Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

То је зато што је мерна станица постављена на 50 метара од раскрснице и Гагаринове улице која је већ данима поподне потпуно у застоју. Сем тога близу код топлане постоји неки извор повременог дима .
 
Једино што ми пада на памет, да има везе са надморском висином. БГ је практично на дну Панонске низије и сво загађење се "слива" ка њему. Све до 700м надорске висине је неколико десетина пута загађеније него преко 700м. И по том критеријуму ова мапа даје чудне резултате, ПМ2.5 су без сумње штетне по човека, али ни приближно као сумпор диоксид или NO2. По овој мапи разилка између БГ, Ваљева, Косјерића са једне стране и Таре, Голије, КОпа са друге је само за једну трећину мање загађења на планинама што једноставно није факт! Размишљам због чега је потребно ово " намештање "?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=673780#p673780:2e96iz2o je napisao(la):
мајстор » 26 Oct 2019 02:22 pm[/url]":2e96iz2o]Искрено овде нешто не штима. Ја не верујем да је могуће да је БГ најзагађенији на свету! На основу чега? Броја аутомобила, развијене црне и хемијске индустрије? Густине становништва? Ни по чему Бг није ни у првих 50! Како је преовлађујући ветар у БГ северо-западни,чак ретко и од Обреновца стиже директно загађење. Од Панчева само када су кошаве, Од Костолца јако ретко.На овој листи нема Мексико ситија где сам био и БГ изгледа као мала маца за њега. Мислим да је ово најмање речено чудно!
Najzagađeniji je u ovom trenutku, a ne uvek. Glavni trenutni problem je metorološka situacija jer je skoro ceo Oktobar prošao u mirnom i lepom vremenu, bez vetra, a sada je izgleda i visok pritisak, pa se zagađenja ne pomeraju i ne razilaze. To se najbolje vidi na mapi. Nije problem samo Beograd nego i šira okolina. To bi neki meteorolog mogao bolje da objasni. Strani sajt kaže da koriste i zvanične državne podatke i svoju mređu "kontributora" i da u Beogradu imaju 19 takvih. Tako da mi njihove tvrdnje ne deluju nepouzdano. A za zvanične domaće podatke ne mogu ništa da kažem jer ništa ne piše kako se oni dobijaju.

file.php


https://www.airvisual.com/earth?nav
 
Студирао сам географију и бавио се доста климатологијом и метерологијом. Све стоји за висок притисак необичан за овај део године у дужем временском интервалу, са јако мало струјања. Међутим није ни приближно једнако, на различитим висинама. Постоји ваздушна струја на 900-1100м , па на 2500-3000 и и даље на већим висинама. Зато се виде облаци који иду различитим брзинама , на разним висинама. Како нам већина времена долази са северозапада правац Аустрија, Немачка, доноси нам и сво загађење од тамо. Са друге стране Бг је на дну Панонске низије и могуће је да се ствара кумулативни ефекат. Цела Србија има 2 милиона аутомобила, као ни пола Берлина, да не говорим о Паризу или Лондону. ПМ2.5 углавном настаје од саобраћаја и ТЕ. Јасно је да у Србији не може бити од саобраћаја, ако је од ТЕ онда би вредности сумпордиоксида морале бити сличне, што није случај. Логичан закључак је да нам је европа због морфологије терена и ваздушних струја " извезла " своје загађење. Да би смо ми платили за исто! Да се разумемо ја сам за апсолутно здраву и чисту животну средину, зато и живим на Тари, сада.
 
Problem je što se zagađenja zadržavaju nisko. Na većim visinama ih ima daleko manje, pa nije ni bitno šta se tamo sa vetrom dešava. Postoji meteoroška situacija u kojoj vazduh stoji nad jednim mestom, pa tu može biti bitno hladnije nego na planinama recimo, ili u nekoj daljoj okolini. Recimo kad stoji magla i ne razilazi se, obično zimi. Ovo je trenutno stanje sa vetrom (boje) i pritiskom (izohipse). Imamo jezero visokog pritisika baš ovde i nigde u blizini nema nagle promene pritiska koja bi pokrenula vetar. Tako vazduh stoji na mestu, a zagađenja se vremenom nagomilavaju i nigde ne odlaze. Zato smo trenutno gori od inače daleko zagađenijih i većih gradova.

 
Слажем се Зума, једино што МИ нисмо сами могли произвести те количине, у томе је цака. Како је ПМ2.5 добрим делом везан за производњу CO2 , SO2, NO2, односно за све је предуслов много саобраћаја и индустрије. Очигледно је да нам је већина дошла из ЕУ. Као што и Савом и Дунавом стиже Бог зна шта све. Наравно ми то још екстра загадимо, јер немамо постројења за пречишћавање воде. Знам да су требали ставити филтере још пре десет година на ТЕНТ 1 и 2 али неко је блокирао. Као што су извађене цеви од Обреновца до НБГ за топлу воду, па сада опет разматрају исто! Углавном сами радимо све на своју штету, али мислим да је у овом случају добрим делом крива и европа. Ми немамо начина да то измеримо, али они имају, као и Руси, Амери или Кинези!
 
Ни на овој мапи за цели свет, нема нас нигде ни приближно већем загађењу...
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=x3GSroV-2H4[/youtube]
 
Ne, grešeiš. Nema to nikakve veze sa zlom Evropom. Koncentracija bilo čega uvek zavisi od dve stvari: tempa proizvodnje i tempa potrošnje (ili brzine ulaza i brzine izlaza). Dovoljna je i relativno mala proizvodnja da se koncentracija poveća, ako to što se proizvodi nema gde da ode. Dok, suprotno od toga, ako nad Nju Delhijem od 30 miliona ljudi samo dune vetar, odmah će biti čistiji od Beograda gde vazduh stoji skoro mesec dana. Dakle tempo proizvodnje zagađenja nije jedini bitan. Važna je samo razlika brzina stvaranja i odvođenja zagađenja.
 
Добро, ако је тако куда онда одоше честице из Делхија. ПМ2.5 могу месецима лебдети у ваздуху. Посебно у летњем периоду када нема киша. БГ и цела панонска низија би требало свакако да смање загађење по било ком основу због нас самих. Друга је ствар што не можемо ништа урадити по питању морфологије, ваздушних струјања и високог притиска у дужем периоду изнад нас. Нпр. у месецу октобру ове године на Тари је требало три пута да падне кише и по ECMWF и по GFS, На свакој апликацији је стајало да ће падати киша, међутим кише није било! Зашто? Па лепо су подигли авионе свака пут два дана пре најављених падавина, прошарали небо и од кише ништа, морао сам опет све сам залијевати. Због чега ово говорим , па због тога што би киша добар део пм2.5 честица спустила на земљу и тренутно смањила загађење, то не ради зла европа, али ради Зли НАТО!
 
Pali smo na trece mesto :-(

Idem sad taksijem do prodavnice da doprinesem sta je do mene da se vratimo na tron.
 
Мораш, с обзиром да ови у Лахору прде за медаљу! :) Држи нас у врху!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=673819#p673819:n7ewdbkq je napisao(la):
мајстор » 26 Oct 2019 04:23 pm[/url]":n7ewdbkq]Добро, ако је тако куда онда одоше честице из Делхија. ПМ2.5 могу месецима лебдети у ваздуху.
Dva meseca nije dovoljno dugo. Čvrste čestice se pre ili kasnije (ali ipak relativno brzo) eliminišu iz atmosfere. Zbog toga naše emisije PM2.5 ne mogu bitno da povećaju njihovu prosečnu koncentraciju u čitavoj atmosferi Zemlje. Brzina eliminacije je ključni faktor. Zato je recimo kod klimatskih promena zagađenje atmosfere sa CO2 daleko opasnije nego zagađenje metanom, iako je on daleko jači gas staklene bašte. Metan se brzo eliminiše iz vazduha, a CO2 ne. Zato metan ne može bitno da poveća svoju PROSEČNU koncentraciju u čitavoj atmosferi, a naš CO2 može, upravo zato što dugo ostaje tamo i vremenom se akumulira, čak i u tako ogromoj zapremini kao što je kompletna atmosfera Zemlje. Zbog toga zagađenja atmosfere čvrstim česticama nisu previše opasna za atmosferu kao celinu (sem za nesrećne stanovnike gradova dok su iznad grada). Naprimer vulkani stalno izbaciju neke čestice u atmosferu, ali one posle par godina ponovo padnu na zemlju, pa nikom ništa, i vazduh ponovo postaje čist. Dakle, kad dune vetar, čestice PM2.5 prosto budu oduvane, raspršene i razređene negde drugde (iznad okeana recimo), i tamo vremenom ponovo padnu na zemlju ili vodu. Baš zato je novi vazduh koji vetar nanese iznad grada obično relativno čist (sem ako ste u nekoj velikoj oblasti koja je baš čitava zagađena i stalno emituje puno novih zagađenja). Ali to je retko slučaj.

Ukratko, sa relativno stalnom i vremenski stabilnom emisijom zagađenja iznad gradova, što je obično slučaj, stepen trenutnog zagađenja najviše zavisi od meteoroloških prilika, dakle od tempa njihove eliminacije strujanjem vazduha koje ga stalno obnavlja (ili ne). Pošto na meteorologiju ne možemo uticati, ostaje nam da smanjujemo emisiju. I zbog sebe i zbog onih kojima odlaze naša zagađenja pre nego što se dovoljno razrede i padnu na zemlju. To nekad može trajati neprijatno dugo za ljudska merila, ali je obično kratko za klimu i pogotovo planetu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=673542#p673542:mzsfcq4u je napisao(la):
Zuma » Fri Oct 25, 2019 6:39 pm[/url]":mzsfcq4u]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=673475#p673475:mzsfcq4u je napisao(la):
Igor » 25 Oct 2019 03:19 pm[/url]":mzsfcq4u]Šta nam je činiti to je po meni glavno pitanje.
Šta činiti? Da se molimo da dune vetar?

- Kupovina novih filtera za termoelektranu i toplanu? Mada to verovatno zavisi od proizvodnog procesa i stanja u kome su postojenja, i ko zna koliko bi koštalo i trajalo.

Saobraćaj:


- Možda pooštriti mere ograničavanja izduvnih gasova za privatne automobile? EU standardi? Ali to bi napravilo opštu uzbunu, pa nije realno.


Mislim da su ove dve stavke presudne. Dozvoliti samo uvoz putnickih i teretnih vozila koja ispunjavaju normu euro 6. Na podrucju vecih urbanih centara dozvoliti samo vozila koja ispunjavaju bar euro 5 normu.

Sto se tice termoelektrana, Srbija i Balkan ce pod pritiskom EU uskoro morati da ih podignu na nivo zagadjenja evropskih TE. Pravo i dugorocno resenje su vetroelektane, solarne i geotermalne sa bar 50% ucesca u potrosnji. @majstor ima poentu, malim individualnim proizvodjacima treba dozvoliti ucesce na trzistu struje. Mislim da Integracija u sistem malih, kucnih proizvodjaca ne bi bio problem. U Novom Sadu postoji velika svetska firma koja se bavi i tim poslovima.

Domacinstva koja se greju na drva i ugalj obavezati da postave filtere. I uvesti norme dozvoljenih vrednosti.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=673875#p673875:1r4cmq1l je napisao(la):
Zuma » Sub Okt 26, 2019 9:40 pm[/url]":1r4cmq1l]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=673819#p673819:1r4cmq1l je napisao(la):
мајстор » 26 Oct 2019 04:23 pm[/url]":1r4cmq1l]Добро, ако је тако куда онда одоше честице из Делхија. ПМ2.5 могу месецима лебдети у ваздуху.
Dakle, kad dune vetar, čestice PM2.5 prosto budu oduvane, raspršene i razređene negde drugde (iznad okeana recimo), i tamo vremenom ponovo padnu na zemlju ili vodu.
Генерално се слажемо, разлика је кад загађење из Рура, разнесе северо-западни ветар, оно не заврши у океану него у Панонској низији и то у најнижем делу, па кад додаш време са високим ваздушним притиском, без падавина ( што природно, што вештачки ), плус загађење од Обреновца, БГ-а и Панчева. Добије се данашњи резултат!
 
Има много мера које се могу урадити, за њих је пре свега потребна свест и воља да се проведу.
Међутим много тога зависи од стандарда.
Филтери за ТЕ,
Могућност куповине аутомобила са нормама 5 и 6
Могућност грејања на гас индустрије и домаћинстава
Стимулисање ветро паркова , соларне, и геотермалне енергије
Пречишћавање вода
Спаљивање отпада
Забрана кеса од пластике
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=673879#p673879:3dba02rt je napisao(la):
мајстор » 26 Oct 2019 08:49 pm[/url]":3dba02rt]
Генерално се слажемо, разлика је кад загађење из Рура, разнесе северо-западни ветар, оно не заврши у океану него у Панонској низији и то у најнижем делу, па кад додаш време са високим ваздушним притиском, без падавина ( што природно, што вештачки ), плус загађење од Обреновца, БГ-а и Панчева. Добије се данашњи резултат!
Zato nam treba puno merača zagađenja ravnomerno raspoređenih po čitavoj Srbiji. Onda ćemo znati kad nam zagađenja stižu spolja i u kojim koncentracijama, pa da tražimo da to prestane i da nam se još plati, a kad smo sami krivi. A u ovom drugom slučaju bar znamo ko ih kod nas proizvodi, a time i šta bi trebalo raditi. Ne razumem da to nije odavno urađeno, bar merači nisu skupi ako već postoje masovno čak i za privatni stan. Nažalost izgleda da ne radi ni najveći broj od ono malo koliko ih imamo.

AVP_Per_1_41119.jpg
 
Потпуно си у праву, твоје питање је и истовремено одговор! Коме не би одговарало да имамо тачне податке колико нам загађења долази са стране? Што се тиче домаћих, питање је зашто не поставе филтере на термоелектранама? Зашто не забране увоз аутомобила испод еуро 5 стандарда? Зашто не стимулишу за сво становништво, соларну, ветро и геотермалну енергију? Зашто 30 година праве метро а нису га ни почели, а ако и почну са погрешним трасама шта онда?
 
Delhi ima ogromne varijacije u vlažnosti vazduha. Ja sam se preznojio tamo čim sam izašao iz aerodromske zgrade pola sata posle ponoci a bio sam u toku sušne sezone, mesec pre početka monsuna. Visoke temperature 24 sata dnevno i dosta vodotokova koji isparavaju služi kao dodatni filter, zato su im reke prljave preko svake mere, u septickim jamama je čistija, bukvalno.

Kad bi u Delhiju sastavilo ovako suvog vazduha u miksu sa visokim vazdušnim pritiskom pa pocrkali bi svi...
 
Vazduh je pun čađi i dima zato što gori deponija u Vinči. Nego klošari neće da priznaju.
 
И то је могуће, бар део. Ако има источног и југоисточног ветра на мањим висинама!

Sent from my Armor_3 using Tapatalk
 
Beograd "lider" po zagađenosti vazduha, u Zavodu tvrde da podaci nisu precizni

Na društvenim mrežama, građani poslednjih dana apeluju na resornog ministra da podnese ostavku, jer država, kažu, nije spečila zagađenja, ali u Gradskom zavodu za javno zdravlje za N1 tvrde: podaci sa sajta "AirVisual" nisu precizni.

"Sajt AirVisual je jedna demonstracija moći obrade velikog broja podataka u realnom vremenu, međutim, nije do kraja jasno odakle ti podaci potiču, koji je njihov kvalitet kao samih podataka i načina na koji se oni obrađuju", kaže Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Nejasno je, međutim, zbog čega se govori o nepreciznosti pomenutog sajta ako je informacija da "AirVisual" koristi podatke sa zvaničnih crpnih stanica iz Beograda - već poznata. Zato odnos nadležnih institucija prema informisanju javnosti, stručnjaci oštro kritikuju.

"Koje su to koncentracije opasne po zdravlje ljudi o kojima se javnost obaveštava? Dakle, te koncentracije idu i do tri i četiri puta više od dozvoljenog, u Valjevu su protekle godine bilo i deset puta uvećanje tih dozvoljenih graničnih vrednosti. Mi i dalje ne znamo da li su te koncentracije opasne po zdravlje ljudi?", upozorava Lidija Kesar, iz građanske Inicijative Fractal, koja godinama prati oblast zaštite životne sredine i teme koje se tiču javnog zdravlja.

Dok se čeka odgovor na to pitanje, Beograđani teško dišu. Ali, ne samo oni - vazduh u Pančevu, Kosjeriću, Valjevu i Novom Sadu nije ništa boljeg kvaliteta, što znači da se gotovo čitava Srbija guši.

http://rs.n1info.com/Vesti/a538375/Beog ... cizni.html
Evo, da se Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje ne bi zbunjivao, našao sam i tačne formule za računanje Američkog AQI (Air Quality Index) iz koncentracija zagađivača i gotove online kalkulatore za konverziju u oba smera.

AQI Calculator

DIRECTIONS: Choose the tab for AQI to Concentration or the tab for Concentration to AQI.
Select a pollutant, then enter the AQI value or the concentration (in units). Click on “Calculate” to see the results.

https://airnow.gov/index.cfm?action=airnow.calculator

Pogledajte prilog 1

Technical Assistance Document for the Reporting of Daily Air Quality -- the Air Quality Index (AQI)
https://www3.epa.gov/airnow/aqi-technic ... pt2018.pdf

How do you go from concentrations to AQI values?
https://airnow.zendesk.com/hc/en-us/art ... QI-values-
 
Dve slike na kojima se dobro vidi sloj zagađenja koji leži nisko iznad Beograda. Jasno se razdvaja čista plava boja neba na većim visinama, i prljavo sivi i crvenkasti sloj zagađenog vazduha koji leži ispod toga, nisko nad gradom. Snimano je u subotu nešto pre zalaska Sunca, ali ne ka Suncu i zapadu, već ka jugu i severu.

Pogledajte prilog 1
 
Trenutno smo opet treći u svetu po zagađenju. Da pogledamo zato i malo više unazad. Kako je bilo do sad?

Istorijat zagađenja vazduha u Beogradu, za lokaciju Stari Grad
http://aqicn.org/city/serbia/beograd-stari-grad/#/w/sr (real time monitor)


Dnevni proseci za svaki dan u proteklih 15 meseci. Desno je AQI indeks za PM2.5. Levo je broj dana tog meseca koji je bio u pojednim klasama.

Pogledajte prilog 2
Proseci za svaki čas u proteklih 30 dana. AQI indeks za PM2.5

Pogledajte prilog 1
 
Treba uvesti destimulativne akcize na ugalj za domaćinstva a podsticati širenje gasovoda. U Beogradu je pokrivenost gasnim instalacijama jako niska, možda 30% (ne računamo objekte koje greju toplane). Veliki broj novogradnji nije priključen ni na centralno ni na gas.
 
Vrh