stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.094
Ја се слажем да код питања оснивања породице треба укључити пре свега мозак, стим што ова екипа која сматра да је укључила мозак тиме што размишља на тему искључиво материјалних добара - није баш укључила мозак.
Ко прегази 35. годину живота без основане породице, боље да је и не оснива. Боље за њега, боље и за дете. Зашто? Проста математика. Живи се брзо, нездраво и себично. Животни век се у све већем броју не завршава природно, већ нагло, неком стеченом болешћу као последица тог и таквог живота и све горе и горе исхране.
Касно добијање детета значи да ће то дете у најнезгоднијим годинама бити онда, када родитељи буду у здравствено најкритичнијем периоду. Много је већа статистичка вероватноћа за породичним конфликтима услед превелике старосне разлике, недостаткака родитељских живаца и већа подложност родитеља стресовима који воде инфарктима или шлоговима. То даље значи да се повећава статистичка вероватноћа о губитку родитеља у најнезгоднијем старосном добу за дете и о последицама таквих губитака за развој личности детета.
Најсвежији пример који имам је клинац из краја, 20 година. Отац му се обесио прошле године и дечко је "пуко". Психички. И постао је опасан по друштво. Из чиста мира почне да ломи јавну имовину. Питање је дана када ће напасти некога. А није једини пример. Има их колико оћете.
Ко прегази 35. годину живота без основане породице, боље да је и не оснива. Боље за њега, боље и за дете. Зашто? Проста математика. Живи се брзо, нездраво и себично. Животни век се у све већем броју не завршава природно, већ нагло, неком стеченом болешћу као последица тог и таквог живота и све горе и горе исхране.
Касно добијање детета значи да ће то дете у најнезгоднијим годинама бити онда, када родитељи буду у здравствено најкритичнијем периоду. Много је већа статистичка вероватноћа за породичним конфликтима услед превелике старосне разлике, недостаткака родитељских живаца и већа подложност родитеља стресовима који воде инфарктима или шлоговима. То даље значи да се повећава статистичка вероватноћа о губитку родитеља у најнезгоднијем старосном добу за дете и о последицама таквих губитака за развој личности детета.
Најсвежији пример који имам је клинац из краја, 20 година. Отац му се обесио прошле године и дечко је "пуко". Психички. И постао је опасан по друштво. Из чиста мира почне да ломи јавну имовину. Питање је дана када ће напасти некога. А није једини пример. Има их колико оћете.