Ja sam živeo u Srbiji, Holandiji i Belorusiji. Za Holandiju ljudi dosta znaju, o Srbiji mnogo znate zato što ste svi tamo živeli bar po 20 godina. Ali hajde da kažem vezano za Belorusiju, za koju je globalistički marketing naučio većinu ljudi iz zapadne kulturno uticajne zone da se autocenzuriše, i dobrovoljno odrekne minimuma zdrave i prirodne radoznalosti, i eventualne sumnje u dostupne informacije (u koju spada i SFRJ iz vremena petoletki).
Kako je zemla koja je od strane Human Rights Watch, raznih kalkulatora GDP, okarakterisana kao najkriminalnija, najbednija, nejkorumpiranija, najopasnija... imala od pada Berlinskog zida jedan od najmanjih pada broja stanovnika u istočnom bloku? Estonija, Letonija, Litvanija, Ukrajina do 24.februara 2022, Srbija, Bosna, Bugarska, Rumunija su imale demografski gubitak reda veličine 30%, dok je Belorusija sa jednim od najnižih prirodnih priraštaja u svetu 1990-tih (1,1) izgubila samo 10%. Navešću pozitivne i negativne mere.
Prvo pozitivne:
1) Plivajući kurs beloruskog rublja, i daleko niže cene u deviznoj protivvrednosti u odnosu na prosek Evrope stimulišu gastarbajtere da ulažu u Belorusiji u nekretnine, i ne vuku svoju porodicu.
2) U strukturi gastarbajtera dominiraju vozači i građevinci, vrsta radnika koji vuku pare u svoju zemlju i ne iseljavaju se, još najveći deo zarade troše u svojoj zemlji. Čak i kada su krenule sankcije, iza transportnih firmi u Poljskoj i Litvaniji jako često stoje Belorusi. Tim zemljama ne pada na pamet da spreče njihov "agresorski biznis", zato što će samo preći u Slovačku ili Mađarsku i osloboditi Poljsku dela prihoda. Za razliku od Srbije, Belorusija ne otežava ovu vrstu dokvalifikacije, sa kojom ljudi osrednje inteligencije i slabijeg obrazovanja mogu izaći iz siromaštva i još vući devize u matičnu zemlju.
3) Oni koji završe studije ili srednju stručnu školu obavezni su da obave dve godine prakse, i to tamo gde ih država pošalje. To znači da ako je Mica završila za stomatologa, a fali zubara u Babušnici, tamo je pošalju na praksu, obezbede joj stan besplatno i platu stažiste od 500 litara mleka (poređenje potrošačkih cena ako je 150 dinara litar mleka u Srbiji, onda je to 75000 plata stažiste). Za te dve godine možda nađe nekog deliju lepotana, na zdravoj hrani rasao, ko od brega odvaljen, možda povuče svog dečka tesara koji tamo nađe sebi neki posao, ali nakon dve godine je slobodna i sa iskustvom. Ali zadržali su je bar te dve godine radila je dve godine u struci, poželjna je na tržištu rada, ima odmah šansu da je zadrže na istom mestu u struci, a ne da riba klozete u Kanadi godinama dok ne nostrifikuje diplomu. Odnosno imaš šansu da radiš u svojoj struci u svojoj zemlji.
4) Već sa prvim detetom majka dobija redovna primanja naredne tri godine oko 60000 dinara po indeksu cene mleka i benzina ako je imala malu platu ili nije radila, a 65% plate ako je plata bila dovolno visoka. Pri tome može da radi neki od sitnijih poslova na crno (bere borovnice, počisti nekome po kući...), a da pri tome ne brine šta je sa detetom, i ne plaća jasle ili dadilje, ili neprekidno cima babu i dedu (koji mogu da još ne budu u penziji). Ako ode, gubi sve te privilegije, a kada u inostranstvu krećeš od nule, prvi stan će biti sranje i prve plate male, i biti skoro potpuno van sistema socijalne zaštite. Mnoge majke rađaju jedno za drugim za po 2-3 godine da bi ostale u tom materijalno udobnom položaju.
5) Kada rodi treće dete džek-pot, ulazi u svoj stan. Isto ako joj se rodi dete sa invaliditetom, a u zoni uticaja Černobila (1/5 Belorusije), ima mnogo dece koja se rađaju sa nekim invaliditetom. Grubo bih rekao 15% u tim regijama, pri čemu je to jako, jako retko vezano za kolica i teške invaliditete. Ali dovoljno da te država socijalno podrži. Taj stan 25 godina ne smeš da prodaš (osim ako ne dokažeš da ubeličavaš svoj životni prostor u Belorusiji), a u inostranstvu dolaziš na ništa svoje. Čak i ako prodaš ono što smeš, u Belorusiji zbog državne damping politike, jako malo i loše možeš da kupiš u ostatku Evrope. Stan je samo jedna od socijalnih beneficija mnogodetnosti. Sve u svemu, koeficijent rađanja je dostigao oko 1,8%. Nedovoljno, ali dosta iznad ostatka Evrope.
6) Čak i najsiromašniji i najneobrazovaniji imaju dostojanstvene uslove prevoza (čisto, po redu vožnje, jeftino, lepe i uređene autobuske i železničke stanice), lečenja, školovanja, bavljenja sportom, stanovanja. Čak i romi, za koje se vezuje i tamo sistem socijalnih problema, dobijaju od države konfiskovane kuće zato što su tri godine bile potpuno napuštene (i zaboravljene) od pravih vlasnika. Ne žive u kućama od kartona.
7) Mentalitet i kultura su takvi da beloruski poslodavac nije baksuz koji predlog za posao ne ostavlja bez odgovora, traži godine iskustva koje ne možeš da nakupiš zato što svi traže te godine iskustva, ne vrši internu obuku, nije naduvana bud*** koja sve zna i ne sluša podređene... Tako da vrlo lako možeš da počneš od nule, i sam razviješ karijeru.
8) Slabo znanje stranih jezika. Dosta važan razlog.
9) Vizni režimi i komplikovanost odlaska u većinu zemalja Evrope i Ameriku.
10) Vezano za abortus umesto onog iz Srbije "ako hoćete abortus, obratite se popu", poljskog odlaska u susedne zemlje, oni imaju bilborde "Ne abortiraj, pomoćićemo! Obrati se na to i to mesto". Odnosno konsultantsku službu sa konkretnim paketom mera i beneficija koje ima žena koje je razmatrala abortus. Ginekolog po veroispovesti protestant u toj socijalnoj ustanovi mi je rekla da od kako su je osnovali, uspeh im je oko 10% žena i devojaka koje su odvratili od abortusa, ali i tih 10% je uspeh nenametljivim nenasilnim metodama.
11) Čak i u selima i u najbednijim regijama, postoje poslovi, u najgorem slučaju na kolhozu. Minimalna plata oko 200 dolara je bukvalno za one koji stružu g****. Traktoristi sa iskustvom i kombajneri imaju po 500-600 dolara. Kolhoz je dobra mogućnost ako sam ne umeš voditi gazdinstvo. A čak i taj što grebe g**** za 200 dolara, može dobiti napuštenu seosku kuću u ne tako lošem stanju, sa placem 30-40 ari gde, ako ništa bolje ne radi, gaji krompir i hrani nekoliko svinja sa lošijim krompirom. "Buljbaš", u prevodu na srpski "krtolaš", je lokalni istočnoslovenski pogrdan naziv za Beloruse, kao "bečki konjušar" za Slovence. Ali krompiraška kultura je jaka (nisu jedini narod koje je spasavao od gladi). stanovništvo sela se smanjuje, ali ne tako brzo kao na Balkanu. Selo je važno zato što je na selu stopa rađanja 2,6, a u gradovima Belorusije 1,4.
12) Ukrajinci sa severa do 24.februara 2022. koji su ili nadničili, ili vozili kamione za beloruske firme, ili redovno išli na posao u Belorusiju (recimo, dosta medicinskih sestara je radilo 24/72 sata, ceo dan na svaka 4 dana). Delimično su se i spontano naseljavali.
13) Dosta Rusa se u penziji rado seli u Belorusiju zato što jeftino kupi stan, prima rusku penziju, a ima odličnu državnu zdravstvenu zaštitu.
Negativni uticaji na prirodni priraštaj:
1) Raspad porodice. U kompaktnoj ekonomsko-kulturnoj istočnoslovenskoj zoni kraj 20. i početak 21. veka su dočekali sa oko 60% razvoda braka. Jako je zanimljivo da je mediteranska kultura, u kojoj Srbija pripada najbolje sačuvala porodicu u Evropi.
2) Neke profesije za kojima je veliki deficit u razvijenim zemljama nisu dovoljno podržane. Recimo, lekari, kojih je dosta otišlo u Poljsku. Mada situacija nije toliko kritična kao u Srbiji.
3) Progon opozicije, kao odgovor na pokušaj uvlačenja Belorusije u rat između Rusije i NATO. Nakon 24.februara 2022. je većina čak i opziciono nastrojenih shvatila da bi promena u onom istorijskom trenutku značila rat. Neki su degradirani na niže funkcije, neki potpuno izbačeni sa državnog posla, univerziteta, za neke izmišljane ogromne kazne... Ja to ne opravdavam, podsećajući na mudrost iz stare basne "Vetar i sunce". Broj pobeglih zbog toga nije tako ogroman, ali je šteta zbog kvaliteta. U smislu da je otišlo dosta programera sa velikim platama, profesora, stručnjaka. Iako je za Ruse i Beloruse u Srbiji lakše otići, ne bojte se! Naće vam uzeti radno mesto motača kablova, vozača autobusa GSP, i uopšte neće ni razmatrati srpskog poslodavca sa kadrovskom kulturom iz srednjeg veka.
4) Nerazvijen sistem međunarodnog priznavanja diploma, dobri i priznati univerziteti u Poljskoj.
5) Autsorsing, ne samo programiranje, zato što ne mogu zbog sankcija da preko računa naplaćuju posao. Takođe i ludilo zapadne propagande (i istočna ima ludilo) u kojem glume da su Gruzini ili Srbi, da ih neki od klijenata ne bi odbio.
Vezano za autsorsing firme, koje predstavljaju najveće težište imigracije istočnih slovena u Srbiju, ne očekujte to kao dugotrajan proces. Mnogi od njih su jednom nogom u Rusiji/Belorusiji, a Srbija im treba kao način da zaobiđu sankcije. Mnogi se vraćaju kući potpuno, zato što su našli drugi način da zaobiđu sankcije, i zato što imaju nešto od boljih uslova od onoga što su imali. Recimo, u Poljskoj deca dobila astmu zbog prljave industrije, pa se vratili u Belorusiju gde imaju svoj stan, prijatelje, a vazduh čistiji... Ima mnogo raznih slučajeva, a povratnika je nekih 40% do sada među programerima. Gruziju su Rusi i Belorusi sada već 60% napustili, i nije nemoguće da tako bude i sa Srbijom.
Izvinite zbog dugog posta. Samo sam hteo da kroz primere navedem složenost demografskih politika. Daju ne ogroman rezultat čak i onima koji za razliku od Srbije ogromne intelektualne resurse usmeravaju na istu.