta eksproprijacija zemljišta kad neki otvoreni kop treba da se proširi? Koliki je životni vek jedne termoelektrane? Da ne uračunamo u sve to koliko sve nas koštaju nusefekti ove vrste proizvodnje energije.

Problem je u tome što cena jedne vrste proizvodnje raste ili ostaje statična, a druge naglo opada. The times they are a changin'.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Својевремено су људи истерали звери из пећина и населили их. Није им било ништа потребно да им не би било вруће или хладно. Али од тада људи су много тога научили и напредовали из дана у дан. Тако да данас имамо науке, технологије и изобиље. Тако да ће људи наћи начин да производе и чист ваздух и користе га по потреби. Можда ће се продавати у самопослугама као што се већ продаје чиста вода.

 

[dragan]

"Koja mesta su na listi prioriteta za sanaciju"

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy= ... id=1603846

 

[Zuma]

Rudarski otpad na oko 24 miliona kubnih metara širom Srbije
Bor -- Od 250 istraženih lokacija širom Srbije na čak 150 postoji rudarski otpad, kako je procenjeno, u ukupnoj količini od oko 24 miliona kubnih metara.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... id=1603943

 

[Zuma]

Veliki san o velikom zelenom zidu. Od istočne do zapadne obale Afrike. 8000 kilometra. Kroz Saharu.

Danas u 20 časova, Dom Omladine. Green Fest.

https://www.greenfest.rs/

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=kB1qK_yBVxU[/youtube]

 

[Zuma]

Film Veliki zeleni zid. Vrlo lepa priča o Sahelu, pojasu zemljišta tik ispod Sahare. Nešto što još nije postala pustinja, ali je na ivici. O tome da klimatske promene upravo u ovom veoma osetljivom delu, "na granici života", provociraju i usložnjavaju niz problema koje ove zemlje već imaju. Mala promena, i ljudi više bukvalno nemaju šta da jedu. Ne da imaju manje. Nego da nemaju NIŠTA. Izbor je ili pridružiti se ekstremističkim organizacijama kao što je Boko Harum, pa oteti ono što vam treba od drugih, ili krenuti kao nelegalni migrant za Evropu. Priče onih koji su kao prvorođeni muškarci po tradiciji zaduženi da izdržavaju čitavu porodicu. Koji su potrošili porodično nasedstvo da plate put u Evropu i nisu uspeli. Koji su usput zakopavali svoju mrtvu braću u pesak, a sada gluvare po slamovima Afričkih predgrađa jer nemaju obraza da se vrate porodici čije su kompletno nasledstvo potrošili uzalud. Kojima ne preostaje ništa drugo nego da ponovo pokušaju. Ili da uđu u Evropu, ili da poginu pokušavajući. Postoje procene da će, u određenim scenarijima, do 2040. godine i 60 miliona ljudi probati da se iseli. Veliki zeleni zid je istovremeno i san i dugogodišnji projekat o pravljenju pojasa drveća južno od Sahare koji treba da zadrži širenje pustinje i obnovi zemljište da bi poljoprivreda moga da hrani stanovništvo. Film uz puno fenomenalne Afričke muzike prati put jedne muzičarke kroz Sahel, od zapadne do istočne obale Afrike. Ona kroz univerzalni jezik, muziku, pokušava da podigne nadu u bolju budućnost i promoviše projekat Zelenog Zida ... Veoma dobro.

 

[Zuma]

Danas, u sredu, na programu Green festa u Domu Omladine. Da izdvojim dve stvari.

Tribina

DA LI JE ZAISTA PREKASNO ZA KLIMU?
U 14. časova.

Panelisti:
Dr Vladimir Đurđević, klimatolog, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu
Dr Milan Ćirković, astrofizičar i futurista, Astronomska opservatorija u Beogradu
Dr Andreja Stojić, naučni saradnik, Laboratorija za životnu sredinu, Institut za fiziku u Beogradu
Tijana Ležaić, Centar za razvoj neformalnog obrazovanja građana – CRNOG
Predstavnik Ministarstva zaštite životne sredine RS
Moderator:
Slobodan Bubnjević, novinar, “Nauka kroz priče”
Mesto: Sala Amerikana • Dom omladine Beograda

Film:

Geneza, Verzija 2.0

SUNDANCE 2018 WINNER - BEST CINEMATOGRAPHY The hunt for white gold at the remotest edge of Siberia reveals a scenario of the future that may well turn our world upside down. genesis-two-point-zero.com A film by CHRISTIAN FREI and MAXIM ARBUGAEV (Switzerland 2018). On the remote New Siberian Islands in the Arctic Ocean, hunters search for tusks of extinct mammoths. One day, they discover a surprisingly well-preserved mammoth carcass. Resurrecting the woolly mammoth is a first manifestation of the next great technological revolution - genetics. „Genesis 2.0 is a double-stranded helix of a real-life thriller, chilling and unforgettable.“ THE HOLLYWOOD REPORTER

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=b4ybffTTHTY[/youtube]

https://www.greenfest.rs/

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

А наука наговештава да може да створи услове за живљење на Марсу...

 

[astrodule]

Zuma » Today, 00:47[/url]":1p4zgoa6]Film Veliki zeleni zid. Vrlo lepa priča o Sahelu, pojasu zemljišta tik ispod Sahare. Nešto što još nije postala pustinja, ali je na ivici. O tome da klimatske promene upravo u ovom veoma osetljivom delu, "na granici života", provociraju i usložnjavaju niz problema koje ove zemlje već imaju. Mala promena, i ljudi više bukvalno nemaju šta da jedu. Ne da imaju manje. Nego da nemaju NIŠTA. Izbor je ili pridružiti se ekstremističkim organizacijama kao što je Boko Harum, pa oteti ono što vam treba od drugih, ili krenuti kao nelegalni migrant za Evropu. Priče onih koji su kao prvorođeni muškarci po tradiciji zaduženi da izdržavaju čitavu porodicu. Koji su potrošili porodično nasedstvo da plate put u Evropu i nisu uspeli. Koji su usput zakopavali svoju mrtvu braću u pesak, a sada gluvare po slamovima Afričkih predgrađa jer nemaju obraza da se vrate porodici čije su kompletno nasledstvo potrošili uzalud. Kojima ne preostaje ništa drugo nego da ponovo pokušaju. Ili da uđu u Evropu, ili da poginu pokušavajući. Postoje procene da će, u određenim scenarijima, do 2040. godine i 60 miliona ljudi probati da se iseli. Veliki zeleni zid je istovremeno i san i dugogodišnji projekat o pravljenju pojasa drveća južno od Sahare koji treba da zadrži širenje pustinje i obnovi zemljište da bi poljoprivreda moga da hrani stanovništvo. Film uz puno fenomenalne Afričke muzike prati put jedne muzičarke kroz Sahel, od zapadne do istočne obale Afrike. Ona kroz univerzalni jezik, muziku, pokušava da podigne nadu u bolju budućnost i promoviše projekat Zelenog Zida ... Veoma dobro.

Svojevremeno samo malo detaljnije gledao Google Earth i shvatio da su nekada sigurno postojale reke kao Nil koje su išle iz centralnog dela Afrike ka Sredozemnom moru. Tada Sahara verovatno nije bila pustinja.

 

[ink]

Relevantna vest:

Novi protest u Boru zbog prekomernog aerozagađenja

https://balkangreenenergynews.com/rs/no ... zagadenja/

U Boru je održan treći po redu protest ove godine zbog prekomernog aerozagađenja koje je intenzivirano dolaskom strateškog partnera, kineske kompanije Zijin, u nekadašnji Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor krajem 2018. godine.

 

[astrodule]

Da li se onaj bahati id*** Spaskoski i dalje nešto pita u Boru?

 

[Zuma]

Jedan komentar čitaoca na prethodnu vest:

Milorad / 15.10.2019.

U Kikindi je mnogo gore.

Vazduh je konstantno zagadjen a narocito danima kada je napolju snizen pritisak. Po celom gradu se spusti dim , koji je neprijatnog mirisa , izaziva iritaciju u grlu i ocima . DIm se siri is obliznje fabrike auto delova Le Belier .

Takodje , u istoj fabrici se vrse ispitivanja panetreantskim tecnostima koje su veoma VEOMA kancerogene, a koje se kod nas ispustaju direktno u kanalizaciju. Po standardima bi trebala biti preradjena u specijaim bazenima, pa tek nakon toga se ispustiti u kanalizaciju.

Tehnicka voda u gradu Kikinda nije ni hemijski ispravna , nije za pice a ni za kupanje, masna je, tamna,
samo o tome niko nece da prica.

Inspekcije su korumpirane i ubek dostavljaju lazna merenja i rezultate ,,,,,,

 

[sizif]

ink » 11 Окт 2019, 16:53[/url]":19edz0id]

sizif » 11 Oct 2019 02:11 pm[/url]":19edz0id]Што бисмо га се ослобађали

Možda da lakše dišu građani naše zemlje... naša deca?

A možda zato što će i nama uskoro biti jeftinije i lakše da proizvodimo struju iz drugih izvora?

Аман, човече, ко нормалан може бити против чистог ваздуха и животне околине?

Када би читао читав мој текст, а не само првих пола реченице, схватио би да се залажем за обавезну примену савремених филтера у термоцентралама. У тексту из Либерасиона пише да на Западном Балкану има 20 централа на угаљ које загађују ваздух 20 пута више него преосталих 250 широм Европе (као што видиш, ни тамо их још увек не гасе, већ се труде да смање штетну емисију на најмању могућу меру).

Дакле, не треба их затварати, него осавремењивати и строго надгледати да ли користе нову, скупо плаћену опрему за филтрирање. И лагано чекати време када ће чиста енергија бити заиста чиста. Чисто да подсетим на тврдњу инжењера Здравковића (који је докторирао на обновљивим изворима енергије) да ствари нису нимало једноставне. Енергија ветра је нестална и може бити само допуна главним изворима, хидроцентрале захтевају плављење великих површина земље, мале хидроцентрале праве више штете него користи, струја из таласа нам је недоступна јер немамо море, а технологија производње сунчаних колектора за производњу електричне енергије је изузетно прљава. Као што видиш, ствари нису баш тако једноставне - типа, ја се безобзирно залажем за рак плућа, да удишемо угљену прашину и трујемо читаву Европу, а ти за свеж планински ваздух, љубичице и румену дечицу. Ма јел'?

Да би се урадила конверзија извора енергије у Србији, потребно је бар пола века. У међувремену, потрошња ће морати драматично да расте. Све више возила ће користити електричну енергију, све више је индустријских постројења, попут Бора и Смедерева, али и савремених фабрика...

Зато кажем да Србији нема енергетске стабилности без ТЕ Обреновац 2, нуклеарке Бачка Паланка и ревирзибилке Ђердап 3.

П.С. :mrgreen: У овом тренутку сам негде из кичмене мождине извукао сећање на италијински софт порнић који је крајем седамдесетих био прилично популаран код нас. Радњу не памтим, осим да је као алтернативни извор за производњу струје откривено вођење љубави. Одличан шлагворт да се ова тема повеже са оном о демографији. О истом трошку правимо и струју и децу

 

[boca-ica]

.

.... и строго надгледати да ли користе нову, скупо плаћену опрему за филтрирање....

Dokle god ima blago naklonog gledanja na ,,drpanja,, i provizijase , radi gledanja ,,kroz prste,,
od toga nema nista
te gore izneta konstatacija - da je ovaj region naj gori - ostace jos duuuuuugo takva
jednostavno region cvetanja korupcije i mita

 

[Zuma]

Физичко лице које има одговарајуће земљиште за пошумљавање, минималне површине 5 ари (500m2), има право на бесплатан садни материјал за пошумљавање.

https://upravazasume.gov.rs/dodela-besp ... mljavanje/

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=yjRG63DU1dk[/youtube]

 

[Zuma]

Upaljen crveni alarm: Obična maska neće pomoći

Beograd -- Upaljen je crveni alarm jer je vazduh u Srbiji već danima izuzetno zagađen, a grejna sezona još nije ni počela, prenosi TV Prva.

Lekari apeluju da ljudi koji imaju respiratorne tegobe, pacijenti sa kardiovaskularnim problemima i onkološki pacijenti sa malignitetima pluća ne izlaze iz kuće od 8 do 18 časova.

Imajući u vidu da grejna sezona još nije počela, te da su su privatna ložišta i toplane jedan od tri glavna zagađivača u našoj zemlji, postavlja se pitanje kakav ćemo vazduh udisati kada zima zaista i počne, preneo je "Blic".

Tako je rekordne 223 PM10 čestice zabeleženo u sredu u 3.00 sata na mernoj stanici "Starčevo" u Pančevu.

Situacija nije bila mnogo bolja ni na opštini Stari grad, gde je u 7.00 časova istog dana izmereno 204 PM10 čestica, dok je na Novom Beogradu u to vreme bilo 167 PM10 čestica, govore podaci Agencije za zaštitu životne sredine.

Alarmantno stanje lošeg kvaliteta vazduha u prestonici potvrđuju i podaci sa sajta "Er vižual" (Air Visual), koji se bavi merenjem zagađenja vazduha u celom svetu, te je Beograd pre dva dana označen kao četvrti grad sa najzagađenijim vazduhom na planeti.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/crven ... da/t0jmjr1
https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1608228

https://www.airvisual.com/earth?nav

 

[Zuma]

Trenutno smo, izvan najgoreg dnevnog vremena za zagađenja, 11. najzagađeniji grad u svetu. U ovakvom društvu:



https://www.airvisual.com/world-air-quality-ranking

 

[Igor]

Šta nam je činiti to je po meni glavno pitanje.

 

[astrodule]

Promeniti metodologiju

 

[Zuma]

Podaci za prethodnih 5 dana. PM2.5 nas ubija. Skoro ceo dan u crvenom. I u Starom Gradu na Novom Beogradu. To su čestice u vazduhu manje od 2,5 mikrona. Veoma opasne, prolaze kroz filtere i ulaze duboko u pluća, a neke njihove veoma male frakcije i direktno u krv.

The IARC and WHO designate airborne particulates a Group 1 carcinogen.[7] Particulates are the most harmful form of air pollution[8] due to their ability to penetrate deep into the lungs and blood streams unfiltered, causing heart attacks, respiratory disease, and premature death.[9] In 2013, a study involving 312,944 people in nine European countries revealed that there was no safe level of particulates and that for every increase of 10 μg/m3 in PM10, the lung cancer rate rose 22%. The smaller PM2.5 were particularly deadly, with a 36% increase in lung cancer per 10 μg/m3 as it can penetrate deeper into the lungs.[10] Worldwide exposure to PM2.5 contributed to 4.1 million deaths from heart disease and stroke, lung cancer, chronic lung disease, and respiratory infections in 2016.[11] Overall, ambient particulate matter ranks as the sixth leading risk factor for premature death globally.[12]

https://en.wikipedia.org/wiki/Particulates

Pogledajte prilog 1


https://waqi.info/sr/#/c/44.808/20.419/13.6z

 

[dragan]

Igor » 25 Okt 2019 04:19 pm[/url]":1ey84xba]Šta nam je činiti to je po meni glavno pitanje.

Jedino preseljenje u mesto na min 200m visine, nap. Frušku goru.

Mesec dana gledam vatre i dim od zapaljenih njiva po Sremu, a onda

ujutru neki svetlo-braon oblak magle visine 100-150m prekriva ravnicu.

 

[Zuma]

Napredujemo na listi. U 19 časova smo sa 11. mesta u 16 časova, stigli do 9. mesta najzagađenijih gradova U SVETU. Dakle svih većih gradova koliko ih na planeti ima. Sva merna mesta su u crvenom.

Pogledajte prilog 1
U crvenom smo od 5 ujutro do sada. Pre toga "samo" u narandžastom nivou uzbune.

Pogledajte prilog 2

 

[dragan]

Ako je "u crvenom" i na Zvezdari, onda ste stvarno u problemu.