Mislim da su ovde svi donekle u pravu, i da je u korenu cele rasprave jedna jedina tužna istina, koja se iz dana u dan, iz godine u godinu dokazuje na ovom forumu - da je sistem truo, da ne funkcioniše i da sam sebe urušava.
I Belka i Stf su upravu da su tajkuni muljali s privatizacijom kako bi dolazili do zemljišta, i Delija je u pravu da je konverzija više zakomplikovala stvari nego što ih je rešila, i Igor je u pravu da je ekonomija ovde toliko otišla do vraga, da je pitanje koliko je zaista iko spreman da gradi...
Te priče kako je država nešto htela da zaštiti preduzeća prilikom privatizacije možemo da okačimo mačku o rep. Sve je to tako bilo napisano na papiru radi mira u kući, a realno je privatizacija sprovođena po "take the money and run" principu. Državu je bolelo ćoše šta će biti s prodatim firmama dok god je od toga mogla da uzima neke pare (koje su većinom spiskane na državnu potrošnju i od kojih nam nije ostalo gotovo ništa). "Autokomanda" je jedan od najočitijih primera takve prakse. Vraga bi ta firma dostigla cenu od 16,5 miliona evra da se ne nalazi na takvoj lokaciji - realno, šta je tamo vredelo tolike pare? Ceo proces je od početka bio paravan za prodaju zemljišta, a to "Delta", sudeći prema vesti o prodaji "Autokomande" iz 2005. godine, nije ni krila od provg dana:
26. avgust 2005.
"DELTA M" ZA 16,5 MILIONA EVRA KUPILA AUTOKOMANDU
BEOGRAD - "Delta M" kupila je "Autokomandu" iz Beograda, servis za održavanje i popravku vozila, za 1,41 milijardu dinara, odnosno 16.700.000 evra. Za "Autokomandu" bila su zainteresovana još tri kupca, tako da je prodajna cena skoro osam puta veća od početne, koja je iznosila 187,6 miliona dinara. Kupac se obavezao da u ovu firmu investira minimalno 14,7 miliona dinara.
Na aukciji za kupovinu "Autokomande" učestvovali su i "Grand kafa", koja je posle ponude od 950 miliona dinara odustala od daljeg nadmetanja. Nije "prošao" ni Pera Mitić, vlasnik MPC "Ušće".
Zastupnici "Delte M" kažu da je namera te kompanije da građevinsko zemljište na kome se nalazi veći deo poslovnog prostora "Autokomande" iskoriste za gradnju tržnog centra. Inače, "Autokomanda" je vlasnik oko 16.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, i u tom preduzeću je zaposleno 150 radnika. "Autokomanda" je bila jedna od prvih firmi koja je zastupala "Folksvagen" na ovim prostorima. Ovo preduzeće je 30. juna već bilo na aukciji, ali je tada sve otkazano.
"Delta M" je do sada u Srbiji kupila više od dvadeset preduzeća različitih delatnosti, među kojima su "Pekabeta", "Beteks", "Narodna radinost", Preduzeće za puteve "Beograd", "Jugohemija" i nekoliko poljoprivrednih gazdinstava.
Na jučerašnjoj aukciji u Agenciji za privatizaciju vlasnik "Jugoremedije" Jovica Stefanović kupio je dva preduzeća iz Leskovca - "Umi-pek" i "Tomu Kostića - Tomako". Stefanović je za pekarsko preduzeće "Umi-pek" platio 176 miliona dinara, a početna cena je bila 45,2 miliona dinara. Za "Tomu Kostića - Tomako", čije su obaveze 216,9 miliona dinara, nije bilo nadmetanja, pa je prodat po početnoj ceni od 21,5 miliona dinara.
Po početnim cenama prodata su i preduzeća "Jelova gora" iz Užica (3,5 miliona dinara), "Minel enim-fipos" (474.000 dinara) i "Elektroveze-proizvodnja" (4,2 miliona dinara).
Preduzeće "Remont" iz Sremske Mitrovice, čija je početna cena bila 446.000 dinara, prodato za 7,9 miliona dinara preduzetnicima koji planiraju da poslovni prostor tog preduzeća iskoriste za zanatski centar.
(D. M. - AG.)
Izvor:
Kurir
Realno, u to vreme je gazda Miško mogao nogom da otvara vrata Vlade Srbije. Otud i ta bahatost o kojoj Stf priča, da su izbacivali rendere za "Delta planet" koji se prostirao i na parcelama koje "Delta" još nije posedovala (mada, kako će se kasnije ispostaviti, nije zapravo posedovala ni zemljište na kojoj se nalazilo preduzeće "Autokomanda"). Još drastičniji je primer rendera za "Delta city" u Novom Sadu - tržni centar nasađen na livadu kraj stadiona FK Vojvodina, i to u trenutku kada to zemljište nije ni ponuđeno u zakup (niti se ta mogućnost najavljivala). "Delta" je, očigledno, tih godina verovala da može da dobije sve što želi.
Gde su se tajkuni tačno sapleli, teško je reći. Moj utisak je da je ključni pritisak javnosti izvršen 2009. godine posle serijala "Insajder: Službena (zlo)upotreba" gde je bilo reči i o Ušću, i o Oazi, i o Autokomandi - ali definitivno je najdrastičniji primer Luke Beograd, koju je of šor firma "Vorldfin" kupila za 40 miliona evra, a na osnovu čega je polagala pravo na zemljište od Marine Dorćol do Ade huje (s tim što su se za zemljište od Pančevca do Ade huje sudili sa gradom). Lukom su se bavili i Savet za borbu protiv korpucije i Evropska komisija koja ju je stavila na listu 24 sporne privatizacije. Pokojnu Vericu Barać naši političari nikada nisu mnogo slušali, ali od su od Brisela uvek koliko-toliko zazirali, uz pritisak javnosti posle "Insajdera" i činjenicu da je kriza počela ozbiljno da nagriza tajkunski kapital, a samim tim i njihovu moć i uticaj na političke stranke - dobili smo Dulićev zakon o planiranju i izgradnji koji je predviđao plaćanje konverzije.
E sad - koliko god da namera da se plati konverzija bila plemenita, toliko se ispostavilo da ne možeš da popraviš nešto što je u startu krivo nasađeno. Prvo, imamo jednu nepravdu da su se svi koji su svoje objekte na zemljištu privatizovanih kompanija izgradili pre donošenja Dulićevog zakona - prosto izvukli (MPC sa Oazom, Verano sa Zirom itd. Ušće je donekle specifična muljaža jer je tu zemljište jednostavno poklonjeno). Druga strvar je što je konverzija pogodila i neke investitore na koje država očigledno nije ciljala (poput "Ikee" i "Lidla" koje naši političari toliko obožavaju, naročito u predizbornim kampanjama). A, treća stvar je što konverzija užasno dugo traje - prema jednom tekstu "Novosti" iz 2012. godine, Sekretarijatu za urbanizam Grada Beograda je do tada bilo podneto 1.085 zahteva za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, uz naknadu. Međutim, prema tekstu "Blica" iz oktobra 2013. u Beogradu je do tada izvršeno samo pet konverzija!
Za četiri godine od donošenja zakona izvršeno je pet konverzija, a 1.080 zahteva je i dalje u proceduri (pod uslovom da u međuvremenu nije bilo novih zahteva).
ja sam siguran da postoji logično pravnoobjašnjenje zašto je to tako. I da će neko reći da je kriva država, neko da su krivi investitori, neko da su krivi korumpirani političari, neko da je kriv Laza, Pera, Mika, Žika... Ali to, na kraju, suštinski nije ni bitno. Ono što je očigledno jeste da mi imamo sistem koji ne funkcioniše - da dugotrajne procedure i komplikovana biroktatija samo odbijaju ozbiljne investitore, a one koji su već tu stimulišu na koruptivno ponašanje (kada izgube strpljenje javljaju se dve opcije - ili će se spakovati i otići ili će pitati: "a je li, koliko košta da se to naše ubrza?").
Na sve to - vi u poslednjih nekoliko meseci imagte pirču o "fast laneu" i Beogradu na vodi kao projektu od nacionalnog značaja. Nema konkursa, nema Studije o visokim objektima (neko je pitao za Blok 20 - eto odgovora), nema čekanja po šalterima, nema čekanja sto godina na usvajanje Plana detaljne generacije, nema nikakvih konverzija - samo udri. Bez obzira na naše uverenje da od celog projekta neće biti ništa - ceo taj istup naše političke elite je uvredljiv za investitore koji već čekaju u redu. Ako ja hoću da gradim najveći moli u regionu, bio ja gazda Miško, neki biznismen iz Izraela, Pera, Mika, Žika ili Laza, i čekam godinama da pređem sve birokratske prepreke kako bih otpočeo izgradnju, a država istovremeno najavljuje kako će drugoj privatnoj firmi u centru grada, na najboljoj lokaciji kraj reke praktično pokloniti zemljište za izgradnju najvećeg mola u regionu - normalno je da ću se osećati uvređenim. Dobro, Vučić će onda reći "ali Alabar ima pare, a Miško nema", pa će Miško da kaže "ko, bre, nema para!? Daj' 'vamo pet karata" i najavi izgradnju tržnih centara u regionu (najverovatnije Sarajevu i Banja Luci) umesto u Beogradu.
Da ne dužim više, ionako sam smorio sve žive sa ovim kilometarskim postom. Verovatno ste u pravu da Miška ne treba žaliti jer je i sam doprineo stvaranju ovakvog sistema kakav i danas trpimo, i sada kuka što ga grize zver koju je i sam hranio... Ali lično ne osetim nikakvu sastisfakciju "što, eto, tajkun Miško pati", ako smo mi i dalje zaglavljeni u istom glupavom začaranom krugu birokratije, partokratije, nepotizma, prljave oligarhije, korupcije, protekcije podobnih, zaobilaženja procedura i sl.