Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

....потребно је и да се рационално троши ....

Kako ide ono .....što se više vadi voda iz bunara ima je sve više .... pa i ono često izvori kad odu ljudi presuše....

Čitavi potoci, izvori i česme u Beogradu prevedeni u kanalizaciju umesto da se koriste kao tačke za tehničku vodu
kao što su pranje ulica , fontane, zalivanje zelenih površina , hlađenje i grejanje postrojenja , i.....
A zato.... prečiščenom pijaćom vodom obavljamo sve to ....
Skupo je prečiščavanje a ne zahvatanje vode
tužno tužno...sve ode u kanalizaciju i presušuje bivši veliki umovi urbanista Beograda šta nam uradiše a i danas neki su zavedeni time...
 
Tuzno je sto mi nasu kanalizaciju bacamo direktno u reku, a nema nikakve najave da ce se to u skorije vreme resiti.
Voleo bi da znam kako su drugi gradovi resili, i ko je najdalje otisao sa standardima?
 
Zbog maratona ce veliki deo Beograda biti zatvoren za motorna vozila.

Svako ko se nadje na Terazijama, Zelenom vencu, Slaviji, moci ce da oseti kakav bi vazduh bio da nema te neumitne potrebe za motornim prevozom. Neka svako proveri i uveri se u razliku mirisa i ukusa beogradskog vazduha danas pre i posle podne !

Inace kako metro beznadezno dugo iz jos uvek nepoznatog pravca putuje do naseg grada, treba razmisliti ozbiljno o zameni autobusa u centru i uvodjenjem nekih novih trolejbuskih i tramvajskih pravaca, sto se koci decenijama u ocekivanju metroa.

I naravno, stvaranju trgova i ulica bez motornog saobracaja.
 
Konkretno kod parka ispred doma zdravlja Zvezdara na samom početku ul Velizara Kosanovića oduvek je bio izvor gde smo se kao deca leti igrali a tu se i odmah ulivao u kanalizaciju. a taj park zalivan pijacom umesto izvorskom vodom
Mislim da i kod pravnog fakulteta je neki vodotok u kanalizaciji a veliki i mali Taš zelene površine zalivaju pijacom vodom a isti taj vodotok može da zaliva i park na Slaviji kao i onaj niže na svom putu. takvih primera punooo

Jednostavno od svih tačaka gde postoji izvori, česme potoci, sve okolne zelene površine se mogu se ,,natapati,, vodom uz mikro investicije tipa manji kraci cevovod pre nego što ode u kanalizaciju.
Ovako više desetina decenija pijacom skupom vodom zalivamo travu cvece i drvece .... Bog Beogradu dao a urbanisti oduzeli... :bash:

Izvori nisu izgubljeni, po zakonu postoji tačna evidencija o njima , zna to vodovod a i mi lako isto saznamo kroz interesovanje o starom Bgdu.

Još jednom nije skupa voda nego njeno prečiščavanje tako da teranje građana na racionalizaciju a sam Beogradski vodovod to NE čini
je čisto licimerje nestručnost i glupost nadležnih.
 
JAK SMRAD

Zagađenje kod Slavonskog Brod: Na Savi zamijećena naftna mrlja duga jedan kilometar

Autor: Željko Mužević
Objavljeno: prije 3 h i 24 min
Pretpostavlja se kako je izvor onečišćenja bosanskobrodska rafinerija nafte na čijim postrojenjima se već više dana obavlja remont

SLAVONSKI BROD - Oko 18 sati na rijeci kod Slavonskog Broda zamijećena je naftna mrlja duljine od oko jednog kilometra, a nadležne inspekcije i policija alarmirane su nakon dojava građana kako se iz Save osjeti jak smrad.

nafta_mrlja_sava_387318S1.jpg


Pretpostavlja se kako je izvor onečišćenja bosanskobrodska rafinerija nafte na čijim postrojenjima se već više dana obavlja remont.

Inače, ovo je prvo zagađenje Save nakon trogodišnjeg „zatišja“, odnosno od 2008. godine kada je više tisuća litara nafte isteklo u Savu iz jedne brodske kotlovnice.

info sa - http://www.jutarnji.hr/sava--slavonski-brod--naftna-mrlja-duljine-jednog-kilometra/939491/
 
Ih, kada bi smo je mogli ,,ufatiti,, , pa lepo račun da ispostvimo toj rafineriji.... posla i para kolko oš... :laugh: a na dobitku i ekologija

Zna li se dokle se stiglo sa projektom termalnih i minieralnih voda Srbije
a po urađenoj studiji , pod pokroviteljstvom političke stranke mislim da je DS tu studiu uradio, ili je bio to reklamni stranački trik
(imam je negde u pdf)
 
EKOLOŠKO-UMETNIČKA AKCIJA NA NOVOBEOGRADSKOM KEJU
"Hvala" ispisano košenjem trave

R. Bulatović | 21. 04. 2011. - 15:54h | Komentara: 2
Na velikim slobodnim travnatim površinama na novobeogradskom keju pored Brankovog mosta volonteri Ekološkog umetničkog projekta „Arijadnina nit” kosiće travu trimer-kosačicama tako da nepokošena trava obrazuje slova i reči. Ova akcija će biti realizovana u periodu od 25. do 27. aprila.
135952_bgakcija-kosenja-trave_ff.jpg


Prolaznici će ispisane reči moći da vide do 1. juna
Reči koje će biti ispisane slovima ćirilice su: „hvala”, „dobro”, „lepo”, „zdravo”, „volim”, a prolaznici će moći da ih vide do 1. juna. Slova će biti čitljiva sa šetališta i sa Brankovog mosta.


Roleri STUF 2.1 JR BOY
2 999 din
-40%
popust
U okviru akcije, planirano je i da se oko Muzeja savremene umetnosti na Ušću naprave ostrva od nepokošene trave u obliku zvezda, osmeha, ptica u letu i slova.

Košenje trave će obaviti radnici Gradskog zelenila, a volonteri će učestvovati u obeležavanju slova na terenu koje će se izvesti markiranjem laserskim pokazivačem sa Brankovog mosta.

Građani koji su zainteresovani da učestvuju u ovoj akciji mogu da se jave putem mejla na ekoartproject@gmail.com.

info sa - http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/249510/Hvala-ispisano-kosenjem-trave
 
Bajina Basta jezero Perucac deponija
[video]http://www.youtube.com/watch?v=c1_94DQjXwE[/video]
Jezero Perucac dan posle
[video]http://www.youtube.com/watch?v=oscUzbPrFZk&NR[/video]
 
EKOLOGIJA| ZDRAVLJE| ŽIVOTNI STIL
Južna Morava
srdjan.pajic / 15.04.2011. u 14:42
KOMENTARI: 24ČITANOST: 752/PREPORUKE: 9/
Ok, osvanuo je 15. April. Vest je da je počelo organizovanje dobrovoljaca u Vranju i okolnim mestima za čišćenje djubreta sa Južne Morave. Akcija bi navodno trebalo da traje više vikenda, dok se akutni problem djubreta ne eliminiše.
Zamolio bih čitaoce bloga da okače svaku informaciju do koje dodju, o napretku akcije. Da poguramo, ako negde zastane. Pokušaću da stupim u kontakt sa drugarima iz kluba eXtreme u Vranju, da ako je moguće i od njih dobijemo informacije iz prve ruke.
Iz mog ugla, mislim da je ovo odlična prilika da Vlast zablista i upiše sebi poveliki plus za naredne izbore, barem kod nas tree hugerrs-a, kojih, kako se pokazalo, ima značajan broj.
2647629220_19fde21e58.jpg


info sa - http://blog.b92.net/text/17710/Juzna-Morava/
 
BUDUĆNOST| EKOLOGIJA| GRADJANSKE INICIJATIVE| PLANETA| ŽIVOT
Morava, nastavak serijala
srdjan.pajic / 20.04.2011. u 06:33
KOMENTARI: 72ČITANOST: 805/PREPORUKE: 26/
Izveštaj od Albicile, koji je okačio na mom poslednjem blogu, a u kome citira gospodina Srboljuba Pešića, autora filma Tužna Morava:
"Očišćeno je samo po 200 metara uzvodno i nizvodno od mostova, ono što se vidi s puteva; a da se ne skuplja više, posečeno je i drveće u čijem se granju najviše zadržavalo. Sve ostalo je ostalo isto:

"Priča koja kruži u medijima je uglavnom tačna. Veslali smo punih 8 sati od sela Zlatokop do Vladičinog Hana. U gornjem toku, Morava je sjajna za rafting, čak bolja i dinamičnija od Drine. Sa ekološke strane, situacija je krajnje kritična i praktično očajna. Na snimku je možda prikazano oko 20% od ukupne štete. Zaista ne shvatam naš nemar. Volonteri koji su učestvovali u akciji čišćenja, tačno znaju o čemu govorim. Problem je ne samo ono što se vidi, već i ispod peska. Tone i tone đubreta se nalazi ispod obala Morave. Užas.. uništiti reku koja je od životnog značaja za celu Srbiju, je potpuno idiotski. Verujte mi da se posle svega osećam jako tužno i umorno.
SRK_1793.jpg

U akciji čišćenja učestvovalo je oko 2000 volontera i to na celom potezu od Bujanovca do Aleksinca. Bile su prisutne sve javne službe lokalne samouprave, vojska i pojedina javna preduzeća. Akciji je prisustvovao veoma mali broj građana Vranja i stanovnika okolnih sela. Ove druge ste mogli prstima nabrojati. Koristim priliku da se zahvalim volonterima iz Beograda i Niša koji su sa 4 autobusa, činili većinu. Ne ulazim u to da li je akcija imala političku pozadinu ili ne Moj cilj nije da okrivim "ovoga ili onoga". Želim da ukažem na problem koji se tiče svih nas i da pokažem da je situacija - više nego alarmantna. Ako i ovde uključimo politiku, onda mi Moravu i ne zaslužujemo, a naša deca će nas sutra proklinjati.

Morava je, manje više, ostala ista. Očišćeno je (i to delimično) samo oko mostova (po 200 metara levo i desno). Sem ovih oblasti oko mostova, slika je i dalje tužna.
Ono što je izuzetno bitno napomenuti je, da se ubuduće mora voditi računa koji su to ljudi koji vode akcije čišćenja. Ako se bespotrebno obaraju stabla (kao u ovom slučaju), napravićemo još veću ekološku katastrofu. Smatram da ni jedno jedino drvo nije krivac, što se smeće zaglavilo oko njega. Takođe, smatram da krivce treba tražiti među ljudima koji bacaju smeće, a drveću pružiti šansu da živi.
Što se zagađenja svih ostalih naših reka tiče, molim sve one koji ovo čitaju, da shvate.. ako svi mi ostanemo bez radnih mesta i bez para, ako ostanemo bez nafte i struje, bez interneta i komunikacija.. preživećemo, ako imamo cistu vodu i vazduh. Ova dva elementa su preduslov za treću stvar, a to je hrana. Ukoliko se sa pijaćom vodom ponašamo kao sa Južnom Moravom sada, onda nam nema spasa. Ovo ludilo se mora sprečiti.

Pozdrav,

Srboljub Pešić"
Dalje, evo šta je saznao moj ortak iz kluba:
"Prijatelju,
ekolog iz Niša (insajder-prijatelj) je bio učesnik akcije koje si pomenuo. Dulić je bio dok su kamere bile uključene, a oko stotinak dobrovoljaca su bili aktivni dok je Dulić bio prisutan. Sve u svemu, po rečima insajdera, skupljen je pozamašni broj džakova sa djubretom koji je na izgled impozantan kada treba da se odnesu na deponiju ali na žalost to se u reci nimalo ne primecuje.
pozdrav"
----
Ovo se slaže sa Srboljubovim izveštajem. Mene ne interesuje da li se Dulić valjao u djubretu samo ispred kamera i za političke poene, ali me jako interesuje da se već narednog vikenda ne dignu ruke od cele priče. Zato nam je, za početak, potrebno još video materijala, da sagledamo pravo stanje stvari na terenu. I izveštaj iz prve ruke o tome da li se i dalje radi na čišćenju i kojim tempom. Stoga bih zamolio Uroša ili QQ-C-ga meni, da probaju da navataju Srboljuba telefonom (da ga ja ne zavijem u crno romingom iz Boulder County-ja), i da ga zamole, da ako ima volje, napravi novi snimak, koji ćemo odma da okačimo.
Dalje, ako neko može da izmoli Čomićku (ja sam joj se sigurno popeo na glavu sa burićima sa lož uljem, i onim radioaktivnim djubretom) da se zauzme za naš slučaj i da kod svojih partijskih kolega izdejstvuje i osigura da se posao završi, kao da im sami rezultati predstojećih izbora od toga zavise.
Na kraju, razumem da su sad svi vladari okupirani dramatičnim preokretima u reality show-u iz KBC Novi Beograd, ali mi blogeri nismo. Meni je ovo bitno, i nema šanse da prestanem da kačim blogove sa istim naslovom sve dok se tamo na Moravi stvari ne očiste i dovedu u red.
SRK_1977.JPG


info sa - http://blog.b92.net/text/17749/Morava-nastavak-serijala/
 
EKOLOGIJA| GOST AUTOR
ČIŠĆENJE JUŽNE MORAVE - ISKUSTVO ZA ČITAVU SRBIJU
srdjan.pajic / 21.04.2011. u 18:06
KOMENTARI: 58ČITANOST: 645/PREPORUKE: 19/
Gosti: koautori filmova Tužna Morava, Tužna Srbija i Tužni Balkan
Srboljub Pešić i Ilija Stanković

Posle postavke dokumentarnog filma Tužna Morava na video platforme YouTube i Vimeo 6. Aprila, usledila je vrlo burna reakcija gledalaca i medija u Srbiji. Predvodnici akcije Ministarstva Ekologije "Očistimo Srbiju" su odmah reagovali i zakazali akciju čišćenja Južne Morave koja predstavlja dug i mukotrpan posao koji se mora sprovesti na vodotokovima u celoj zemlji.
Stvoren je krizni štab akcije čišćenja, pokrenuta vojska, policija, vatrogasci, komunalne službe i pozvano građanstvo. Posle obavljenog prvog pokušaja čisćenja oko tri mosta na Južnoj Moravi, zaključak je da će ova akcija predstavljati iskustvo nepoznatog obima i trajanja sve dok ne postoji sistemsko rešenje u pristupu problemu i studija teškoća koje nas na tom putu očekuju. Politička farsa je prisutna u čitavoj akciji u kojoj Ministarstvo prirodne sredine akciju započinje potpuno nespremno i tehnički neopremljeno, dok lokalne vlasti organizaciju akcije čišćenja dočekuju u delirijumu sopstvenih partijskih prepucavanja zbog kojih glasači određenih delova opštine Vranje nemaju servis redovnog odnošenja đubreta.Uprava Vranjske Banje koja je predvođena kadrom Nove Srbije u potpunosti podržava takvu politiku a DS koji na čelu sa Ministrom Dulićem akciju sprovodi pred kamerama rezultira sumanutim apsurdom: građanstvo prinuđeno da otklanja đubre gde stigne ne uzima učešća u akciji čisćenja, partije u Vranju se svađaju i koče akciju čišćenja tako da se do poslednjeg momenta nije znalo da li će na akciju uopšte neko doći, na akciji nepripremljeni timovi umesto čišćenja đubreta seku drveće bez saglasnosti eksperata i bilo kakvog praktičnog razloga i na kraju Ministar Dulić umesto da da ostavku zbog ovakvog stanja prirodne sredine (što bi učinio svaki razuman Ministar bilo koje Evropske zemlje), on se slika kao volonter aktivista koji sebi sakuplja političke poene i prouzrokuje ogromnu svađu na sastanku Skupštine Opštine Vranje na kojoj se nastavljaju nepotrebna partijska prepucavanja i međusobne optužbe kada se radi o zajedničkom interesu svih.

Građani Vranja a zatim i cele Srbije sa gađenjem odmahuju rukom pred nesposobnošću aktuelnih vlasti da se sa ovim problemom suoči sistemski i tužno komentariše da nam se cela zemlja raspada od ovakvog odnosa prema prirodi i prema sebi samima. Rezultat akcije čišćenja Južne Morave je, iz nepoznatih razloga posečeno drveće koje leži u koritu reke očekujući nove količine djubreta i novu katastrofu.
206246_180482528669069_122355154481807_504184_6319343_n.jpg



Dugogodišnja nebriga očigledno uzima svoj danak u vidu nespremnosti ljudstva i resursa sto će ovo iskustvo na primeru Južne Morave učiniti dragocenim pri proceni štete koju smo sami sebi naneli nepravilnim odlaganjem otpada i nedostatkom kulture reciklaže. Kako će čišćenje reka u Srbiji biti veoma dugotrajan proces, film Tužna Morava potpuno opravdava svoj naslov a dobija svoju nadogradnju najaktuelnijim snimcima. Do sada je film za 20 dana gledalo 85.000 ljudi na Internetu i prikazan je na svim nacionalnim i regionalnim televizijama u zemlji, napisano oko 200 članaka u novinama i stvoreno preko 600 linkova na web sajtovima ka filmu pa se procenjuje se da je svaki treći gradjanin u zemlji upoznat sa njegovom sadržinom. Zato je formiran You Tube kanal za Ekološke alarme koji možete koristiti za slanje svojih upozoravajućih video snimaka kojima svom narodu želimo da čestitamo predstojeći praznik.
(klikom na donju ikonu možete pogledati kanal)
http://www.youtube.com/user/EkoAlarmTV



EKOLOGIJA DUHA U NASTAJANJU

Bez Ekologije Duha nema pravih iskrenih i temeljitih ekoloških akcija. Burne reakcije koje je emitovanje filma Tužna Morava izazvalo bile su uglavnom usmerene na analizu postojećih uzroka problema o kojima film govori. Gledaoci su se uglavnom podelili u tri grupe mogućih objašnjenja. Prvi smatraju da je problem nastao zbog neaktivnosti nadležnih za čišcenje, drugi pak smatraju da su građani glavni krivci kao primarni zagadjivači a treći zaključuju da je primarni uzrok nepostojanje svesti o kulturi reciklaže koja bi pomogla da se ovaj problem umanji.

Pored toga film je sam po sebi izazvao i potpuno novu vrstu reakcije onih koji su ekološki osvešćeni, onih koji svojim radom žele da doprinesu pre svega produbljenju svesti o problemu i produžetku produkcije filma "Tužna Morava", koji bi prikazao pravo stanje prirodne sredine kroz produkciju novog filma "Tužna Srbija".
(Klikom na donju ikonu možete pronaći više informacija ulaskom na stranicu Tuzna Srbija)
http://www.facebook.com/pages/Tuzna-Srbija/122355154481807?sk=photos


PODRŠKA RAZVOJU EKOLOGIJE U SRBIJI

Koautori finalne verzije filma Tužna Morava Srboljub Pešić i Ilija Stanković najtoplije su iznenadjeni reakcijama gledalaca koje potiču iz najrazličitijih segmenata našeg društva i potvrdjuju da je volonterski rad na izradi ovog filma bio u potpunosti opravdan. Pored zahvalnosti Ministarstvu Prirodne sredine koje je brzo reagovalo na film podjednako su vredne i dirljive reakcije dece iz Dečijih Obdaništa i Osnovnih skola koje svojom iskrenočću mogu da budu nauk starijima. Vrlo su motivirajuće reakcije i predlozi za uspostavljanje saradnje od strane Raffting klubova, Udruženja Ekologa i ljudi iz medija koji u potpunosti daju podršku nastavku produkcije filma Tužna Srbija i Tužni Balkan. Veoma ohrabruje podrska 24 muzička festivala u Istočnoj Srbiji koji žele da zasviraju zajedno u podršku našim filmovima i akciji čišćenja a veoma je dirljiva i duboka muzika koju je ogromni orkestar trubača sa Juga Srbije napravio u ovu svrhu. Na insistiranje mnogobrojnih ljudi iz Srpske dijaspore stvorena je inicijativa da se ovoj filmskoj produkciji pomogne malim simboličnim finansijskim prilozima svih onih kojima je stalo da se Srbija i njeno okruženje očuvaju kao ekološki čista prirodna sredina. Spremni smo da bez nadoknade ustupimo prava za emitovanje filma Tužna Morava svim ovogodisnjim festivalima na Balkanu i želimo da produkciju ova tri filma pretvorimo u kolektivno umetničko delo u kojem će učestvovati svi ekološki osvešćeni ljudi koji imaju protrebu za stvaranjem jednog novog i lepšeg sveta u kojem se problemi ove vrste ne kriju.

Naš skromni doprinos akciji je muzika koju je za ovu priliku odsvirala velika grupa muzičara sa Juga Srbije pod imenom Gypsy Groovz Orchestra poznatih po prošlogodišnjoj nominaciji za najbolji worldmusic band na svetu od strane BBCa.

Sa Facebooka i You Tube kanala je moguce u HD rezoluciji skidanje svih reportaža i filmova za emitovanje na svim televizijama.Istim načinom do filma mogu doći i i svi ostali koji film žele da prikažu.
Iz više gradova Zapadne Evrope i Severne Amerike predloženo je se oformi poseban vid pomoći donatora putem sms poruka i specijalizovanih drustvenih platformi, uplatama iz celog sveta i pomogne realizaciji ove tri filmske produkcije i time pre svega, i ovakvim pristupom olakša Vladi Republike Srbije i okruženju da uz pozitivan pristup ovom problemu motivacije za punu saradnju gradjanstva pri čišćenju svoje životne sredine. Upravo je upućen zahtev za saradnju mobilnim telefonskim operaterima u zemlji Telekom i VIP i nadamo se da će biti odobrena njihova podrška besplatnim servisima u primanju sms donacija te da će Vlada Republike Srbije dati podršku nastavku našeg bavljenja ovom temom. Kompjuterska Firma PAKOM Group je već potvrdila da će besplatno staviti na raspolaganje sopstvenu softversku platformu za prijem ove podrške. Posebno smo zahvalni na pokazanim inicijativama da se organizuju dobrotvorne projekcije filma širom sveta u zajednicama naših gradjana u rasejanju, edukativne projekcije filma po Obdaništvima, Osnovnim i Srednjim skolama u zemlji i ohrabruju prve inicijative domaćih privrednika da simboličnim ali brojnim prilozima pomognu nastavak produkcije novih filmova. Ekologija duha je nužni preduslov za svaku ekološku akciju u našoj zemlji. Isključivo zajedničkim snagama i saradnjom možemo rešiti ovaj problem. Sretno nam bilo!

Koautori filmova Tužna Morava, Tužna Srbija i Tužni Balkan
Srboljub Pešić i Ilija Stanković

info sa - http://blog.b92.net/text/17760/CISCENJE-JUZNE-MORAVE---ISKUSTVO-ZA-CITAVU-SRBIJU/
 
Perucac, ekoloska katastrofa
RTS : Sasvim prirodno23. 05. 2010
[video]http://www.youtube.com/watch?v=bLbVMtQh20o[/video]
 
Obale pune otpada
M. V. MITROVIĆ | 24. april 2011. 21:52 | Komentara: 1
Zbog nemarnosti pojadinaca beogradski nasipi, od 310 kilometara, sve zatrpaniji smećem. Najviše đubreta na obali Save kod Bara Venecije i ušću Topčidarke u Čukarički rukavac
bgd-ciscenje-dunava_310x186.jpg


Dnevno se u Beogradu sakupi oko 2.000 tona smeća


BEOGRADSKE reke po negde podsećaju na beogradske ulice. Priobalja su zatrpana smećem, a čak 310 kilometara nasipa svakodnevno održava samo 60 radnika "Beograd voda". Radnici "Zelenila Beograd" i volonteri nedavno su u akciji povodom Dana planete Zemlje sakupili više od 1.000 džakova plastičnog otpada sa Velikog ratnog ostrva. Ipak, slične akcije koje grad organizuje nekoliko puta godišnje dovoljne su tek da "zagrebu" hiljade tona đubreta kojima su zatrpane beogradske reke. A Beograđani se ne mogu pohvaliti brigom o čistoći svojih obala.


Dnevno se u Beogradu sakupi oko 2.000 tona smeća. Najkritičnija situacija je u prigradskim naseljima Krnjača, Sremčica i u Čukaričkom rukavcu, a trajnog rešenja nema na pomolu, jer su zbog dugogodišnjeg zanemarivanja potrebni milioni evra.

SPLAVOVI
EKOLOZI kao najveći problem navode vlasnike vikend splavova (ima ih oko 10.000) koji nemaju kanalizaciju, ali i poljoprivredna gazdinstva i bačene najlon kese i plastične flaše.
- Beogradska košava samo "oduva" đubre, sa obale u reku, a za sve komunalne probleme krivi su ljudi - kaže Mladen Gvero, direktor Ekološkog pokreta Beograd.
Meštani Krnjače muku muče sa kanalima, izlivenim septičkim jamama i močvarama-deponijama. Iako je u nekoliko navrata opština Palilula obećavala pomoć - pomaka nema. Prelivanje septičkih jama u svim naseljima s leve obale Dunava je decenijski problem.

- Svake jeseni dvorišta, ali i kuće, u mnogim ulicama su poplavljena - žali se stanovnik iz Pakračke ulice u Krnjači. - Fekalije i kišnica plivaju ulicama kada padne kiša, a za rešenje nadležni kažu da nemaju dovoljno novca.

Ništa bolje stanje nije ni u Sremčici gde se ne zna da li je gore zimi ili leti. Septičke jame se izlivaju po ulicama, autobuskim stanicama, parkovima, a stanovnici više i ne veruju da će se stanje popraviti.

Jedno od preduzeća koja uklanjaju otpad, čiste mulj i nanose u koritima reka su JVP "Beograd vode". U ovom preduzeću kažu da se otpad najviše skuplja na desnoj obali Save kod Bara Venecije i ušća Topčiderske reke u Čukaručki rukavac.

- Krajem prošle godine nabavili smo tri specijalne mašine u vrednosti od 40 miliona dinara koje će, posle obuke zaposlenih, početi da čiste mulj i priobalje - navode iz preduzeća JVP "Beograd vode".

"Beograd vode" održavaju 310 kilometara nasipa, a u odnosu na to koliko dobiju novca iz budžeta, održavaju vodovod, pripremaju odbranu od poplava, održavaju kanale, čiste priobalje i mulj. U toku maja u planu je velika prolećna akcija čišćenja priobalja u cetru grada, koju će zajedno organizovati tri gradska komunalna preduzeća - "Zelenilo Beograd", "Gradska čistoća" i "Beograd vode".

Sve je to malo dok se ne promeni svest građana, koji treba da znaju da reke nisu mesta za odlaganje raznog otpada.


RADOVI

SVAKODNEVNO 60 radnika preduzeća "Beograd vode" radi na uređenju potoka u Grockoj i čišćenju korita na Mokroluškom potoku u naselju Medaković. Oni uređuju i kanal "Očaga" u Lazarevcu, a u zoni termoelektrane u Obrenovcu seku biljke i šiblje.

info sa - http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:328275-Obale-pune-otpada
 
KONTEJNERI ZA SMEĆE USKORO PO SELIMA
Uklonjene sve divlje deponije duž korita Južne Morave


Beta | 29. 04. 2011. - 14:36h | Komentara: 5
Šef Kriznog štaba za čišćenje Južne Morave Igor Andonov rekao je danas da su uklonjene sve veće divlje deponije duž korita Južne Morave u opštinama Vranje i Vranjska Banja.

Andonov je za agenciju Beta kazao da će najviše za mesec dana Vranje obezbediti kontejnere da bi se okolna sela, koja su bila najveći zagađivači reke, uvela u sistem odnošenja smeća.

Na internetu je nedavno objavljen snimak nazvan "Tužna Morava" na kome je prikazana ekološka katastrofa te reke. Nakon toga, organizovano je čišćenje reke u kome je učestvovalo oko 2.000 volontera.

info sa - http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/251105/Uklonjene-sve-divlje-deponije-duz-korita-Juzne-Morave

p.s.dosta skromna vest, pretpostavljam da je i ucinak akcije isto tako skroman, ako ne i skromniji. Dobro je da su se na kraju ministrovanja setili, da kupe selu kante.
 
Evo nekih fotografija nakon ciscenja i uklanjanjanja svih deponija duz korita Juzne morave
juzna-moravamp4000003467.jpg

juzna-moravamp4000028555.jpg

16042011262.jpg

16042011265.jpg


komenatar sa foruma - varalicar - http://www.varalicar.rs/forum/index...ar.rs/forum/index.php?topic=1454.msg19033#new

- pozdrav kolege od čišćenja nema ništa kao i što sam reko oćišćeno je samo oko mostovi gde se prolazi stalno imam slike i video postaviću sutra stvarno je žalosno šta se radi pred kamerama se govori da će biti sve očišćeno ali od toga nema ništa izgleda da je politika umešala prste u to.

- evo par slika mada toga ima dosta za slikanje jedna od slika je gde su prevlačili čamac tamo u opšte ništa nije pipnuto kako je bilo tako stoji na onom video snimku je naznačeno bresnica nije već je vranje preko puta ž.stanice i onaj crveni kombi samo ga je bager pritisnuo i ništa više nema ništa od čišćenja ostaje TUŽNA MORAVA.
 
PČELE OTROVANE PESTICIDIMA NA SEMENU KUKURUZA
(2) Četvrtak, 28. April, 2011.| Autor:
58270.jpg

LJUBLJANA - Posle velikog pomora pčela koji je u proteklih sedam dana zabeležen u Prekumurju, Pčelarski savez Slovenije zatražio je od nadležnih da zabrani prodaju semena kukuruza i drugih poljoprivrednih kultura koje se pred setvu tretira fitofarmaceutskim sredstvima.

Pre sedam dana su uz granicu s Mađarskom zabeleženi prvi pomori pčela u severoistočnom delu Slovenije. Prema tvrdnjama tamošnjih pčelara bez pčela je ostalo oko 2.000 košnica, što je otprilike desetina njihovog ukupnog broja, a "epidemija" se nastavlja, prenosi Hina.

Pomor pčela dogodio se u blizini polja s uljanom repicom koja je u cvatu.

Prema prvim rezultatima ispitivanja koje je ove sedmice objavilo slovenačko ministarstvo poljoprivrede, postoji utemeljena sumnja da je pomor posledica klotianidina, sredstva kojim se tretira seme kukuruza pre sejanja, kako bi se zaštitilo od štetočina dok ne iznikne.

Kako prenose slovenački mediji, na otrovanim pčelama nađeni su tragovi tog pesticida koji se verovatno sa susednih polja posejanih kukuruzom prosirio na šire područje, usled sejanja u suvo zemljište, a možda su prenosu supstance pogodovale i neispravne sejačice i vetar.

Sličan pomor pčela u Sloveniji, ali u manjem obimu, zabeležen je 2008. godine u okolini mesta Domžala, kada je uginulo osam odsto pčela, a korišćenje semena kukuruza tretiranog pomenutim fitofarmaceutskim sredstvom bilo je zabranjeno.

info sa - http://www.kurir-info.rs/vesti/pcele-otrovane-pesticidima-na-semenu-kukuruza-87681.php
 
DRUŠTVO | PONEDELJAK 2.05.2011 | 15:29
Mrtvi galebovi i dalje na Paliću
IZVOR: B92
Subotica -- Ni mesec dana kako su nađeni uginuli galebovi na Palićkom jezeru niko nije ukloni tela više od 70 mrtvih ptica, niti da otkrio uzrok zbog koga su one uginule.
15418794934dbeb8380ae07837129549_368x276.jpg


Foto: subotica.rs
Palićko jezero kao i sav biljni i životinjski svet su inače pod posebnom zaštitom države.

Sa dvogledom u ruci, Oto Sekereš, čuvar u javnom preduzeću "Palić – Ludaš" svakodnevno nadgleda četiri ostrva u Palićkom jezeru.

Iako često nailazi na mrtve ptice, jednog martovskog dana, zatekao je nešto nesvakidašnje, 70 mrtvih galebova isplivalo je do obala jezera.

Sekereš kaže da je istog dana o događaju obavešten pokrajinski Zavod za zaštitu prirode, kao i da je 5-6 galebova ostavljeno za uzorak kako bi se izvršila analiza i da bi se otkrilo zbog čega je došlo do uginuća.

Međutim, uzorak sačuvan za obdukciju je još uvek tamo gde je ostavljen, u zamrzivaču. Pretpostavka je da su galebovi otrovani nervnim otrovom jer su nađeni u grču, ali se to ne može tvrditi bez obdukcije.

Prema saznanjima B92, nadležni su izašli na teren i napravili zapisnik o konkretnom slučaju pomora galebova na Paliću. Međutim, u subotičkoj veterinarskoj inspekciji nisu želeli da odgovore na pitanje zbog čega ove umrle ptice još uvek čekaju u zamrzivaču na Paliću.

Viktor Sabo, koordinator za zaštitu galebova iz udruženja "Riparia", kaže da se na tim ostrvima gnezdi 1500 parova rečnih galebova i 50 parova crnoglavih galebova koji se jedino tu gnezde na teritoriji cele Srbije.

"Ovakvi primeri trovanja su loš primer, treba jako hitno da se reaguje i da se preuzme ovaj slučaj, da se uradi nešto kako bi se sprečio dalji pomor galebova jer, iako jeste najveći, ovo nije jedini slučaj, to se dešava cele godine“ , navodi Sabo.

info sa - http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=05&dd=02&nav_id=509693
 
Strasno , na temi Beogradski kolektori u jednom od priloga je navedena vaznost monitoringa otpadnih voda :grand:
redovnim monitoringom ne samo da se cuva preostala flora i fauna nego se uteruju velike pare u budjet od prekrsaja
pare izgleda nikome ne trebaju kao sto je velika ne briga o prirodi sem kada treba ubrati po koj politi;ki +poen... ko i gde nas to vodi.. :notok:
 
23. 05. 2011. 17:33h |
Pomor ribe u ''Pustoj reci''

Komentara 3 | veličina teksta:+-
U Pustoj reci u opštini Bojnik nastao je pomor riba, ali i drugih životinja, saopštili su danas predstavnici lokalnog udruženja sportskih ribolovaca "Pusta reka" i preduzeća "Južna Morava" iz Niša koje gazduje rekama na ribarskom području "Srbija-istok".

Predsednik "Puste reke" Čedomir Petrović kazao je Beti da je "ekološka katastrofa" otkrivena u subotu, a da su nadležne inspekcije boravile i danas na terenu.

"Sav riblji fond je nestao. Uginuli su i rakovi, žabe, školjke, pa čak i zmije. Sa ovakvom katastrofom se nismo do sada suočili", kazao je Petrović.
153085_pomorribe_f.jpg

I dalje nepoznat uzrok ove ekološke katastrofe


Direktor "Južne Morave" Nikola Kumanović rekao je da se pomor riba u Pustoj reci može porediti sa pomorom u Bovanskom jezeru 2008. godine.

"Ovo je veliki pomor, ali ne možemo da utvrdimo o kojim se količinama ribe radi, jer je na obalama ostala samo jedna trećina ili četvrtina", kazao je Kumanović.

Pomor riba potvrdila je Beti i inspektorka Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine u oblasti zaštite vode od zagađenja Gordana Vukašinović, koja nije znala da kaže šta je izazvalo uginuće.

"Uzeli smo uzorke vode i uginulih riba sa nekoliko lokacija na reci, kao i uzorke otpadnih voda iz obližnje hladnjače 'Jugvoće', koje ćemo poslati na analizu Vetrinarskom zavodu u Nišu. Kada dobijemo rezultate znaćemo šta je uzrok velikom pomoru ribe", kazala je Vukašinovićeva.

Petrović i još nekoliko ribolovaca tvrde da je riba uginula na potezu od oko 40 kilometara, od izliva kanalizacije "Jugvoća" u Konjuvačku reku, koja se nekoliko desetina metara dalje uliva u Pustu reku, pa do njenog ušća kod Doljevca.

U toj firmi je rečeno Beti da hladnjača ne radi sedam meseci i da na tom prostoru nije bilo nikakve proizvodnje.

"Prošle nedelje smo samo prali sudove i utrošili jedan litar deterdženta. Uzrok pomora najverovatnije leži na drugom mestu", kazao je jedan od direktora "Jugvoća".

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/139171/Pomor-ribe-u-Pustoj-reci
 
Hteo bih da postavim temu ili da se nadovežem na postojeću, pa molim sve koji znaju da me posavetuju:
a) Gde je ovde na forumu najprikladnije pisati o glasnoj muzici sa splavova od koje ne može noću da se spava?
b) Kako naterati gradske vlasti da nam obezbede normalne uslove za spavanje i odmor?
 
@roger
Dokazati prekoračenje merenjem decibela i za tu oblast je nadležna komunalna policija naročito nakon 22 h
a ovde imaš temu o komunalnoj pa nam baš napiši kako su primili prijavu, kada i kako su postupili po njoj.
problem je akutan više decenija ali zato sada imamo komunalnu policiju pa da je vidimo kako će se izboriti sa istim.
 
roger":1fybj6fo je napisao(la):
Hteo bih da postavim temu ili da se nadovežem na postojeću, pa molim sve koji znaju da me posavetuju:
a) Gde je ovde na forumu najprikladnije pisati o glasnoj muzici sa splavova od koje ne može noću da se spava?
b) Kako naterati gradske vlasti da nam obezbede normalne uslove za spavanje i odmor?

Najbolja adresa je komunalna policija ,koliko sam cuo to im je jedan od prioriteta kad se zale gradjani...

U kom delu grada imate problem?
 
Evo ovako, živim na Kosančićevom vencu. Problem postoji dugo, samo mi se čini da je sada najgore, možda sam sa godinama pogubio živce ili izgubio lak san. U svakom slučaju meni ta buka predstavlja problem zato što noćima ne mogu da spavam. To izgleda ovako, zamislite da ste u prostoriji gde vam je uključen Tv na normalan ton, a vi imate prosečan sluh (niste nagluvi ili gluvi). Zvuk sa splavova nadjačava TV.

Buka počinje četvrtkom uveče, a traje svako veče do nedelje uveče - ponedeljka ujutro.

Zvukovi koji se rasprostiru su uglavnom izmešani (tehno, pop, turbo folk), a najdominantniji su basovi. Sama reka Sava prenosi zvuk, a između splavova i mene ne postoji neka veća barijera, koja bi mogla da ublaži buku.

Prošle godine u ovo vreme je bio prvi put da sam se požalio nekom. Negde oko 3 sata noću sam pozvao policiju na 92 i razgovarao sa vrlo ljubaznim dežurnim policajcem, koji je imao veliko razumevanje za mene, razgovarali smo desetak minuta, policajac je bio totalni relaks, imao je nerve da me sluša ali nije mogao ništa da uradi po pitanju intervencije. Dao mi je sledeće obrazloženje: "Mnogi ljudi nam se žale zbog buke sa splavova, mi to prenesemo gradskim vlastima, a oni nam kažu - Pa splavovi su imidž Beograda, kako da im zabranimo da glasno puštaju muziku". !?!?

Ove godine, pre oko mesec i po dana, sam pozvao Komunalnu policiju oko 2 sata noću, razgovarao sa dežurnim, koji mi je rekao da buka sa splavova nije u njihovoj nadležnosti i da treba da se žalim Gradskoj inspekciji za zaštitu životne sredine, koji će doći kod mene sa aparatima za merenje buke, pa će na osnovu toga utvrditi da li buka prelazi dozvoljeni nivo.

U startu sam to doživeo da Komunalna policija ne želi da reši taj problem, a da mi Inspekcija tu ne može pomoći i nakon toga je ovo treći put da se nekom žalim.

Da li neko ima ideju šta je sledeće što bih morao da preduzmem, da bih mogao noću normalno da spavam?
 
Vrh