Divčibare

[trialin]

Earthmoving » 01 Jan 2020 09:40 pm[/url]":jdaov2cd]Mislim da razvoj Divčibara mnogo koči to što je pod Valjevom, a naveću i razloge. Divčibare kao mnogo bliža planina Beogradu i Vojvodini od Zlatibora, Tare... su zadnjih 40tak godina daleko prevaziđene od ovih planina, posebno Zlatibora, iako je pre toga imao prednost u odnosu na njih. Moguće da je sreća Zlatibora bila što je pod opštinom Čajetina, a ne Užice. Ovde je suprotno urađeno i Divčibare su ostavljane pod gradom koji, kao i Užice, ima sasvim drugi put razvoja (industrija, trgovina, poljoprivreda...) u odnosu na turističko-planinsko Divčibare. Takođe, Valjevo nije se pokazalo kao grad koji ima finansijske, organizacione i druge resurse i sposobnosti da razvije Divčibare. Sem gradnje apartmana i kuća, nikakav sadržaj nisu obezbedili, poput parkova, šetališta, trga, fontane, uređenje obala potoka za šetnju itd. Tako da su Divčibare sada praktično bez sadržaja za duži i masovniji ostanak gostiju. Takođe, linije podele Divčibara je glupa jer je sa jedne strane ulice opština Kosjerić (jedan deo), drugi deo je Valjevo, a deo i Mionica, pa je neartikulisano upravljati razvojem jednog turističkog centra iz tri opštine, bolje da je jedna. Valjevo je bilo i zauvek će ostati oko 20km od Divčibara i to niko im ne može uzeti, ali Kosjerić je em bliži, oko 12km vazdušno, em je brdskiji i šumovitiji, kao i klimom približniji Divčibarama, pa mislim da bi oni imali bolje rezultate upravljajući. Ali najbolje da to bude opština za sebe, i preporodi taj kraj jasnim planom i rzvojem.

Bilo nekad Kosjericko

Kosjerić o razvoju turizma na ovom području gde se već zapatio seoski turizam. Ambicije su u Kosjeriću još više porasle od kad opština ponovo poseduje tridesetak hektara zemljišta u podnožju planine. To zemljište je posle rata izuzeto iz atara sreza Crniogorskog (sad opština Kosjerić) i dodeljeno opštini Valjevo da na njemu razvija turizam.

U varoši na Skrapežu još živi sećanje da su tadašnji državni moćnici rodom iz užičkohg kraja bili široke ruke. Izgovarajući se da Užice ima Taru i Zlatibor, Valjevcima su poklonili kosjerićki deo planine. Posle rata se naveliko pričalo da su hektari dati za kafanskim stolom, uz vruću jagnjetinu. Poklonjene šume i pašnjaci kasnije su pripali JP ,,Srbijašume” koje je uvažilo molbu sadašnje lokalne vlasti i Kosjeriću vratilo oduzetu imovinu.

http://www.kosjeric.rs/drustvo/reportae ... a-sp-10621



Inace pre par godina zbog nezadovoljstva upravljanjem Valjeva, stanovnici Divcibara su pisali peticiju da im se dodeli status opstine posto Valjevo ima status grada.Ali to nije proslo ali po zakonu svaki grad ima pravo da se podeli na opstine.

 

[Earthmoving]

Taj kraj treba da razvijaju ljudi koji ga vole i tamo provode dosta vremena. Siguran sam da bi Divcibare procvetalo sa mnogim lepim uredjenim detaljima i sadrzajima...

 

[trialin]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=dGYt5BB7cCY[/youtube]

 

[filozof]

Bio sam na Divčibarama 2 dana sada za praznike. Stvarno se lagano i brzo stigne iz Beograda sada kada postoji autoput dobrim djelom puta do tamo.
Bili smo smješteni u novotvorenom hotelu Crni Vrh. Nikom ne bih preporučio za sada. Nemaju tople vode veći deo dana, na bazenu voda uglavnom prehladna. Svi su jako ljubazni, ali džaba to kada ne mogu da se istuširam. Lažu goste da je cev pukla, a istina do koje se dođe posle nekog vremena da jednostavno nema dovoljno pritiska u sistemu i da su priključili veliki hotel na nedovoljnu infrastrukturu. B blok nema lift! U novoizgrađenom hotelu ste primorani da sve vučete uza stepenice. Ako imate bebu kao mi, na kolica zaboravite. Ima tu još puno dječijih bolesti. Možda u budućnosti bude dobra opcija za Divčibare, ali za sada zaobiđite. Nije vredno ni para ni živaca.

Oduševilo me koliko je snijega bilo gore. To je vjerovatno samo slučajnost? Zna li neko koliko dana godišnje može gore da se skija u prosjeku, posebno ako se uporedi sa Zlatiborom i Kopaonikom?

 

[Earthmoving]

Da, ovo je još jedan dokaz da je Divčibarima loše upravljati iz tri različita i udaljena centra (Valjevo, Kosjerić, Mionica), već je bolje da kao opština Čajetina bude jedna uprava na licu mesta, koja bi onda mogla da odmah vidi i rešava sve probleme, a sigurno bi od prihoda imala dovoljno sredstava za veći deo njih.
Bio sam prošle godine krajem zime i snega je još u velikim količinama bilo na vrhu, doduše sleđenog (nije baš najbolji za skijanje) iako je ispod u podnožju bio debeo plus i nije bilo snega. Tako da mislim da ga većinom ima od kraja novembra do marta. Utiska sam da ga ima više ili slično nego na Zlatiboru, a manje nego na Goliji, Pešteru, Tari, Kopu... Jedino što je Divčibare kao plato na visini pa ima samo to jedno brdo na vrhu (sa južne strane) koje sa sevetne strane ima ski staze, dok se južne strane brže tope, a ostali spustovi bi bili ispod nivoa platoa sa nižom nadmorskom visinom i manje snega.
Znači može 4-5 ski stazica dužine do oko 1km, za neki kraći boravak i manje skijanje ok, ali više od toga ne.
Potrebno je urediti šetališta oko rečica, staze, napraviti trg, jezero u centru, parking... a to bi sve brže i lakše išlo kada bi se osnovala opština Divčibare. Šteta i što akumulacioni jezero sa branom nije u funkciji turizma, lepo izgleda, ali kolko sam video ograđeno je pa se ne može prići niti okolo prošetati.

 

[Hromi Daba]

Prethodni plan detaljne regulacije je predvidjao da se u centru formira jezero. To je odbaceno kao preskupo, jer je bilo potrebna eksproprijacija nekoliko vikendica. Umesto toga sada u novom planu je predvidjeno da se prave staze za setanje kroz tresetna polja.
Sto se tice ski staza predvidjeno je da se napravi jedna staza levo od sadasnje "nove staze" i jedna desno koja bi isla blazom kosinom, kao u lakat sa postojeceg ski lifta. Zatim dva lifta tipa sidro i krace staze kojima bi se povezale stara i nova staza. Pokusacu da nadjem pdr u kome je to prikazano.
Mislim da od novih staza nema ništa u doglednoj budućnosti pošto je sadašnjem zakupcu produžen zakup do mislim 2031, odnosno još 8 godina pošto je ovo ulaganje u ski kafić priznato kao plaćanje zakupa. Kada bi napravili te staze verovatno bi trazili zakup jos 200 godina. Svaka im cast za sve sto su uradili al mislim da je dalji razvoj ski turizma u prilicnom corsokaku jer su potrebna ogromna sredstva a ne vidim odakle bi mogla da dođu.
Ja sam se nadao da ce novi Teov hotel malo oziveti ponudu ali kada sam cuo da je dnevna karta za ulazak na bazen 3500din po osobi prilicno sam se razocarao.

Sent from my Mi A3 using Tapatalk

 

[Earthmoving]

Da, na ovo sam i ja uglavnom mislio: setaliste na tresetnim poljima pored recica, i jos 2 staze levo i desno od najvise (ako se ne varam postoje i sadasnje 2, jedna pored puta, druga veca iza jezera, to je oko 4 ukupno), a jezereo je neko u pokusaju napravljeno u centru pored crkve gradnjom male brane, mada ono je pod nagibom pa ostaje malo. Ali ako misle da razvijaju turizam morali bi da naprave neki centar mesta i prirodno bi bilo napraviti vece jezero, trg i setaliste tu oko sadasnjeg centra... Sto se tice para, siguran sam da bi kad bi sami upravljali imali dovoljno (malena Cajetina izgradi zicaru za 10tak miliona evra upravo), a ovako deluje kao da Valjevo isisava pare a nista ili jako malo ulaze. Mislim da im je i onaj trotoar uspeh, nedaj Boze da su ga slucajno malo produzili do Beogradskog naselja ili u okolnim ulicama...

 

[trialin]

.........

 

[dragan]

branik » 16 Feb 2020 12:11 pm[/url]":30ahxiv1]Biće da je tako. Divčibare su nagle krenule u gradnju pre desetak i malo više godina, pa je onda kriza sve usporila uz nemogućnost rešavanja osnovnih infrastukturnih problema.

Earthmoving » 16 Feb 2020 12:34 pm[/url]":30ahxiv1]Da, Divčibare su kao najbliža prava planina, sad kad je pušten autoput prve na udaru rizika nove nesmišljene gradnje. Iz Ns-a za sat i po, sa Novog Bg-a kad se završi parče Surčin-NBg za nešto iznad sat vremena. Za Zlatibor mislim da je prednost što je pod lokalnom Čajetinom a ne gradom Užicem, kao što mislim da je za Divčibare loše što je najvećim delom pod Valjevom koje em daleko na desetine km, em je još sasvim druge strategije razvoja (industrija), druge klime (ravničarske, poljoprivredne), i baš i nema para da ulaže u dobar razvoj tog kraja (nema uređenja tipa šetališta pored reke, fontane, trga i sl), pre mi deluje da ga gledaju kao kravu muzaru, a ako je tako onda bi bili presrećni da im se desi zlatiborizacija da napune na brzaka džepove, umesto pametnije dugoročnije strategije razvoja koja neće odmah napuni džepove zidanjem brda zgrada ali će dugoročno doneti više prihoda.

branik » 16 Feb 2020 03:47 pm[/url]":30ahxiv1]Kao i svuda, u u svim drugim oblastima, i u turizmu i građevinarstvu ne postoji nikakva dugoročnija strategija, osim da se za kratko vreme digne velika lova, bez obzira kakve to posledice ostavlja.
Dobra stvar za očuvanje Divčibara je preplitanje interesa Valjeva, Mionice, Kosjerića i Požege. Zato tamo nije kvalitetno rešena struja, voda, kanalizacija, put...
Iz tri pravca sr može doći na Divčibare, ali kamionski saobraćaj ide kroz centar.

 

[dragan]

"Traži se mesto više: Sneg i čist vazduh prepunili hotele na Divčibarama"

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... id=1655187

 

[trialin]

NA DIVČIBARAMA SVE NAPREDUJE SAMO INFRASTRUKTURA ZAOSTAJE
Nema zvaničnih podataka, ali prema dostupnim informacijama i proceni predsdnika MZ Divčibare Branke Ilić, na Divčibarama trenutno boravi preko 3000 turista, dok je prethodnog vikenda u dane praznika bilo još 2000 gostiju koji su došli na jedan dan. Prema podacima firme "Kej invest", koja gazduje skijalištem Crni vrh, prošle nedelje na stazi je bilo preko 500 skijaša i bordera.



- Gosti koji dolaze na jedan dan su pretežno iz Beograda, mnogi od njih su rekli da su im sada, nakon završetka autoputa "Miloš Veliki", Divčibare dosta bliže, tako da relativno brzo dođu na skijanje, ali i u šetnju i na čist vazduh - kaže Ilić.



Većina gostiju je oduševljena prirodom i hvale to što Divčibare nisu previše urbanizovane, ali zameraju na lošoj infrastrukturi, nedovoljnom broju parking mesta i nesnosnom smradu kanalizacije koja se izliva u potok u centru Divčibara.



Prema rečima Divčibaraca broj novih objekata i gostiju iz godine u godinu raste, a infrastruktura je na nivou od pre 40 i više godina. Tvrde da sve što je poslednjih godina urađeno, urađeno je zahvaljujući privatnoj inicijativi, a ozbiljnih kapitalnih infastrukturnih radova nema bez ulaganja grada i države.

Zainteresovanost investitora za gradnju na Divčibarama, za kupovinu apartmana i za dolazak na planinu koja je najbliža Beogradu, porasla je nakon što je pre tri godine valjevska firma "Kej invest" zakupila skijalište "Crni vrh" i uvela sistem veštačkog osnežavanja.


Divčibarama je naročito porasla cena i povećano interesovanje od kako je beogradsko preduzeće "Sport agent", koje je u vlasništvu proslavljenog košarkaša Miloša Teodosića i njegovog brata Jovana, sagradilo luksuzni hotel "Crni vrh", uz koji se gardi i moderan sportski kompleks.


Identifikovano sedam problema

Divčibarci i investitori navode da su najveći infrastrukturni problemi voda, kanalizacija, struja, telekomunikacije, saobraćajnice, odlaganja smeća i parkinzi.

Neophodna je nova centralna trafo-stanica, koja bi obezbedila "prstenasto" napajanje što bi omogućilo stabilno snabdevanje električnom neregijom, što sada nije slučaj otuda su svakodnevne nestašice struje.


Za stabilno vodosnabdevanje, ali i za širenje mreže korisnika, neophodno je udvostručiti kapacitet sa trenutnih osam litara vode u sekundi na 16 litara u sekundi. Prema rečima Divčibaraca, postoje dva moguća rešenja. Prvo je priključenje dve bušotine sa vodom bogatom magnezijumom koje su otkrivene pre pet godina, koje je jeftinije, ali kratkoročnije, koštalo bi oko sto miliona dinara. Drugo rešenje je dugoročno, ali za to je potrebno oko tri do četiri miliona evra, a to je izgradnja vodovoda od akumulacije "Stubo-Rovni" do Divčibara.

Prošle godine je država, preko Kancelarije za javna ulaganja, finasirala izgradnju primarnog kanalizacionog kolektora. Sada je neophodno uraditi sekundarnu mrežu i stanicu za prečišćavanje otpadnih voda, a ti radovi bi koštali, procena je, oko milion evra.

Kada je reč o telekomunikacijama potrebno je širenje optičke mreže i podizanje još, najmanje, dva repetirora jer trenutno na Divčibarama postoji samo jedan otuda su česti problemi sa mobilnim vezama i internetom.

Saobraćajna infrastruktura je takođe jedan od problema Divčibara. Prema rečima Divčibaraca neophodno je izgraditi još dve saobraćajnice; jedna od pijace do ski staze "Crni vrh", dok bi druga povezivala Beogradsko naselje preko Golupca do odmarališta "Stevan Filipović". Izgradnjom ove dve saobraćajnice dobila bi se dva kružna puta povezana sa glavnom Valjevskom ulicom čime bi bili izbegnuti zaobilazni putevi, a samim tim i rasterećen saobraćaj u centru planine.

Divčibare, i pored toga što su turistički centar, nemaju rešeno pitanje sanitarne deponije. Smeće se odlaže na "divlju" deponiju koja je nastala na putu prema Kaoni. Problem je i to što je na samoj planini nedovoljno kontejnera, koji zimi budu zatrpani snegom te je više smeća oko njih nego u njima. "Jedno od rešenja je, kao u većini ski centara u Evropi, izgradnja podzemnih kontejnera, što nije prevelika investicija, a bilo bi trajno i ekološko rešenje odlaganja otpada", predlaže naš sagovornk.

Divčibarci navode da problem koji pod hitno treba da se reši jeste parkiranje, koji je naročito izražen zimi. Zbog nedovoljnog broja parking mesta kada na Divčibarama bude i do 5000 turista nastaje pravi saobraćajni kolaps.

"Pre desetak dana bila je tolika gužva u centru da se od supermarketa kod Pošte do stare ski staze kod 'Pepe' putovalo 45 minuta, a kola hitne pomoći nisu uspela da se probiju do nove ski staze", pričaju Divčibarci.

Oni su pozvali lokalnu upravu da im pomogne u rešenju problema parkiranja i predložili su da se kao privremeno parkiralište koriste sportski teren pored "šumarske kućice", plac pored policijske stanice, plato kod hotela Maljen i livada kod supermarketa "Pepa". To su sve parcele u vlasništvu grada, trebalo je samo dati nalog da se očisti sneg kako bi vozila mogla da se parkiraju, a da policija i komunlana milicija regulišu saobraćaj i usmerava vozače na ta parkirališta.

Divčibarci navode da je njihov predlog prihvaćen, tako da je prethodnog vikenda obezbeđeno više parking mesta, a uz pomoć policije i komunalaca, izbegnut je saobraćajni kolaps.


Na Divčibarama ni uz jednu saobraćajnicu ne postoji mesto za parkiranje, i upravo proširenjem saobraćajnica bi se obezbedila nova parking mesta uz očuvaje prirodnog ambijenta.

https://www.kolubarske.rs/sr/vesti/valj ... ostaje.htm

 

[srdjanprpa]

trialin » Čet Jan 02, 2020 1:43 pm[/url]":26a1o6sy]

Earthmoving » 01 Jan 2020 09:40 pm[/url]":26a1o6sy]Mislim da razvoj Divčibara mnogo koči to što je pod Valjevom, a naveću i razloge. Divčibare kao mnogo bliža planina Beogradu i Vojvodini od Zlatibora, Tare... su zadnjih 40tak godina daleko prevaziđene od ovih planina, posebno Zlatibora, iako je pre toga imao prednost u odnosu na njih. Moguće da je sreća Zlatibora bila što je pod opštinom Čajetina, a ne Užice. Ovde je suprotno urađeno i Divčibare su ostavljane pod gradom koji, kao i Užice, ima sasvim drugi put razvoja (industrija, trgovina, poljoprivreda...) u odnosu na turističko-planinsko Divčibare. Takođe, Valjevo nije se pokazalo kao grad koji ima finansijske, organizacione i druge resurse i sposobnosti da razvije Divčibare. Sem gradnje apartmana i kuća, nikakav sadržaj nisu obezbedili, poput parkova, šetališta, trga, fontane, uređenje obala potoka za šetnju itd. Tako da su Divčibare sada praktično bez sadržaja za duži i masovniji ostanak gostiju. Takođe, linije podele Divčibara je glupa jer je sa jedne strane ulice opština Kosjerić (jedan deo), drugi deo je Valjevo, a deo i Mionica, pa je neartikulisano upravljati razvojem jednog turističkog centra iz tri opštine, bolje da je jedna. Valjevo je bilo i zauvek će ostati oko 20km od Divčibara i to niko im ne može uzeti, ali Kosjerić je em bliži, oko 12km vazdušno, em je brdskiji i šumovitiji, kao i klimom približniji Divčibarama, pa mislim da bi oni imali bolje rezultate upravljajući. Ali najbolje da to bude opština za sebe, i preporodi taj kraj jasnim planom i rzvojem.

Bilo nekad Kosjericko

Samo mali deo Kosjericko i Valjevsko, 90% Divcibara je pripadalo Pozegi, sad pripada jedan mali deo Pozegi i Kosjericu.

 

[branik]

Svejedno je čije je. Svakako se prepliće više opština, više različitih interesa i vizija. Koliko znam, požeška territorija je do same raskrsnice gde se spajaju putevi sa Kaone i Tometinog Polja (od Pž).
Čitah negde u novinama da su Kinezi zaintetesovani za gradnju na Divčibarama, ako im se sredi infrastruktura. Eto nama novog Zlatibora, uskoro.

 

[MiraC]

Ja sam posredno neprovereno cula da se radi intezivno da se sredi voda ,struja.... ali znaci tek je prica medju organima vlasti, trebace da se realizuje. I Valjevo je veeeliki problem, do sada nisu bili zainteresovi ji da zimi put bolje ciste ,a da naprave novi i da srede komunalije i da ne govorim.

 

[tragac]

Kinazima će verovatno dati da završe onaj kongresni centar. Nadam se da će se zaustaviti na tome.

 

[dragan]

"Voda, kanalizacija i parkinzi, trenutno su najveći infrastrukturni problemi na Divčibarama koje doživljavaju ubrzanu urbanizaciju, a u svetlu najave kineska kompanije "Šandong haj-spid grupa" da je zainteresovana za razvoj turizma na planini najbližoj Beogradu.. . . "

https://www.blic.rs/biznis/strategija/d ... zi/4nltfvm

 

[nensav]

Situacija sa koronom aktualizuje potražnju za vikendicama ili kućama negde na planini i generaqlno daleko od urbanih sredina. Možda će najesen da krene drugi talas, pitanje je šta će biti sledeće godine, a najbolja izolacija je van grada.
Mala dilema> Zlatibor ili Divčibare?

Ja bih vi[e na Div;ibare, nema (još uvek) toliko gužve. Ili Kosmaj, još se nije otvorio, ali ima idealnu poziciju za begstvo

 

[MiraC]

Ja bi Zlatibor ali negde gde je samo vikendica i livada hihihihi (pod uslovom da pronadjem dzak para)

 

[abrines]

nensav » Пет Апр 03, 2020 10:22 am[/url]":i4z1wl3h]Situacija sa koronom aktualizuje potražnju za vikendicama ili kućama negde na planini i generaqlno daleko od urbanih sredina. Možda će najesen da krene drugi talas, pitanje je šta će biti sledeće godine, a najbolja izolacija je van grada.
Mala dilema> Zlatibor ili Divčibare?

Ja bih vi[e na Div;ibare, nema (još uvek) toliko gužve. Ili Kosmaj, još se nije otvorio, ali ima idealnu poziciju za begstvo

Прошле године смо купили плац у Бабама, тик уз шуму и ливаду прекопута. Мир и благостање. Нажалост још нисмо стигли да подигнемо кућерак а како је сад ограничено кретање не можемо викенд да проводимо тамо да сецкамо багрем и да чупамо траву. Чим отопли, шатор и уживање.

 

[Earthmoving]

Jako je lep deo kad se iznad centra Divcibara skrene levo (ne za Kosjeric nego direktno za Pozegu). Nakon sto se spusti sa Divcibara I sume cetinara, tu ima prvo kraci neoplodan, kamenit I goletan deo, ali posle toga je jako lepo sve do Jezevice. Taj deo nije na glavnim putevima pa je zasticen, ali mu je to I mana da se stigne do njega jer mora se prelaze Divcibare, nema blizi put ka severu. Takodje, I Rajac je lep, a on je svega 15-20tak km ivicom brda od Divcibara, steta sto nema neki put tih 20tak km da se povezu preko Ravne gore. Inace, sad je kod Rajca blizu petlja Ljig, pa se do njega od petlje Surcin moze stici za ispod sat vremena, cime je I nesto blizi od Divcibara.

 

[nensav]

rajac, bravo, trebalo je da se setim. Rajac i Takovski kraj jedno od najlepših mesta u srbiji. srpska Toskana , ili Baskija.

 

[trialin]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=8YaEE0_jPeM[/youtube]

 

[Earthmoving]

Šteta što ono jezero na Divčibarama nije otvoreno već ograđeno, baš je lepo.
A ovo za skijanje, pa teško može biti neki ozbiljan skijaški centar jer ima samo taj vrh sa snimka. Ostalo je ili okrenuto suncu, jugu, ili niže nadmorske visine. Ok par ski staza, al više ima potencijala kao šetalište, bicikli, konji i sl što manje zavisi od snega.

 

[steka]

A i ovo jedno skijalište izgleda malo tužno, a još ranije sam čuo da ima dosta kamenja i da nije baš sjajno za skijanje. Možda bi mogli mali da se posvete tome i dovedu u red.

 

[Arcus]

nensav » Pet Apr 03, 2020 9:22 am[/url]":1z8waenm]Situacija sa koronom aktualizuje potražnju za vikendicama ili kućama negde na planini i generaqlno daleko od urbanih sredina. Možda će najesen da krene drugi talas, pitanje je šta će biti sledeće godine, a najbolja izolacija je van grada.
Mala dilema> Zlatibor ili Divčibare?

Ja bih vi[e na Div;ibare, nema (još uvek) toliko gužve. Ili Kosmaj, još se nije otvorio, ali ima idealnu poziciju za begstvo

"Na Zlatiboru i bez našeg teksta znate da su cene paprene. Za jedan ar placa morate izdvojiti i po 10000eur, ako uopšte pronađete adekvatan jer koliko god da cena raste još se brže prodaju."

Dobro sam upućen u tržište nekretnina na Zlatiboru i ovih 10.000€/aru se trenutno odnose na placeve koji su 1300-1500m od centra ali u lepšim i mirnijim delovima Zlatibora (rubni delovi naselja 25.maj prema Karauli, početi deo Karaule uz kružni put, delovi naselja Palisad itd).

Naravno da ima i jeftinijih placeva ali na ovim lokacijama su placevi okruženi zelenilom ali idalje dovoljno blizu jer ste samo 10min peške od centra a imate dobru putnu i komunalnu infrastrukturu.

Ima po Obudojevici skupljih placeva i kuća ali to naselje s onim paralelnim ulicama ne privlači baš kupce jer su kuće dosta zbijene, ulice uzane i nema zelenila ali su vrlo blizu centra pa im je to najveća prednost.

Ponešto neprodatih placeva bliže centru su daleko skuplji od pomenutih 10.000€/aru.

Vladajući u Čajetini su počeli s ulaganjem u samu infrastrukturu Zlatibora ove godine (osim rekonstrukcije trga i jezera mislim na novoprojektovane ulice u centru) ali ima još dosta posla da se napravi kako bi se infrastruktura dovela na zadovoljavajući nivo: oštećeni asfalti i kolnici, odvoz i reciklaža smeća, autobuska stanica, parking u centru, ispunjavanje svih uslova za dobivanje statusa prve zelene opštine u Srbiji jer im nedostaju još neke komunalne usluge...).

Ono što obećava da će se komunalna i infrastrukturna pitanja rešavati vrlo brzo je budžet Opštine Čajetina 2.3 dinara (16.000 stanovnika) dok je poređenja radi budžet grada Užica 3 milijarde (75.000 stanovnika).

Ima putno skrivenih caka na koje treba obratititi pažnju pri kupnji placa da vas nebi iznanadila velika rupa pokraj vašeg placa par meseci nakon kupnje.