Према табли која је недавно осванула на Дорћол центру, испада да је овај господин подигао ово импозантно здање:
Шалу на страну, претпостављам да ће се у овом приземном делу отворити некакав црквени едукативно-образовни хаб (не жестите се на лингвистичку гимнастику, покушавам да проткам тај лудачки контраст о коме све време причам).
А, изгледа да кад је већ био просветни добротвор, није много доброга творио ономе ко ову таблу сочини.
Други контраст нека буде овај скајлајн линијског паркинга:
Затим, имамо опет неке инвеститоре из клауда (али јеврејскога), и пројекат у Високог Стевана који је затрпао стару синагогу, оставивши темеље на дисплеју у гаражи, али мистериозно обуставивши радове пре месец и више дана:
И у Деспота Ђурђа је слична ситуација, мада ту нема небескога уплива, колико знам:
Е сад, у кањону М. Гавриловића, стање исто - нема више Сунца, нема више Месецааааааа:
Но, у уџерицама само пар метери ниже нешто потпуно другачије. Преноћиште барем десет несрећних трбухомзакрухом гастарбајтера, у језивим уџерицама, и мирис уринаааааааа (скоро преминух):
За разлику од горњодорћолског Алонсо-максија (који је једно од најпријатних места за дућанлук познатог дорћолском човеку), доњодорћолски макси је све оно супротно од тога. Но, можда процватом утицајне комшинице, времена - она'с мењају, и ко зна, можда радо крене дорћолац и у овај макси:
Ево саће крај...
Крај ове сликовнице нека буде такав да само окачим неке четири слике, практично са једне локације, гледајући у четири стране (господин Б. беше помињао етимологију...):