Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=673475#p673475:l9mp3sf3 je napisao(la):
Igor » 25 Oct 2019 03:19 pm[/url]":l9mp3sf3]Šta nam je činiti to je po meni glavno pitanje.
Šta činiti? Da se molimo da dune vetar? Šta je bilo sa onom partijom "Prirodnog zakona" iz 1996. i kolektivnom meditacijom? U hijerahiji verovatnoća to ima još i najviše šanse da će da uspe. Mada je i to jadna nada. Rekao bih da se Gospodin Vetar naljutio što Srbi umesto klimatskih promena više veruju u globalnu zaveru ovaca protiv vukova, pa Oktobar za inat više liči na pozno leto nego na jesen. Savršeno lepo i stabilno vreme, pa vetra nigde. A kamoli košave. Nema ko da naše đubre oduva nekom drugom. A i vodostaj nešto utanjio, pa nas ni otpad iz kanalizacije ne napušta tako rado kao ranije.

Ili, malo ozbiljnije ... iako sam prilično ubeđen da je u nekoj konačnoj analizi višeg nivoa prvi pasos ustvari ozbiljniji nego ostatak ove poruke, ali neka bude ... da se držimo konvencija ma kako jalove bile.

Zagađenja sa oznakom PM2.5 potiču uglavnom od saobraćaja i sagorevanja. Pošto zbog ovakvog Oktobra grejna sezona još nije ozbiljno ni počela, deo koji otpada na sagorevanje verovatno potiče najviše iz termo elektrane u Obrenovcu. Toplana danas ne radi, mada je možda malo radila prošlih dana? A za saobraćaj znate kako izgleda. Pa šta da mi radimo?

- Kupovina novih filtera za termoelektranu i toplanu? Mada to verovatno zavisi od proizvodnog procesa i stanja u kome su postojenja, i ko zna koliko bi koštalo i trajalo.

Saobraćaj:

- Što pre praviti tunel od Ekonomskog fakulteta ka Dunavu i njegov prošireni most. To bi malo rasčistilo gužvu u centru.

- Što pre praviti tunel ispod Topčidera i vezu sa Pančevačkim mostom, dakle unutrašnji magistralni poluprsten

- Metro, ali trasama kuda SADA ide najviše ljudi, a ne ovaj tobožnji "razvojini" metro po livadama, što je budaština.

- Što pre kupiti još električnih autobusa i remontovati motore starih autobusa.

- Možda pooštriti mere ograničavanja izduvnih gasova za privatne automobile? EU standardi? Ali to bi napravilo opštu uzbunu, pa nije realno.

- Terati ljude da se pri ovom nivou zagađenja više voze biciklima i trotinetima između auspuha i na pola metra od njih znači terati ih prerano na groblje, pa alternativni prevoz ima smisla tek kasnije, kad vazduh bude ipak čistiji. Iako ... odakle dolazi vazduh koji dišemo u kabini autobusa ili automobila? Direktno iz auspuha vozila koje je ispred nas? Pa je možda svejedno? Ko zna.

- Brze i česte rečne taksi brodiće uz novu tramvajski liniju duž čitave obale obe reke, po trasi uklonjene železnice? Kao stari hidrogliseri ali manji i sa modernim motorima? Zemun, Novi Beograd, obe Dunavske obale nizvodno? U Zemunu se već pravi pristanište. To bi moglo.

1219163_profimedia0326306468_ls.jpg


- Ne umem da objasnim velike nivoe zagađenja u Novom Beogradu gde su ulice široke i prave, a nema brda. Verovatno toplana? Ali da li ona sada radi i koliko? Ili je saobraćaj i tamo već došao do nivoa kad nepomični vazduh ne može nigde da ga odnese? Neka temperaturna inverzija? Mada je verovatno ispod neke minimalne brzine pomeranja vazduha svejedno kako izgledaju ulice i oblik terena, a možda, donekle, i gde se tačno zagađenja emituju, ona u vazduhu jednostavno stoje kao težak oblak nad gradom, i nema ničega što ih može pomeriti. U takvim atmosferskim uslovima je jedini lek da se ni ne emituju.

Mešavina vodene pare i smoga nad Beogradom, utorak, 22. Oktobar 2019., zalazak Sunca.

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
NIS, Gazprom, Hajat. Njihovi puleni u neprekidnoj koloni ispod, i nebo iznad njih.

 
I dalje napredujemo, sad smo u ljubičastom.

AQI u 18.30

file.php


AQI u 21.00

 
NBG može ovih dana da se objasni samo neverovatnom gužvom u saobraćaju. I juče i danas su kolone bile i na auto-putu (do Zmaja), u Bulevaru Mihaila Pupina (do Bloka 30) i Bulevaru Nikole Tesle (do SIV-a)

Što se tiče električnih buseva, oni mogu da pomognu samo ako zamene neke postojeće autobuse. To se do sada nije desilo, tako da smo, naizgled, kontradiktorno, samo povećali zagađenje uvođenjem elektro buseva (dodali smo još vozila i time povećali gužvu).
 
U pravu si. Sad gledam malo širu sliku stanja. Zagađenje je u Beogradu veće i od zagađenja na samoj lokaciji termoelektrane u Obrenovcu, i od Pančeva, i od Smedereva.

U 21:24

Pogledajte prilog 2
Legenda. Ispod crvenog nezdravo za neke. Crveno je nezdravo za sve. Ljubičasto možete pročitati dole. Iznad ljubičastog upozorenja postoji samo još jedno, crveno-braon (u kome je ikonica već zakovrnula očima i isplazila jezik).

Pogledajte prilog 1
https://waqi.info/sr/#/c/44.8/20.578/10.6z
 
Uh, to paljenje njiva me užasno nervira. Osim što je protivzakonito, vrlo je i nebezbedno, a očigledno i opasno po zdravlje.

Dosta zavisi i gde su tačno merne stanice. Za Beograd je dovoljno da bude blizu nekog nehigijenskog naselja gde se pale kablovi.

Znaju li se precizne lokacije mernih tačaka?
 
Danas sam izbrojao nekoliko paljenja njiva vozeći se ka Bg-u s juga lepe nam osmuđene Srbije...čak sam i par vatrogasnih vozila video...
I miris oko tih zapaljenih njiva je užas...
Naravno niko da kazni inače nepoznate vlasnike njiva...stara dobra po džepu jedino radi posao...
 
Evo i današnje mape vatri u široj okolini Beograda. Ima ih dosta, mada ipak verujem da je u gradovima drastično veći izvor ovih baš sitnih i najopasnijih čestica u vazduhu saobraćaj. Promena koncentracija PM2.5 se isuviše dobro slaže da lokacijama najgušćeg saobraćaja. Naprimer u Pančevu dve merne stanice dalje od centra i bliže okolnim njivama odmah postaju zelene boje.

 
Skoro je ponoć. Petak veče i vreme zabavu. Stari Grad je u ljubičastom upozorenju sa do sada maksimalnim nivoom od 210 AQI. Prestigli smo Sarajevo i još napredovali do 6. mesta najzagađenijh gradova na čitavom svetu.


Pogledajte prilog 1
 
Što pre praviti tunel od Ekonomskog fakulteta ka Dunavu i njegov prošireni most. To bi malo rasčistilo gužvu u centru.

- Što pre praviti tunel ispod Topčidera i vezu sa Pančevačkim mostom, dakle unutrašnji magistralni poluprsten

- Metro, ali trasama kuda SADA ide najviše ljudi,
- Što pre kupiti još električnih autobusa i remontovati motore starih autobusa.



Све то би било само гашење ватре водом из канте... Суштина је један урбанизам који као што се занемарује претопљавање планете, занемарује сва искуства града у индустријском добу. Код нас се иначе занемарује прошлост сем неколико питања и раздобља која се врте у медијима.

Уместо да су препознате предности и вредности Београда, као нпр. појас кућа са двориштима од Сењака до Звездаре и дозвољена само изградња ниске спратности и кућа са чувањем дворишта са растињем, чим су околности дозволиле, почео је јуриш урбанизма густе и високе спратности и уклањање површина са растињем од поменутих дворишта старог Београда до ливада и шумарака по Новом Београду.

Битни су и тунели и метро и електични бусеви али... Уместо метроа који само што није, постојећа трамвајска мрежа да се допуни, повеже и убрза стварањем независних траса од другог саобраћаја. Битно је и повећање броја пешачких улица и делова града.

И најзад нешто што нико, никад и нигде и не спомиње, а то је заштитно растиње које не само што се не поставља него се уклања свуда, 2004., са Теразија склоњене све жардињере, 2002. дуж Краља Милана, сада и са још једног трга...

Многи новобеоградски булевари имају травњаке, али немају заштитно растиње - чак ни дрвореде и после пола века од настанка ! Ни вртови попут Топчидерског или Земунског немају довољно растиња до улица, сем симболично, на Калемегдану у Париској и даље га још има, мада и ту мање него пре, а на Ташу постоји покушај са садњом поред Булевара.

Има безброј места у градском ткиву где је могућа садња новог дрвећа, ниског растиња или замене асфалта и бетона растињем. Зелени кровови, не само зграда него и паркинга.

Чак и три пута дужа влат траве даће три пута више кисеоника и боље пречишћавати ваздух...

И колико би све то коштало? Мање од многих ствари на које се троши, некад и без довољно потребе, као нпр. за спорт...А колико би значило за здравију животну средину и људе у њој !
 
Vreme 01:54.

I Novi Beograd i Stari Grad su u ljubičastom. Po zameni mesta za maksimalne vrednosti, pretpostavljam da su ljudi sa provoda u centru krenuli kući u NBG. Usput smo se popeli na četvrto mesto najzagađenijih gradova u svetu. I druge dve merne lokacije rastu i približavaju se ljubičastom! Ispred nas su još samo Hanoj (8 miliona ljudi), Nju Delhi (30 miliona ljudi) i Lahore u Pakistanu (12 miliona ljudi) !!!

Srbija, Srbija, Napred Srbij... :oops: ... pardon


Pogledajte prilog 1
 
Znao sam da naši momci imaju još snage u sebi! Treće mesto i bronza je osigurana.

 
Poenta mostova, tunela i drugih metoda za rasterećenje saobraćaja je eliminisanje gužvi, tj, stajanja.

Kada se najviše goriva troši i kada najviše izduvnih gasova nas truje? Kada vozila kreću iz mesta.

Pa samo zamislite koja je razlika kada vozilo pređe od Zmaja do Dušanovca za 5 minuta, uz konstantan rad motora na malo obrtaja, i kada tu istu deonicu pređe za 1h uz stani kreni vožnju. Potrošnja (i zagađenje) je tada sigurno 3-4 puta veća.
 
Lideri regiona, a i sire. Dominiramo! Hoce biti docek ispred skupstine?
 
Šta se može zaključiti iz ovog niza podataka i mapa gde sam pokušao da redovno pratim razvoj zagađenja?

Kad je u pitanju najopasnije zagađenje PM2.5, njegov najvažniji izvor je definitivno saobraćaj u Beogradu.

Šta se može uraditi?

Na kratki rok vrlo malo. Trajno i dugoročno održivo rešenje je samo prelazak na električna vozila. Nažalost to zavisi od razvoja tehnologije i naše ekonomske snage. Nešto drugo što bi u nekoj meri moglo pomoći je naprimer:

1. Pooštravanje standarda dozvoljnih emisija motora sa unutrašnjim sagorevanjem

2. Metro

3. Širenje mreže sekundarnog javnog saobraćaja na električni pogon (tramvaji i električni autobusi)

4. Izbegavanje koncentrisanja saobraćaja i njegova ravnomernija raspodela u prostoru, izbegavanje zagušenja. Tuneli i nove ulice većeg kapaciteta, ako treba i rušenjem nekih starih i manje vrednih zgrada.

Posebno treba napomenuti da smo sada videli još jednu opasnu posledicu klimatskih promena. Ako otopljavanje bude imalo za posledicu ne samo toplije nego i stabilnije vreme koje duže traje, dakle sa manje dana u godini kad ima vetra, onda gubimo glavnog čistača vazduha koga je Beograd imao i zbog koga svoja zagađenja do sada nismo toliko osećali. Sumnjam da će to biti i jedino neočekivano i neprijatno iznenađnje koje nam mogu doneti klimatske promene.
 
С обзиром да европи сметају ТЕ на овом подручју, лепо нам дају субвенције за филтере да се ниво загађења сведе на прихватљив. Читам да је Немачка у јулу достигла 50% производње енергије од соларних панела, иако је то само по дану и у сред лета, симптоматично је да Немачка има много мање сунчаних дана од Србије. Како су цене панела у Србији мање, а због одличних односа са Кином. Србија би јако брзо могла да повећа капацитете. Највеће проблем је као и увек свака власт. У нашој земљи када имаш соларне панеле и прикачен си на мрежу, електродистрибуција ти не дозвољава да произедени вишак враћаш у мрежу, као у остатку света. Има прилог Марка Жвака о томе, ево и линк:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=a2ItLTJTIzQ[/youtube]

Није мали број људи који би у Србији инсталирали соларне системе, направили зелене кровове, потребна је и стимулишућа законска процедура. Очигледно је производња обновљиве енергије, резервисана као бизнис само за повлашћене, као што је слућај са МХЕ, где је генерално штета које изазивају исте огромна, али неколико људи јако лепо зарађује, још цело становништво кроз рачуне ел.енергије то плаћа.
 
Da, i još jedna važna stvar. Pošto očigledno imamo potencijala da budemo čak i svetska prestonica zagađenja, što trenutno i jesmo, moramo imati mnogo više stanica za merenje. Treba nam i nekoliko takvih daleko izvan grada i svakog naselja, da bi imali referentni nivo za poređenja nevezan za doprinos Beograda, a unutar grada nam treba daleko potpunije pokrivanje da bi se mogla pratiti raspodela zagađenja. Samo tako možemo znati šta se dešava kada se uvedu neke promene, odakle zagađenja najviše dolaze i da li se vremenom pomeraju. Sramota je da ovoliki grad ima samo 4 komada.

To stanice sada više nisu nimalo skupe, pa sem javašluka zaista nema nikakvog opravdanja što ih nemamo mnogo više. Naprimer, ovaj je i za stan i za spoljnu uoptrebu i košta samo 280 Evra. Naravno, trebaju nam profi verzije, ali se bar vidi red veličine za cenu.

https://www.airvisual.com/air-quality-monitor
Specifikacija
https://www.iqair.com/sites/default/fil ... S_INTL.pdf
 
Javašluk nego šta. Zar je problem pokriti detaljno grad sa meračima. Pa to bi morao da bude u opisu posla ZZZ ili neke druge državne / gradske ustanove.

Opet, i NVO može to da organizuje, ali bolje da ne pišem šta mislim o nevladinom sektoru.
 
Слажем се са тобом што је гушћа мрежа аутоматских станица за мерење, много лакше се може пратити све! Ево и код нас на Тари су поставили једну, чекамо да је пусте у рад, треба још нека дозвола. БГ је посебна прича, јер локално као и сваки град мења климу. То се најлакше види у екстремним темп. опсезима. Нап у јануару -17 на аеродрому Сурчин, у БГ -10. У јулу или августу ареодром Сручин +38, Београд ТРГ +53. Велики градови из неколико разлога генеришу топлоту, зими кроз грејање, а лети бетон и асфалт акумулирају топлоту. Решење је супротно од онога што се тренутно ради. Што више " зелених " површина. Смањење штетног утицаја саобраћаја, изградњом метроа.
Што се тиче станица за личну употребу ова није лоша, фали је неколико сензора :
за количину падавина
брзину и правац ветра
Индекс УВ зрачења
https://www.amazon.com/Ambient-Weather- ... 6WT31PPD5Y
 
Dve informacije uzete u istom trenutku, u 14 časova. Ovde nešto nije sasvim u redu. Bilo bi lepo znati kako se to tačno računa i na osnovu kojih podataka, u oba slučaja.

Zvanični domaći sajt, Beoeko.com (Raspoložive ocene: Odličan, Dobar, Prihvatljiv, Zagađen, Jako zagađen)



Strani sajt, https://www.airvisual.com/ Najgori u svetu.

Pogledajte prilog 1
 
Ne znam da li ste baš najgori, a vaš smog se proširio i do Fruške gore.

Ponekad vidim i toranj na Avali, a danas je vidljivost 15x manja, oko 5km.
 
Našao sam detaljni opis za strani sajt https://www.airvisual.com/

What determines the major cities ranking?
https://support.airvisual.com/en/articl ... es-ranking

Glavni deo je da imaju 19 izvora merenja u Beogradu, i ova napomena:

The data shown for each major city in the major city ranking, is an average (median) value from all the stations in that city, that monitor PM2.5 as one of their pollutants. We prioritise readings from stations that measure PM2.5, since this is widely regarded as the pollutant which is most hazardous to human health.

Naš zvanični sajt http://amskv.sepa.gov.rs/ je međutim krajnje zbunjujući. Prvo što piše da podaci iz "CENTRALNOG AKVIZICIONOG SISTEMA GZZJZ BEOGRADA " nisu dostupni "zbog radova na unapređenju", ali ispod ipak ima nekih podataka koji se ažuriraju. Po lokacijama se vide samo tri, iako na drugom mestu piše da ih ima više. Nema helpa niti je jasno gde su tačno stanice, koje od njih trenutno rade, a koje ne, niti kako se računa zbirna ocena. Sajt je i tehnički veoma nezgrapan. Veoma loše, teško za korišćenje i nejasno.
 
Искрено овде нешто не штима. Ја не верујем да је могуће да је БГ најзагађенији на свету! На основу чега? Броја аутомобила, развијене црне и хемијске индустрије? Густине становништва? Ни по чему Бг није ни у првих 50! Како је преовлађујући ветар у БГ северо-западни,чак ретко и од Обреновца стиже директно загађење. Од Панчева само када су кошаве, Од Костолца јако ретко.На овој листи нема Мексико ситија где сам био и БГ изгледа као мала маца за њега. Мислим да је ово најмање речено чудно!
 
Vrh