Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[Bulevarac]

"ZELENILO BEOGRAD" UREĐUJE LEVU OBALU SAVE
(0) Ponedeljak, 14. Mart, 2011.| Autor:

BEOGRAD - Ekipe JKP "Zelenilo" nastavile su radove na uređenju leve obale Save, duž blokova 70, 44 i 45.

- Cilj radova duž leve obale Save jeste zaštita zelenila od nepropisnog parkiranja vozila, kao i obnova pešačkih staza kako bi ceo ovaj prostor ostao ono što i treba da bude, oaza lepote i mira, mesto za odmor, šetnju, rekreaciju i uživanje. Tako je još 2009. godine obnovljena staza i u Bloku 44 i duž nje postavljeni dupli kolski ivičnjaci u dužini od 600 metara. U toku oktobra prošle godine nastavljeno je sa istovetnim radovima u blokovima 45 i 70, podsetila je Gordana Miljković, tehnički koordinator JKP "Zelenilo Beograd".

U Bloku 45, duž rekonstruisane staze, postavljeni su dupli kolski ivičnjaci uz nasip (u dužini od 580 metara) i obični ivičnjaci sa suprotne strane uz zgrade i zelene površine. Ostalo je da se na ovom potezu uradi slivnička veza sa kanalizacijom za odvođenje atmosferskih voda i sloj asfalta na stazi gde je urađen donji sloj od armiranog betona.

U Bloku 70, u okviru istovetnih radova, preostalo je postavljanje duplih kolskih ivičnjaka na trećini novoizgrađene staze koja je dužine 470 metara. Isti obim radova preostao je i za betoniranje pomenute staze. Istovremeno, treba da bude urađen gornji sloj od asfalta preko dela postojeće staze u dužini od 70 metara.

Na celom ovom potezu dograđene su staze koje vode do vrha nasipa. Istovremeno, postavljeni su metalni stubići i đubrijere. Travnjaci duž svih staza u širini od 1,5 metara biće obnovljeni sejanjem travnog semena

info sa - http://www.kurir-info.rs/beograd/zelenilo-beograd-uredjuje-levu-obalu-save-79953.php

 

[jlaki]

:kk:

 

[Matt]

БЕОГРАД

Грејање на 10.000 тона отровних ауто-уља
Процењује се да у котларницама завршава чак 90 одсто мазива за моторна возила, од око 15.000 тона колико се годишње искористи у престоници, иако је тај отпад канцероген и мутаген


У развијеним земљама прецизно је регулисан поступак прикупљања и прераде моторног уља
Примитивни метод рециклаже ауто-уља у Србији изгледа овако: уместо да се тај канцерогени и мутагени отров шаље на прераду, он се продаје као ложиво за котларнице.

Чак 90 одсто искоришћених мазива углавном заврши у земљишту или води, где их изливају радници ауто-сервиса, не марећи за то што литар употребљеног уља загади милион литара воде. Једва неколико промила се носи на праву рециклажу.

То је суморни биланс истраживања о томе шта се дешава са десет до петнаест хиљада тона моторних уља, колико се годишње употреби у Београду. У читавој држави, реч је о 65.000 тона, наводи се у истраживању Технолошко-металуршког факултета, представљеном јуче у Секретаријату за заштиту животне средине.

Овако лоше стање ће потрајати јер је тешко успоставити систем надзора.

Прописи налажу да сервиси воде евиденцију о свакој капљици уља које прође кроз њих и предају га сакупљачима који ће мазиво одвести на третман. Рафинерија Београд има технологију за прераду уља, док су цементаре заинтересоване да употребљеним моторним уљем ложе своје погоне, који развијају довољно високе температуре да су у стању да до нешкодљивости разграде опасне хемијске састојке. Ти договори се још склапају, а Рафинерија Београд чека да веће количине уља коначно опет почну да пристижу. Деведесетих година прошлог века она је практично престала да ради, зато што није добијала мазива, а стање се до данас није много поправило.

– Неопходно је и да инспектори озбиљно приону на посао и проверавају радње у којима се остављају отпадна уља. Незгодно је што је надзор над опасним отпадом поверен републичким инспекторима, а њих нема много и није им лако да стигну до свих сервиса. Било би упутно да се део надлежности пребаци градској еколошкој инспекцији – објашњава професор др Ђорђе Јанаћковић, са Технолошко-металуршког факултета.

Проблем сервисима, као што су се пожалили неки од власника јуче у Секретаријату за заштиту животне средине, јесте и то што сакупљачи од њих наплаћују преузимање уља, мада га после продају постројењима за прераду, а још ће ускоро почети да добијају девет динара по килограму прикупљеног отпада као субвенцију републичког Фонда за заштиту животне средине. Уз трошак за сакупљаче, сервиси морају набавити и посуде за сакупљање уља, док су они који имају више од 500 литара годишњег промета обавезани и да направе место за привремено складиштење. То нису огромне паре. Али, јесте издатак, уместо којег је пријатније продати буренце уља за двадесет до тридесет евра, колико оно кошта на црном тржишту.

----------------------------------------------------

Завера ћутања ауто-сервисера

Ауто-сервиса има на сваком кораку, али пошто нема њиховог јединственог регистра, једини начин да им се уђе у траг је „пешачко” теренско истраживање.

– Млађи сарадници на истраживању крстарили су по граду. Најзад смо направили листу од око 350 сервиса и доставили им упитнике, напоменули да је попуњавање добровољно и да због одговора неће трпети последице, али чак ни после тога више од стотину власника није хтело да одговори – наводи др Ђорђе Јанаћковић.

Пошто је малим приватницима било исувише скупо да сами превозе опасан отпад до већих одобрених складишта или у погоне за прераду, неколицини сервиса су пре две године подељене посуде за сакупљање и привремено складиштење искоришћених мазива. Фирме са лиценцом за транспорт носиле су тај отпад до постројења где уље може бити прерађено. То су још били први кораци пилот пројекта управљања овом врстом отпада у Београду.

– Крајем прошле године организовали смо и обуку за сервисере. Али, одазвало их се тек десетак. Они и даље уче, али круг заинтересованих се не шири – признаје др Јанаћковић.

В. Вукасовић
објављено: 14.03.2011

Izvor: Politika
lin: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Grejanje-na-10_000-tona-otrovnih-auto-ulja.sr.html

 

[Bulevarac]

Uff bedak, sada se setih majstora u Juznom Bulevaru. Svi se greju na to ulje, bas su mi se hvalili, kako je toplo

 

[Glas prirode]

Bilo bi dobro da se u uredjenje leve obale Save od bloka 45 do bloka 70, ne svede samo na ivicnjake i staze, nego da se obnovi nisko rastinje koje je posle poplava i iz drugih razloga uklanjano, tako da je nekad savrsena prirodna celina izmedju obale i modernog grada, bitno izmenila izgled, ne samo zbog poplave sadrzaja na obali koje su proslavile grad u svetu, nego uklanjanjem velikog broja stoletnih topola i niskog rastinja.

Potrebno je da se proletos zasade razne vrste niskog rastinja, pre svega cvetnog i da se obala obogati novim vrstama drveca, npr. zalosnim i obicnim vrbama, belim vrbama, kojima su obale prirodna stanista, a ovde ih ima vrlo malo, kao i drgih vrsta poput jablana, kestena, hrasta, breze, bagrema i bilo koje druge vrste, jer raznovrsnost cini lepotu i vrednost svakog vrta.

 

[Bulevarac]

@ Glas prirode, od mene jedan + za odabir vrsta, i meni nedostaju vrbe

slankamenske vrbe

 

[boca-ica]

Na predhodnoj strani predložio sam da krenemo, ovde, da upisujemo lokacije gde su smetlišta tj. divlje deponije tj mapiranje
kako bi došli do tačne i ažurne m a p e đubrišta, i još ništa ...
Baš me briga da li je ova ili ona ekipa na vlasti neka ode to ruglo, zaraza od nas
osim toga sa tačnom mapom može da se prati i rad nadležnih službi, koje plaćamo, a ne da se završava na njihovom promotivnom radu

Eto jutros je studio B prijavio
smetlište ispod Pančevačkog mosta...

 

[dzonihsv]

Ima duž nasipa više takvih smetlišta, samo što je to ispod Pančevačkog i pored puta ka šljunkari najveće.



Prošle godine su kamionima nasipali šut (ili je makar ličilo na šut) ispod nasipa ka Dunavu. Danas možeš naći sve osim tog šuta.

 

[boca-ica]

@dzonihsv
Hvala na konkretnoj podršci inicijative , možda se još neko pridruži za mapiranje dubrišta Beograda

 

[dzonihsv]

Mogu pomoći što se tiče lokacija na ovoj strani Dunava.

 

[Johnest_Hon]

Na ulazu u grad kod cuvene Mrkonjic petlje posle Orlovace, postoji divlja deponija u ekspanziji.
Kad se krene kruznim putem ka Zelezniku sa leve strane!

 

[vucko]

Videh deponiju kartona ispod starog savskog mosta sa strane kod autobuske stanice

 

[boca-ica]

Vauuu lavina informacija za mapu, svaka čast članovima Beobuilda , kada budemo dostavili nadležnima lako ćemo kontrolisati dinamiku uklanjanja , pa neće imati opravdanje, nismo znali da i tamo ima, niko nije prijavio i sl. ....Biće ovo mnogo čistiji grad.... B e o g r a d

 

[Atomic]

Evo jednog lepog primera kako se u centru grada čuvaju drvoredi.
Čista desetka za nadležne službe!

Skender begova ulica kog GSP-a

 

[Johnest_Hon]

Sjajna slika!
Bandera umesto drveta i crni Krajsler kome dupe zauzima pola trake!
:bash:

 

[Bulevarac]

Evo jos jednog odgovora na pitanje ko je posekao "sumu" preko puta Zemuna.

"To nije suma, vec zasad klonske topole (a.k.a. toalet papira), vise kao poljoprivredno zemljiste. topola se sece nakon 20 do 25 godina, a ta plantaza je dozrela za secu. izvodjac radova: srbijasume, su rit."

 

[vucko]

Sjajna slika!
Bandera umesto drveta i crni Krajsler kome dupe zauzima pola trake!
:bash:

I to preko puta gsp-a,vrhunski!

 

[beaver]

Претпостављам да ових пар детаља из Престонице културе иду под ову тему.
Има ли начина да се спрече бахати возачи да праве овакве каљуге и руже овај град?

 

[boca-ica]

Ima narodnog leka,
uzmeš cev od građevinske skele, dužine bar oko 1 m. Nabiješ cev u zemlju oko 70 cm. a na ostatak nekom farbom naznačiš vrh,
da pažljivi vide Bahati su bahati, tako i tako ne gledaju ništa :laugh:
I gotovo, završen posao.
Naravno to uradiš sa ortakom po mraku i čao,
Uspešno i provereno, funkcioniše, siguran lek iz narodne medicine. bez rizičnih prijava , moljakanja i raznih drugioh neprijatnih situacija
Travica raste lepa i zelena :kk:

 

[Glas prirode]

Ima leka. O tome su ljudi pisali ovde svojevremeno. Prirodan i lep lek, zive ograde, raznovrsno rastinje, cuva i jos umesto blata ukrasava sredinu svojim cvetovima,!

Al treba neko da to i zasadi.

Isto je i sa nesrecnim grafitima, da nije poslednjih nekoliko godina uklonjeno toliko niskog rastinja oko zgrada, ne bi bilo ni tih zvrljotina koje su jos jedan nacin navodjenja na razmisljanje posebno mladih ljudi, da je svaki grad u svetu privlacniji od naseg, koji bi mogao da bude najjlepsi na svetu.

 

[boca-ica]

Živa ograda zahteva veliki trud u čistoči, a to nam nije jača strana. Kao i oblikovanje istih . :notok:
Pri dnu u živoj ogradi nastaju prave male deponije svega i svačega pa nisu retki ni ostaci uginulih sitnijih životinja, a to je opasno.... :bash:
Čini mi se da je standard, nekih 70 cm minim. od tla , da ne sme imati ikakve grane oko stabla upravo zbog održavanja osnovne higijene.

Priroda obiluje drugim vrstama biljaka koje sigurno mogu da ispunjavaju te uslove,
ali to je posao stručnih ljudi , kojih izgleda nema u Beogradu... ili se bar uspešno kriju. ...
Zato u Beogradu je jako tužna pejzažna arhiktektura....

 

[vucko]

Ako su stalni id*** koji prave blatiste preporucujem one parkirambahato nalepnice da im se izlepe na zadnjem delu kola i haubi.Pa ako i dalje isto to rade onda po staklu.Eventualno ce odustati.

 

[orion]

Vauuu lavina informacija za mapu, svaka čast članovima Beobuilda , kada budemo dostavili nadležnima lako ćemo kontrolisati dinamiku uklanjanja , pa neće imati opravdanje, nismo znali da i tamo ima, niko nije prijavio i sl. ....Biće ovo mnogo čistiji grad.... B e o g r a d

Нажалост то није никаква тајна и они имају мапу. Сећам се кад сам први пут погледао онај сајт ocistimosrbiju.rs
биле су све локације дивљих депонија уцртане неким зеленим троугловима, прво што сам проверио је дивља депонија код батајничке обилазнице, била је уцртана. Нараво нико ништа није урадио а депонија сваки дан расте у свим правцима. Сад сам поново погледао сајт, та депонија је и даље уредно означена на http://www.ocistimosrbiju.rs/src/mapa.htm али то је све што је урађено по том питању.

 

[boca-ica]

orion wrote
,, ..... депонија је и даље уредно означена... ,,

Zumiraj mapu , Kada se prikažu Bgd ulice nema ni jednog označenog mesta sa smetlištem,evo jutros na studiu ,,B,, saopštili da ih ima oko 200 deponija na raznim lokacijama grada. Zato da napravimo naš spisak koj je lako posle crvenim tačkicama prikazati na planu grada.
gde svi mogu da vide i prate kako jedna po jedna nestaje, Ovako oni njihovu mapu kriju kao vojnu tajnu i niko ne zna dal ni kad ni koju očiste

 

[orion]

погледај мало боље, или промени браузер, google chrome oтвара мапу без проблема, ево и снимак екрана



Uploaded with ImageShack.us