Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Јуче-19.10., ватрогасци јурили према Макишу на гашење запаљене стрњике. Некима изгледа није довољно што је погинуо човек у саобраћајној несрећи баш због великог дима од паљевина стрњике !

 
Lepa stimulacija za reciklažu

44157348_10215748160650593_4177178775684907008_n.jpg
 
Histerija zbog dizelaša: Suludo, "masovni ubica"

Ima mnogo onih koji ne mogu da poveruju kakav se to u Nemačkoj rat vodi protiv automobila, posebno dizelaša.
Izvor: Dojče vele, Henrik Beme petak, 26.10.2018. | 17:39

To je postala prava histerija, smatra Henrik Beme. I da podsetimo: to je ključna grana industrija u Nemačkoj.

Da li će vatrogasci, kad ih pozovemo, da dođu tramvajem? Jer i njihova vozila su isto na dizel, pa će i njima da ude zabranjen saobraćaj u stambenim četvrtima. Ili ćemo možda da imamo sistem kao svojevremeno u DDR-u? Tamo su političke birokrate odlučivale o tome kako će narod da se kreće. Socijalističkom trudbeniku nije potrebno nikakvo individualno sredstvo prevoza. Kolektivni prevoz železnicom ili autobusom – uz odu avangardi radničke klase – sasvim je dovoljan. Automobili se jesu proizvodili – iz Cvikau potiče i jedan „Horch“ ili „Auto Union“ (nakon bekstva u Ingloštat nazvao se „Audi“ – ali u socijalizmu nije bilo mesta za takve tradicijama. Već samo za Trabant.

A danas bi ponovo moglo da dođe do toga, u ovoj našoj Saveznoj Republici Zabrana. Protivnici individualne mobilnosti se mobilišu. Njihov neprijatelj je automobil. Vode se rasprave i diže prašina što se već graniči i sa histerijom: 100.000 mrtvih zbog dizela! Zatrovani centri gradova! Automobil je masovni ubica! Kampanja dostiže svoj vrhunac. Sudovi redom zabranjuju saobraćaj, jer se granične vrednosti premašuju. Zabrane za automobile – ali to je samo početak.

Rasprava se otrgla od apsolutno svake realnosti. Niko više i ne pita da li su merne stanice ispravno postavljene. Ti aparati u svakom gradu stoje drugačije: negde su na zelenoj površini uz ulicu, negde na fasadama zgrada, negde ih prži sunce, a negde ne. To zbunjuje čak i kancelarku. A ona je pak čas heroina automobilske industrije, a čas junakinja pobornika zaštite klime. Mulja, isto kao i automobilska industrija. Najavljuje da će zakoni biti promenjeni tako da nigde neće doći do zabrane saobraćaja. Pa onda, dan kasnije, kaže da se neće manipulisati s graničnim vrednostima jer, na kraju krajeva, to su evropski propisi.

Kakva prašina?

Čitav taj – nazovimo to pristojno – nesporazum, odlično ilustruje da niko više u stvari ne zna kuda vodi taj put. Iako živimo u post-činjeničnim vremenima, možda bi ipak par činjenica mogle da pomognu. Na primer o prašini. Ta nepotrebna materija priča je za sebe. Svakog dana na zemlju padne između pet i 300 tona prašine. Osim toga, prašinu dižu i vetar i sunce. Zato merenje njene količine jeste tako komplikovano.

Ali tu su automobili. I svima bi moralo da bude jasno da su oni krivi za sve.

A u stvari, sitna prašina tek malim delom dolazi iz auspuha, a 85 odsto se stvara trenjem guma i kočnica. Uzgred, pa onda je i bicikl problem.

Automobili – naravno, zbog sve oštrijih propisa – emituju sve manje štetnih gasova. Nikada vazduh u našim gradovima nije bio tako čist kao danas! Pa ipak nesmetano se nastavlja krstaški pohod protiv automobila. Ili, još tačnije, protiv individualne mobilnosti.

Jedno bi moralo da nam bude jasno: dizelaši su samo početak. Kad padne dizel, počeće borba protiv svih motora s unutrašnjim sagorevanjem. Pa onda i protiv pušača. I to „do daske“.

A onda su na redu oni koji imaju kamin u dnevnoj sobi. Takve peći izbacuju ogromnu količinu štetnih gasova, pogotovo ako se drvo koristi za ogrev.

A šta ćemo kad sledeći put vetar preko Mediterana do nas donese pesak iz Sahare? Opšta uzbuna! Da li će nemačka udruženja za zaštitu životne sredine da postave znakove zabrane na nemačku granicu: „Za pustinjsku prašinu – zabranjeno“?

"Čisto" – i "konačno" rešenje

Pa naravno, rešenje je odavno pronađeno: električni automobili. Tihi, čisti, štite okolinu. Doduše samo za bogate, ali svejedno. Glupo je samo to što taj električni čarobnjak ima prilično jadan ekološki bilans. Uzmimo recimo najnoviji, upravo predstavljeni električni automobil „Dajmlera“ – EQC. Ne razumem ko još nema 70.000 evra za prvi potpuno električni Mercedes.

Njegov akumulator težak je zastrašujućih 650 kilograma. Sitan problem je to što se za proizvodnju takve monstruozne baterije potroši 12 do 16 tona ugljen-dioksida. Tome bi trebalo dodati još oko sedam tona koji se ionako potroše prilikom proizvodnje jednog automobila. Svaki vozač automobila sa „običnim“ motorom sada bi mogao da se nasmeje, i to do suza. Pa on mora da prevali oko 200.000 kilometara da bi stvorio istu količinu CO2.

Mora se jasno reći da su automobilski koncerni svojim prevarama sami sebe doveli do današnje situacije. Od miljenika političara, postali su problem. Ali ne radi se tu samo o automobilima, već i o načelu: ko običnim ljudima i šta zabranjuje? Ko to odlučuje o nama i našim životima? Da, na kraju krajeva – o našoj slobodi. O osnovnim pravima demokratskog društva.

To mora biti jasno svakome ko misli da je odlična stvar zabraniti saobraćaj automobila.

https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php? ... id=1461383
 
Dakle, stvarno ... sad je i masovno trovanje postalo "test lične slobode" i "demokratsko pravo". Čitav tekst je toliko prepun netačnosti, prećutkivanja, tendencioznosti i klasičnog laganja da ne treba trošiti vreme na njega. Klasični propagandni pamflet naftnog lobija koji se u Nemačkoj oseća više nego ugroženim.
 
I ja isto osećam i mislim prema tekstovima koji krive automobil za sve današnje probleme, a kojih je sve više na netu i po medijima.
 
Koliko me sećanje služi motorna vozila nisu glavni zagađivači. Da daleko više zagađuju domaćinstva i industrija.
 
Mnogo se ljudi frljaju sa procentima (tj, ne razumeju ih ili loše tumače) i onda se dolazi do ovako glupih "rešenja".

Električna vozila jesu OK, ali "zaboravlja" se koliko koštaju baterije i koliko se energije potroši da se napravi takav automobil koji na kraju košta 3 puta više od benzinca ili dizelaša. Trenutno mi gas izgleda kao najbolja opcija, ali najviše gasa je valjda u Rusiji, tako da od toga nema ništa.

Slična stvar je sa plastikom. Džaba se mi u Evropi trudimo da smanjimo plastični otpad kada preko 95% tog otpada koji završi u okeanu generišu Kina i još par azijskih zemalja. Slično je i sa zagađenjem vazduha.

 
Pre jedno 10ak godina, kad sam više verovao u priče ekofanatika, pričao sam sa starijim čovekom kako svi uništavamo planetu i kako zato moramo sve da zamenimo novim, ''ekološkim'' tehnologijama i praksama. Ono... fosilna goriva oust!, svuda štedljive sijalice, svuda samo štedljivi uređaji, sve sve do najmanje sitnice. Kaže čovek, matematičar po struci: ''sve je to lepo, samo kako to da se u tim pričama o zagađenju uvek polazi od auspuha i freona u frižideru? Svi pričaju koliko kiseonika sagori jedan auto, a niko da se pozabavi time koliko kiseonika sagori jedan avion. Ili koliko se struje se razbacuje u korporativnom i industrijskom svetu. A o vojnim mašinama da ne pričamo.''

Naveo me čovek na razmišljanje pa sam uzeo i pozabavio se malo tim brojkama. I shvatio da čak i razbacivanja koja smo tada kao pojedinci/domaćinstva praktikovali ne mogu da se mere sa bahatošću i nebrigom velikih kompanija i vojnih sila. I da opet uprkos svemu, pojedinci i domaćinstva dobijaju svu kritiku i restrikcije, a veliki igrači se uglavnom ignorišu i tolerišu. Naravno, to me nije gurnulo u drugu krajnost, jer ja i dan danas smatram da čovečanstvo ima velikog uticaja na planetu i da nije u redu da proizvodimo zagađenja koja ne moramo. A to se odnosi i na kategoriju pojedinaca i domaćinstava, u koju ubrajam i upotrebu automobila. Ali od tada sam počeo drugačije da gledam na stvari, i da gledam širu sliku te priče. I shvatio koliko tu ima licemerja i prljave igre.

I koliko se u međuvremenu povećala svest o uticaju korporativnog i vojnog sektora na zagađenje, toliko se dodatno povećao pritisak na pojedince i domaćinstva. Umesto da se ekolozi i organizacije, za promenu, pozabave malo više korporativnim i vojnim svetom, oni su se kao složili da ima tu nečega, ali umesto da se pozabave sad tim nečim, oni su samo nastavili da se bave uticajem pojedinaca i domaćinstava.
 
Ne zaboravlja se ništa. Najnovije analize pokazuju da iako proizvodnja električnih kola, a pre svega baterija zaista troši nešto više CO2 nego običnih kola, ukupni bilans različitih vrsta zagađenja tokom životnog veka jednih kola je već sada (uglavnom) na strani električlnih automobila. Stvar je u tome da seoba proizvodnje pogonske energije za kola iz samih kola (benzin, dizel) na velike električne centrale (veoma različiti izvori energije) posle izvesnog vremena ofsetuje veće zagađenje pri proizvodnji baterija, pa su električni automobili i sada obično bolji. Međutim prelazak za njih mora biti praćen opštim naporom da proizvodnja električne energije u nekoj zemlji postaje sve "zelenija", jer od toga zavisi koliko su tačno električna kola "zelenija", a u nekim slučajevima i da li su uopšte zelenija. Međutim pošto je menjanje načina proizvodnje električne energije nezaustavljiv proces kome samo treba vremena zbog amortizacije skupe stare opreme, električni automobili mogu postati samo sve bolja i bolja opcija. Takođe, tehnologija baterija tek masovnom proizvodnjom dobija pravi podsticaj i sredstva za istraživanje, pa će se ubzrano menjati ka manje zagađujućim procesima, plus što je profil proizvodnje električne energije u zemlji i tu veliki faktor koji definiše KOLIKO je proizvodnja baterija zagađujuća. Pa zatim imamo zagađenja koja nisu vezana za CO2. Automobili sa unutrašnjim sagorevanjem emitruju ceo arsenal izuzetno kancerogenih supstanci koje nas bukvalno truju, pa je pitanje koliko košta zdravlje i kako ono ulazi u tu matematiku. Ukratko trend i potencijali su sasvim na strani električnih automobila, jer se zaista velika poboljšanja kod ovih drugih ne mogu očekivati, a električna vozila i svi njihovi negativni aspekti su tek na samom početku ciklusa poboljšanja.
 
Ništa se ne zaboravlja osim što svakog dana na vestima vidim članak/citat koji kaže da su električna vozila nešto najbolje što nam se desilo i kako će svetac Elon Mask da nas spasi od zlih naftaša, na Youtubu me saleću klipovi na temu ''kako su automobili uništili Ameriku/Evropu/svet'' a na Beobuildu članovi i aktivisti koji za svaki problem koji mori ovaj i sve moderne gradove, krive isključivo automobile, sa SUS vozilima kao glavnim zločincima...


Takođe sam primetio da, u globalu, o ekologiji i perspektivi električnih vozila uglavnom pričaju ljudi koji ne znaju ni kako se oni prave i kako funkcionišu. Ista priča kao sa čuvenim blockchainom. O kome se takođe jedva govori u kontekstu zagađenja, a proizvodi ga više nego svi automobili sveta.
Koliko sam samo čuo slatkorečivih priča čuo o tim nekim novim tehnologijama, kao i žestokih pljuvačina o nekim ''starijim''... Srećom, imam u svom okruženju ljude koji se razumeju u te stvari, pa lepo sednem i s njima prođem sve te tvrdnje i teorije. I mogu da kažem da je bullshita više nego ikad.
 
Bender, promene dolaze polako i zavise od trendova ("osećaja" šta nosu budućnost i kako se usmeriti kod obnavljanja opreme) i odnosa moći. Tu je aktivna pozitivna povratna sprega, pa je najteže POKRENUTI neki trend i propagirati određeni način razmišljanja. To se najbolje radi tako da se udari na najslabiju tačku i promene pokrenu odatle. Nemoguće je tek tako i ni iz čega menjati navike vojnoindustrijskih kompleksa i velikih korporacija. Zbog toga se prvo utiče na najslabije, na masovno raspoloženje naroda širenjem svesti o tome kako zagađenje pogađa njihov život i šta će se tek desiti ako se ovako nastavi. Kad se TU kreira raspoloženje, počinje formiranje tržišta za neku robu, a TEK se onda pojavljuje i novac investitora za istraživanja, što tek onda polako stvara tehnologiju koja je ekonomičnija i bolja od prethodne. I jedino na samom kraju toga procesa transformacije tehnologije, industrije i tržišta, moćni pristaju da se menjaju, zato što je nova tehnologija postala zaista u svemu bolja i što im donosi ili veći prihod ili druge koristi (kao vojsci) od one stare. To nažalost tako ide na slobodnom tržištu i samo tako može da ide. Razum i mudrost tu nisu naročito bitni faktori.
 
Da, tako je to na papiru. Samo što u praksi to izgleda znatno drugačije. U praksi se sve svodi na želju da se Perino zlo zameni Mikinim. Što nije ni prvi ni poslednji put. Ali kod mene takav nastup može da izazove samo šut-kartu. Ako neko zaista želi da promeni nešto na bolje zato što mu je zaista stalo, nek mi pokaže to. A ova foliranja, automobili uništiše svet, zato će rotor i stator da ga spasu... ljudi prave nesreće zbog bagova u mozgu, zato će da nas spasu samovozeće mašine sa bagovima u čipovima... i slične gluposti... su ultimativni vid licemerja i pokvarenštine koji sa svakim popuštanjem i prihvatanjem postaju sve jači.

I kao što su nekad davno naftaši izgubili svaku meru i svaku kontrolu nad sobom, tako će se uskoro i (kvazi) ekolozi i industrija električnih automobila osiliti i otići u krajnost, koja će na kraju doneti više štete nego koristi.

To je kao u politici. Ako neko hoće da se bori protiv prljavog igrača, bori se na čisto. Na prljavo ne ide prljavim. Jer onda posle postaje isti kao on. Diskredituje sam sebe. I sve i da pobedi i osigura primat, sama činjenica da se to postiglo prljavom igrom posle inspiriše druge da probaju da te svrgnu i dokopaju se moći, upravo igrajući prljavo. Time se stvara začarani krug pokvarenštine i manipulacije, koji vremenom postaje sve gori i prljaviji. I tako će biti i sa celom ovom pričom o (kvazi) ekologiji i usiljenim električnim vozilima.
 
Jedino što i električni i samovozeći automobili kao jedan poseban aspekt čitavog šireg koncepta održivog razvoja zaista JESU bolji ili će to veoma brzo biti. To nema veze sa tehnikama i načinom uvođenja tih promena.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=577266#p577266:2r1tu17q je napisao(la):
Bender Rodriguez » Sub Okt 27, 2018 1:52 pm[/url]":2r1tu17q]Pre jedno 10ak godina, kad sam više verovao u priče ekofanatika, pričao sam sa starijim čovekom kako svi uništavamo planetu i kako zato moramo sve da zamenimo novim, ''ekološkim'' tehnologijama i praksama. Ono... fosilna goriva oust!, svuda štedljive sijalice, svuda samo štedljivi uređaji, sve sve do najmanje sitnice. Kaže čovek, matematičar po struci: ''sve je to lepo, samo kako to da se u tim pričama o zagađenju uvek polazi od auspuha i freona u frižideru? Svi pričaju koliko kiseonika sagori jedan auto, a niko da se pozabavi time koliko kiseonika sagori jedan avion. Ili koliko se struje se razbacuje u korporativnom i industrijskom svetu. A o vojnim mašinama da ne pričamo.''

Naveo me čovek na razmišljanje pa sam uzeo i pozabavio se malo tim brojkama. I shvatio da čak i razbacivanja koja smo tada kao pojedinci/domaćinstva praktikovali ne mogu da se mere sa bahatošću i nebrigom velikih kompanija i vojnih sila. I da opet uprkos svemu, pojedinci i domaćinstva dobijaju svu kritiku i restrikcije, a veliki igrači se uglavnom ignorišu i tolerišu. Naravno, to me nije gurnulo u drugu krajnost, jer ja i dan danas smatram da čovečanstvo ima velikog uticaja na planetu i da nije u redu da proizvodimo zagađenja koja ne moramo. A to se odnosi i na kategoriju pojedinaca i domaćinstava, u koju ubrajam i upotrebu automobila. Ali od tada sam počeo drugačije da gledam na stvari, i da gledam širu sliku te priče. I shvatio koliko tu ima licemerja i prljave igre.

I koliko se u međuvremenu povećala svest o uticaju korporativnog i vojnog sektora na zagađenje, toliko se dodatno povećao pritisak na pojedince i domaćinstva. Umesto da se ekolozi i organizacije, za promenu, pozabave malo više korporativnim i vojnim svetom, oni su se kao složili da ima tu nečega, ali umesto da se pozabave sad tim nečim, oni su samo nastavili da se bave uticajem pojedinaca i domaćinstava.

40% energije u SAD-u potroše domaćinstva. Kažu da bi ogromne uštede bile kad bi se u stanovima/kućama smanjila temperatura za 3 C (+leti, - zimi). Isto tako se kritikuje loša toplotna izolacija kuća i da tu ima ogroman prostor za uštedu.
 
Ma nema spora da postoji prostor za poboljšanje. Uvek može bolje. Odnosno čistije i savesnije. Problem je što se organizacije, vlasti i aktivisti više hvataju za stvari koje pogađaju obične ljude nego za stvari koje takođe čine veliki deo problema zagađenja, a ne spadaju u nadležnost i odgovornost običnog čoveka. Problem su dizelaši i freon iz frižidera a nisu problem industrijske i vojne mašine koje isto tako proždiru resurse a pritom ispuštaju i gore zagađenje i toksine nego automobil i kućni aparati.
 
Свакако верујем да постоји лоби који покушава да прикаже електричне аутомобиле као много еколошкије него што заправо јесу, али постоји и још јачи лоби, нафтни лоби, који покушава да покаже да су електични аутомобили још и гори него СУС. Тај лоби је година успевао да вара на тестовима загађење.
Такође верујем да је индустрија значајно већи загађивач него аутомобили, али загађење у Десопта Стефана или Нушићевој, свакако превасходно потиче од аутомобила.
Из свега овог подржавам развој ел. аутомобила, али неће ми пасти на памет да исти купим све док не постане конкуретан по цени.
 
Nije sporno da postoji naftni lobi. Naglašavam ovo naftni.
Problem je što ljudi u zadnje vreme vide naftni lobi i tamo gde ga nema, a ne vide ovaj autoelektričarski tamo gde sve pršti od njega.

Ja sam za paralelan rad i fuziju tehnologija na obe strane priče. Iskoristiti najbolje od oba. Kao sa hibridima. U daljoj priči kombinovati oba u zavisnosti od potreba i prilika (tamo gde ne smeta -SUS, tamo gde je problem zagađenje ili nema potrebe za velikom snagom - elektro). Ali to neće da može jer se te dve grane baš i ne podnose. Al opet kažem, ni to ne bi bio problem da imaju isti tretman, te da se utrkuju kao pravi konkurenti. Nego se SUS razapinje na krst a elektro predstavlja kao drugi dolazak Hrista.

Istina, ovo se može smatrati ''karmom'' odnosno odmazdom prema naftašima za prethodne decenije potapanja elek. vozila i tehnologija. Što jes jes, pravili su i oni razne poganštine. Samo je problem što u toj odmazdi stradaju i oni koji su to zaslužili (npr GM) i oni koji nisu imali veze s time. Drugi proizvođači automobila, SUS vozila generalno, vozači SUS vozila... Ako neko ima problem sa GMom što je ubio EV-1, nek se obrati njima. Ako nekome smeta što je VW lažirao rezultate, nek reši to s njima. A u zadnje vreme se vodi opšta kampanja protiv svakoga ko ima i najmanje veze sa SUS motorom, što je apsurdno i licemerno.
 
Sa tim da najnoviji izveštaj o klimi (oktobar) kaže da novi naučni rezultati ukazuju da je situacija još gora nego što se mislilo, i da imamo možda svega još desetak godina nadčovečanskih napora (još strožiji režim od Pariskog dogovora, što do sada ni slučajno nismo uspevali postići) pre nego što se pojavi velika verovatnoća ireverzibilnih promena klime. Tako da je vreme da se bude fin i pristojan davno prošlo.
 
Teško da može bilo šta da se uradi sa Kinom koja se davi u svom industrijskom napretku. Davi i pola sveta. Indija slična priča.
 
Jel zna neko kako se zove ona biljka koja nice oko ivicnjaka i malte ne svega novog sto se uradi. Prilicno je lako prepoznati, cak i kada travnjaci izgube boju ta biljka je zelena. Imam utisak da ptice vole da je kljucaju. Ne bih rekao da je invazivna jer jako dugo stoji u mestu, mozda pre korov. Da nije tip vodene biljke jer kao da isklucivo sljunkare sluze kao njen rasadnik.
 
Ja sam skoro saznao da je svuda oko nas crni slez.

5663af4109bb1990e302cb3f92106e58.jpg




Inače, imam aplikaciju na mobilnom koja pomoću slike identifikuje biljke, pa probaj sa njom. PlantNet
 
Kritično u Beogradu: Kako smo stigli do petog stepena zagađenja?

Vazduh u Beogradu je danas veoma zagađen, kao i cele protekle nedelje, što je poslednji peti stepen na skali zagađenosti, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine.

Kvalitet vazduha meri se u opštini Stari grad, na Novom Beogradu, na Mostarskoj petlji, Vračaru i Zelenom brdu, a na prva tri mesta je veoma zagađen – što je najviši, peti stepen zagađenja.

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyy ... id=1485154
 
Ti podaci o merenju za zaista alarmantni. Bukvalno smo u rangu sa Kinom.

Verovatno ima veze trenutna meteo situacija, tj, kada je magla sva sr*nja iz vazduha ostaju pri površini.
 
И на Новом Београду где су широки простори и улице, много растиња и близина природних целина, велике реке, острва,поља...
 
Vrh