Šta je novo?

Demografija (statistika,analiza,projekcija)

Србин из Босне и Муслиман из Босне су исто, углавном, а Срби са Косова и Албанци су различити народи који се нису толико мешали, осим албанизовањем и отмицама. Менталитетски јесу слични, наравно, али не и исти.

Владарска породица је специфичан случај, јер су се владари женили страним принцезама из политичких разлога.
 
Ha, to pišem kao nekog ko je polu srbin polu crnogorac.

Bar kod mojih je situacija jasna svi se u familiji osećamo kao srbi iz crne gore i govorimo srpski jezik.
Naravno jedan jedini medju nama se deklariše kao crnogorac koji govori crnogorski ali šta da mu radimo, nek mu je sa srećom ako se oseća tako.
На основу описа делује да можемо бити и фамилија. :)
 
Црногорство је било и остало политичко питање.
Моје завичајно порекло гледано 5,6 генерација уназад је услед различитих околности изузетно шаренолико, од југа Србије, преко Рашке, Црне Горе, Кордуна, Славоније, Срема, Бачке.
Једна од баки ми је пореклом из Црне Горе и за себе је увек волела да истиче да је Црногорка и да набраја познате личности од "свог рода", међутим, то да је по националности Српкиња се за њу подразумевало само по себи тиме што је за себе говорила да је Црногорка.
Неко термин Црногорац гледа и тумачи као завичајну а неко као националну одредницу.
 
Poslednja izmena:
Исто је до не тако давног времена важило и за одредницу Аустријанац.
Шта да радимо, свет се мења.
Какав ли је данас осећај људима чије је име Југослав...
 
Ajde donekle mogu i da razumem da se neko deklariše kao crnogorac.
Ono što ne moguda razumem je kad taj neko kaže da govori crnogorski jezik.
Koji je to pa jezik sada?
 
Mozemo se složiti eventualno da postoji srpsko-hrvatski jezik, znam da u francuskoj se to zvalo serbo-croate. Ali bosanski i crnogorski jezici nikad nisu postojali.
 
I za srpsko-hrvatski smo se "dogovorili" da postoji, tj. da je to ime onome što je najpravilnije zvati dijalektima štokavskog narečja Južnih Slovena.

Crnogorski i Bošnjački su isto to, varijante štokavskog i ništa drugo.

Srbi i Hrvati jednako "greše" kad ga nazivaju srpskim ili hrvatskim, samo su naši nacionalni projekti mnogo stariji od BiH i CG, pa osećamo da imamo veće pravo da tom jeziku damo ime.

Realno je Jugoslovenski možda i najpravilniji naziv za taj jezik, ali sad to ime ima političku pozadinu pa je neupotrebljivo.
 
Тако се зове јер нисмо могли да се договоримо око имена 😄
Тај "проблем" постоји и пре него што је створена заједничка држава.
Једно од највећих питања и тачака раздора између Срба и Хрвата на простору данашње Хрватске у другој половини 19.века било је управо како ће се званично звати језик којим говоре и једни и други.
Чак је и српско-хрватски било проблематично па се, рецимо, у доба СФРЈ у СР Србији језик звао "српско-хрватски" а у СР Хрватској се у школама учио "хрватски или српски".
У смислу, један предмет али Хрвати уче хрватски а Срби у Хрватској српски.
Највећи део хрватских интелектуалаца из ХАЗУ инсистирао је на "хрватском књижевном језику" и новосадски договор никада није до краја прихваћен.
 
Poslednja izmena:
Исто је до не тако давног времена важило и за одредницу Аустријанац.
Шта да радимо, свет се мења.
Какав ли је данас осећај људима чије је име Југослав...
Није баш упоредиво, у Немачкој је доминантан Протестантизам, а Аустрији Католичанство, а и ту је нацистичка прошлост од које су Аустријанци побегли и оставили Немцима да прихвате пуну одговорност..
 
Зар штокавски није дијалект, осим тога у Хрватској се говоре и кајкавски и чакавски, а ови доле јужно торлачки.. Словенце и да не помињем.
 
Kod tebe se tačno vidi ono što sam rekao gore, a to je da je za Balkance nacionalnost etnički princip. Ti uopšte u glavi ne možeš da razdvojiš te dve stvari.

Inače, oni bi za nacionalnost rekli Francuz bez obzira na etnicitet, jer su kod njih ti pojmovi razdvojeni.

Već smo to razjasnili, pitanje je samo terminologije, tj dogovora, svakako da razdvajam. Ti ćeš državljanstvo nazvati nacionalnost i ništa drugo ti nije ni bitno, kao na zapadu, što je skroz ok, a mi ćemo reći da je nacionalnost ili narodnost to što ti nazivaš etnicitetom ili etničkim poreklom. Tako kaže i naš popis.

Mi u samom Ustavu imamo da je Srbija (država) srpskog naroda (nacionalna, tj etnička odrednica kako hoćeš) i svih ostalih naroda! Kada se kaže nacionalna manjina, misli se na druge manjinske etničke zajednice!

Ja ću svakako biti etnički/nacionalno ono što jesam svim bićem i kako se osećam bez obzira da li se moja država, čije državljanstvo imam, zove Srbija, FNRJ, SFRJ, KSHS ili Ujedinjeno kraljevstvo Srbije, CG, Hercegovine, Makedonije i Tokio sitija i da li budem morao sve to da pišem ako budem ulazio u Francusku. ;)
 
Тако се зове јер нисмо могли да се договоримо око имена 😄
Тај "проблем" постоји и пре него што је створена заједничка држава.
Једно од највећих питања и тачака раздора између Срба и Хрвата на простору данашње Хрватске у другој половини 19.века било је управо како ће се званично звати језик којим говоре и једни и други.

Ево нека се зове Нашки.

Углавном кад се наши сретну ван екс-ју тако га називају 'Наш језик'. 🙂
 
Ево нека се зове Нашки.

Углавном кад се наши сретну ван екс-ју тако га називају 'Наш језик'. 🙂
Кад се сретну у иностранству сви се савршено разумеју.

Било је разних предлога, један од њих био је да се зове "народни" али се онда опет дошло до питање "а ког то народа?"
 
Зар штокавски није дијалект, осим тога у Хрватској се говоре и кајкавски и чакавски, а ови доле јужно торлачки.. Словенце и да не помињем.

Štokavski je narečje, tj. ono što se u lingvistici naziva supradijalekt. Srpskohrvatski ima tri supradijalekta, štokavski, čakavski i kajkavski, a onda svaki od tih supradijalekata ima posebne dijalekte.
 
Зар штокавски није дијалект, осим тога у Хрватској се говоре и кајкавски и чакавски, а ови доле јужно торлачки.. Словенце и да не помињем.
Kajkavski i Čakavski su zasebni jezici.
Hrvati ih, ispada, imaju tri.

A tek se malo ili nikad ne spominje da je i u Sloveniji sredinom 19. veka postojala podrška prihvatanju štokavskog... Ali zahvaljujući Prešernu, ostade im njihov kajkavski.
 
Добро, како онда назив наречја може бити назив за језик свих јужних Словена?
 
Добро, како онда назив наречја може бити назив за језик свих јужних Словена?

Mogućnosti su beskonačne... Možemo ga čak nazvati i srpskohrvatski :)

E sad, bez zezanja odgovor... ta narečja (supradijalekti) u lingvističkom smislu više zaslužuju status jezika nego ovo što danas nazivamo srpskim, hrvatskim, crnogorskim itd. ali u političkom smislu je to u vreme standardizacije i nacionalnog osvešćivanja Južnih Slovena bilo prosto neprihvatljivo.

Srbi i Hrvati su jednostavno uzeli štokavski, standardizovali ga, i dali mu ime jezika (srpski, odnosno hrvatski). Samo je dovoljno vremena prošlo da nama to sad deluje prirodno da se jezici tako zovu, dok se smejemo Crnogorcima i Bošnjacima, ali oni su faktički uradili bukvalno istu stvar kao Srbi i Hrvati, samo mnogo kasnije.

Objektivno, lingvistički gledano, svi ti narodi samo pričaju dijalekte štokavskog i to je kraj priče, a kako ćemo ga nazvati je beskonačna polemika.
 
Србин из Босне и Муслиман из Босне су исто, углавном, а Срби са Косова и Албанци су различити народи који се нису толико мешали, осим албанизовањем и отмицама. Менталитетски јесу слични, наравно, али не и исти.

Владарска породица је специфичан случај, јер су се владари женили страним принцезама из политичких разлога.
Dodao bih ovde, Srbin iz Hercegovine i Hrvat iz Hercegovine su isto, uglavnom. No eto, 16-17 vek, Austrougraski prozelitizam i napravi se koješta.
 
Dodao bih ovde, Srbin iz Hercegovine i Hrvat iz Hercegovine su isto, uglavnom. No eto, 16-17 vek, Austrougraski prozelitizam i napravi se koješta.
Ако ћемо већ да верујемо у тезу о "грађанском" етничком идентитету, где је особа оне народности како се изјасни онда људи који се различито изјашњавају не могу да припадају истом народу ма колико били слични. А ако нећемо да прихватимо ту тезу већ да се држимо искључиво историјског континуитета и дугорочног, оригинално племенског идентитета онда је разлика између Србина и Хрвата једна од највалиднијих будући да су то племена са забележеном историјом од кад су дошла у ова подручја а не накнадно проглашена од географских одредница по принципу тог грађанског народног идентитета

Те приче како су Срби и Хрвати исти се у принципу своде на генетику која ионако готово никад није довољно грануларна ни јасна да би се на њој заснивао етнички идентитет. Ниједан народ нема "свој" ген који би га разликовао па немају ни Срби и Хрвати
 
Ако ћемо већ да верујемо у тезу о "грађанском" етничком идентитету, где је особа оне народности како се изјасни онда људи који се различито изјашњавају не могу да припадају истом народу ма колико били слични. А ако нећемо да прихватимо ту тезу већ да се држимо искључиво историјског континуитета и дугорочног, оригинално племенског идентитета онда је разлика између Србина и Хрвата једна од највалиднијих будући да су то племена са забележеном историјом од кад су дошла у ова подручја а не накнадно проглашена од географских одредница по принципу тог грађанског народног идентитета

Те приче како су Срби и Хрвати исти се у принципу своде на генетику која ионако готово никад није довољно грануларна ни јасна да би се на њој заснивао етнички идентитет. Ниједан народ нема "свој" ген који би га разликовао па немају ни Срби и Хрвати
Kad govorimo o etničkom, pored gena, koji su uvek svi izmešani, postoje i običaji, tradicija, usmena predanja. I do danas je ostalo da se svi Hercegovci bilo koje vere se kunu u Hercegovinu, a ona je Vojvodstvo svetog Save. Ti Neretljani, Humljani, Travunjani su u istorijskim izvorima oduvek navođeni kao Srbi. Možda u savremenom poimanju pripadnosti oni se osećaju Hrvatima, ali nekako je očevidan i Tuđmanov maćehinski odnos prema njima, žrtvovao ih je za nezavisnost, valjda se plašio da mu je mnogo srpskog elementa u Hrvtskom.
 
Vrh