Ja bih rekao da psihologija ljudi i univerzalnost njihovih osnovnih potreba govori da je stanje obrnuto (u smislu koristi za najveći broj osoba). Kolikom broju ljudi bi bila važnija fleksibilnost prostora od mesta koje zadovoljava potrebe koje sigurno imaju skoro svaki dan? Ogroman broj osoba bi u ogromnom procentu svog vremena više voleo da mogu često da sednu (ili prošetaju) sa nekim na privlačno uređenom otvorenom prostoru i osećaju se kao deo života grada, od toga da taj prostor sutra nudi drugu reklamno-promotivnu akciju zato što je fleksibilan. Jer se uglavnom dešava samo to. Zašto bi baš njih lično te akcije STALNO ili čak često interesovale?
Rekao bih da je bolje ići na optimizaciju i specijalizaciju. Ako je trg veći i na većoj raskrsnici putanja kroz grad, a ulice zato nisu baš tako blizu da bi bilo bučno i neprijatno, tu će bez obzira na dešavanja i opremu prostora uvek biti puno ljudi prosto zato što tuda moraju da prolaze. ONDA treba ići na fleksibilan prazan prostor. Zbog broja prolaznika uvek će naći neki koje će to interesovati, ili će prostranstvo mesta i vidici biti kontrastna privlačnost po sebi i cilj po sebi, a organizatori će biti zainteresovaniji da plaćaju i organizuju događaje zato što ima više ljudi. Ali TAKVIH većih mesta na većim raskrsnicama pešačkih putanja ne može biti puno (a i publika bi se onda smanjila do nivoa neisplativosti čestog organizovanja događaja), pa će morati da bude mnogo veći broj manjih prostora koji NISU tako uređeni. Prednosti fleksibilnosti na tako mnogo manjih mesta ne mogu dovoljno doći do izražaja, pa je bolje ići na prostor fiksno prilagođen mnogo masovnijim potrebama, kao što sam u ranijim porukama objasnio.
