@Elgrande028 @KrCan Hvala vam puno na informacijama.
Noćas sam stigao u Crnu Goru sledećim putem. Beograd - Pakovrače - Zlatibor - Prijepolje - Jabuka / Ranče - Vrulja - Slijepač Most - Mojkovac - Mateševo - Podgorica - Virpazar - Sotoniči - Petrovac.
Ispod vam pišem detaljnu reportažu puta, tako da će post biti poduži.
Srbija
Od kada je završen autoput od Beograda do Čačka u zavisnosti od dela grada, može se ići do Ljiga Ibarskom jer nema mnogo saobraćaja i put je u izuzetnom dobrom stanju. Takođe kome više odgovara može se ići autoputem koji je isto u dobrom stanju.
Auto put od Ljiga do Pakovrača je dobrog kvaliteta, i skraćuje put za minimum 20-30 minuta kada su idealni uslovi na Ibarskoj preko Rudnika i obilaznici oko Čačka i pritom je kraći 10 kilometara. Tako da se put do Pakovrača ne oseti.
Od Pakovrača do Zlatibora, put je odličnog kvaliteta sa dosta ravnica i blagim krivinama gde ima samo nekoliko oštrih krivina u Ovčarskoj Klisuri. Međutim ima dosta saobraćaja, u pravcu Beograda su bile nepregledne kolone vozila koje su išle, što noću može da zaslepljuje vozače. Ono što moram napomenuti jeste da iako je put odličnog kvaliteta, zbog drugih vozača je postao izuzetno opasan i rizičan a sada ću vam dati jedan primer zašto iz prve ruke.
Sinoć oko 20 : 30, kada sam išao od Užica ka Zlatiboru, na mostu preko Šusice sam imao izuzetno rizičnu situaciju. Hitna pomoć pod rotacijom je išla iz pravca Zlatibora i preticala vozila na mostu preko pune linije, u krivini u desno i išla pravo ka mom autu. Srećom tu pre mosta iz pravca Užica ima autobusko stajalište sa desne strane, i sa obzirom da sam uočio hitnu pomoć sa rotacijom na vreme, krenuo sam naglo da kočim i sklonio se desno na proširenje za autobusko stajalište. Da nisam na vreme uočio hitnu pomoć da pretiče vozila ili da nije bilo proširenje baš tu sa desne strane, bio bi direktan sudar sa fatalnim ishodima gde bi jedna cela porodica izgubila život. Iz tog razloga napominjem da se mora biti izuzetno skoncentrisan i pažljiv jer nikad ne znate šta vas može zadesiti na tom delu puta jer vozači mnogo rizikuju. Takođe se mora ostati izuzetno smiren i pribran u kritičnim situacijama kako bi mogli da odreagujete ispravno kolko je to moguće.
Od Zlatibora do Kokinog broda, put je širok, ok kvaliteta, a od Borove Glave i sa dosta krivina. Takođe od Zlatibora je već krenuo da opada masovno broj vozila, mada je bilo već kasnije, tako da je bilo milina voziti.
Od Kokinog Broda do Prijepolja, put je širok, dobrog kvaliteta, ima popriličan broj krivina ali takođe i više mesta za preticanje.
Od Prijepolja do Jakuke, kreće uspon sa krivinama gde se može voziti 60-70 skoro konstantno I bez saobraćaja. Put je širok, ok kvaliteta sa zakrpama.
Granica
Obe granice bez čekanja, samo smo mi bili na granici.
Srpska strana ima po dve trake na ulazu i izlazu.
Crnogorska strana je završila novu granicu koja izgleda impresivno u odnosu na staru i ima veću propusnu moć. Stara je i dalje ostala 500 metara dalje, ali ne radi i samo se prolazi bez zaustavljanja.
Crna Gora
Od Granice do Pljevlja je pre godinu dve rekonstruisan put tako da je put odličan kao da je tek sada završen. Put je širok sa dosta krivina. Takođe sada je spust. Ja sam međutim išao osam kilometara ka Pljevljima I onda sam skrenuo levo za Bijelo Polje i Mojkovac dok se pravo nastavlja ka Pljevljima.
Odatle prvih 23 kilometara, put je skroz korektnog stanja, relativno širok i bez saobraćaja. Takođe na toj deonici ima dosta krivina i 8-10 sepertina. Nakon toga se izlazi na potpuno rekonstruisan put u dužini od 42 kilometara. Put je širok, nov i odličnog kvaliteta. Krivina ima i dalje ali dosta manje i nema više sepertina. Na kraju puta dolazite na raskrsnicu u mesto Bajista koje se ujedno nalazi na putu Bijelo Polje - Mojkovac, gde idete desno za Mojkovac. Tu se priključuju svi koji su išli glavnim putem preko Prijepolja, Bjelog Polja i Ribarevine ili preko Novog Pazara, Rožaja, Berana I Ribarevine.
Put od Bajiste do Mojkovca je rekonstruisan pre par godina i sada ima dosta deonica sa po tri trake, od koje su dve namenjene za uspon. Takođe na ovoj deonici ima krivina, ali se može voziti 60-70 bez nekih većih problema.
Mojkovac - Kolašin put je odličan koji isto ima krivine gde se može voziti 60-80.
Kod Kolašina se ne skreće desno za centar Kolašina gde je galerija, već nastavljate pravo za Podgoricu. Dva kilometra kasnije, svi koji žele autoputem uključujući mene skreću levo ka Mateševu, Andrijevici I Podgorici i idete preko mosta, dok se pravo nastavlja ka Podgorici preko Kanjona Moraće.
Nakon što pređete most dolazite na raskrsnicu gde se levo ide za centar Kolašina dok se desno ide ka autoputu, I Andrijevici gde I vi treba da skrenete. Sledećih 8 kilometara ima dosta ulegnuca, bregova I poneka rupa iz razloga što rekonstrukcija puta traje još uvek. Noću radova nema i onda samim tim nema. ni gužve. Na ovoj deonici nije pogodna brza vožnja već je preporučeno oko 40 kmh. Nakon tih osam kilometra nastavljate pravo za Podgoricu dok se levo skreće za Andrijevicu, Berane, Plav I Gusinje preko Trešnjevka. Odavde kreće rekonstruisan put koji je završen prošle godine u dužini od 1.3 kilometara.
Nakon 1.3 kilometra skrećemo levo ka Autoputu i dolazimo do putarine gde se uzima ticket. Od raskrsnice gde smo skrenuli levo preko mosta do ulaska na auto put treba negde oko 15 minuta.
Autoput od Mateševa do Podgorice je impresivan. Ima čak 16 osvetljenih tunela, svuda je urađen kvalitetan asfalt umesto betona što doprinosi mnogo udobnijoj vožnji. Stvarno impresivan podvig. Takođe mnogo bezbednije i lakše za vožnju nego preko Kanjona Moraće, a pritom je noću brže za 20 minuta minimum i biće još brže kada se bude završila kompletna rekonstrukcija puta Kolašin - Mateševo. Na sadašnjem kraju autoputa na ulazu u Podgoricu, putarina iznosi 3.5 eura što po meni za taj komfor uopšte nije mnogo, pogotovo kada imamo na umu da se samo kroz tunel Sozinu plaća putarina 2.5 eura.
Na kružnom toku se skreće desno za Podgoricu, I primorje dok se levo ide za Kolašin preko Moraće odakle su došli svi koji su se odlučili da idu preko Kanjona.
Radovi na bulevaru Vilija Brajanta su kompletno završeni tako da se vozi sve bukevarom kroz celu Podgoricu gde ima nekoliko semafora i kružnih tokova. Na kraju bulevara skrećete desno.
Nakon što ste skrenuli desno 500 metara dalje u zavisnosti gde vam je krajno odredište, zavisi gde skrećete prateći koji putokaz na kružnom toku. Prvi izlaz centar Podgorice, drugi izlaz Cetinje, Budva,, Niksič dok je treći isto Budva, Cetinje Petrovac, Bar, Ulcinj gde sam i ja išao i izlazi se na Bulevar sa dve trake u svakom smeru. Na sledećem kružnom toku se skreće na prvom izlazu za Cetinje i Budvu i izlazi se na Jugozapadnu obilaznicu, dok se pravo nastavlja ka Petrovcu, Baru, Ulicnju.
Kada nastavite dalje na drugom izlazu, sledećih 10 kilometara vozite bulevarom sa dve trake u svakom smeru i prolazite nekoliko kružnih tokova gde pratite putokaz za Bar. Od izlaska iz Goričana prestaje bulevar i kreće odlična široka magistrala bez krivina u sledećih 15 kilometara gde se može voziti konstantno 80-90 kmh, može i više ali se rizikuje plaćanje kazne. Kilometar pre skretanja za tunel Sozinu ima nekoliko krivina.
Kilometar kasnije je raskrsnica gde se levo skreće Za Budvu, Petrovac, Sutomore, Bar, Ulcinj kroz Tunel Sozina dok se pravo nastavlja za Petrovac i Budvu preko Petrovačkih strana. Po meni svi koji idu za Sutomore, Bar i Ulcinj treba da skrenu levo i idu kroz tunel, dok ko nastavlja za Petrovac i Budvu treba da nastavi pravo. Razlozi za to su sledeći. Ne plaća se tunel, ne rizikuju se gužve na putarini, I na uključenju na magistralu u Čanju, ne vozi se od Čanja do Petrovca jadrankskom magistralom koja prolazi kroz mesta kilometraža je potpuno ista, dok je vreme putovanja u idealnom slučaju preko Sozine brža možda za nekih 5-10 minuta jer ima mnogo manje krivina dok za vozače koji voze brzo po krivinama nema razlike.
Kada se nastavi pravo na raskrsnici odmah kreće uspon i krivine. U sledećih 24 kilometara je dosta neravan kolovoz, ima dosta krivina i devet sepertina od čega su četiri na usponu i pet na spustu. Ono što se mora napomenuti jeste da nakon 7 kilometara nailazi se na radove u dužini od nekih 400 metara gde ima devijacija i gde semafor reguliše saobraćaj. Nakon toga nastavlja se uspon još 5 kilometara i onda kreće spust ka Petrovcu u dužini od nekih 12 kilometara. Nakon 12 kilometara, stiže se na raskrsnicu gde se levo skreće za Petrovac, i Bar a pravo se nastavlja isto za Petrovac i Budvu.
Ako na raskrsnici skrenete levo, nakon kilometar skrećete desno za Petrovac dok ako nastavite na raskrsnici pravo nakon 500 metara otprilike skrećete levo za Petrovac.
Kao neko ko je imao priliku da putuje do Crne Gore na desetine puta, mogu da kažem da nikad nije bilo lakše i brže da se stigne do Crne Gore.
Ispod vam pišem svoje vreme putovanja noćas iz Požege pošto vreme iz Beograda ne bi bilo relevantno jer sam stajao na više mesta.
Požega - Zlatibor - 45 minuta
Zlatibor - Jabuka / Ranče 1h 30 minuta (90 minuta)
Ranče - Petrovac 3h 30 minuta
Kolašin - Podgorica (kraj autoputa) 40 minuta
Virpazar (skretanje za Sozinu) - Petrovac (raskrsnica) 25 minuta