[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=541943#p541943:3sz80vlx je napisao(la):
stf » 01 Jun 2018 02:32 pm[/url]":3sz80vlx]
То није ништа ново да се нас двојица не разумемо. Мени само није јасно, шта то спречава људе да се друже у јавним просторима кад се већ тако масовно друже по кафанама и кафићима? Ти кажеш да разлог лежи у лошим јавним просторима. Сматрам да то није тачно. Разлози су друге природе. Зову се комплекси.
Хомер Џеј је неколико страница уназад описао сцену коју је затекао на једном од европских тргова - да људи организују ручак на тргу, седећи на голом бетону. И његово чуђење том сценом. Овде, у Београду да неко то уради, следила би масовна саблажњавања а вероватно би ти људи сутрадан изашли у свим новинама као чудаци и фрикови. У Паризу људи изнесу из ресторана и есцајг и чаше и тањире и једу и пију на обали Сене. Код нас, јер друштво пуцају комплекси, једе се у Мадери, са Мерцедесом бахато паркираним испред. Или се једе у некој рупи у Миријеву, са једнако бахато паркираним Голфом двојком испред.
Уосталом, у Београду за људе који седе у парку, на клупи и друже се пијући пиво се ствара друштвени став да су то нерадници, клошари и наркомани. О чему ми овде причамо бре?
Problem je što mešate stvari koje nisu povezane. Nivo kulture Beograđana i očigledna hedonistička nastrojenost nema velike veze sa time koliko će neki određeni način uređenja trga biti uspešan. To su stvari koje zavise od daleko osnovnijih bioloških, psiholoških i socijalnih potreba čoveka.
Ludi će se najviše zadržavati na raskrsnicama njihovih putanja kroz grad. Zašto? Zato što je to tačka odlučivanja, zato što se čisto statistički najveći broj ljudi mora naći baš tu, zato što je to optimalna tačka preseka putanja dva čoveka koji žele da se sretnu, zato što se samo tu otvara najveći broj opcija daljeg kretanja i zato što su vidici na raskrsnicama nužno bogatiji od vidika unutar ulica. Znači da će trg koji nije na velikim raskrsnicama putanja već po tome biti manje popularan. I nista od ovog ne zanisi od kulture i navika naroda.
Dalje, šta ćete raditi ako želite da se zadržite na trgu?
Homerove priče o sedenju na golom betonu trga su ekcesi, verovatno posebne i povremene akcije raznih grupa sa konkretnim promotivnim namerama neke vrste ponašanja. To nije tipično ponašanje građana u tim Evropskim gradovima, pa nije bitno za ovu priču.
Da bi se na praznom betonu trga dešavalo nešto drugo od mesta za sačekivanje ili gledanje eventualno lepe arhitekture unaokolo, potrebno je da neko organizuje to dešavanje. Toga je i bilo i na praznom betonu Cvetnog trga, i kad god je bilo organizovano, Beograđani su se odazivali. Dakle opet se ne mogu oni optužiti. Činjenica da tamo ima malo organizovanih dešavanje je prosto posledica toga da je bučno i neprijatno, pa ista dešavanja na drugim mestima ipak imaju više uspeha, iako su dolazili i ovde u priličnim brojevima. Što ima za posledicu da se ovde organizuje manje tih događaja. Opet je to znak lošeg dizajna a ne krivica građana. Oni vole da jedu u kafani, ali kad se nešto drugo organizuje na lepom mestu, dođu i na to. Zašto bi bili dakle krivi ako se pojave kad god imaju na šta da dođu?
Dalje, recimo da nema organizovanih događaja, nego dve osobe prosto žele da se zadrže na trgu i malo druže. Da li stvarno misliš da treba da stoje jedan sat ili da sednu na beton? Naravno da ne, trebaju im stolice.
I to ne bilo kakve stolice. I sad dolazi jedna smešno jednostavna stvar koja je svejedno prilična tajna za naše projektante.
Stolica ne sme biti prljava ili hladna! Tj gornji deo stolice mora biti takav da SVIMA bude jasno da se po stolici ne hoda nego SAMO sedi. Sedište mora biti od drveta ili plastike, ili drugačije po boji, a ne da budu kamene stepenice koje imaju obe funkcije odjednom, i stolice i stepenica. Devojkama je ideja da po gradu šetaju prljavog tura apsolutno nezamisliva, pa onda ni muškarac sa njima ne može sesti (a većina i inače ne bi sela na prljavu kamenu stepenicu koja glumi i klupu ). Tako je prlično smešno da je u Beogradu pola očigledno velike tajne dizajna uspešnog trga u tome da ljudi imaju mesta gde mogu da sednu, a da nije prljavo. Ako toga nema otići će u kafanu, prosto zato što se tamo može sesti. Dakle PRIMARNI cilj je DRUŽENJE, što podrazumeva mesto za sedenje (a ne igru loptom na gradskom trgu), a hrana i piće su sekundarni i neobavezni. Nametnuti. Navika rođena iz nedostatka kvalitetne alternative na praznim trgovima. Hrana i piće prosto OBAVEZNO idu uz stolice, inače vam je ne daju. A pogotovo ne na lepom mestu u gradu. Ne kažem da to baš mnogo smeta našim ljudima, ili da oni ne vole da popiju ili pojedu, ali ako već analizirate morate razdvojiti primarni motiv aktvnosti od sekundarnog, od onoga bez koga se može, za razliku od prvog. Tj retko ko sedi u kafani na trgu SAM i loče vinjake, a mnogi sede na klupama izvan kafana i ne piju ništa. Druženje u odgovrajućem ambientu je primarno, a ostalo je prosto komercijalno iskorišćavanje nekih drugih sklonosti koje takođe postoje ali nisu toliko važne kao ova prva.
Pa dalje, koje je mesto za sedenje u javnom prostoru poželjnije? Pošto nisu sva ista. Ne sme biti previše bučno da bi smo mogli da pričamo. Bilo bi lepo da usput možemo lako posmatrati ljude koji prolaze. Nismo tu samo jedan zbog drugoga već i da bi osetili grad i život u njemu. Pa bi onda bi vidik na zgrade trebao da bude lep. Pa bi vidik trebao da bude širok i dubok, tj da pogled može obuhvatiti što više. Zatim, ti ljudi koji prolaze ipak ne ne smeju ići previše blizu nas. Tj moramo i na javnom prostoru imati sačuvani privatni prostor. To je psihološka potreba svakoga i postiže se raznim simboličnim ili pravim ogradama, stepenicama, ukrasima itd. Pa gužva ne sme biti ni premala ni prevelika. Bilo bi lepo da se u okolini nešto dešava: muzika, ulični zabavljači. Ponekad nije na odmet nešto cveća i zelenila. Ili vidljiv javni časovnik da bi mogli proveravati proteklo vreme, a da to ne bude previše upadljivo i sagovorniku neprijatno. Česma, javni WC, fontana. Blizina javnog saobraćaja. Pozicija koja je na višem nivou od prolaznika je takođe poželjna zbog boljeg pregleda prostora i dešavanja. Itd, itd.
Ovakvih poželjnih kvaliteta koje bi dizajner mogao da ugradi u svoj projekat trga može da bude još puno. I svi oni vrlo malo ili nimalo zavise od kulture i urbanih tradicija, pošto su deo naših daleko osnovnijih sposobnosti i potreba. Uspešan trg bi verovatno bio uspešan i kad bi se zamenio narod koji ga koristi. I obrnuto.
