Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Samo budi uporan i zovi opet komunalnu inspekciju i trazi ime i prezime tog koji ti kaze da to nije u njihovoj nadleznosti i da ti to da pismeno. Zovi i Gradsku inspekciju za zaštitu životne sredine i takodje postupi isto. Pokusaj da organizujesh sto vishe stanara da urade isto i napishite grupnu prijavu.

Posle toga pokusajte i negde na internetu da oformite grupu na forumu ili FB pa da vam se pridruze i ostali koji imaju slican problem a ne poznajete se i niste u bliskom komsiluku(Mnogi oko hotela Juge imaju taj isti problem).
 
Taj problem se jednostavno rešava - zvučna izolacija i kontrola nivoa zvuka, što je naravno skupo vlasnicima splavova. Znači - problem nije "rušenje imidža grada" (to rade neke druge zabrane, ustvari), nego neko neće da se zameri vlasnicima tih splavova...
 
Ako ne momognu cepici probaj sa antifonima :kafa:
 
Kao sto neko rece,samo da cimas komunalnu policiju da pocne da radi svoj posao!

Ako ne ide,lepo skupi peticiju po kraju,cak i 100 potpisa je dovoljno,cimas novinare iz dnevnih novina i izlozis im problem,cim izadje u novinama gradska vlast ce biti pod pritiskom i tako krece tocak da se okrece...

P.S.Kod mene na Zvezdarskom brdu na 4.5 km od Save cujem basove uglvanom od turbo folka i elektro muzike,mogu misliti kako je tebi.
 
To je demokratija na delu. Vecini nesmeta. Mladima posebno, a posebno im nece smetati kad odu, jer dok uzivaju po kaficima na Adi i splavovima na rekama, mastaju najvise o tome gde ce da odu.
A gde kod da odu mocice samo da mastaju o zvukovima koji se sire gradom, jer to postoji samo tamo odakle su otisli i nigde vise.
 
Pošumljavanje Beograda počinje na jesen

BEOGRAD, 23. jula 2011. (Beta) - Pošumljavanje Beograda počeće da se sprovodi u oktobru ove godine i očekujemo da bude pošumljeno nekoliko stotina hektara, izjavio je danas gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

"Time počinje realizacija Strategije pošumljavanja Beograda kojom je predviđeno da se u narednih 10 godina pošumi oko 50.000 hektara", kazao je on agenciji Beta i naglasio da je pošumljavanje razvojno pitanje, a ne konzervativne primene zaštite životne sredine.

Trivan je istakao da strategiju, koja je usvojena u junu ove godine, prati i niz projekata kao što je ozeljavanje "urbanih džepova", ozelenjavanje krovova i fasada, što su, kako je naveo, mali projekti, koji u urbanom delu grada rešavaju nedostatak zelenih površina.

Prema njegovim rečima, "pošumljenost Beograda iznosi oko 13 odsto, a cilj je da se ona poveća u narednih 10 godina, naročito u centralnim gradskim opstinama - Starom gradu, Savskom vencu i Vračaru, gde je trenutno oko tri odsto".

Pošumljenost na teritoriji opština Čukarica, Zemun, Palilula, Voždovac i Zvezdara je veća, jer tamo šume pokrivaju od osam do 10 procenta teritorije.

"Plan je da se pošumljenost poveća na 25, odnosno više od 30 odsto u narednih 10 godina", rekao je on.

Trivan je kazao da bi u ovoj godini pošumljavanje trebalo da se obavi pre svega na teritoriji Barajeva, Surčina, Makiša, Rušnja i Kovilova.

"Ovogodišnji budžet za pošumljavanje, sređivanje malih zelenih površina u gradu i ozelenjavanje krovova iznosiće oko 150 miliona dinara", rekao je gradski sekretar za zaštitu životne sredine.

Predviđeno je da se pošumljavanje, za koje je u narednih 10 godina procenjeno da će koštati oko 100 miliona evra, u najvećoj meri finansira iz budžeta grada, ali i iz državnog budžeta, kao i od međunarodnih institucija.

Trivan je naveo da su se u akciju pošumljavanja uključili Šumarski fakultet, Institut za šumarsto, Zavod za zaštitu prirode, Ministarstvio poljoprivred, kao i sve druge institucije koje se bave šumama, kako bi se došlo do najboljeg plana za pošumljavanja.

"Pokušaćemo da pošumljavanje ima više funkcija, odnosno da osim doprinosa čistijem vazduhu, posluži i za stabilizacuju terene pod erozijom i klizištem, kao i da preventivno deluje na moguća klizišta", kazao je on.

Dodao je da će se insistirati da za pošumljavanje bude korišćena autohtona vegetacija i da vrste koje se budu sadile budu prilagodljive na klimatske promene.

Trivan je kazao da je plan da se u pošumljavanje uključi i veliki broj volontera, ali postoji mogućnost da se otvore i javni radovi koji bi novac za obavljeni posao dobijali od grada.

"Paralelno sa pošumljavanjem počeće akcija ozeljenjavanja 'urbanih džepova', malih prostori u gradu kojih ima puno koji su neuređeni i zapušteni, a ne mora da bude tako. To su površina od 50 do 200 kvadratnih metara, koje će se sređivati", kazao je on.

Kako je naveo, ove godine će se ozelenjavati po jedna takva površina u svih 17 opština, za šta je obezbeđeno 17 miliona dinara, a počece i pilot projekat ozelenjavanja barem jednog krova i jedne
fasade.

Izvor: Beta
 
Pošumljenost Beograda tek 11,3 odsto
Beoinfo, Blic | 19. 07. 2011. - 17:52h | Foto: Beoinfo | Komentara: 10

Pokrivenost šumama u Beogradu iznosi 11,3 odsto od optimalnih 27 procenata. Imajući to u vidu, gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine pripremio je projekat koji ima za cilj unapređenje potencijala šuma, kao i kvaliteta životne sredine u prestonici.

Izrada projekta "Tipološko definisanje šuma Beograda – osnovno polazište namenskog klasifikovanja i predlog mera sa ciljem unapređenja i održivosti kvaliteta životne sredine stanovnika Beograda" poverena je Šumarskom fakultetu.

Kako navode iz sekretarijata, šire područje Beograda karakteriše izrazita deficitarnost šumom.

Od 3.244 kvadratna kilometra ukupne površine beogradskog regiona, 367 kvadratnih kilometara predstavljaju površine pod šumom, što znači da sadašnja šumovitost iznosi 11,3 odsto u odnosu na optimalnu od 27 procenata.

- Šumovitost po stanovniku je 0,025 hektara, što je nepovoljno i minimalno u odnosu na neke poznate evropske normative od 0,33 hektara po stanovniku -rekla je načelnica u ovom sekretarijatu, Nataša Đokić.

Ona je navela neke mere unapređenja potencijala šuma:

* tipološko proučavanja i klasifikovanja šuma Beograda
* pošumljavanje neobraslog šumskog zemljišta
* prilagođavanje drveća staništu i bioekološkim karakteristikama vrsta
* primenjivanje različitih i realno ostvarivih postupaka kako bi se popravilo sadašnje stanje...

U tekstu nije navedeno,u oktobru pocinje posumljavanje i to prvo Makisa.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/266890/Posumljenost-Beograda-tek-113-odsto
 
Pošumljenost Beograda. . . . :laugh: :lool: :laugh:


Jaloviša TE nisu pošumljena
Gola brda iza Pančevačkog mosta nisu pošumljena
Stara zatvorena deponija nije pošumljena
Zaštićena zona vodosnabdevanja nije u celosti pošumljena


Pošumljavanje treba vršiti brzo rastućim drvetom, koje se koristi u industriji celuloze
tako da se lako obnavlja , a time se obezbeđuje samofinasiranje za obnavljanja i nova pošumljavanja

Do sada, pa i ovo najavljeno , doživljavam sve kao politička pošumljavanja za dobijanja plusica -
providno , a novac i vreme samo curi kroz prste. . . :(
 
Novi grb Beograda

285084_2309571700270_1278672467_2854902_7047112_n.jpg
 
Danas u Kursulinoj ulici seku grane na svim stablima, još jedna ulica koju će unakaziti.


Pre nekoliko dana su isekli skoro sve grane na jedino drvetu u mojoj ulici.
Znanično je razlog trulež, a pravi razlog da je nekoj ženturači smetalo lišće koje pravi senke po sobi.
 
Počela akcija pošumljavanja Beograda
Zasađeno 8.000 hrastova lužnjaka

Autor: M. K.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine juče je zajedno sa JP Ada Ciganlija, na Makišu zasadio ukupno 8.000 hrastova lužnjaka na površini od 13 hektara, čime je i zvanično počela primena Strategije pošumljavanja Beograda. Prve sadnice zasadili su predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić, državni sekretar Ministarstva za zaštitu životne sredine rudarstva i prostornog planiranja Ivica Radović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, kao i dekan Šumarskog fakulteta Milan Medarević.

1906_ocp_w380_h300.jpg


- Grad Beograd započinje jedan od najvažnijih poslova na polju zaštite i unapređenja životne sredine, kako na lokalnom tako i na globalnom planu. Nameravamo da ove godine pošumimo oko 350 hektara sa 200.000 novih sadnica, a svake godine će površine pod šumama biti sve veće, kao i sredstva koja odvajamo za te namene - istakao je Trivan.

Strategija pošumljavanja Beograda izrađena je 2009. godine u saradnji sa Institutom za šumarstvo i u skladu sa svim međunarodnim, domaćim i evropskim normativima. Jedan od najvažnijih projekata Sekretarijata ima za cilj da poveća pošumljenosti Beograda sa 11 odsto, koliko je sada, na 35 odsto, kao i poboljšanje kvaliteta vazduha, smanjenje efekata staklene bašte i smanjenje buke.

Izvor Danas
 
Лепа вест, свиђа ми се избор дрвета :kafa:
 
Super vesti.Bravo za sekretarijat za zastitu zivotne sredine :kk:
 
видех да је намера ове године 200.000 садница. Свака им част ако успеју у томе јер остао је релативно кратак период да се план испуни. Требало би испаратити ово, да се овде сакупе вести и да имамо представу о томе колико је засађено.
Ја бих био задовољан и половичним учинком.
 
Orion wrote ,, . . . . Свака им част ако успеју у томе јер остао је релативно кратак период да се план испуни.. . . ,,

Nije kratak period za onog iz čijeg rasadnika kupuju :lool:
 
Bilo bi jos bolje da sade drvece po gradu umesto da hektari povrsina sa drvecem nestaju, primer je prostor od Zeleznicke stanice Novi Beograd do Omladinskih brigada, oko Gagarinove ulice.

Tokom 15 godina na ovom ogromnom prostoru nestali su hektari pod drvecem zbog asfaltnih polja Buvljaka i njegovog parkinga, izgradnje Belvila i posle te izgradnje ogoljavanja suprotne strane ulice oko toplane.

Stalno se grade novi parkinzi po gradu, ali bez drvoreda izmedju, sto bi trebalo resiti nekim propisom koji obavezuje na postojanje drvoreda na svakom parkiralistu !

Postoje stotine ulica, posebno u centru, koji je i najzagadjeniji deo grada, bez i jedno g jedinog drveta !
 
Potpuno se slažem sa gornjim postom, a bilo bi beneficijalno i za vozače čija se kola leti ne bi pržila na suncu
 
Ali nemojte omalovažavati projekte sadnje ovih šuma. Da li se neko seća šta je sekretar za zaštitu životne sredine rekao na Mikseru?

Ovim rečima otprilike:
Žele da prodaju zemljište oko Ade i da grade stambene zgrade, oko Ade koja je oaza prirode i odakle se i voda uzima. Ako zasadimo drveće koje poraste veliko, građani će na njih navići, na čistiji vazduh, manje buke itd. i onda ako se pojavi investitor koji hoće da pokosi šumu, biće mu mnogo teže da to uradi, jer će se narod podići protiv toga.

Dakle, ovaj sekretar obraća pažnju na to da rešenja budu dugoročna i to mi se dopada
 
Slozio bih se.Sekretar i sekretarijat veoma dobro rade ako se uzmu u obzir okolnosti.A i to je istina sto kaze.Samo sadnjom drveca se moze spreciti da neko uzme lokaciju.Recimo usce bi malo sutra sagradili da je bilo posadjeno puno drveca koje je u medjuvremenu izraslo na toj lokaciji.

Moram reci da su bili aktivni oko zastite suma a i izlobirali su da se uradi studija zastite Zvezdarske sume koja ce valjda biti i usvojena jer vec nekoliko meseci gradska skupstina odlaze tu odluku.

Cak su se i bunili oko one sece platana u Bulevaru ali nazalost nisu mogli nista da urade,ali su glasali i lobirali da se platani ponovo sade.
 
jlaki":3fmuu4nc je napisao(la):
Ali nemojte omalovažavati projekte sadnje ovih šuma. Da li se neko seća šta je sekretar za zaštitu životne sredine rekao na Mikseru?

Ovim rečima otprilike:
Žele da prodaju zemljište oko Ade i da grade stambene zgrade, oko Ade koja je oaza prirode i odakle se i voda uzima. Ako zasadimo drveće koje poraste veliko, građani će na njih navići, na čistiji vazduh, manje buke itd. i onda ako se pojavi investitor koji hoće da pokosi šumu, biće mu mnogo teže da to uradi, jer će se narod podići protiv toga.

Dakle, ovaj sekretar obraća pažnju na to da rešenja budu dugoročna i to mi se dopada

Да, управо због тога прокоментарисах да је храст лужњак одличан избор. Одговара му такво станиште, дуговечан је (вики каже до 800 година), отпоран је а није алергена врста, доста је чврст па је безбедно бити испод њега, мени лепо изгледа али то је већ ствар укуса... Наравно ни то није гаранција али ипак је мало теже направити дрвоцид над хектарима шуме.

Слажем се са тим да дрвеће треба засадити на паркинзима али је јако битно да се заштите од возача који уче да се паркирају и због тога их треба добро заштити што ивичњацима што металним оклопом за свако стабло. Такође фале и нови дрвореди. Прво што ми пада на памет је новосадски пут, ту би требало посадити дрворед, места има до миле воље, сада постоји пар биљчица али то је ништа ни са чим. Не знам да ли неко размишља у том правцу али ја овај пут свесно лети избегавам и идем Батајничким друмом само због платана, ако је и вожња за нијансу спорија много је пријатније.
 
Da, onaj deo pred neku od Pazova što ima i šumu, tačnije kod aerodroma je prelep. Letos ciklao, zamalo da lipšem, ta me šuma spasila!
 
Malo vesti iz Novog Sada da ne bi to postalo zarazno i šire. . . .
a ovdašnje pošumljavanje i uređenje parkova je u toku i nisam čuo ovako šta . . .

Peru pare kupujući zelenilo

Demokratskta stranka Srbije optužuje gradske vlasti da kupuju zelenilo za javne površine po nerealno visokim cenama, te da na taj način oštećuju budžet.
Kao primer za ovu vrstu kriminala, potpredsednica Gradskog odbora DSS-a, Ružica Igić, za Radio 021 navodi da je ta partija
nedavno kupovala Pančićevu omoriku za 450 dinara po sadnici, što je znatno manje od cene koju plaćaju gradske vlasti. "Pančićeva omorika, prosečna cena drveta, je 450 dinara. A nama na Savet dođe da jedna sadnica košta 4.000-5.000. Cene su naduvane", tvrdi Ružica Igić. Ona kao još jedan primer malverzacija navodi kupovinu zelenila za centar grada, odnosno saksije na Trgu slobode, za koje je izdvojeno čak. . . .

Izvor http://www.021.rs/Novi-Sad/Izbori-2012/DSS-Peru-pare-kupujuci-zelenilo.html
 
Не знам да ли је неко некад поменуо проблем са приватним котловницама. За разлику од грађана који користе грејање на дрва чији дим и није толики проблем у котловницама сагоревају све и свашта. За раслику од сагоревања дрвета где се дим из димњака готово и не примети из котловница понекад избија неки снажан дим који уз висок притисак прави озбиљан проблем. Мислим да би комунална полиција требало да поведе рачнуа о томе шта се сагорева у котловницама ако се примети димњак из ког избија неки необичан дим.
 
Vrh