Šta je novo?

Dronovi i ostali bespilotni vazduhoplovi

Realo će biti 43-45 min, ali ta baterija se ne dobija uz dron(uz dron ide baterija od 34min).
Kasnije ko želi da dokupi flymore kit imaće da bira između dve opcije:
1. 189 usd Flymore kit(dve baterije od po 34min, torba, hub, propeleri i punjač)
2. 249 usd Flymore kit plus (dve baterije od po 47min, torba, hub, propeleri i punjač).
Uz ovu bateriju od 47min dron više nema 249 grama tako da je potrebna dozvola za njega.
Nevidim svrhu porediti Mavic Air i Mini 3, bolje je porediti Mini 3 i Air 2.(u dometu, kameri, bateriji, nije potrebna dozvola, može se puniti preko powerbank-a, kompaktnost itd...).
 
Na Mavic Air 2 sam i mislio. Ne znam Imao sam od Sparka do Mavica a jedno vreme sam koristio i kolegin Phantom....i nikada nisam uspeo da dostignem spec trajanje baterije a o dometu ni da ne govorimo.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: SCS
Sve zavisi da li se vozi u sport modu(skraćuje bateriju za pola).
Mislim da će vredeti ako u Srbiji bude koštao oko 100k din(običan kontroler i flymore kit).
 
U Srbiji će biti dostupan krajem juna, tada ćemo videti pravu cenu.(možda se razočaramo, a možda se i odlučimo za kupovinu) :)
 
Jasno je da baterija neće trajati dugo kao što su oni naveli ali će sigurno trajati duže od onih koje ja imam na mini 1 a i mini 2.
U svakom slučaju odličan posao prave sa mini serijom.
 
Preskup mi ovaj mini 3 pro. Ja se nadam da ce prestati da proizvode mini 2 a izbaciti mini 2 SE sa nizom cenom kao sto su s kecom uradili
760$ s kontrolerom, znaci kod nas 900 eura kad dodaju porez na lopovluk. Idi bre

 
Poslednja izmena:
Samo da podelim moje oduševljenje aplikacijom za iOS Maven Pilot: https://www.mavenpilot.com

Ukratko, posedujem DJI Mini 2, sa Mavenom mogu da se definišu rute sve sa brzinama kretanja, visinom itd. pa se takve rute samo puste kada je mobilni povezan sa dronom. Ono što je lepo je to što se krivine i okretanja mogu dosta fino ispeglati pa sve deluje čisto i profesionalno, kako to u praksi izgleda se može videti ovde:
https://www.youtube.com/c/MicheleVagnetti (Kanal programerk Mavena).
 
@Steva sta se desava kad mu zadas neku rutu da obidje i u toku voznje ode van dometa controlera da li nastavi tu rutu ili krene da se vraca nazad?
 
@Steva sta se desava kad mu zadas neku rutu da obidje i u toku voznje ode van dometa controlera da li nastavi tu rutu ili krene da se vraca nazad?

U principu ne znam šta se događa, za Mini 2 ne postoji mogućnost da potpuno autonomno obilazi određene rute, obavezno je da ima vezu sa mobilnim telefonom preko DJI kontrolera, tako da sam uvek donekle u blizini drona. Možda ću ovog vikenda isprobati neke ekstremnije situacije pa javljam rezultate.

Na FAQ na sajtu stoji ovo:

Q:Are waypoint missions completely autonomous?
A:All drones supported by the app perform the missions in complete autonomy with the exception of the Mavic Mini, Mini 2, Mini SE, Mavic Air 2, Air 2S models which require a constant connection to the remote control for the execution of the missions in Virtual Stick mode
 
Samo da podelim moje oduševljenje aplikacijom za iOS Maven Pilot: https://www.mavenpilot.com

Ukratko, posedujem DJI Mini 2, sa Mavenom mogu da se definišu rute sve sa brzinama kretanja, visinom itd. pa se takve rute samo puste kada je mobilni povezan sa dronom. Ono što je lepo je to što se krivine i okretanja mogu dosta fino ispeglati pa sve deluje čisto i profesionalno, kako to u praksi izgleda se može videti ovde:
https://www.youtube.com/c/MicheleVagnetti (Kanal programerk Mavena).
Ja koristim za sve to Litchi... Da li je Maven bolji, nisam se susretao sa njim?
 
Драги форумаши,

Већ годинама пратим овај форум, учећи и забављајући се на разне теме које ме интересују. Схватио сам, међутим, да тако, гледајући из прикрајка, не доприносим ништа, а узимам много.

Због тога сам се одскоро учланио и, да се мало одужим, одлучио да поставим неколико чланака из области којом се професионално бавим, а за коју видим да на форуму има интересовања – правна и безбедносна регулатива из области беспилотних летелица (дронова).

Намера ми је да помогнем хобистима и аматерима. Кога интересује професионална употреба дронова, најбоље да се обрати Директорату цивилног ваздухопловства Републике Србије.

Такође, ја се бавим ваздухопловном регулативом која покрива искључиво "шта" и "како". "Шта ако ја ипак" спада у домен кривичног права и ту смо сви индивидуално одговорни за оно што радимо. Због тога, најпре о безбедности.
 
Утицај на безбедност:

Иако већина дронова заиста личи на играчке, они могу изазвати врло озбиљне телесне повреде и смрт. Једна студија је утврдила следеће вредности као граничне за ризик од тешке телесне повреде, у функцији масе и брзине дрона:
  • 0.4 kg при 15 m/s
  • 1 kg при 10 m/s
  • 2 kg при 7.5 m/s
Дрон од 249 грама који лети брзином до 10 m/s ће у случају слободног пада са висине од око 100 м лако достићи брзину од око 30 m/s приликом удара у тле. Стога и он има потенцијал да изазове тешке телесне повреде.

Што се тиче утицаја на ваздухоплове, ту здрав разум такође може да превари. Комерцијални ваздухоплови су обично сертификовани да издрже ударац птице до 2,5 kg при брзини од 250 чворова (око 480 km/h). Међутим, структура и физичка конзистенција птице (кости, месо) је значајно различита од дрона (пре свега због батерије).

Једна студија је показала да судар са дроном масе од 1 kg може да изазове структурна оштећења крила, док би судар са птицом исте масе изазвао мања оштећења (нпр. само оштећење оплате). Не треба заборавити да хеликоптери, који су највише изложени ризику од дрона, јер у правилу опстају дуже време на малим висинама, имају велике "стаклене" површине. Стога, све и да је дрон довољно мали да не може да изазове структурно оштећење ваздухоплова, он и даље може да пробије ветробран и повреди или убије пилота.
 
Poslednja izmena:
Мрзи ме да читам, је л' може нешто на брзину?

Може – ево сажетог прегледа који је комбинација важеће српске и европске регулативе. Српска тренутно није до краја усклађена са европском и у неким елементима је рестриктивнија, а у некима флексибилнија. Ја сам у сажетку увек изабрао рестриктивнију опцију – где је европска регулатива флексибилнија, ставио сам *, а где је српска флексибилнија сам ставио **.

Уколико летите дроном тежине испод 250 грама, можете да летите без икакве дозволе, регистрације и плаћања осигурања ако поштујете следећа ограничења:
  • Искључиво у видокругу и не даље од 500 м*
  • Под непрестаним активним управљањем пилота (тј. не сме да лети у аутоматском моду, ако има такав мод) **;
  • До максималне висине од 100* m у односу на тле;
  • не преко људи и у близини скупа људи – ова формулација је намерно остављена нејасно, али смисао јој је да каже: ок ако случајно прелетиш неког изолованог планинара док снимаш обронке и пашњаке, или пливача док снимаш море, али није ок да летиш изнад улице, трга или плаже где увек мораш да очекујеш да има људи. Различите државе различито интерпретирају овај принцип и неке државе ће под "скупом људи" сматрати и ауто-пут или било које насељено подручје, док друге државе неће, водећи се логиком да људи у колима или зградама нису директно изложени. Свакако предлажем да стриктно избегавате било кога непознатог.
  • поштујући туђу приватност, тј. не изнад нечијег дворишта**
  • не прилазећи другим ваздухопловима и дајући првенство пута свим ваздухопловима са људском посадом. Не постоји утврђена удаљеност која представља "опасно приближавање". Она зависи од геометрије конфликта, брзине, временских услова, доба дана.
  • не вући ништа кроз ваздух (заставе, траке), не избацивати (нпр. летке) и не прскати.
  • не ближе од 5 км од свих аеродрома и хелидрома**
  • никад у близини "осетљивих објеката". Ова квалификација се разликује од државе до државе, али генерално обухвата периметар:
    • војних инсталација;
    • осетљивих индустријских и енергетских постројења и инсталација;
    • затвора, болница, школа и свих дечјих установа;
  • никад кроз заштићена станишта животиња и птица и резервате природе.
Наравно, могуће је одступити од било којег од ових ограничења, али онда морате да уђете у процес дозволе, регистрације и, потенцијално, осигурања.
 
Правни оквир - контекст:

Историјски гледано, дронове су правили и користили војска и хобисти (авио-моделари). Због тога се регулатива и није нарочито бавила овим видом летења. Међутим, дошло је време да дрон може да купи "свако", безмало у самопослузи и, што је још важније, да лет дрона није само екстраваганца, већ да може да створи значајну друштвену вредност (технички надзор градилишта, енергетске инфраструктуре, подршка хитним службама, прскање винограда... списку нема краја).

Како је доступност и коришћење дронова расло, схваћено је да дронови могу да представљају озбиљан ризик по безбедност у ваздуху, и по безбедност на земљи. Истовремено, схваћено је да је постојећи ваздухопловни правни оквир диспропорционалан нивоу ризика који дронови представљају. Да илуструјем – ок је да сертификација за Ербас 320 траје пет година и кошта милионе, и да терате пилота да иде у школу три године, и код доктора сваке године, јер ће Ербас после тај авион да прода за 50 милиона комад, и тај авион може да убије стотине људи и на небу и на земљи. Међутим, Ди-џи-ај ће да прода дрон за 300 долара комад, и он може да убије два-три-пет-шест, дакле не можете га подвргнути законима који важе за Ербас, али га не можете ни пустити да потпуно постоји изван закона.

Због тога су и Србија и Европска комисија донеле више специјалних уредби које регулишу ову област, и томе у следећем чланку.
 
Правни оквир – европски и српски закон:

Европска Регулатива 945/2019, допуњена са 1058/2020 прописује:
  • обавезе произвођача дронова (уколико сами правите дрон у гаражи, ово се односи на вас);
  • стандардне ознаке за класе дронова који се стављају у продају; и
  • методологију за процену безбедности дрона за специфичан тип летова (више о томе касније).
Европска Регулатива 947/2019, допуњена са 639/2020 прописује:
  • обавезе пилота дрона, укључив и обавезну стручну обуку и квалификације;
  • обавезе и права држава у дефинисању геозона (више о томе касније);
  • привилегије традиционалних аеро-моделара.
Република Србија је донела (алал вера) Правилник о беспилотним ваздухопловима. Он генерално преноси дух и логику европских регулатива, али се разликује у неким детаљима. Ово и није тако лош приступ, будући да је и европска регулатива релативно нова, понегде недовршена и недоследна, тако да је могуће очекивати даље промене у тој области и, наравно, даље усклађивање српске регулативе са европском.
 
Интересантан дрончић, може да се купи у кинеском тржном центру "Рафлес град" на Бежанијској коси

дрон.jpg
 
Да наставим како сам обећао: Категорије операција – Класе летелица

Да би организовао широко поље производње и употребе дронова, и олакшао сналажење потенцијалним операторима и националним регулаторним властима, европски закон уводи поделу на:
  • Категорије операција - на који начин летите (у овом чланку); и
  • Класе летелица - каквом машином летите (у следећем).
Операције се деле на три категорије – отворене, специфичне и сертификоване. Услови су приказани у табели:

Отворене
Специфичне
Сертификоване
  • са дроном максималне масе укључујући плаћени терет < 25 kg
  • на висини у односу на тле < 120 m
  • у видокругу ока (без помоћних средстава и удаљеног осматрача)
  • на безбедној удаљености од људи
  • без превоза опасних материја, без испуштања материјала из летелице
Кад год макар један из услова за Отворену категорију не може бити испуњен.
  • изнад скупа људи
  • транспорт људи
  • транспорт опасних материја које носе висок ризик за трећа лица
  • кад год надлежни орган одлучи да специфично одобрење није довољно


За летење у отвореној категорији није потребно никакво посебно "одобрење" државне власти, тј. вашим дроном, такав каквим сте га купили у продавници, можете легално да лети. Међутим, чак и када летите у отвореној категорији, можда вам буде потребно:
  • сагласност за коришћење ваздушног простора у подручју које је на било који начин осетљиво (аеродром, индустријско постројење, резерват птица...), од органа који је задужен за то осетљиво подручје;
  • у зависности од класе летелице (у следећем чланку), може да вам буде потребна:
    • потврда о обуци;
    • регистрација;
    • осигурање.
Такође, да нагласим још једном, свако летење изван властитог видокруга, па макар и уз помоћ електронског надзора (нпр. уз помоћ телефонске апликације или контролног уређаја), или уз помоћ удаљеног осматрача (стоји кум на суседном брду и он га види, а ви не, ал' вас двојица разговарате радиом) – свако такво летење вас сврстава у "специфичну" категорију. Да бисте летели у специфичној категорији, морате да добијете посебно одобрење ваздухопловне власти, а да бисте добили такво одобрење, морате да докажете да имате задовољавајуће низак ниво ризика по друге кориснике ваздушног простора, и по трећа лица на земљи. ЕУ је усвојила званичну методологију за процену и доказивање ризика – SORA, Specific Operational Risk Assessment, али је оператеру допуштено да развије и властиту методологију, под условом да је одобри национална власт. Методологија је толико комплексна да је, практично, резервисана за професионалну употребу.
 
Класе летелица

Сви дронови који се продају на тржишту ЕУ морају да имају ознаку класе, од Це 0 до Це 6 (латичнично C0-C6). Ознака класе, с друге стране, указује на кључне физичке и оперативне карактеристике дрона, према следећој табели:

CO
C1
C2
C3
C4
C5
C6
Максимална маса испод 250 g
X​
Максимална маса испод 900g
X​
Максимална маса испод 4 kg
X​
Максимална маса испод 25kg
X​
X​
X​
X​
Могућност летења при малој брзини (< 3 m/s), осим за дронове са фиксним крилима
X​
Могућност летења при брзини малој брзини (< 5 m/s), осим за дронове везане сигурносним ужетом.
X​
Функција директне даљинске идентификације
X​
X​
X​
X​
X​
Функција гео-познавања (geo-awareness)
X​
X​
X​
Систем за прекид лета, осим за дронове везане сигурносним ужетом.
X​
X​
Функција гео-затварања (geo-caging)
X​
Способност давања информација о позицији, брзини и висини дрона
X​
X​

Већ од класе Це 1, пилот мора да има потврду о обучености. Врста обуке и потврде се разликује од класе до класе, од интернет курса са аутоматском потврдом о похађању, до обуке у сертификованом центру за обуку, са испитом о обучености.

Такође, од класе Це 1 па навише, неопходно је регистровати дрон у државном регистру, што онда обично носи и плаћање осигурања.
 
Poslednja izmena:
Гео-зоне – Гео-познавање (geo-awareness) - Гео-ограђивање (geo-fencing) – Гео-затварање (geo-caging):

Користе се разлчити појмови да означе подручја где дронови не смеју да лете, или смеју да лете само под посебним условима, као и техничке функције с тим у вези, па да разјасним те појмове:

Гео-зоне су регулаторни инструмент државе, тј. држава може да дефинише гео-зону као подручје у којем за све, или за неке дронове важе посебни услови. Услови за гео-зону ће се разликовати у зависности од тога шта држава жели да заштити – безбедност у ваздуху, безбедност на земљи, приватност, осетљиве објекте и инфраструктуру, осетљива природна подручја. Логика је слична постојећим забрањеним, условно забрањеним и опасним зонама које се користе у традиционалном ваздухопловству, али је појам гео-зона уведен да нагласи да су те зоне дефинисане у складу са дигиталним стандардима подобним за коришћење од стране пилота дронова.

Гео-познавање (geo-awareness) је функција у дрону која омогућава да дрон препозна гео-зоне и да упозори пилота на потенцијално или стварно нарушавање границе гео-зоне. Ако ваш дрон носи ознаку класе Це 1 до Це 3, онда он има ову функцију.

Гео-ограђивање (geo-fencing) је функција у дрону која иде корак даље од гео-познавања – она физички онемогућава дрон да прође кроз границу гео-зоне и улети у забрањени простор. Ознака класе вашег дрона вам неће рећи да ли имате ову функцију или не; морате посебно да проверите спецификацију.

Гео-затварање (geo-caging) је функција у дрону која задржава дрон унутар унапред дефинисане зоне. Ово је корисно за разне професионалне употребе (прскање пољопривредних култура, надзор терена, нпр. депонија, рудника, и слично). Ако ваш дрон носи ознаку класе Це 6, онда он има ову функцију.

У сваком случају, све ове функције зависе од тога да ли држава користи своје регулаторне инструменте исправно – гео-познавање и гео-ограђивање ће радити само ако држава дефинише и редовно ажурира своје гео-зоне. Да не буде дилеме, ниједна држава у Европи тренутно до краја не ради то; регулатива, технологија и пратећи процеси су сви још у повоју. Постоје експерименталне апликације, али пуна примена још увек не.

Оно што добијате од произвођача (кроз интернет мапе или апликације) сматрајте само саветодавним, ал' свакако не референтним и регулаторно поузданим извором.
 
И таман кад сам мислио да ћу се потпуно заглавити у теорији, ево мало и праксе:)

Железница има две опције за то:
1. Да користи дронове класе Це 0 или Це 1 који имају функцију праћења, при чему ће пилот (оператер) седети у возу, а дрон ће га пратити на удаљености не већој од 50 м. Тиме би практично остали у "отвореној" категорији; не знам само колико је то технички изводљиво због тунела, електро-инсталација и осталог.
2. Да лети дрон независно од воза, изван линије видокруга (BVLOS - Beyond Visual Line of Sight). За тако нешто би железница требало да тражи дозволу од Директората цивилног ваздухопловства и, идеално, примени методологију за процену ризика SORA. С обзиром на специфичност тих операција, (летење у узаном појасу уз пругу, на малим висинама), не би требало бити тешко испунити захтеве методологије. Међутим, и даље остају технички изазови самог летења уз праћење воза у покрету.
 
И таман кад сам мислио да ћу се потпуно заглавити у теорији, ево мало и праксе:)

Железница има две опције за то:
1. Да користи дронове класе Це 0 или Це 1 који имају функцију праћења, при чему ће пилот (оператер) седети у возу, а дрон ће га пратити на удаљености не већој од 50 м. Тиме би практично остали у "отвореној" категорији; не знам само колико је то технички изводљиво због тунела, електро-инсталација и осталог.
2. Да лети дрон независно од воза, изван линије видокруга (BVLOS - Beyond Visual Line of Sight). За тако нешто би железница требало да тражи дозволу од Директората цивилног ваздухопловства и, идеално, примени методологију за процену ризика SORA. С обзиром на специфичност тих операција, (летење у узаном појасу уз пругу, на малим висинама), не би требало бити тешко испунити захтеве методологије. Међутим, и даље остају технички изазови самог летења уз праћење воза у покрету.
Za letenje u pograničnoj zoni(npr. most preko Save kod Sremske Rače) šta je potrebno sve imati od dozvola?
I koliko dron sme prići granici bez ikakvih najava leta?
 
Za letenje u pograničnoj zoni(npr. most preko Save kod Sremske Rače) šta je potrebno sve imati od dozvola?
I koliko dron sme prići granici bez ikakvih najava leta?
Летење у пограничној зони не регулише ваздухопловна регулатива, већ Закон о заштити државне границе. Ту чл. 44 каже:

"За летење цивилних ваздухоплова у ваздушном простору Републике Србије који се налази 300 метара од граничне линије потребно је одобрење граничне полиције."

Мали куриозитет - исто ограничње (300 м) важи и за лов:)
 
Vrh