Pa jedan Goldman Sachs je pre par meseci izneo predviđanje da bi AI mogao da zbriše 300 miliona poslova do 2030. godine.
Naravno, uvek postoje ljudi koji se teše da se to neće desiti ili da će se desiti ali da će nekim čudom sve doći na svoje. Recimo, čuo sam argumente "neće korporacije dozvoliti da toliko ljudi istisne AI jer onda neće imati ko da kupuje njihove proizvode". To je razmišljanje na nivou "neće korporacije srozati proizvode i učiniti ih kratkotrajnim, jer onda ljudi neće kupovati više kod njih". Emmmm, ne. Već su srozali kvalitet i trajnost svega, i ljudi su nastavili da kupuju. Zato što svaka korporacija ubeđuje sebe da "ako samo još malo štrpne/ućari, niko neće primetiti, a značiće joj za profit". I tako još samo malo, pa još samo malo, pa još samo ovaj put... i tome nema kraja. Jer su naravno zavisni od profita, ko narkomani. A radnici i potrošači danas su mahom ko zombiji, uglavnom se povinuju svemu što im se nametne. E tako će biti i sa AI. E još samo ovih 1000 radnika da zamenim AI, e još samo ovih 2000, još samo ovo još samo ono... i tako svaka korporcija na svetu još samo ovo ono i eto stotine miliona bez posla.
A ima i ljudi koji misle da će vlade i političari sprečiti to i spasiti narode. Heh... hehehe...
Što se kapitalizma tiče, ja se s ovom globalizovanom ekonomijom i opštim poskupljenjem svega već duže vreme osećam kao u večitoj trci pacova. Ali uglavnom ne pričam tome jer znam da većinu ljudi danas
smaraju takve teme (bolje i bitnije je pričati u kom tržnom centru ima sniženje i šta je jutros uradila Hobit Jeremić). Onda jednom u hodniku se zapričam sa komšijom koji pristojno zarađuje ali zato nema vremena i energije ni za šta drugo. A vreme mu je već i za roditeljstvo, i žele to oboje, i premda njima pare nisu problem (za sada), problem je što on sa odlaskom iz kuće u 8 i povratkom u 18h 6 dana nedeljno nema vremena ni za šta. Tu se onda setim nekih diskusija i s ovog foruma, koliko ovaj maniti kapitalizam i konzumerizam na nekoliko načina ne daju ljudima da normalno vode svoje živote i porodice. Pa i zdravlje. Čak i onda kada pare nisu problem. A mnogima jesu problem, i one i vreme i energija. Reko ako ništa drugo, dobro, bar nisam jedini koji primećuje određene pukotine u ovom našem globalnom brodu.
I opet svaki put kad se u javnosti povedu priče o tome pojavljuju se iste struje ljudi koji predlažu i vide svakakva moguća opičena i radikalna rešenja osm vraćanja na suštinu svega i postavljanje pitanja do kad je opravdano juriti zaradu po svaku cenu a kad dovodi do više štete nego koristi. Odnosno da li je poenta raditi da bi živeo ili živeti da bi radio i pumpao bankovne račune koje nikad nećeš isprazniti (osim ako si bolid) i tovariti sebe i dom stvarima koje nikad nećeš koristiti ili će ti trajati pola godine. Ali ne vredi, masa ljudi ne razmišlja tako i samo pušta da ih ovi lukavi pljačkaju i vode u besmislenu trku pacova.