Cvetni trg

[Вожд]

 

[Дошљак]

Ово су неки нови моменти.

 

[oplatnatehnika]

GOJE » Чет Мај 03, 2018 12:54 pm[/url]":hz1n09x6]Juče:

Лепо се види како су капиталистичким методама натерали пешаке да утабаним стазама оду у прескупе кафиће и напуне градски буџет. Лепо психолошко играње са заморцима који воле да их "туђе стазе" воде ка циљу(кафићу и максију). Још јасније је приказано како нека тета или чика мора да се роштиља у стакленом кавезу да би зарадио цркавицу продајући цвеће. Стакло врши одличан посао у подизању температуре. Очигледно пројектант не зна много о физици.

Нису Београђани мазге као туристи да се над њима тако иживљавате. На овим клупицама никад нико не седи јер тако направљено да свако иоле нормалан осећа тескобу да седи и ужива у седењу и бесплатном доколичарењу док му за вратом дише "господин" из прескупог кафића. Срамотно играње са људима којима је појам слободе битнији од пуњења градског буџета.

Да поновим, нису Београђани мазге. Зато су сви ти "тргови" празни. Нису Београђани керови да се седе на празном плочнику јер за седење служе клупе. Нису Београђани неотесани хипици да разапињу пешкире на сред средине града да би показали своје извештачено "слободарство". Нису Београђани будале да седе на бетончини и буду предмет истраживања случајних пролазника. Ту нема ни С од слободе. Има само глупост неотесаног егоистичног пројектанта који по директиви изводи своје егоистичне уметности без циља и смисла.
Трг Николе Пашића је једна од најлепших оаза у Београду кроз који свако воли да прође и радо понекад проведе који минут предаха. Због чега? Великке количине зеленила, хладовине, питоме тишине иако у бучној улици, фонтане и приватности која је потребна да би неко сео макар на 20 минута. То на Цветном тргу није могуће и није смислено. Зашто? Неподношљиво је сад у априлу месецу да се седи на ужареној маси бетона, камоли у јуну и августу.
Београд није Амстердам. А и кад желите да га направите да буде амстердам урадите онда квалитетно а не јефтино.

Појам поплочаног трга без трунке хладовине је превазиђен у време када су температуре подигнуте до те мере да је чак и пролаз кроз такве тргове постао несносан.

Невезано за тему, али повезано са паметним пројектовањем:
Пример бесмислених конструкција, тешких за одржавање, јефтиних материјала и на дужи рок нефукнционалних гвожђурија које само окупирају простор:

И смисленог решења где је сврха показати људима колико је сати:

Ако се прави монументална архитектура и дизајн тргова, онда морате да укључите мозак а не каталоге белосветских тргова.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Да ли случајем или намерно изабран пример, тек часовник на Тргу републике - је дело истог аутора !

 

[Propeler]

Pored tzv. Cvetnog trga, ovo je veoma dobar primer starlet arhitekture za koju pojedine domaće arhitekte navode da je šire narodne mase ne razumeju, jer je narod, prema njihovim tvrdnjama skup seljačina, čobana i neprosvećenih debila. Stvarnost je da upravo ova starlet arhitektura predstavlja najobičniji kič, a da upravo tim i takvim arhitektama mogu biti pripisani gotovo identični opisi kojima oni opisuju narod. U određenom smislu, mogu da zamislim i o kakvim je ljudima reč. Ambiciozni arhitekta provincijskog ili seoskog porekla ( što samo po sebi nije ništa loše ukoliko........ ) želi da osvoji glavni grad, državu, čitav svet, da dokaže da je bolji od svakog drugog, sa kompleksom više vrednosti i da postane deo neke svetske elite, za koju veruje da joj neminovno pripada, pa budži nepotrebne gluposti, imitira neke gubitničke ideje ili pojave, kopira druge izvikane iz sveta, prati trendove, prezire tradiciju i nasleđe, odbija da se uklapa u okolinu, sa čime u suštini pokazuje koliko je tup i neprosvećen.

 

[Zombieboy]

oplatnatehnika » 05 Maj 2018, 08:48[/url]":3st4evmc]
Нису Београђани мазге као туристи да се над њима тако иживљавате. На овим клупицама никад нико не седи јер тако направљено да свако иоле нормалан осећа тескобу да седи и ужива у седењу и бесплатном доколичарењу док му за вратом дише "господин" из прескупог кафића. Срамотно играње са људима којима је појам слободе битнији од пуњења градског буџета.

Да поновим, нису Београђани мазге. Зато су сви ти "тргови" празни. Нису Београђани керови да се седе на празном плочнику јер за седење служе клупе. Нису Београђани неотесани хипици да разапињу пешкире на сред средине града да би показали своје извештачено "слободарство". Нису Београђани будале да седе на бетончини и буду предмет истраживања случајних пролазника. Ту нема ни С од слободе. Има само глупост неотесаног егоистичног пројектанта који по директиви изводи своје егоистичне уметности без циља и смисла.

Dok se slažem sa nekim stvarima iz vašeg odgovora, na toliko toga u vašem odgovoru želim da odgovorim ali prosto ne znam odakle da počnem. Ali ništa od toga nema veze sa trgom kao trgom. Nevezano za to da li je trg ok ili ne, na bukvalno 3 minuta odatle postoji ogroman park, bez kafića, sa hladovinom, klupicama... Mesta u Beogradu ima sasvim dovoljno i za go trg i za park, i oba imaju svoju svrhu i namenu.

Ukoliko bi uporedili trg ispred Flatirona u Njujorku sa Cvetni, naš je bar 10 puta bolji.

Pogledajte prilog 2

Pogledajte prilog 1

"Madaaaa... čekaj sekund... zar nije... aha! Zombieboy iskrivljuje istinu! Pored tog mini trga je ogroman park!" - čujem nekoga.



Da, jeste... baš kao i pored Cvetnog trga. Sam Njujork je pun takvih trgova, sa razbacanim stolicama i ponekim kioskom za kafu. "Eto bar te stolice nedostaju na trgu", čujem kroz coktanje. Njujork ima za nijansu više turista od Beograda i takve fleksi-kombinacija stolice (plus što su neudobne, žičane, i nisu predviđene za dugo sedenje) su najbolje rešenje za njihove gužve.

Ono sa čim se slažem su gosti kafića koji dišu za vratom. Ali isto tako razumem zašto su te stepenice sa te strane, a ne sa druge. Što znači ili da je arhitekta morao da odabere ili najmanje zlo, ili nije baš vešt u svom zanatu...

I tako dolazimo do manje interesantne diskusije o Beogradu i Beograđanima, kapitalizmu i socijalizmu, metropolama i provinciji... Ko ne vidi vezu, unapred se izvinjavam, nisam vešt sa rečima i moje mišljenje se često ne razume.

Vi ste upravo rekli "Нису Београђани будале да седе на бетончини и буду предмет истраживања случајних пролазника". Ja ne znam jel ovo bilo sarkastično ili šta? Videti to ovako napisno je poražavajuće. Beograđani su upravo zato budale, ukoliko im je stalo do mišljenja nekog slučajnog prolaznika dok sede, odmaraju, piju kafu ili sok, pričaju sa prijateljima...

Da, ni s od slobode, u mentalitetu. Provincijsko gledanje kome nema mesta u Beogradu. Bilo je tesno pre 20, 15, 10 godina, a po broju pederuša, trenerki, grafita, navijača, pušača, pivskih stomaka - vidim da postaje sve gore. Najveći greh u Srbiji je odudarati iz okoline. Nacija kukavica, naučeni da prate svoje stado. Beograđani misle da su iznad Njujorčana, Londonaca ili Amsterdamaca, previše dobri za beton, piknik na travi ili da pokupe iza svog ljubimca. A dave se u nesigurnosti, smeću, neredu i psećim izmetom....

Dizajn trga to neće promeniti, ali može da pomogne.

 

[Homer Jay]

oplatnatehnika » 05 May 2018 08:48 am[/url]":22n4oanp]
Да поновим, нису Београђани мазге. Зато су сви ти "тргови" празни. Нису Београђани керови да се седе на празном плочнику јер за седење служе клупе. Нису Београђани неотесани хипици да разапињу пешкире на сред средине града да би показали своје извештачено "слободарство". Нису Београђани будале да седе на бетончини и буду предмет истраживања случајних пролазника. Ту нема ни С од слободе. Има само глупост неотесаног егоистичног пројектанта који по директиви изводи своје егоистичне уметности без циља и смисла.

Eto potvrde svega onoga što sam napisao u svom prethodnom postu, samo iz ugla "druge strane"

 

[Propeler]

Zombieboy » Ned Maj 06, 2018 11:35 am[/url]


To što nešto postoji u Njujorku ili Londonu, ne znači naravno da je po definiciji dobro. Po istoj logici, ako nešto postoji na bliskom istoku ili u Africi, ne znači da je po definiciji loše. Konkretno ovaj prostor na Menhetnu nije dobar iz više razloga. To bih mogao dugo da obrazlažem.

Kad je reč o slobodi u mentalitetu koju negirate, upravo sve što ste navedeli dokazuje baš suprotno. Muškarci u Srbiji nose sve više pederuše, odnosno torbice, jer ne brinu za mišljenje drugih o njihovoj muškosti. Na zapadu je upravo suprotno, tamo muškarci baš brinu šta će drugi pomisliti, pa izbegavaju torbice, iako su veoma praktične. Trenerke kod Srba i na Balkanu uopšte su jasan znak ležernosti, iz prostog razloga što su udobne. Ne deluju otmeno, niti odaju utisak drugima. Na zapadu se nose samo na džogiranje i ni u jednoj drugoj situaciji. Rekoste nacija koja prati svoje stado. Ajde samo navedite jedan, ali bukvalno jedan koncept, po kojem pojedinac u Srbiji prati svoje stado. Mi smo baš nacija individualaca koja u većini prezire sopstveno društvo i ni na koji način većina ne želi ni da se poistoveti sa njim, što ja lično smatram za veoma loše, dok je na zapadu baš suprotno. Tamo su svi patriote i itekako poistovećeni sa svojom državom i nacijom. Inače zadojenih navijača procentualno ima u Velikoj Britaniji daleko više nego u Srbiji, a oni su svakako ljudski talog koji ipak postoji u skoro svakoj zemlji. Kod nas u izrazito malom procentu. O pivskim stomacima Srba i Britanaca, Nemaca i drugih ne bih želeo......

Staviti peškir na betončinu i sesti pored prometne saobraćajnice nije pokazatelj ležernosti i slobodnog duha, već projektovanog i isplaniranog klošarenja koji treba da ostavi utisak spontanosti i ležernosti, a u stvari je smišljena koncepcija razbijanja uštogljenosti i samim tim nije prirodna. Toga ovde nema i dobro je što je tako.

 

[Zombieboy]

Vi treba da budete političar, uspeli ste da potpuno preokrenete istinu za 180 stepeni.

Zaista, jel vi stvarno verujete u pola toga što ste napisali? Pa vi živite u raju na zemlji!

 

[Propeler]

Nisam političar, niti sam član bilo koje stranke, niti sam bio, niti ću biti 8) .

Daleko od toga da ja imam superiorno mišjenje o svojoj državi i društvu u kom živim, verujem da smo po većini stvari prosek u svetu, ali zaista verujem da su ovde često protumačene od strane mnogih neke stvari i pojave kao loše, koje su u osnovi dobre i obrnuto, često se promoviše nešto što je veoma loše kao dobro. Veoma često je obrazloženje da je nešto dobro po definiciji, ukoliko dolazi sa zapada, a ovde najčešće i najbrže dolazi ono što je loše, dok se ubija tradicionalno i to onaj segment koji je dobar, a zadržava ono što je loše.

Kad smo već kod trgova, mislim da ne bi trebalo da se ugledamo na SAD, jer oni zaista imaju loše uređene trgove ili ih u većini gradova uopšta nemaju. to je prosto tako. Po tom pitanju, više bi trebalo da se ugledamo na Italijane ( i oni su zapad za nas ) i da shvatimo mediteranski koncept javnog prostora ili pak gradove iz nekadašnje Austrougarske, kojih ima i u Vojvodini. To su uglavnom veoma dobri koncepti, po mom mišljenju.

Ako smo već kod ljudi sa zapada, možemo i da vidimo kako jedan Amerikanac doživljava i opisuje trg u Novom Sadu: https://youtu.be/RqHQ95olkb0 i Bečeju: https://youtu.be/KhQ5ZQJEQeI . Ujedno i daleko bolje organizovane prostore u poređenju sa pojedinim u Beogradu, uključujući i ovaj. Ni njemu Cvetni trg nije zapao za oko, pa ni nijednom turisti u Bg-u. Tako da nije do mentaliteta kad je reč o ovom prostoru.

 

[direktor]

Jel mi grad pravimo za nas ili za turiste

 

[Propeler]

I za sebe, i za turiste. Spojiti lepo sa korisnim, jer od turizma može i da se zaradi dosta novca, a i što se posetioci ne bi lepo osećali ovde... Javna mesta su i za turiste, naravno.

Naravno da mišljenje stranaca ne treba da bude presudno, niti najbitnije, ali je i ono značajno.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Уместо толико речи које неће ништа да измене на Цветном тргу, потребнији су предлози који могу нешто да измене уколико је то изводљиво и могуће. После мог предлога да се жардињерама бар мало ублажи штета учињена уклањањем малог врта на платоу Цветног трга, после пар месеци су поставили оне четири жардињере, али тиме ништа није решено. Прво жардињере су сувише мале и лоше распоређене, изгледају јадно у тој празнини коју је аутор замислио и успео да направи. Шта је потребно ?

Треба пажљиво изабрати и направити нешто веће жардињере и у нешто већем броју их распоредити тако да остане и слободан простор и да нестане безлична површина, да место добије и душу и назначење које носи његова употреба у прошлости и само име. Цветни трг има заиста велики туристички потенцијал као кутак за одмор на путањи између Теразија и храма, али и место које има неку посебност. Та посебност је исказана у историји и имену, али не и у стварности и изгледу.

Једноставно да једноставније не може бити - потребан је ватромет боја највећег могућег броја врста цвећа.

1. Испред цвећара, као што имамо широм града, али не и овде, затим на трибинама, ако нема људи, нека седе саксије и жардињере.

2.Поред коловоза као што имамо пример - на супротној страни улице, али поново као што саксија нема поред цвећара као другде, цвећа нема на страни улице до Цветног трга.

3. На самом платоу неколико скупина по неколико жардињера би сасвим изменило слику трга.

4.На брегу са храстом и у његовом подножју.

5.У фиксним жардињерама на зиду до самопослуге уз тротоар.

Али из неког недокучивог разлога за такво решење за сада као што видимо нема воље. Сем ако све није само једно привремено стање до нечег будућег...

 

[boca-ica]

...Али из неког недокучивог разлога за такво решење за сада као што видимо нема воље...

Meni je dokučiv
Suviše je mali prosor te tako i ,,poručena,, intervencija tj. komad da bi se pokrenula čitava tenderska procedura

Ako vidiš negde da zalud stoji taki potreban žandinjer, ti napiši, te verujem lasno ce ga prebaciti
a da raspisuju poseban tender za nešto što nije ni po gradskom katalogu a jeste ispušteno u projektu.... teško ostvarljivo
mada ako budu negde slične potrebne komade ugradjivali , odvojice i koj komad više za Cvetni trg
jer i oni ljudi vole lepo

Veruj mi voleo bih da me ,,dematuju,, i odmah to, po tvom predlogu i urade ....
ali svi veliki sistemi su tromi i za sitnice teško se pokrecu.

 

[vranac]

Ukoliko bi uporedili trg ispred Flatirona u Njujorku sa Cvetni, naš je bar 10 puta bolji.

NY je poznat po tome da nema klasične trgove...

 

[Zuma]

What Makes a Successful Place?

Great public spaces are those places where celebrations are held, social and economic exchanges occur, friends run into each other, and cultures mix. They are the “front porches” of our public institutions – libraries, field houses, schools – where we interact with each other and government. When theses spaces work well, they serve as the stage for our public lives.

What makes some places succeed while others fail?

In evaluating thousands of public spaces around the world, PPS has found that to be successful, they generally share the following four qualities: they are accessible; people are engaged in activities there; the space is comfortable and has a good image; and finally, it is a sociable place: one where people meet each other and take people when they come to visit. PPS developed The Place Diagram below as a tool to help people in judging any place, good or bad.

Imagine that the center circle on the diagram is a specific place that you know: a street corner, a playground, a plaza outside a building. You can evaluate that place according to four criteria in the orange ring. In the ring outside these main criteria are a number of intuitive or qualitative aspects by which to judge a place; the next outer ring shows the quantitative aspects that can be measured by statistics or research. .
....

Nastavak na

https://www.pps.org/article/grplacefeat

 

[Zuma]

Jedna prilično emotivna TED prezentacija čuvene Amande Burden koja je bila direktor odljeljenja za planiranje Njujorka i presedavajući komisije za planiranje od 2002. do 2013.

She was a proponent of revitalizing Lower Manhattan, improving public access to the Brooklyn waterfronts, improving commuter rail into the city, and reconsidering rezoning plans. Burden was an important supporter and active contributor to the success of the project for public redevelopment of the High Line. She had a reputation of holding developers to stricter design standards than previous planning directors. As stated in a 2007 profile of Burden in The New York Times: "Whether walking up and down 368 blocks in Jamaica, Queens, to see which streets can accommodate 12-story buildings, or grabbing a tape measure from her desk to set the dimensions of seating in public plazas across the city, Ms. Burden is leaving an indelible legacy of how all five boroughs will look and feel for decades to come."

Vredi čuti šta ona ima da kaže o javnim prostorima.

Amanda Burden: How public spaces make cities work
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=j7fRIGphgtk[/youtube]

 

[oplatnatehnika]

Госпођа Аманда је лепо пренела своје утиске. Да би могла да се бави зонирањем и урбанизмом морала је да проведе године и године да би разумела како ствари стоје на одређеним локацијама. То многе архитекте и урбанисти не раде. Што из незнања, мржње, опортунизма, егоизма, малограђанштине, неписмености, бахатости, искључиовсти или лажног паланачког елитизма.

 

[boca-ica]

Šta ta Amanda moze da vidi - tarabu- ....
Beogradski vidikovci , panoramsko letenje jedrilicom, pa i balonom daleko više znači nego pogled preko tarabe

zahavaljujuci Googleu to je donekle moguce prevazici, mada često ispadne i pomalo trapavo jer drugačije je videti svojim očima
iz više perspektiva naročito ptičije

Za Cvetni trg nije ni bilo presudna pričija perspektiva
vodilo se računa samo da bude nešto moderno, novo, na ruku kafedjijama i sa dobrom ,,ugradnjom,,
sve ispunjeno , šta se bunite ?
niko nije pomenuo u zahvtevima udobnost, prijatnost , skladnost, uklopljivost .... :lol: :lool: :lol:

 

[Gringo]

ГЛАС ПРИРОДЕ » Ned Maj 06, 2018 5:34 pm[/url]":33v7r2pg]Уместо толико речи које неће ништа да измене на Цветном тргу, потребнији су предлози који могу нешто да измене уколико је то изводљиво и могуће. После мог предлога да се жардињерама бар мало ублажи штета учињена уклањањем малог врта на платоу Цветног трга, после пар месеци су поставили оне четири жардињере, али тиме ништа није решено. Прво жардињере су сувише мале и лоше распоређене, изгледају јадно у тој празнини коју је аутор замислио и успео да направи. Шта је потребно ?

Треба пажљиво изабрати и направити нешто веће жардињере и у нешто већем броју их распоредити тако да остане и слободан простор и да нестане безлична површина, да место добије и душу и назначење које носи његова употреба у прошлости и само име. Цветни трг има заиста велики туристички потенцијал као кутак за одмор на путањи између Теразија и храма, али и место које има неку посебност. Та посебност је исказана у историји и имену, али не и у стварности и изгледу.

Једноставно да једноставније не може бити - потребан је ватромет боја највећег могућег броја врста цвећа.

1. Испред цвећара, као што имамо широм града, али не и овде, затим на трибинама, ако нема људи, нека седе саксије и жардињере.

2.Поред коловоза као што имамо пример - на супротној страни улице, али поново као што саксија нема поред цвећара као другде, цвећа нема на страни улице до Цветног трга.

3. На самом платоу неколико скупина по неколико жардињера би сасвим изменило слику трга.

4.На брегу са храстом и у његовом подножју.

5.У фиксним жардињерама на зиду до самопослуге уз тротоар.

Али из неког недокучивог разлога за такво решење за сада као што видимо нема воље. Сем ако све није само једно привремено стање до нечег будућег...

Моји предлози везани за Ваш предлог су веома јефтини и брзи за имплементацију:
0) Укључити мотор булдожера, па цео троугао који чине тротоар улице Краља Милана-Самишка-тротоар испред Његошеве, поравнати. То ће омогућити да неки нормални архитекта има чисто платно.
1) Име трга није Жардињерски трг, већ Цветни трг. Зеленилу задати домаћи да направи пројектни задатак са јасним процентом зеленила над незеленилом. Укупан број цвећара на тргу треба да буде 5. Зашто? Зато! Минималан број зимзеленог дрвећа засађеног мора бити бар 15. Зашто? Зато! Препорука да буду врсте које расту у Србији (оморика, јела, јелка, црни бор, зелени бор,...)
2) Пројектант да одреди везу кафића изнад и цвећара испод. Стилски нема лутања, као што нема лутања између стилова позоришта и околних зграда. Самишка се може лако уклопити новом фасадом.
3) Сачувати део тротоара дуж улице Краља Милана за алтернативце (продаја сувенира, рукотворина....) али са нагласком на цвеће. Неможе се иста роба продавати у Пекингу, на бувљаку и на Цветном тргу
4) Ко год је у ранијих 20 година учествовао у уређењу или управљању пројектима око Цветног трга, тај није квалификован да учествује илити промоли нос у ревитализацији трга.

 

[direktor]

Rade ljudi odrzavaju

 

[zoran_m]

Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[Delija]

Посткомунистички Србин има проблем са трговима јер му даје осећај слободе и избора због којег му се систем грчи и прегрева. Нема садржаја који ће му рећи шта да ради у датом тренутку, на датом месту и ту се губи оно мало социо-просторне интелигенције којом располаже. Подаништво и подређеност је дубоко усађена у том човеку и зато се грози цивилизацијске и демократске тековине какав је трг.

Тај исти човек не зна да користи ни парк јер му је 70 година наметан бетон и асфалт као кључно мерило прогреса па с тога на траву није згазио још до раног детињства. На људе који седе, пикникују или леже на трави гледа као на лудаке, дрогоше и пробисвете из угла оближњег кафића или са клупице са цигаром у рукама, наравно.

 

[Igor]

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[relja]

Ovo pokazuje koliko bi ovaj prostor izgledao mnogo humanije i uređenije da su ove površine obložene npr sitnim kvadratnim keramičkim pločicama, kao što se radilo po Beogradu na fasadama zgrada građenih u periodu 60-tih i 70-tih.